Власина

Власина је река у југоисточној Србији. Извор је испод бране Власинског језера. Најважније притоке су: Лужница, Тегошница и Пуста река. Остале притоке су Градска река и Бистрица. Дужина Власине је око 70 km после којих се она као десна притока улива у Јужну Мораву, 10 km низводно од Власотинца. Због свог планинског окружења, а и због мањка индустријских загађивача Власина се рачуна у једну од најчистијих река Србије. На пролеће, услед отапања снега у планинском пределу, који окружује корито реке Власине, долази чешће до повећаног водостаја. У кишним периодима током целе године догађа се исто, да се Власина на неким местима излије. У Власотинцу је корито реке санирано и насипом ограничено након поплаве 1988. године. Ту је исто изграђено и мало акумулационо језеро за потребе напајања градског водовода.

Због повећане ерозије које Власина и њене притоке доносе планиском крају, планиране су даље санационе мере у смислу изградње акумулације код Свођа. Крајем јесени 2005. године због великих киша срушио мост на Власини код Свођа, где се Љуберађа улива у Власину. Тако је једини пут у власинском кориту, који повезује Власинско језеро са Свођем и Власотинцем, био прекинут.

Власина
Vlasina reka
Река Власина
Vlasina-hidrosistem
Слив Власине
Опште информације
Дужина70 km
Пр. проток11 ​m3s
СливЦрноморски
Водоток
УшћеЈужна Морава
Географске карактеристике
Држава/е Србија

Биолошки квалитет

Река Власина се класификује у три дела:

  • горњи ток (од изворишта до Састав Река)
  • средњи ток (од Састав Река до Власотинца)
  • доњи ток (од Власотинца до ушћа у Мораву)

Квалитет воде Власине је од извора до ушћа између класа воде II и III. А од извора до водозахвата фабрике за питку воду у Бољаре између класа I и II. Погоршању квалитета воде доприноси улавање хемијских и отпадних вода из Власотинца, као и градска депонија која се налази на обали Власине. Речних ракова нема.

У горњем току од риба има поточна пастрмка (salmo trutto m fario) и кркуша (gobio gobio).

Средњи и доњи ток имају клена (leuciscus cephalus), мрену (barbus barbus), скобаља(chondrostoma nasus), док се у искључиво доњем току може наћи чиков (misgurnus fossilis).

Загађење

Вода Власине није загађена тешким металима. Све нађене вредности су у дозвољеним границама по Правилнику о исправности воде за пиће. Власина поседује природну радиоактивност. Отпадне воде које се у Власину испуштају садрже масне материје, уље, фосфат, детерџент, сапун итд.

Већина анализа има колибактерије. На површини воде Власине се чешће може видети пена и масноћа, а највећа опасност јој прети од фекалних и комуналних отпадних вода.

Даља опасност претила је Власини од развоја туризма на Власинском језеру и планираног уливања отпадних вода у Власину. Протести грађана и Еко покрета „Власина“ допринели су измени Просторног плана, тако да је Власина у том смислу сад заштићена.

Многи становници насеља у округу Власине не обраћају пажњу на еколошку исправност околине, тако да се на јесен 2005. у Црној Трави излила нафта у Власину. Због тога су грађани Власотинца, који се снабдевају питком водом искључиво из Власине, морали да пију воду која је путем цистерни довожена из других делова Јабланичког округа. Непажња и неосетљивост, претежно становника сеоских несеља у околини власинског водотока, доводи до тога, да се вода Власине бактериолошки загади и то толико, да републичке инспекције током лета повремено забрањују грађанима пливање у Власини. А лето на Власини је традиционална рекреација свих грађана у окружењу.

Плански простор Власина

Вертикално распрострањење шума Власине
низијски појас

<400 m

брдски појас

<1000 m

планински појас

<1400 m

субалпијски појас

>1400 m

  • субалпијска буква (Fagus silvatica)

У ширем смислу Власина не подразумева само реку него и околину, као Власинско језеро и висораван на 1260m надморске висине.

На Власини, надомак Црне Траве, у окружењу планина Чемерник, Грамада, Варденика и Миљевским планинама, има око 150 регистрованих извора на надморској висини од 800 m до 1500 m. Већина Власинаца, познати по печалбарству у белом свету, подигла је бројне чесме, које се по њима зову. На Власинском блату, изнад Власинског језера, изграђена је крајем деведесетих фабрика минералне воде „Власинска роса“. Ту фабрику је 2005. године купила компанија Кока Кола.

Види још

Галерија

Vlasina reka1

Река Власина

Vlasina reka2

Река Власина

Vlasina 4km od brane1

Власина 4 km од Власинског језера

Vlasina 4km od brane2

Власина 4 km од Власинског језера

Vlasotince slike 42

Власина у Власотинцу

Vlasotince, Vlasina i brana

Брана на Власини у Власотинцу

Cesma 1

Милутинова чесма

Vlasina kod crne trave4

Власина код Црне Траве

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Власина (висораван)

Власина је висораван на југоистоку Србије, близу границе са Бугарском.

Смештена је између планинских венаца Чемерника, на западу, и Плане (Грамаде) и Колуничког Рида, на истоку. Представља плитко удубљење издуженог облика, које је прилично заравњено флувијалном ерозијом реке Власине и њених притока у изворишном делу, те се као површ, на надморској висини 1160 – 1.460 m, може означити власинском висоравни. Пружа се у дужини (север – југ) 14 km, док је у ширини (исток – запад) пет до седам километара, на северу (Полом – Дојчиновци), односно три до четири километра на југу (извориште Власине – Шундина река).

Оивичавају је планине родопског система широких и заобљених врхова: Велики Чемерник 1.638 m, Кула 1.621 m, Вртоп 1.721 m, Колунички рид 1.598 m, Плоча 1.705 m и Панџин гроб 1.664 m. Поред равни где је некад била тресава Власинско блато, висораван чине и узвишења различитих облика и висине која су део планиских коса и хридова који се спуштају према реци Власини. На њима су се у венцу начичкали власинска села и засеоци.

Власина (вишезначна одредница)

Власина се може односити на:

Власина, река у југоисточној Србији, десна притока Јужне Мораве.

Власина (висораван), висораван на југоистоку Србије, близу границе са Бугарском.

Власина (новине), информативни билтен општине Власотинце.

ФК Власина, фудбалски клуб у Власотинцу.

Власина Рид, насеље у општини Сурдулица.

Власина Стојковићева, насеље у општини Сурдулица.

Власина Округлица насеље у општини Сурдулица.

Власинско језеро, акумулационо језеро на југоистоку Србије у општини Сурдулица.

Власинско блато, некадашња тресава на месту данашњег Власинског језера.

Предео изузетних одлика Власина, Србија

Власина (новине)

Лист „Власина“ основан је као гласило у Власотинцу 1926. године, а први његов уредник био је Милорад Раде Марјановић.

Власина Округлица

Власина Округлица је насеље у Србији у општини Сурдулица у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 128 становника (према попису из 2002. било је 163 становника).

До 1965, године је ово насеље седиште Општине Власина Округлица коју су чинила насељена места: Божица, Драјинци, Грознатовци, Клисура, Колуница, Кострошевци, Паља, Стрезимировци, Сухи Дол, Топли Дол, Власина Округлица, Власина Рид и Власина Стојковићева. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Сурдулица.

Власина Рид

Власина Рид је насеље у Србији у општини Сурдулица у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 175 становника (према попису из 2002. било је 276 становника).

Власина Стојковићева

Власина Стојковићева је насеље у Србији у општини Сурдулица у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 164 становника (према попису из 2002. било је 252 становника).

Власинско језеро

Власинско језеро је акумулационо језеро на југоистоку Србије са површином од 15 km² и дубином до 35 m. Језеро се налази на подручју општине Сурдулица. Језеро се налази на 1.204 m (средњи ниво) надморске висине. На обалама језера смештена су три села: Власина Округлица, Власина Рид и Власина Стојковићева. Власинско језеро је образовано у раздобљу 1949—1954. године.

Зона Југ у фудбалу

Зона Југ је једна од укупно дванаест зонских лига у фудбалу. Зонске лиге су четврти ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Лига је формирана 2014. године приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза региона Источне Србије када су уместо дотадашњих Нишке и Поморавско-Тимочке настале три нове зоне - Запад, Исток и Југ. Виши степен такмичења је Српска лига Исток, а нижи су окружне лиге - Јабланичка, Пиротска, Пчињска, Косовска, Косовскопоморавска и Прва нишка. Првак лиге иде директно у Српску лигу Исток.

Општина Власотинце

Општина Власотинце се налази у југоисточној Србији и део је Јабланичког округа чије седиште је Лесковац.

Општина Сурдулица

Општина Сурдулица је општина у Пчињском округу на југоистоку Србије. По подацима из 2011. општина је имала 20.319 становника. Седиште општине је у граду Сурдулица (10.888 становника).

Општина Црна Трава

Општина Црна Трава је општина Јабланичког округа на југоистоку Србије. По подацима из 2002. општина је имала 2.563 становника, а према последњем попису 2011. године 1.663 становника. Центар општине је село Црна Трава која има 434 становника.

Предели изузетних одлика Србије

Предели изузетних одлика (скраћено ПИО), по дефиницији, су подручја препознатљивог изгледа са значајним природним, биолошко-еколошким, естетским и културно-историјским вредностима, која су се током времена развила као резултат интеракције природе, природних потенцијала подручја и традиционалног начина живота локалног становништва.

Предео изузетних одлика Власина

Власинска висораван са језером је јединствени планински пејзаж, по много чему редак, интересантан и привлачан. Власинско језеро оивичава заталасана висораван у виду пространог зеленог ћилима ишараног ливадама, пашњацима и шумама које крију разноврстан биљни и животињски свет, док језеро надвисују планински масиви, на чијим падинама је груписано неколико власинских насеља између којих теку бистри и жуборни потоци и речице са шумовитим клисурама. Од планина које окружују језеро посебно се издвајају Чемерник и Варедник.

Власинско језеро се налази у југоисточној Србији на територији општине Сурдулица, удаљено 30 km од долине Јужне Мораве на западу и од југословенско-бугарске границе на југу.

Власинско језеро, једно од највећих и највиших језера у Србији, бисер је југоисточне Србије. Налазећи се на 1213 m н.в. и простирући се на површини од 16 km² највеће је и највише вештачко језеро у Србији. На месту где се у прошлости налазила тресава, позната као Власинско блато, са шеваром, трском и само местимичним воденим површинама и истицала река Власина, настало је данашње језеро у којем је негдашња тресава остала у виду тресетних острва. Језеро чија боја воде варира од од сиво плаве поред обале до затворено плаве на средини језера, са зеленим приобалним површинама даје посебан колоритет власинском пејзажу.

Пчињски управни округ

Пчињски управни округ се налази у јужном делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

Град Врање градско насеље Врање,

Општина Владичин Хан место Владичин Хан,

Општина Сурдулица место Сурдулица,

Општина Босилеград место Босилеград,

Општина Трговиште место Трговиште,

Општина Бујановац место Бујановац и

Општина Прешево место Прешево.Има укупно 243.529 становника.

Седиште округа је град Врање.

Културно-историјске знаменитости датирају од пре више векова. Најстарије војно утврђење је из XIII века - Марково Кале. Познат је и стари турски амам (турско парно купатило) из XVI века, затим Пашин конак из 1765. године у коме је 1881. године отворена гимназија.

Врањска Бања представља посебну карактеристику овог краја - термоминералне воде која помаже у лечењу многих обољења.

Привреду Врања чине индустрија, рударство, грађевинарство, трговина, пољопривреда и шумарство.

Српска лига Исток 2016/17.

Српска лига Исток у сезони 2016/17. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских тамичења у Србији. Лига броји 16 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи су три зоне - Запад, Исток и Југ.

Српска лига Исток 2019/20.

Српска лига Исток у сезони 2019/20. је једна од четири Српске лиге у фудбалу, које су трећи степен фудбалских тамичења у Србији. Лига броји 16 клубова. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи су четири зоне — Запад, Исток, Југ и Центар.

ФК Власина

Фудбалски клуб Власина је српски фудбалски клуб из Власотинца који се тренутно такмичи у Српској лиги Исток, трећем такмичарском нивоу српског фудбала.

Један је од најстаријих клубова на простору бивше Југославије, основан је давне 1920. године. Прву лопту и копачке у Власотинце донео је исте године из Беча Војислав Воја Поповић, оснивач и први председник ФК Власине. Игралиште је било на Росуљи, на периферији Власотинца, где се и данас налази. У почетку се играло на општинском имању, а тридесетих година 20. века општина је пренела имање на име клуба. Правила клуба била су потврђена од стране Начелства среза власотиначког 24. јануара 1921. и заведена под број 733, а један од чланова гласио је: „Боја клуба је плаво-бела. На дресовима носиће се бела звезда.“

Хидроенергетски систем Власина

Хидроенергетски систем „Власина“ чине акумулације Власинско језеро и Лисина, са системом канала и тунела, којима се доводи вода у Власинско језеро, и четири хидроцентрале "Врла (I - IV)“. Власинска брана је подигнута у теснацу на излазу реке Власине из Власинског блата, три километра од њеног извора. Грађена је од 1946, a завршена 1949. године, језеро се пунило од 9. априла 1949. године до 1954. Висина бране је 34,43 m (од тога изнад терена 25,7 m), дужина у темељу 239 m, а у круни 139,28 m, док је ширина 5,5 m у круни.

Канали којима притиче вода са околних река и потока, сливова Власине и Лисине, дугачки су укупно 60,3 km. Канал "Чемерник", који захвата воду са Чемерчице и кроз тунел је доводи до бране, дуг је 14,8 km, канал који доводи воду реке Стрвне, испод Плане, 16 km, онај са Јерме 7,5 km и са Божице 22 km. Каналом „Стрвна“ годишње дотиче око 10 милиона кубних метара воде, Каналом „Чемерник“ око осам милона кубика воде, каналом „Јерма“ три милиона кубика и каналом „Божица“ око 15 милиона кубика воде. Поред тунела „Чемерник“ (1 km), ту су и три тунела којима притиче вода са Божице, односно Лисине (укупно 3,5 km).

Акумулација "Лисина" изграђена је у околини Божице, из ње се помоћу две пумпе, капацитета 15 кубика воде у секунди, избацује вода на висину од 340 m изнад Власинског језера, одакле се системом одводних канала доводи у канал „Божица“, а одатле у језеро. Из „Лисине“ се годишње у Власинско језеро пребаци 74,7 милиона кубика воде.

Језеро је на надморској висини 1.210 m, дужине је девет km, максималне ширине 3,5 km, највеће дубине 30 m, површина му је 16,5 m², а запремина воде 165.000.000 m³. Према надморској висини, језеро се убраја у највише акумулације на Балкану. При највишем водостају, ниво језера достиже коту 1213,8 m надморске висине. Иначе, средњи годишњи водостај нивоа језера је 1204 m надморске висине.

Вода из Власинског језера са водостана, са захвата ХЕ „Врла I", иде тунелом дугим 2.144 m под притиском и покреће турбине. Притисак се регулше затварачима. „Врла I" је грађена у време Информбироа и зато је смештена у нутрини Чемерника, њене турбине је произвео „Раде Кончар“ у Загребу.

Хидроелектране „Врла (I - IV)" су максималне инсталисане снаге 127 MW. Распоређене су у низу, тако да вода из једне продужава за покретање турбина друге. „Врла I" је испод земље, док су „Врла II" и „Врла III" у долини Врле реке, а „Врла IV" је на Сувој Морави, код Владичиног Хана.

Чемерник

Чемерник је планина у југоисточној Србији, на десној страни Јужне Мораве, према Грделичкој клисури. Припада планинама средње висине. Навиши врх је Велики Чемерник 1.638 m. Има облик била које се пружа меридијански и на западној страни је дубоко засечено облуком Мутнице, која се у доњем току зове Џепска река.

Састављен је од кристаластих шкриљаца прве групе и припада Родопском систему. Било је оголићено, а падине су делом под шумом. У источном подножју су највећа насеља Власина Рид и Црна Трава, а на западном Млачиште, Мачкатица, Мањак и Љутеж.

Поред Великог Чемерника, његови врхови су: Кула (1.622 m), Мали Чемерник (1.596 m), Острозуб (1.546 m) и Павлова грамада (1.469 m) и сви су заобљеног типа.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.