Власинско језеро

Власинско језеро је акумулационо језеро на југоистоку Србије са површином од 15 km² и дубином до 35 m. Језеро се налази на подручју општине Сурдулица. Језеро се налази на 1.204 m (средњи ниво) надморске висине. На обалама језера смештена су три села: Власина Округлица, Власина Рид и Власина Стојковићева. Власинско језеро је образовано у раздобљу 19491954. године.

Власинско језеро
Lake Vlasina, Serbia,
Власинско језеро
Координате42°42′00″ СГШ; 22°20′00″ ИГД / 42.7° СГШ; 22.333333° ИГД Координате: 42°42′00″ СГШ; 22°20′00″ ИГД / 42.7° СГШ; 22.333333° ИГД
Типвештачко,
акумулационо
Земље басена Србија
Макс. дужина9 km
Макс. ширина3,5 km
Површина15 km2
Прос. дубина25 m
Макс. дубина35 m
Над. висина1 213 m
Власинско језеро на мапи Србије
Власинско језеро
Власинско језеро

Историјат

Brana Vlasine1
Са изградње бране Власинског језера, 1952—1954. године

На месту где се данас налази Власинско језеро у прошлости се налазила тресава, позната као Власинско блато, са шеваром, трском и само местимичним воденим површинама, из које је извирала река Власина.

Историјски записи који спомињу Власинску висораван потичу још од 18. века под називом Власинско блато или Власинска тресава због нагомиланог тресета и блата насталог спирањем речних токова. На тај начин је у кањону дугом 20 km створена мочвара која је на појединим местима била испуњена живим песком.

Изградња језерске бране трајала је од 1946. до 1949. године на положају некадашњег Власинског блата. Језеро је почело да се пуни 9. априла 1949. године, да би 1954. достигло пуни капацитет - 165 милиона кубних метара воде.

После изградње језера трећина језера је била под „пловећим острвима“, заправо деловима тресета, који се откинуо са новообразованог дна језера. У почетку су дата острва наменски везивана за обалу, да би се од средине 1970-их година уочила њихова јединственост. Данас постоји неколико „пловећих острва“.

Географија

Власинско језеро 2 - Vlasina Lake 2
Власинско језеро — поглед из Власине Стојковићеве
Власинско језеро 3 - Vlasina Lake 3
Власинско језеро и планина Чемерник у позадини

Власинско језеро је акумулационо језеро са површином од 15 km² и дубином до 35 m. Оно је окружено планинама Плана, Грамада, Варденик и Чемерник и налази се на 1.213 m надморске висине. Боја воде варира од сиво плаве поред обале до затворено плаве на средини језера, са зеленим приобалним површинама даје посебан колорит власинском пределу.

У језеро сваког минута притиче два кубика воде првог квалитета. Реке Власина, Јерма, Божичка река, Лисинска река, Љубатска река, Стрвна, Чемерчица са својим притокама (око 110 укупно) чине слив језера (неке од њих су вештачки у сливу језера, тј. цевима се вода успиње на вишу висину).

Брана језера је на некадашњем току реке Власине и од земље је. Висина бране је 34,43 m (од тога изнад терена 25,7 m), дужина у темељу 239 m, а у круни 139,28 m, док је ширина 5,5 m у круни. У брану је уграђено око 330 хиљада кубика земље. Узводна страна је обложена каменим блоковима, а низводна направљена са четири каскаде и потпуно је затрављена. Језеро је дужине 9 km, максималне ширине 3,5 km, највеће дубине 35 m, површина му је 16,5 km². Према надморској висини, убраја се у највише акумулације на Балкану. При највишем водостају, ниво језера достиже коту 1213,8 m надморске висине. Иначе, средњи годишњи ниво језера је 1204 m надморске висине.

Канали којима притиче вода са околних река и потока, сливова Власине и Лисине, дугачки су укупно 60,3 km. Канал „Чемерник“, који захвата воду са Чемерчице и кроз тунел је доводи до бране, дуг је 14,8 km, канал који доводи воду реке Стрвне, испод Плане, 16 km, онај са Јерме 7,5 km и са Божице 22 km. Каналом „Стрвна“ годишње дотиче око 10 милиона кубних метара воде, Каналом „Чемерник“ око осам милона кубика воде, каналом „Јерма“ три милиона кубика и каналом „Божица“ око 15 милиона кубика воде. Поред тунела „Чемерник“ (1 km), ту су и три тунела којима притиче вода са Божице, односно Лисине (укупно 3,5 km).

Острва

Власинско језеро - острво Страторија - Vlasina Lake - Stratorija Island
Острво Страторија

Језеро има два „стална или непокретна“ острва - Страторију и Дуги дел.[1] Страторија је била острво и у Власинском блату, док је Дуги дел био полуострво пре изградње бране. Власинско језеро је познато по плутајућим острвима, која временом мењају свој положај, а настала су од подводног биљног света израслог на тресету, који се у великим парчадима откинуо са дна језера и испловио. На неким острвима потом су израсле врбе и брезе, дрвеће особено за власински крај.

Власинско језеро оивичава заталасана висораван у виду ћилима ишараног ливадама, пашњацима и шумама које крију разноврстан биљни и животињски свет, док језеро надвисују планински масиви, на чијим падинама је груписано шездесетак власинских насеља (заселака, овде „махала“) између којих теку бистри потоци и речице са шумовитим клисурама. Од планина које окружују језеро посебно се издвајају Чемерник, Плана и Варденик.

Створени услови

Од насељених места пре изградње бране била су највећа Власина Рид (дуго време општинско средиште), Власина Округлица и Власина Стојковићева. Данас су многи власински засеоци, почев од саме бране, па до Промаје, постали викенд насеља која су често неплански грађена, али ипак су у већем делу лепо уређена и у складу са природом.

Власина данас има недовољан број туристичких објеката и капацитета у односу на њен значај и могућност развоја, и у односу на интересовање потенцијалних гостију. Ако се има у виду да је до врха Чемерника (1638m) само блага стрмина, као што је и према Колуници и Плани, онда је невероватно да то још увек није нимало искоришћено.

Културни споменици

Crkva Svetog Ilije, Vlasina Rid
Црква Светог Илије на Власини Риду

Подручје Власинског језера одликује се и значајним културним споменицима и етнографским вредностима, као што су:

Посебни културни споменици у близини језера су манастир у Паљи и цркве у Божици, Клисури и Црној Трави као и Кула у Клисури.

Природне лепоте

Brezova-suma
Брезова шума, препознатљивост Власине

Природне лепоте и реткости овог подручја које чине: планине, клисуре, водопади, извори, реке, флора и фауна, као и благонаклони утицај климе и тишина планинске природе чине ово место идеалним за боравак у различитим периодима године. Због ових одлика подручја у току су истраживања Завода за заштиту природе ради заштите овог подручја као парка природе.

Риболов

Власинско језеро је богато гргечом, кленом, сомом, шараном, белим амуром и пастрмком.

Рибљи фонд

Власинско језеро је до пре 20 година било богато рибом. У језеру је било мнoго кркуше, гргеча, белог амура, пастрмке, пијоре, клена, шарана, лињака, бабушке, златног караша, толстолобика, а задњих неколико година и штуке, сома. Непажњом и немарним понашањем људи који су задужени за чување језера, односно читавог подручија око Власинског језера, у језеру је остало веома мало риба. Неке врсте су потпуно нестале као што је лињак, шаран, кркуша, бели амур. У језеру тренутно има врло мало следећих врста риба: бабушка, шаран, сом, толстолобик, клен, белица и пастрмка. Оваквим газдовањем над језером и оваквим понашањем одговорних људи језеро ће за неколико година остати без рибе.

Легенда о Власинском језеру

Водено чудовиште

Пре изградње језера, на том месту се налазио мочварни терен, који је био имитација непрегледне бујне ливаде у којој су нестајали власински коњи, говеда, овце, па чак и непријатељска војска. Тако је у првом Светском рату у Власинској тресави (сада језеру) за тили час у блату нестао цео један бугарски коњички пук. Овако мистично пропадање војске и стоке у Власинско блато (тресаву) било је повод за стварање легенде о необичном џиновском воденом чудовишту. Мит о том необичном воденом (језерском) чудовишту, коме је „одзвонило" после изградње земљане бране 1954. године, каже да је језером царовало чудовиште које је личило на џиновског коња. Од када датира прича о овом воденом феномену – чудовишту, које се скрива у пространим тајанственим дубинама језера, не зна се. Зна се да су старији људи са „сигурношћу" показивали и место где се налази ова авет. Прича се да је та водена неман излазила на живописне обале језера и уништавала добро неговане коње и крда говеда. Становници су предузимали чак и праве крсташке походе да униште неман. Звечке су окупљале народ у моменту када је, на пример, једна „воловодница" (место за парење краве) нестала у чељустима блата. Двадесетак волова, који су безглаво у време парења јурили за кравом, прогутало је блато (Власинско језеро) као да их није ни било. Ово је додавало нове елементе овој мистериозној причи. Причало се да феноменална водена неман живи вековима ту, па се томе додавало још и да је залутала са друге планете, или ју је Бог послао да кажњава оне који му скриве. Ипак се највише веровало да је то нека џиновска праживотиња. Доказивало се да ова авет има чаробну моћ да хитро покупи стоку која пасе око језера, поједе је, тако подмири глад неколико дана мирује на дну језера. Прича о овом језерском чудовишту је остала само прича. После стварања чудновате земљане бране, језеро је преграђено. Прича се да је појављивање воденог чудовишта – воденог бика најављивало победе. Народно предање власинских махала каже да се водени бик неколико пута појављивао - и то увек када су Срби истеривали противнике са своје земље. Приликом ослобођења Србије од Турака појавио се водени бик. Рикао је уочи Првог и Другог светског рата тако снажно да се све тресло, а вода у оном језерцету као да је кључала избијајући са дна. Тада је стогодишњи старац Величко, до тада непокретан, ујутру изашао међу окупљене поред језера и рекао да је „ово добар знак и да је то бик најавио риком".[2]

Види још

Галерија

Vlasinsko-jezero
Vlasinsko-jezero2
Vlasinsko-jezero3
Kuca-u-valsinskom-kraju

Стара кућа у махали Ђошини

Staro-graditeljstvo

Остаци старе куће у махали Стевановци

Власинско језеро у јесење јутро - Vlasina lake in autumn mornnig

Власинско језеро у јесење јутро

Власинско језеро у огледалу
Власинско језеро

Пејзаж изнад језера

Власински ент

Дрво у махали Попови

Planinarska staza na Vlasinskom jezeru

Вегетација у језерској околини

Vlasinsko jezero iz camca

Источна обала Власинског језера фотографисана из чамца

Vikend naselje na Vlasinskom jezeru

Викендица брвнара у околини језера

Vlasinsko jezero 3

Пејзаж са језера

Lujinci, Vlasina Rid 05

Викенд насеље

043Zimi

Зими је језеро често залеђено

Власинско језеро 1 - Vlasina Lake 1

Власинско језеро — поглед из Власине Рида

Najstariji hotel na Vlasini

Најстарији хотел на Власини међу брезама

Референце

  1. ^ Плутајућа острва на Власинском језеру
  2. ^ „Priče i legende | Ecovirtour”. Архивирано из оригинала на датум 07. 05. 2015. Приступљено 23. 04. 2016.

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Спољашње везе

Јабланички управни округ

Јабланички управни округ је управни округ у југоисточном делу Србије са седиштем у Лесковцу. Према попису из 2011. године на подручју управног округа је живело 216.304 становника. Површина упраног округа је 2.770 км2 и обухвата 336 насељена места.

Вештачко језеро

Вештачко језеро или загат је тип језера који настаје свесним деловањем човека. Формира се преграђивањем речних долина, клисура и и кањона помоћу бетонских и земљаних брана. Оваква језера градила су се још и прошлости, тачније око 1300. године п. н. е.у долини реке Оронт у Сирији, преграђен је ток на површини од око 50 км² и та акумулација названа је „Хомс“. Слични пројекти прављени су у Старом Египту, Индији и Месопотамији.

Данас су вештачка језера веома бројна и полифункционална. Служи за хидренергију, односно производњу електричне енергије, наводњавање, те снабдевање водом насеља и индустрије, спорт, туризам, рекреацију, рибњаке и др. У Србији највећа загат је Ђердапско језеро, а следе Зворничко, Перућац, Златарско и др.

Вештачка језера се условно могу поделити на:

акумулациона и

рибњаке

Власина

Власина је река у југоисточној Србији. Извор је испод бране Власинског језера. Најважније притоке су: Лужница, Тегошница и Пуста река. Остале притоке су Градска река и Бистрица. Дужина Власине је око 70 km после којих се она као десна притока улива у Јужну Мораву, 10 km низводно од Власотинца. Због свог планинског окружења, а и због мањка индустријских загађивача Власина се рачуна у једну од најчистијих река Србије. На пролеће, услед отапања снега у планинском пределу, који окружује корито реке Власине, долази чешће до повећаног водостаја. У кишним периодима током целе године догађа се исто, да се Власина на неким местима излије. У Власотинцу је корито реке санирано и насипом ограничено након поплаве 1988. године. Ту је исто изграђено и мало акумулационо језеро за потребе напајања градског водовода.

Због повећане ерозије које Власина и њене притоке доносе планиском крају, планиране су даље санационе мере у смислу изградње акумулације код Свођа. Крајем јесени 2005. године због великих киша срушио мост на Власини код Свођа, где се Љуберађа улива у Власину. Тако је једини пут у власинском кориту, који повезује Власинско језеро са Свођем и Власотинцем, био прекинут.

Власина (висораван)

Власина је висораван на југоистоку Србије, близу границе са Бугарском.

Смештена је између планинских венаца Чемерника, на западу, и Плане (Грамаде) и Колуничког Рида, на истоку. Представља плитко удубљење издуженог облика, које је прилично заравњено флувијалном ерозијом реке Власине и њених притока у изворишном делу, те се као површ, на надморској висини 1160 – 1.460 m, може означити власинском висоравни. Пружа се у дужини (север – југ) 14 km, док је у ширини (исток – запад) пет до седам километара, на северу (Полом – Дојчиновци), односно три до четири километра на југу (извориште Власине – Шундина река).

Оивичавају је планине родопског система широких и заобљених врхова: Велики Чемерник 1.638 m, Кула 1.621 m, Вртоп 1.721 m, Колунички рид 1.598 m, Плоча 1.705 m и Панџин гроб 1.664 m. Поред равни где је некад била тресава Власинско блато, висораван чине и узвишења различитих облика и висине која су део планиских коса и хридова који се спуштају према реци Власини. На њима су се у венцу начичкали власинска села и засеоци.

Власина (вишезначна одредница)

Власина се може односити на:

Власина, река у југоисточној Србији, десна притока Јужне Мораве.

Власина (висораван), висораван на југоистоку Србије, близу границе са Бугарском.

Власина (новине), информативни билтен општине Власотинце.

ФК Власина, фудбалски клуб у Власотинцу.

Власина Рид, насеље у општини Сурдулица.

Власина Стојковићева, насеље у општини Сурдулица.

Власина Округлица насеље у општини Сурдулица.

Власинско језеро, акумулационо језеро на југоистоку Србије у општини Сурдулица.

Власинско блато, некадашња тресава на месту данашњег Власинског језера.

Предео изузетних одлика Власина, Србија

Власина Округлица

Власина Округлица је насеље у Србији у општини Сурдулица у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 128 становника (према попису из 2002. било је 163 становника).

До 1965, године је ово насеље седиште Општине Власина Округлица коју су чинила насељена места: Божица, Драјинци, Грознатовци, Клисура, Колуница, Кострошевци, Паља, Стрезимировци, Сухи Дол, Топли Дол, Власина Округлица, Власина Рид и Власина Стојковићева. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Сурдулица.

Државни пут 231

Државни пут IIА реда 231 је регионални пут у јужној Србији. Пут повезује долину Власине са Власинским језером и Босилеградом.

Државни пут 232

Државни пут IIА реда 232 је регионални пут у јужној Србији. Пут повезује Грделичку клисуру код Предејана са Црном Травом.

Државни пут 234

Државни пут IIА реда 234 је регионални пут у јужној Србији. Пут повезује долину Јужне Мораве са долином реке Пчиње, Трговиштем и Босилеградом. Деоница Радовница—Гложје, преко планине Дукат, није изграђена.

Државни пут 258

Државни пут IIА реда 258 је регионални пут у јужној Србији. Пут се пружа паралелно са реком Јужном Моравом и ауто-путем А1. До маја 2019. године се овим путем ишло уместо неизграђене деонице аутопута А1 од Лесковца до Прешева.

Државни пут 40

Пут 40 је магистрални пут у југоисточном делу Србије, који повезује аутопут А1 са југозападном Бугарском. По важећем просторном плану републике Србије није предвиђено унапређење датог пута у ауто-пут.

Лисина (Босилеград)

Лисина (Босилеград) је вештачка акумулација на реци Лисини, између Босилеграда и Божице, саграђена као секундарна акумулација Власинског језера, одакле се оно допуњује водом. Изграђена је 1978. године као пумпно-акумулационо постројење.

Из језера Лисина се двема пумпама, капацитета 15 кубика воде у секунди, избацује вода на висину од 340 m изнад Власинског језера, одакле се системом одводних канала доводи у канал "Божица", а одатле у језеро. Канал Божица има два тунела укупне дужине шест километара, а сам је дуг 25 km. Његово сливно подручје обухвата 64 квадратна километра. Из „Лисине“ се годишње у Власинско језеро упумпа 74,7 милиона кубика воде.

Општина Сурдулица

Општина Сурдулица је општина у Пчињском округу на југоистоку Србије. По подацима из 2011. општина је имала 20.319 становника. Седиште општине је у граду Сурдулица (10.888 становника).

Општина Црна Трава

Општина Црна Трава је општина Јабланичког округа на југоистоку Србије. По подацима из 2002. општина је имала 2.563 становника, а према последњем попису 2011. године 1.663 становника. Центар општине је село Црна Трава која има 434 становника.

Предео изузетних одлика Власина

Власинска висораван са језером је јединствени планински пејзаж, по много чему редак, интересантан и привлачан. Власинско језеро оивичава заталасана висораван у виду пространог зеленог ћилима ишараног ливадама, пашњацима и шумама које крију разноврстан биљни и животињски свет, док језеро надвисују планински масиви, на чијим падинама је груписано неколико власинских насеља између којих теку бистри и жуборни потоци и речице са шумовитим клисурама. Од планина које окружују језеро посебно се издвајају Чемерник и Варедник.

Власинско језеро се налази у југоисточној Србији на територији општине Сурдулица, удаљено 30 km од долине Јужне Мораве на западу и од југословенско-бугарске границе на југу.

Власинско језеро, једно од највећих и највиших језера у Србији, бисер је југоисточне Србије. Налазећи се на 1213 m н.в. и простирући се на површини од 16 km² највеће је и највише вештачко језеро у Србији. На месту где се у прошлости налазила тресава, позната као Власинско блато, са шеваром, трском и само местимичним воденим површинама и истицала река Власина, настало је данашње језеро у којем је негдашња тресава остала у виду тресетних острва. Језеро чија боја воде варира од од сиво плаве поред обале до затворено плаве на средини језера, са зеленим приобалним површинама даје посебан колоритет власинском пејзажу.

Сурдулица

Сурдулица је градско насеље у Србији у општини Сурдулица у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 10.888 становника.

Сурдулица датира још од 1530. године. Турци су у њој живели до 1888. године. Налази се на надморској висини од 475 метара. Смештена је у котлини окружена планинама: Чемерник, Варденик и Кукавица. Пут који вијуга између планина Чемерник и Варденик стиже се на Власинско језеро које је на надморској висини од 1230 метара. Кроз Сурдулицу протичу две реке и то Врла и Романовска река.

Хидроенергетски систем Власина

Хидроенергетски систем „Власина“ чине акумулације Власинско језеро и Лисина, са системом канала и тунела, којима се доводи вода у Власинско језеро, и четири хидроцентрале "Врла (I - IV)“. Власинска брана је подигнута у теснацу на излазу реке Власине из Власинског блата, три километра од њеног извора. Грађена је од 1946, a завршена 1949. године, језеро се пунило од 9. априла 1949. године до 1954. Висина бране је 34,43 m (од тога изнад терена 25,7 m), дужина у темељу 239 m, а у круни 139,28 m, док је ширина 5,5 m у круни.

Канали којима притиче вода са околних река и потока, сливова Власине и Лисине, дугачки су укупно 60,3 km. Канал "Чемерник", који захвата воду са Чемерчице и кроз тунел је доводи до бране, дуг је 14,8 km, канал који доводи воду реке Стрвне, испод Плане, 16 km, онај са Јерме 7,5 km и са Божице 22 km. Каналом „Стрвна“ годишње дотиче око 10 милиона кубних метара воде, Каналом „Чемерник“ око осам милона кубика воде, каналом „Јерма“ три милиона кубика и каналом „Божица“ око 15 милиона кубика воде. Поред тунела „Чемерник“ (1 km), ту су и три тунела којима притиче вода са Божице, односно Лисине (укупно 3,5 km).

Акумулација "Лисина" изграђена је у околини Божице, из ње се помоћу две пумпе, капацитета 15 кубика воде у секунди, избацује вода на висину од 340 m изнад Власинског језера, одакле се системом одводних канала доводи у канал „Божица“, а одатле у језеро. Из „Лисине“ се годишње у Власинско језеро пребаци 74,7 милиона кубика воде.

Језеро је на надморској висини 1.210 m, дужине је девет km, максималне ширине 3,5 km, највеће дубине 30 m, површина му је 16,5 m², а запремина воде 165.000.000 m³. Према надморској висини, језеро се убраја у највише акумулације на Балкану. При највишем водостају, ниво језера достиже коту 1213,8 m надморске висине. Иначе, средњи годишњи водостај нивоа језера је 1204 m надморске висине.

Вода из Власинског језера са водостана, са захвата ХЕ „Врла I", иде тунелом дугим 2.144 m под притиском и покреће турбине. Притисак се регулше затварачима. „Врла I" је грађена у време Информбироа и зато је смештена у нутрини Чемерника, њене турбине је произвео „Раде Кончар“ у Загребу.

Хидроелектране „Врла (I - IV)" су максималне инсталисане снаге 127 MW. Распоређене су у низу, тако да вода из једне продужава за покретање турбина друге. „Врла I" је испод земље, док су „Врла II" и „Врла III" у долини Врле реке, а „Врла IV" је на Сувој Морави, код Владичиног Хана.

Чемерник

Чемерник је планина у југоисточној Србији, на десној страни Јужне Мораве, према Грделичкој клисури. Припада планинама средње висине. Навиши врх је Велики Чемерник 1.638 m. Има облик била које се пружа меридијански и на западној страни је дубоко засечено облуком Мутнице, која се у доњем току зове Џепска река.

Састављен је од кристаластих шкриљаца прве групе и припада Родопском систему. Било је оголићено, а падине су делом под шумом. У источном подножју су највећа насеља Власина Рид и Црна Трава, а на западном Млачиште, Мачкатица, Мањак и Љутеж.

Поред Великог Чемерника, његови врхови су: Кула (1.622 m), Мали Чемерник (1.596 m), Острозуб (1.546 m) и Павлова грамада (1.469 m) и сви су заобљеног типа.

Чемерчица

Чемерчица је река у Србији која извире испод врхова Чемерника и улива се у Власину, у варошици Црна Трава. Настаје од Игњатове чесме (1.560 m), испод Великог Чемерника, речице Власинке, изнад засеока Павловци, и низа других извора (највећи Студени извор), формирајући реку Плавило, којој се у дужини од 11 km прикључују воде: Цвејина долина (дајући с њом Средњу реку), а потом Календерова долина и Мала река. Чемерчица је била изузетно богата водом, све док није, заједно са притокама, 1962 – 1963. године, затвореним системом канала, дугачким око 12 km, захваћена и кроз тунел испод Јеврине утрине, од села Прочоловца до Дојчиновца, спроведена у Власинско језеро. Богата је пастрмком и поточном мреном.

На обронцима и брдима у сливу Чемерчице налазе се насеља црнотравске општине: Павловци, Прочоловци, Ранђеловци, Вељковци, Јовановце, Степановци, Мала Река, Горња и Доња Козарница, Црвенковци и Жутини. Сва ова засеља су формирана крај добрих извора воде.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.