Владимир Вујасиновић

Владимир Вујасиновић (Ријека, 14. августа 1973) је бивши југословенски и српски ватерполиста, капитен ватерполо репрезентације Србије. Његови родитељи су пореклом из Далмације, односно из села Ивошевци 20-так километара западно од Книна.

Владимир Вујасиновић
Личне информације
Датум рођења 14. август 1973.(46 год.)
Место рођења Ријека
СФРЈ
Држављанство  Србија
Сениорска каријера
ГодинеКлубови
1989—1991
1991—1994
1994—1997
1997—1998
1998—2001
2001—2008
2008—2012
ВК Приморје
ВК Црвена звезда
ВК Барселона
ВК Партизан
ВК Рома
ВК Про Реко
ВК Партизан
Репрезентативна каријера
1990—1992
1992—2006
2006—2008
Југославија Југославија
Савезна Република Југославија СР Југославија
Србија Србија
Тренерска каријера
Previous teams coached
ГодинеКлубови
2012—2016
2016—
ВК Партизан
ВК Про Реко

Биографија

Каријеру је почео у ријечком Приморју, да би је касније наставио у Црвеној звезди, Барселони, Партизану, Роми, Про Реку, да би се вратио у Партизан 2008. где је и завршио играчку каријеру у мају 2012. године. Током лета користио је паузе између две такмичарске сезоне па је тако кратко наступао и за малтешки Нептунс и бразилски Флуминенсе.

У репрезентацији је дебитовао голом у Котору против репрезентације Француске 18:3 када је постигао и свој први гол. Тада је имао 17 година, три месеца и 22 дана. Од 1995. године је стални члан репрезентације, а капитен је од 2003. године. У овом периоду пропустио је само Европско првенство 1999. након допинг афере након полуфинала италијанског првенства.[1] У бројним анкетама био је биран за најбољег ватерполисту света са образложењем да може подједнако добро да игра на свим позицијама у тиму. Претеча all-round играча, члан свих могућих идеалних постава.

Био је најбољи играч Европског првенства у Будимпешти 2001. године, најбољи спортиста у анкети Спорта за 2003. годину, најбољи мушки спортиста у избору ОК СЦГ 2005. Са репрезентацијом освојио на Олимпијским играма - бронза 2000. и 2008., сребро 2004., Светско првенство - злато 2005., бронза 1998. и 2003, сребро 2001, Европско првенство - сребро 1997. и 2008, злато 2001, 2003, 2006, Светски куп - бронза 2002, Светска лига - злато 2005. и 2006, 2008, сребро 2004.

После Олимпијских игара у Пекингу 2008., за репрезентацију је одиграо 341 утакмицу и постигао 391 гол. Репрезентација Србије је на тим играма освојила бронзану медаљу.

Од 9. маја 2012. године Владимир Вујасиновић је и званично постављен на место тренера Партизана где се задржао четири сезоне. Као тренер црно–белих Вујасиновић је два пута дошао до полуфинала Евролиге (2012/13. и 2013/14.), два пута и до титуле шампиона Србије (2014/15. и 2015/16), а једном и до трофеја националног купа 2015/16. У лето 2016. Вујасиновић се преселио на клупу Про Река.

Ожењен је Иваном и има сина Вука i ћерку Машу.

Клупски трофеји (као играч)

Клупски трофеји (као тренер)

Извори

  1. ^ „Vujasinović samo navijač”. Glas javnosti. 2. 9. 1999.

Литература

Претходник:
Александар Шоштар
Капитен СЦГ / Србије
Наследник:
Вања Удовичић
14. август

14. август (14.08.) је 226. дан у години по грегоријанском календару (227. у преступној години). До краја године има још 139 дана.

1973

1973. је била проста година.

ЈСД Партизан

Југословенско спортско друштво Партизан је основано 4. октобра 1945. године у Београду, под називом Фискултурно друштво Централног дома Југословенске армије Партизан. Године 1950. Партизан се реорганизује и постаје спортско друштво, а његове секције прерастају у клубове и окупљају поред припадника ЈНА, и остале грађане свих узраста, оснивајући омладинске, а у неким клубовима и женске екипе. На годишњој скупштини 1960. допуњује назив друштва у Југословенско спортско друштво Партизан.

Међу првим његовим секцијама су фудбалска и атлетска, кошаркашка, бициклистичка и тениска. Последњи су основани теквондо (1996), флорбол (2007) и женски ватерполо клуб (2009). Спортско друштво је асоцијација двадесет и седам клубова у двадесет и четири спорта. Партизан је најтрофејније спортско друштво у Србији.Председник спортског друштва Партизан је Милорад Вучелић. Потпредседници су Ненад Голијанин и Андреа Арсовић.

ВК Партизан

ВК Партизан је српски ватерполо клуб из Београда и део је ЈСД Партизан. Током свог постојања остварио је много импресивних резултата, освојивши све домаће и интернационалне титуле које је могао да освоји.

ВК Про Реко

ВК Про Реко (итал. Associazione Sportiva Pro Recco) је ватерполо клуб из Река, Италија. Основан је 1913. под именом Rari Nantes Enotria, а тренутно се такмичи у Серији А Италије.

Клуб наступа у Серији А од 1954. и освојио је 32 лигашке титуле (прву 1959, последњу 2018), 13 пута Куп Италије, осам пута Куп европских шампиона, шест пута Суперкуп Европе и једну титулу у Јадранској лиги. Про Реко је једини италијански тим који је освојио „гренд слем“ у ватерполу (првенство Италије, куп Италије, Куп европских шампиона и Суперкуп Европе) и то два пута (2006/07. и 2007/08).

ВК Црвена звезда

Ватерполо клуб Црвена звезда је ватерполо клуб из Београда, Србије и део СД Црвена звезда. Интересантно је да је Црвена звезда једини клуб који је три узастопне сезоне, 1985-1987, играо и Прву и Другу савезну лигу. За освајање медаља на Олимпијским играма, Светским и Европским шампионатима 28 бивших играча Ватерполо клуба Црвена звезда добило је доживотно звање Заслужног спортисте.

Ватерполо на Летњим олимпијским играма 2000.

Двадесеттрећи олимпијски ватерполо турнир одржан на Летњим олимпијским играма 2000. остао је забележен по томе што је најтрофејнија Ватерполо репрезентација Мађарске после пет олипијских игара поново освојила златну медаљу. На овим играма одигран је и први ватерполо турнир у конкуренцији жена, где је најбоља од шест земаља учесница била репрезентација домаћина Аустралије.

Ватерполо се играо у базену Олимпијског воденог центра у Сиднеју. Женски турнир се играо од 16 до 23. септембра, кад је почео мушки турнир који је завршио 1. октобра.

Ватерполо на Летњим олимпијским играма 2004.

Такмичења у ватерполу на Летњим олимпијским играма 2004. било је 24. у мушкој и друго у женској конкуренцији. Победници у мушкој конкуренцији са претходних Летњих олимпијских игара 2000. у Сиднеј Ватерполо репрезентација Мађарске успела је одбранити титулу. Код жена то није био случај, победнице из Сиднеја Аустралија не да није одбранила титулу, него није освојила ниједну медаљу. Победнице су биле репрезентативке Италије.

Ватерполо се играо у базену Олимпијског воденог центра у Атини. Женски турнир се играо од 16 до 23. августа, а мушки од 15 до 29. августа.

Вања Удовичић

Вања Удовичић (име на рођењу Фрањо Удовичић, Београд, 12. септембар 1982) је бивши српски ватерполиста који је каријеру завршио у Крагујевачком Радничком.

Вања Удовичић је своју ватерполо каријеру почео у београдском Партизану, наставио је у Јадрану из Херцег Новог, био је члан италијанског Про Река. Са репрезентацијом је освојио сребрну медаљу на Олимпијским играма 2004. у Атини и бронзану на Олимпијским играма 2008. у Пекингу и светско првенство у ватерполу 2005. Са репрезентацијом Србије освојио је златну медаљу на Светском првенству 2009. у Риму. Недавно су освојили и бронзану медаљу на Европском првенству у Загребу. Од 27. септембра 2010. године је у загребачком клубу Младост.

Проглашен је за најбољег играча света 2010. године по избору ФИНЕ и ЛЕН магазина, од Спортског савеза Србије је примио "мајску награду".

Тренутно је министар у Влади Републике Србије.

Маријан Вајда

Маријан Вајда (свк. Marián Vajda, Повашка Бистрица, 24. март 1965) је бивши словачки тенисер и тениски тренер.

Михајло Милићевић

Михајло Милићевић (12. јун 1993) српски је ватерполиста, члан српске кадетске и јуниорске Националне Екипе. Освојио је златну медаљу на јуниорском Светском првенству 2011. и сребро на Европском јуниорском првенству 2012. Такође освојио је и бронзу са Србијом на Универзијади 2013. године.

Светски куп у ватерполу 2002.

12. Светски куп у ватерполу под покровитељством ФИНЕ је одржан од 20. до 25. августа у Београду у СР Југославији.

Учествовало је 8 најбоље пласираних репрезентација са светског првенства 2001. које су биле подељене у две групе по четири. Првопласиране екипе из обе групе су се директно пласирале у полуфинале, док су другопласиране и трећепласиране играле у четвртфиналу.

Титулу је освојила репрезентација Русије. Она је заједно са репрезентација Мађарске обезбедила учешће на светском првенству 2003. по резултату са Светске лиге 2002. године. Шпаније је учешће на светском првенству 2003. године обезбедила као домаћин. Пласман на светско првенство 2003. године са овог такмичења су обезбедиле репрезентације СР Југославије, Италије, Шпаније и Сједињених Америчких Држава.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Светским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Светским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Спорт (дневни лист)

„Спорт“ је био српски дневни спортски лист дуге традиције. Основан је као „Фискултура“ и први број изашао 5. маја 1945. године. Касније носио име Југословенски спортски лист „Спорт“, а потом Дневни спортски лист „Спорт“.

Издаван је обично ћириличним писмом, на 24-32 странице, објављујући вести, резултате, извештаје, репротаже, интервјуе из земље и света, пратећи више од 60 спортских грана и дисциплина.

Срби на Малти

Срби на Малти су грађани Малте српског порекла или држављани Србије који живе и раде на Малти. Процењује се да на Малти живи између 2.000 и 7.000 грађана српског порекла, а послењих година на Малту пристиже велики број српских лекара, медицинског особља и техничара да попуне места у новој болници у Валети, коју су иначе градили српских грађевинари, а пројектовали Швеђани. Срби су на Малту почели масовно да стижу пре двадесетак година са великим грађевинским предузећима Енергопројект, Рад и Енергоинвест, а касније са ратним избеглицама и дефицитираним кадровима у здравству. Нишлије, Митровчани и Ужичани су међу најбројнијим Србима на Малти.

На Малти је активна мисионарска парохија Светих апостола Петра и Павла која постоји већ десетак година и чији је старешина парох Александар Жерајић.

Године 2011. основана је Малтешко-српска заједница чији је председник др Предраг Андрејевић, познати хирург. Њени главни задаци су да помогне члановима да на Малти лакше решавају проблеме око правног статуса, социјалног и здравственог осигурања, као и лакшег успостављања контакта између српских и малтешких компанија. Такође има за циљ дружење и унапређење сарадње између Србије и Малте кроз организацију културно-уметничких, друштвених, економских, верских и других догађаја. Још један од циљева је и организовање школе српског језика у сарадњи са малтешким Министарство просвете, као и организовање школе енглеског и малтешког језика.

Малта организије летњу лигу у ватеролу, а за неке од клубова играли су и српски ватерполисти међу којима је и Владимир Вујасиновић.

Србија и Црна Гора на олимпијским играма

Бивша државна заједница Србије и Црне Горе је учествовала је у шест наврата и једном као независни учесници на олимпијским играма између 1992. и 2006. године, када је заједница распуштена и када су и Србија и Црна Гора декларисали своју пуну независност.

На Олимпијским играма 1992. држави је забрањено учешће, али су наступали само спортисти у појединачним спортовима, док је 1994. потпуно забрањено учешће спортистима из ове земље. Од 1996. до 2002. спортисти су се такмичили под именом Савезна Република Југославија, а од 2003. до 2006. када је држава променила име као Србија и Црна Гора.

Овај чланак односи се на учешће спортиста у оквиру граница државе СРЈ, односно СЦГ иако Међународни олимпијски комитет води другачију статистику. Медаље 1992. збрајају се са свим освојеним медаљама независних учесника на било којим играма и без обзира из које државе долазе, медаље СРЈ се воде као заједничке медаље свих наступа под именом Југославија, пре и после распада земље, а медаље СЦГ засебно.

Србија на Летњим олимпијским играма 2008.

Србија је на Олимпијским играма у Пекингу 2008. учествовала други пут као самостална земља. Први наступ Србије је био на првом званичном учествовању на Олимпијским играма у Стокхолму 1912.

Србија је на Олимпијским играма у Пекингу 2008. учествовала са 92 такмичара у 11 спортова, 8 појединачних и 3 екипна.

Шеф мисије Србије била је Снежана Лакићевић-Стојачић.

Заставу Србије на свечаном отварању Олимпијских игара 2008. носила је Јасна Шекарић.

Србија на олимпијским играма

Србија је до сада самостално учествовала четири пута на Летњим и два пута на Зимским олимпијским играма. Први наступ Краљевине Србије био је на Олимпијским играма у Стокхолму 1912, а спортисти са данашње територије Војводине такмичили су се на играма још од 1896. као део олимпијског тима Мађарске. На првим играма у Атини Момчило Тапавица из Надаља освојио бронзану медаљу у тенису и постао први Србин учесник и освајач олимпијске медаље. Овим играма присуствовао је и краљ Александар Обреновић на позив грчког краља Ђорђа. Након Првог светског рата српски спортисти учествовали су као део неколико југословенских земаља, да би после 96 година Србија поново учествовала под својим именом именом и заставом на Олимпијским играма у Пекингу 2008. Године 2010. остварен је дебитантски наступ на Зимским олимпијским играма.

Стоту олимпијску медаљу за Србију освојила је на Олимпијским играма у Лондону 2012. године Ивана Максимовић у стрељаштву.

Добитници „Златне значке” Спорта
Спортисткиња године
Спортиста године
Млади спортиста године
Женска екипа године
Мушка екипа године
Тренер године
Про Реко - Побједник ЛЕН Лиге шампиона 2002/03.
Про Реко - Побједник Евролиге 2006/07.
Про Реко - Побједник Евролиге 2007/08.
Репрезентација

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.