Влашка планина

Влашка планина се налази у југоисточној Србији, недалеко од Пирота и пружа се правцем северозапад-југоисток у дужини од 6 km. Припада Балканским планинама, по структури је кречњачка, а њен највиши врх Паница (1443 m) је смештен у њеном северозападном делу. Сам врх формирају два заравњена врха спојена благим превојем, приближно истих висина. На њеним југоисточним обронцима, смештена је Звоначка Бања, а недалеко је и атрактивни кањон реке Јерме који формирају оштри стењаци Влашке и Гребен планине. Од вегетације на њој преовлађују ливаде са ретким шумама (махом ниског и закржљалог граба и храста), осим у северозападном делу у коме се јавља јака букова шума.

Планина је назив добила по селу Власи, које је назив добило по множини речи влах која може означавати сточара, али и етничку заједницу романских староседелаца на Балканском полуострву.

Недалеко од села се налази пећина Ветрена дупка, дугачка око 4km, од чега је око 2km доступно посетиоцима. Најзанимљивија пећинска дворана се налази у њеном средишњем делу, а сама пећина је повезана са понором дубоким 160 m.

Влашка планина
Pogled na Vlaške planine
Географске карактеристике
Највиша тачкаПаница
Ндм. висина1443 m
Координате42°59′12″ СГШ; 22°35′16″ ИГД / 42.986667° СГШ; 22.587778° ИГД Координате: 42°59′12″ СГШ; 22°35′16″ ИГД / 42.986667° СГШ; 22.587778° ИГД
Географија
Влашка планина на мапи Србије
Влашка планина
Влашка планина
Државе Србија
МасивКарпатско-балканске планине
ГрупаБалканске планине

Галерија

Pogled na Vlaške planine
Vlaške planine
Pogled na Greben planinu
Na putu za pećinu
Masiv Greben planine
Litice kanjona Jerme
Ispod Panice
Podnožje Vlaških planina
Vlaške planine, put ka Panici
Vlaške planine podnožje
Vrh Panica u leto
Vrh Panica
Konj sa Vlaških planina
Detalj sa Panice
Poljski cvet
Most na Jermi

Литература

  • „Планине, природне лепоте и манастири око Звоначке Бање“ („Планинарски гласник“, бр. 54, јесен 2008)
  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Види још

Veliki Greben

Veliki Greben je planina u istočnoj Srbiji, pripada grupi Karpatsko-balkanskih planina. Nalazi se u blizini Donjeg Milanovca. Najviši vrh je Crni vrh sa 656 metara nadmorske visine. Veli Greben se pruža istočne od sliva Porečke reke, pa sve do njenog ušća u Dunav i nalazi se u nacionalnom parku Đerdap.

Šomrda

Šomrda je planina u istočnoj Srbiji, pripada grupi Karpatsko-balkanskih planina. Nalazi se u blizini Donjeg Milanovca. Najviši vrh, koji nosi isti naziv kao i planina, Šomrda, iznosi 803 metara nadmorske visine. Šomrda se nalazi u nacionalnom parku Đerdap i blizini jednog od najvećih i najznačajnijih mezolitskih i neolitskih arheoloških nalazišta, Lepenski Vir.

Јухор (планина)

Јухор (773 m) је планина у Србији, која се налази између Велике Мораве на истоку и Левча на западу, Темнића на југу и Белице на северу. Пружа се у правцу север-југ. Спада у родопске планине. Врх Јухора зове се Велики Ветрен. Археолози су ,1997. године, на врху Јухора открили келтско утврђење. Том приликом археолози су открили 140 предмета који су припадали Келтима.

Видлич

Видлич је планина у Србији и Бугарској, источно од Пирота, између токова Нишаве и Височице, притоке Темштице (Темске). Највиши врхови су Басарски камен 1377 м, Велика стена 1329 м, Големи врх 1371 м, Смиловски камен 1348 м. Југоисточни део планинског гребена пресечен је државном границом према Бугарској. Највиши врх у Бугарској је Вучи баба.

Припада мезозојској зони западног Балкана. У геолошком и тектонском погледу, Видлич представља навлаку, која је навучена преко старопланинске зоне. Дуж раседа на јужној страни развио се низ удолина: димитровградска, пиротска, ђурђевопољска и белопаланачка. Дуж раседа је и појас терми, Даг-Бањица у долини Градашничке реке и Бањица код Пирота.

Видлич је делом обешумљен без површинског отицања на простору од 141 km², неплодан и осим југосточног дела ненастањен. Овде се налази Јеловичко врело.

Влашић (брдо)

Влашић је брдо у западној Србији, између река Велике Цернице, Јадра и Тамнаве, са врховима од 424 до 462 метра. Подножјем и преко њега воде друмови Лозница—Ваљево, Шабац—Љубовија и Шабац—Осечина. Већим делом је обрасло листопадном шумом.

Влашка (вишезначна одредница)

Влашка може бити:

Влашка – област у Румунији

Мунтенија или, раније, Велика Влашка

Олтенија или, раније, Мала Влашка

Кнежевина Влашка – историјска кнежевина

Влашка низија – низија у Европи

Влашка планина – планина у Србији

Влашка (Ћуприја) – насеље у општини Ћуприја, Србија

Влашка (Младеновац) – насеље у општини Младеновац, Србија

Влашка (Требиње) – насеље у општини Требиње, Република Српска, Босна и Херцеговина

Врело Кавак

Врело Кавак једно је од многобројних дубинских крашких извора у кршу Источне Србије, у саставу слива Нишаве, који се налази на ободу града Пирота, у Пиротској котлини, на надморској висини од 372 m на североисточном крилу Влашке планине. Аминистративно припада Општини Пирот и Пиротском управном округу.

Звијезда (планина)

Звијезда је планина у западној Србији и источној Босни и Херцеговини (Република Српска), и висока је 1673 метара. Налази се са десне стране кањонске долине Дрине (у њеној окуци) и чини у ствари наставак планине Таре. Под шумом је и пашњацима. Становништво се претежно бави сточарством. На планини Звијезда налази се највећи вертикални кањон Србије тзв. Кањон Звијезде, откривен 12. јуна 2010. године.

Коритник (планина)

Коритник је планина која се налази на јужном делу Косова и Метохије и у североисточном делу Албаније. Висока је 2393 m.

Лужница (област)

Лужница је област у сливу реке Лужнице по којој је и добила име. Налази се на југоистоку Србије и обухвата делове општине Бабушница и два села општине Бела Паланка у Пиротском округу.

Рељеф је планински и дисециран долинама већег броја мањих токова. На више места развијен је процес ерозије. Лужничка котлина има надморску висину 470 - 520 m. Ову област окружује Сува планина на западу, планина Руј на југу и Влашка планина на североистоку. Основна делатност у Лужничком крају је земљорадња али овај микрорегион спада у неразвијена подручја. Привредна средишта су: Бабушница и Љуберађа.

Због тешких услова живота и привређивања задњих година је изразито исељавање становништва у друге крајеве Србије.

Један од Лужничких специјалитета је Вурда који се у скорије време продаје индустријски пакован као Лужнички „крем сир са паприком“.

У Лужничком крају је пописом становништва из 2011. године забележен највећи пад броја становника у Србији.

Малиник

Малиник (вл. Мǎљиник/Mǎljinik) је планина у источној Србији. Припада Карпатским планинама, а његови највиши врхови су Велики Малиник (1.158 м) и Мали Малиник (1.019 м).

Најистакнутије карактеристике Малиника је спектакуларни Лазарев кањон и Лазарева пећина у близини села Злот.

Милевска планина

Милевска планина је планина која се налази у југоисточној Србији, југоисточно од Власинског језера и северно од Босилеграда, на граници са Бугарском. Највиши врх је Бандера са висином од 1739 m. Припада групи Родопских планина.

Мојсињска планина

Мојсињска планина је планина која се налази у источној Србији, са леве стране Јужне Мораве, код села Мојсиње, по којем су и добиле име. Највиши врх је Шиљегарник, са надморском висином од 493 метар, те је морфолошки, због висине ово брдо, а не планина. Венац се пружа правцем запад-исток, на дужини од око 10 km. Припадају групи Родопских планина.

Озрен (Србија)

Озрен је планина у југоисточној Србији, највиши врх је Лесковик (висине 1.178 m). Налази се источно од Алексинца, а у близини је Сокобања и средњовековни Соко Град (бањски). Познато климатско лечилиште, богато озоном, једна од најшумовитијих планина у Србији. На овој планини се налазе две болнице, за лечење плућних и очних болести, као и водопад Рипаљка, највиши у Србији (висине 11 m). На Озрену се налази и манастир Јерменчић из 14. века. По овој планини је назив добио ФК Озрен.

Пасјача

Пасјача је планина у југоисточном делу Србије у близини Прокупља. Припада Родопским планинама.

Највиш врх је Орлов камен висок 971 метар.

Планина је прекривена шумом и пашњацима. Богата је и рудама фелдспата, берила и графита.

Послонске планине

Послонске планине су планина која се налази у источној Србији, са десне стране Јужне Мораве, код села Послон, по којем су и добиле име. Највиши врх је Церовачка ветрења, са надморском висином од 491 метар, те су морфолошки, због висине, ово брда, а не планине. Венац се пружа правцем север-југ, на дужини од око 11 km. Припадају групи Родопских планина.

Ресавски хумови

Ресавски хумови су брда која се налази у источној Србији, са леве стране Ресаве, између села Црквенац, Дубље, Гложане, Грабовац и Бресје, у општини Свилајнац. Највиши врх је Врлански хум, са надморском висином од 390 m. Припадају групи Родопских планина.

Рожањ (планина)

Рожањ је планина која се налази у источној Србији, са десне стране Јужне Мораве, код села Грабово и Рујевица, недалеко од места Ражањ. Највиши врх је Велики врх, са надморском висином од 893 метра. Венац се пружа правцем југозапад-североисток, и наставља се на суседну планину Буковик. Припада групи Родопских планина.

Сталаћка брда

Сталаћка брда су заједнички назив за некада јединствену морфолошку целину коју је Јужна Морава пробила и пресекла својом домном епигенијом. Сталаћка брда се деле на Мојсињску планину, са леве стране Јужне Мораве и Послонске планине, са њене десне стране. Грађена су од шкриљаца, махом гнајса и микашиста. Део су Родопског масива.

Острвске
Родопске
Карпатско-
балканске
Динарске

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.