Владимир Лазаревић

Владимир Лазаревић (Грнчар код Бабушнице, 23. март 1949) је пензионисни генерал-пуковник Војске Југославије. Био је командант Приштинског корпуса Војске Југославије за време Рата на Косову и Метохији и НАТО бомбародовања СРЈ, а касније и командант Треће армије Војске Југославије.

Владимир Лазаревић
Датум рођења23. март 1949.(70 год.)
Место рођењаГрнчар код Бабушнице
Социјалистичка Република Србија НР Србија, Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНР Југославија
СлужбаЈугословенска народна армија
Војска Југославије
Војска Србије и Црне Горе
Године службе19722004.
Чингенерал-пуковник
КомандантПриштински корпус ВЈ
Трећа армија ВЈ
Одликовања
Орден ратне заставе

Биографија

Генерал Владимир Лазаревић рођен је 23. марта 1949. године у селу Грнчару, општина Бабушница. Завршио је Војну академију 1972. године, a касније и Командно-штабну академију копнене војске и Школу националне одбране, све са одличним службеним оценама. Kao командир, командант и начелник различитих формација службовао је у Нишу, Призрену, Приштини, Београду и Лесковцу.

Начелник Штаба Приштинског корпуса постао је 1998. године, a шест месеци касније и командант Приштинског корпуса. Почетком 2000. постављен је за команданта Треће армијске области Војске Југославије. Четири пута га је ванредно унапредио бивши председник СРЈ Слободан Милошевић, a у априлу 1999. године одликован је Орденом ратне заставе.

Указом Војислава Коштунице, тадашњег председника СРЈ, 1. априла 2002. године постављен је на положај начелника Сектора за копнену војску. Са те дужности смењен је 7. августа 2003. године.

Ожењен је и има три сина и унука. Током рата са НАТО-ом, два сина су се све време борила на Космету, иако формацијски нису припадали тамо. Трећи је у то време био малолетан.

Против њега је крајем 2003. подигнута оптужница од стране Хашког трибунала. Хашка оптужница теретила је генерале Павковића, Лазаревића, Лукића и Ђорђевића да су од краја 1998. године склопили заједнички злочиначки подухват са циљем да протерају Албанце са Косова и Метохије. Пресуда је обухватала повезаност са масовним убиствима албанских цивила у Сувој Реци, Великој Круши, Избици, Меји, Ћушкој, Вучитрну, Дреници и Горњем Обрињу. Лазаревић се добровољно предао Хашком трибуналу 3. фе­бру­а­ра 2005. го­ди­не. Осуђен је 2009. године на 15 година затвора, 2014. године казна му је смањена на 14 година.[1]

На слободу је пуштен 3. децембра 2015, после одлужења две трећине казне.[2]

Референце

  1. ^ „Павковићу потврђена казна, осталима смањене”, Блиц, 23. јануар 2014.
  2. ^ Генерал Лазаревић у Нишу: Преживео сам хашко губилиште („Политика“, 3. децембар 2015)

Спољашње везе

2009

2009. је била проста година.

23. март

23. март је 82. дан у години по грегоријанском календару (83. у преступној години). До краја године има још 283 дана.

Атиф Дудаковић

Атиф Дудаковић (Орахова, 2. децембар 1954) бивши је генерал и командант 5. корпуса Армије Републике БиХ.

Вељко Кадијевић

Вељко Кадијевић (Главина Доња, 21. новембар 1925 — Москва, 2. новембар 2014) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-армије ЈНА. У периоду од 15. маја 1988. до 8. фебруара 1992. године обављао је функцију савезног секретара за народну одбрану СФР Југославије.

Европска економска заједница

Европска економска заједница (ЕЕЗ; енгл. European Economic Community (EEC)) била је регионална организација која је за циљ имала економску интеграцију међу својим државама чланицама. Створена је 1957. године Римским уговором. Након формирања Европске уније 1993. године, ЕЕЗ је постала њен дио и преименована у Европску заједницу (ЕЗ; енгл. European Community (EC)). Институције Европске заједнице су 2009. године апсорбоване у шири оквир ЕУ, чиме је Заједница престала да постоји.

Почетни циљ Заједнице је била економска интеграција, укључујући јединствено тржиште и царинску унију, међу својих шест оснивача: Белгија, Француска, Италија, Луксембург, Холандија и Западна Њемачка.

Живота Панић

Живота Панић (Горња Црнишава, 3. новембар 1933 — Београд, Србија, 19. новембар 2003) је био генерал-пуковник ЈНА. Био је последњи вршилац дужности Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ и последњи начелник генералштаба ЈНА.

Збор народне гарде

Збор народне гарде (ЗНГ- зенге је био колоквијални назив за припаднике ЗНГ-а) је име прве модерне хрватске војске. Основао ју је Фрањо Туђман 20. августа 1991. године. Због законских и политичких разлога била је у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске, али јединицама ЗНГ-а наређивало је Министарство одбране.

Зелене беретке (БиХ)

Зелене беретке су паравојна формација Странке демократске акције пре, током и након грађанског рата у Босни и Херцеговини.Уз Патриотску лигу и неке друге мање паравојне формације, чинили су претечу будуће про-муслиманске Армије БиХ. Познати су по бројним злочинима над заробљеним припадницима ЈНА и над српским цивилима.

Зелене беретке су одговорне за масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, за који још нико није одговарао пред судом.

Ибрахим Ругова

Ибрахим Ругова (алб. Ibrahim Rugova; Црнце, Исток, 2. децембар 1944 — Приштина, 21. јануар 2006) био је албански сепаратиста, интелектуалац и политичар, први председник Демократске лиге Косова и самопроглашене „Републике Косово”.

Отац Ибрахима Ругове, Ук Ругова, и деда по оцу Рустем Ругова били су нацистички колаборационисти. Јануара 1945. године обојица су стрељана од стране комунистичких власти.

Масакр у Зеници

Масакр цивила у Зеници се догодио 19. априла 1993. око поднева, када је од граната испаљених на центар Зенице са положаја ХВО-а позиционираним у Путичеву, 16 километара западно од Зенице погинуло и рањено више цивила у тренутку велике гужве.У то доба дана одвијала се велика трговачка активност у самом центру града, а у географској зони која је била гранатирана налазило око две до три хиљаде људи.Тачан број граната испаљених на центар Зенице остао је неутврђен, иако се помиње бројка од девет граната испаљених из хаубице.

Мате Бобан

Мате Бобан (Совићи, 12. фебруар 1940 — Совићи, 7. јул 1997) био је хрватски политичар из Босне и Херцеговине.

Био је један од оснивача и први предсједник Хрватске заједнице Херцег-Босне, као и оснивач и врховни заповједник Хрватског вијећа одбране, те један од предсједника Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине.

Миле Новаковић

Миле Новаковић (Кирин, 29. април 1950 — Београд, 14. септембар 2015) био је ратни официр, генерал, командант Српске Војске Крајине.

Момчило Перишић

Момчило Перишић (Коштунићи, 22. мај 1944) је генерал-пуковник ВЈ, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије.

Операција Врбас 92

Операција Врбас 92 је била војна операција Војске Републике Српске, која је била покренута током јула 1992. године. Борбе за Јајце су трајале до краја октобра, када је 30. лака пјешадијска дивизија ВРС заузела сам град и протерала хрватске и муслиманске снаге.

Операција ОУН за враћање поверења

Операција Уједињених нација за враћање поверења, познатије као УНКРО је завршена мисије Уједињених нација. Заменила је Заштитне снаге Уједињених нација (УНПРОФОР) у Хрватској.

Орден ратне заставе

Орден ратне заставе (мкд. Орден на военото знаме; словен. Red vojne zastave) је био одликовање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, као и одликовање Савезне Републике Југославије и Државне заједнице Србије и Црне Горе. Додељивао се од 1951. до 2006. године.

Српска добровољачка гарда

Српска добровољачка гарда је била паравојна формација коју је основао и предводио Жељко Ражнатовић Аркан, услед чега је била позната и под именом Арканови тигрови или Аркановци.

Унпрофор

Унпрофор (енгл. UNPROFOR) је акроним за "United Nations PROtection FORces" (Заштитне Снаге Уједињених нација) и представља ознаку за интернационални војни мандат, основан 21. фебруара 1992, Резолуцијом 743 Савета безбедности, а трансформисан 31. марта 1995.

Војне снаге Унпрофора су биле под контролом Савета безбедности, а од око 39.000 Унпрофових војника из земаља учесница у том подухвату, у мисији их је погинуло 320.

Унпрофор је временом добијао проширења мандата дефинисаним Резолуцијом 743. Тако су долазила проширења дефинисана резолуцијама 762, 769, 779, 758 и 770.

Црква Светих апостола Петра и Павла у Осенику

Црква Светих апостола Петра и Павла је храм Српске православне цркве који се налази у Осенику, код сарајевског насеља Пазарић у Босни и Херцеговини. Припада Дабробосанској митрополији, архијерејском намесништву сарајевском и седиште је парохије у Пазарићу. Посвећена је Светим апостолима Петру и Павлу.

Црква је саграђена 1896. године за време свештеника Ристе Крстића. После смрти свештеника Крстића 1902. године за пароха је постављен Петар Лалић, који је на парохији остао до 1917. године. Наследио га је свештеник Јован Симић опслужујући ову парохију до 1937. године. За његово време подигнута је филијална црква у Хаџићима посвећена Рођењу Пресвете Богородице. После смрти свештеника Јована Симића за пароха је постављен Милорад Лукић, који је остао на овој парохији до јуна 1941, затим долази Васиљ Тунгуз, средина јула 1945. до 1951, Владимир Лазаревић 1952, Душан Веселиновић од 1953. до 1968, Милан Лучић од 1968. до 1992. Од 1998. парохију у Хаџићима прво је опслуживао свештеник Зоран Перковић а затим Зоран Јеринић.

Током рата у Босни и Херцеговини, црква је заједно са Парохијским домом опљачкана и запаљена 1992. године. Њена обнова је започета 2007. године, а обновљена је 2008. године. Обновљену цркву је 12. јула 2008. године освештао митрополит дабробосански Николај.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.