Владимир Грбић

Владимир Грбић, познат као Вања (рођен 14. децембра 1970. године у Зрењанину), један од најбољих српских одбојкаша свих времена. Члан је одбојкашке Куће славних.[1]

Укупно је у дресу репрезентације освојио 14 медаља и проглашен за најбољег играча Европе 2000. године. Највећи успех постигао је на Олимпијским играма у Сиднеју 2000, када је освојио златну медаљу. Био је члан репрезентације која је освојила титулу шампиона Европе 2001. године.

Владимир Грбић
Vladimir Grbić
Личне информације
Пуно имеВладимир Грбић
НадимакВања
Држављанство Србија
Датум рођења14. децембар 1970.(48 год.)
Место рођењаКлек,  СФРЈ
Висина193 cm
Смеч360 cm
Блок330 cm
Одбојка
Позицијапримач
Сениорска каријера
ГодинеКлубови
1986—1988
1988—1989
1990—1991
1991—1992
1992—1995
1995—1997
1997—1998
1998—2001
2001—2002
2002—2003
2003—2004
2004—2007
2007—2009
ГИК Банат Зрењанин
Војводина
Младост
Војводина
Антонвенета Падова
Кунео
Сао Паоло
Рома
Осака Блејзрс
ПАОК
Динамо
Андреоли Латина
Фенербахче

Каријера

Грбић је играо на позицији примача сервиса, дугогодишњи репрезентативац. Са репрезентатацијом је учествовао на неколико светских првенстава, европских првенстава и олимпијских игара. Највећи успех постигао је на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. године, на којој је носио заставу Југославије на церемонији отварања и када је био један од најбољих играча селекције Југославије која је освојила златну медаљу. Годину дана касније био је члан репрезентације која је на Европском првенству освојила титулу шампиона Старог континента. Освајао је још неколико медаља на Европским првенствима, као и олимпијску бронзу у Атланти, 1996. године и сребро на Светском првенству у Јапану 1998. године.[2] Укупно је у дресу репрезентације освојио 14 медаља.[3] Репрезентативну каријеру, Грбић је завршио 2006. на Светском првенству у Јапану.

Био је члан Војводине, загребачке Младости, а са успехом играо у Италији, Грчкој, Бразилу, Русији, Јапану и Турској. Каријеру је завршио у турском Фенебахчеу у сезони 2008/09. У децембру 2010. године, добио је позив да игра од једног иранског клуба, али договор о условима уговора није постигнут.[4]

Југословенски олимпијски комитет га је прогласио за најбољег мушког спортисту 1996. и 2000. године, а 1999. и 2000. године му је додељена златна значка Спорта, награда за најбољег спортисту у Југославији.

Након завршетка играчке каријере, обављао је функцију првог потпредседника Одбојкашког савеза Србије и члан је комисије за развој светске одбојке у ФИВБ.[5]

Породица

Његов отац Милош, је такође био репрезентатативац, члан селекције, која је на Европском првенству у Београду, 1975. године освојила бронзу, док је брат Никола дуго био капитен репрезентатације. Породица Грбић пореклом је из Требиња у Републици Српској.[6] Са супругом Саром има три ћерке Ину, Уну и Милу и сина Лазара.[7][8]

Занимљивости

На финалној утакмици Олимпијских игара у Сиднеју, у којој је Југославија савладала Русију са 3:0 без сумње виђен је један од најспектакуларнијих поена у историји одбојке, а извео га је Владимир Грбић. Спасавајући једну лопту буквално је прескочио у први ред трибина, а потом успео да стигне и изблокира противнички смеч.[9]

Успеси

Репрезентативни

Клупски

  • Првак Југославије: (1988/89, 1991/92).
  • Првак Италије: (1999/00), победник Купа Италије (1995/96) и Суперкупа Италије (1996).
  • Троструки победник Купа ЦЕВ: (1993/94, 1995/96, 1999/00)
  • Суперкуп Европе (1996)
  • Победник Бразилског Купа Паулиста (1997)
  • Првак Турске и победник Купа Турске (2008)

Појединачни

  • Најбољи одбојкаш у Европи (2000)
  • Најбољи спортиста Југославије (1996, 2000)
  • Добитник фер-плеј награде Удружења државних репрезентативаца Србије (2006)[10]
  • Одбојкашка Кућа славних (2011)[11]
  • Награда за животно дело од Европске одбојкашке конфедерације (2013)[12]

Референце

  1. ^ „Volleyball Hall of Fame. Induction Class of 2011” (на језику: енглески). Volleyhall.org. 28. 10. 2011. Архивирано из оригинала на датум 4. 5. 2012. Приступљено 21. 6. 2012.
  2. ^ „Зоран Гајић и дванаест величанствених”. Приступљено 27. 8. 2016.
  3. ^ „OSS: Vanja i Nikola Grbić”. Архивирано из оригинала на датум 12. 10. 2016. Приступљено 26. 8. 2016.
  4. ^ „Vanja Grbić se vratio iz Irana”. Приступљено 26. 8. 2016.
  5. ^ „OSS: Vladimir Grbić”. Архивирано из оригинала на датум 24. 7. 2016. Приступљено 24. 8. 2016.
  6. ^ Вања Грбић за Требиње уживо:Требиње и Клек су нераздвојни у било ком смислу
  7. ^ „Новости“ воде на ручак Вању Грбића („Вечерње новости“, 4. мај 2013)
  8. ^ Вања и Сара Грбић добили четврто дете (Б92, 2. јануар 2016)
  9. ^ „Tačno 14 godina posle najlepšeg odbojkaškog poena”. Приступљено 24. 8. 2016.
  10. ^ „Nagrada za fer plej Vanji Grbiću”. Приступљено 26. 8. 2016.
  11. ^ „Владимир Грбић у одбојкашкој Кући славних”. Приступљено 25. 8. 2016.
  12. ^ „The Volleyball stars shine in memorable night”. Архивирано из оригинала на датум 24. 09. 2015. Приступљено 25. 8. 2016.

Спољашње везе

Видео
14. децембар

14. децембар (14.12.) је 348. дан године по грегоријанском календару (349. у преступној години). До краја године има још 17 дана.

1970

1970. је била проста година.

Град Зрењанин

Град Зрењанин је један од градова у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Средњобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 1324 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 112340 ha, а на шумску 1392 ha. Град Зрењанин се састоји од 22 насеља. По подацима из 2002. године у граду је живело 132051 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -4,9‰, a број запослених у општини износи 33081 људи. У граду се налазе 32 основне и 8 средњих школа.

Европско првенство у одбојци 1995.

Европско првенство у одбојци 1995. је било 19. по реду. Одржано је у Атини и Патри (Грчка) и трајало је од 8. до 16. септембра 1995. године.

Европско првенство у одбојци 1997.

Европско првенство у одбојци 1997. је било 20. по реду. Одржано је у Ајндховену и Хертогенбосу (Холандија) и трајало је од 6. до 14. септембра 1997. године.

Европско првенство у одбојци 1999.

Европско првенство у одбојци 1999. је било 21. по реду. Одржано је у Бечу и Винер Нојштату (Аустрија) и трајало је од 7. до 12. септембра 1999. године.

Европско првенство у одбојци 2001.

Европско првенство у одбојци 2001. је било 22. по реду. Одржано је у Острави, Чешка и трајало је од 8. септембра до 16. септембра 2001. године.

Зрењанин

Зрењанин је град у Србији, седиште Средњобанатског округа и значајан индустријски центар Баната и Војводине. Зрењанин је, по површини територије која му административно припада (1.326 km²), највећи град у Аутономној покрајини Војводини и други у Републици Србији.Према попису из 2011. године у Зрењанину живи 76.511 становника, што га чини највећим градом у српском делу Баната, и трећим у Војводини после Новог Сада и Суботице.

Маријан Вајда

Маријан Вајда (свк. Marián Vajda, Повашка Бистрица, 24. март 1965) је бивши словачки тенисер и тениски тренер.

ОК Војводина

Војводина НС семе је одбојкашки клуб из Новог Сада. Основана је 1946. године, а своје утакмице игра у СПЕНС-у. Првих тридесет година свога постојања такмичила се као аматерски клуб и у том периоду је често мењала име. Поред имена које и данас носе у једном периоду свог постојања наступали су као Слога, Пролетер, Партизан и Студент. Тренутно се такмичи у Суперлиги Србије.

ОК Војводина има 7 дуплих круна (Првенство и Куп): 1992, 1994, 1995, 1996, 1998, 2004, 2007, она је уједно и најтрофејни одбојкашки клуб у Србији са 15 националних првенстава(рекорд), 14 националних купова(рекорд), 2 суперкупа и 1 ЦЕВ Челенџ купом, што даје укупну бројку од 32 трофеја у мушкој конкуренцији.

Одбојка за мушкарце на Летњим олимпијским играма 2000.

Такмичење у одбојци за мушкарце је на Олимпијским играма одржано од 17. септембра до 1. октобра, у двема халама, капацитета 10.517, односно 6.000 седећих места.

Репрезенције 12 земаља су биле подељене у две групе са по шест екипа. Прве четири екипе из обе групе су избориле пласман у четвртфинале. Није било разигравања за пласман од 9. до 12. места, тако да су петопласиране екипе делиле 9, а шестопласиране 11. место.

Одбојкашка репрезентација Србије

Одбојкашка репрезентација Србије представља национални тим Србије у одбојци.

ФИВБ сматра репрезентацију Србије носиоицем континуитета свих репрезентација. Играло се под разним именима:

1945—1963 ФНР Југославија

1963—1992 СФР Југославија

1992—2003 СР Југославија

2003—2006 Србија и Црна Гора

2006— СрбијаЈугословенски олимпијски комитет је прогласио одбојкашку репрезентацију за најбољу мушку екипу 2000. године, када је постала олимпијски победник у Сиднеју. Олимпијски комитет Србије им је доделио исту награду 2010. и 2013. године.

РК Црвена звезда

Рукометни клуб Црвена звезда је рукометни клуб из Београда. Клуб је део Спортског друштва Црвена звезда. Клуб је основан као секција СД Црвена звезда 1. октобра 1948. и у почетку је играо велики рукомет. Клуб се тренутно такмичи у Суперлиги Србије.

СР Југославија на Летњим олимпијским играма 1996.

ЛОИ одржане у Атланти, САД су биле прво учешће спортиста из СР Југославије на Летњим олимпијским играма.

СР Југославија је на ове игре овај пут послала 68 такмичара који су учествовали у 13 спортских дисциплина (атлетика, ватерполо, дизање тегова, кајак и кану, кошарка, мачевање, одбојка, пливање, рвање, скокови у воду, стони тенис, стрељаштво, џудо). Најуспешнији представник је била Александра Ивошев која је освојила две медаље, златну и бронзану, у стрељаштву.

СР Југославија на Летњим олимпијским играма 2000.

ЛОИ одржане у Сиднеју, Аустралија су биле друго учешће спортиста из СР Југославије на Летњим олимпијским играма где су представници били само из две бивше републике Србије и Црне Горе. Ово су уједно биле и задње игре на којима су спортисти Србије и Црне горе учествовале под именом Југославије, већ на наредним Летњим олимпијским играма су учествовали под именом Србија и Црна Гора.

Југославија је на ове игре овај пут послала 109 такмичара који су учествовали у 14 спортова (атлетика, ватерполо, дизање тегова, кајак и кану, кошарка, мачевање, одбојка, пливање, рвање, скокови у воду, стони тенис, тенис, стрељаштво, џудо). Најуспешнији представник је била Одбојкашка репрезентација Југославије која је освојила златну медаљу.

Најмлађи учесник у југословенској репрезентацију био је пливач Милорад Чавић са 16 година и 110 дана, а најстарији стрелац Горан Максимовић 37 година и 57 дана.

Списак носилаца заставе Србије и Црне Горе на олимпијским играма

Ово је списак носилаца заставе Србије и Црне Горе на олимпијским играма.

Носиоци заставе носе националну заставу своје земље на церемонији отварања олимпијских игара.

Спорт (дневни лист)

„Спорт“ је био српски дневни спортски лист дуге традиције. Основан је као „Фискултура“ и први број изашао 5. маја 1945. године. Касније носио име Југословенски спортски лист „Спорт“, а потом Дневни спортски лист „Спорт“.

Издаван је обично ћириличним писмом, на 24-32 странице, објављујући вести, резултате, извештаје, репротаже, интервјуе из земље и света, пратећи више од 60 спортских грана и дисциплина.

Србија и Црна Гора на олимпијским играма

Бивша државна заједница Србије и Црне Горе је учествовала је у шест наврата и једном као независни учесници на олимпијским играма између 1992. и 2006. године, када је заједница распуштена и када су и Србија и Црна Гора декларисали своју пуну независност.

На Олимпијским играма 1992. држави је забрањено учешће, али су наступали само спортисти у појединачним спортовима, док је 1994. потпуно забрањено учешће спортистима из ове земље. Од 1996. до 2002. спортисти су се такмичили под именом Савезна Република Југославија, а од 2003. до 2006. када је држава променила име као Србија и Црна Гора.

Овај чланак односи се на учешће спортиста у оквиру граница државе СРЈ, односно СЦГ иако Међународни олимпијски комитет води другачију статистику. Медаље 1992. збрајају се са свим освојеним медаљама независних учесника на било којим играма и без обзира из које државе долазе, медаље СРЈ се воде као заједничке медаље свих наступа под именом Југославија, пре и после распада земље, а медаље СЦГ засебно.

Сумњива лица

Сумњива лица је српска телевизијска серија из 2016. године, снимљена у продукцији Радио-телевизије Србије и Филм де Лукс-а. Сценарио су написали Душан Милић, Петар Михаиловић, Слободан Обрадовић и Бобан Јевтић. Душан Милић је режирао првих 12 епизода по комедији ДР, док су остале епизоде по комедијама Бранислава Нушића Мистер долар, Сумњиво лице, Народни посланик и Власт режирали редитељи Милан Коњевић, Дарко Лунгулов као и двојица редитеља дебитаната: Горан Станковић и Владимир Тагић. У серији је играло више од 150 глумаца свих генарација.

Достигнућа Владимира Грбића
Репрезентација

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.