Влада Републике Србије

Влада Републике Србије је носилац извршне власти у Републици Србији.

Владу бира Народна скупштина Републике Србије, а чине је председник Владе, један или више потпредседника и министри.

Влада Републике Србије
Vlada Srbije logo
Логотип Владе Републике Србије
Преглед
Успостављена11. фебруар 1991.
ДржаваСрбија Република Србија
Уређењедржавна влада
ЗваничникАна Брнабић
(12. по реду)
СедиштеБеоград
Serbian Government building
Зграда Владе Републике Србије

Надлежност

Према Уставу, Влада:

  • утврђује и води политику
  • извршава законе и друге опште акте Народне скупштине
  • доноси уредбе и друге опште акте ради извршавања закона
  • предлаже Народној скупштини законе и друге опште акте и даје о њима мишљење кад их поднесе други предлагач
  • усмерава и усклађује рад органа државне управе и врши надзор над њиховим радом
  • врши и друге послове одређене Уставом и законом

Такође, Влада је одговорна Народној скупштини за политику Републике Србије, за извршавање закона и других општих аката Народне скупштине и за рад органа државне управе.

Историјат сазива Владе

Актуелни састав Владе Републике Србије

Влада Ане Брнабић је актуелни сазив Владе Републике Србије изабране 29. јуна 2017.

Друга је влада коју је изабрао Једанаести сазив Народне скупштине Републике Србије. О кабинету Ане Брнабић изјаснило се укупно 212 посланика – "за" је гласало 157 посланика, а 55 је било "против". Актуелна влада је 15. је по реду Влада Србије од обнове вишепартијског система у Србији.

Састав

Влада Републике Србије тренутно има осамнаест министарстава и три министра без портфеља. На предлог кандидата за председника Владе, Народна скупштина Републике Србије одређује број потпредседника Владе, министара и министара без портфеља.

Састав Владе је следећи: [1]

Влада Републике Србије од 29. 6. 2017.
Функција Слика Име и презиме Странка Белешка
Председник Владе Ана Брнабић Ана Брнабић нестраначка личност (2017–2019)
СНС (2019–)
Први потпредседник Владе
Министар спољних послова
Ивица Дачић Ивица Дачић СПС
Потпредседник Владе
Министар унутрашњих послова
Небојша Стефановић Небојша Стефановић СНС
Потпредседница Владе
Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре
Зорана Михајловић Зорана Михајловић СНС
Потпредседник Владе
Министар трговине, туризма и телекомуникација
Расим Љајић Расим Љајић СДПС
Министар одбране Александар Вулин Александар Вулин ПС
Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић Бранко Ружић СПС
Министар правде Нела Кубуровић
Министар привреде Горан Кнежевић СНС
Министар финансија Синиша Мали Синиша Мали СНС
Министар пољопривреде и заштите животне средине Бранислав Недимовић СНС
Министар културе и информисања Владан Вукосављевић
Министар омладине и спорта Вања Удовичић Вања Удовичић СНС
Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић
Министар здравља Златибор Лончар Златибор Лончар нестраначка личност
Министар рударства и енергетике Александар Антић Александар Антић СПС
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић Зоран Ђорђевић СНС
Министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић Јадранка Јоксимовић СНС
Министар за заштиту животне средине Горан Триван СПС
Министар без портфеља Славица Ђукић Дејановић Славица Ђукић Дејановић СПС
Министар без портфеља Milan Krkobabic-mc.rs.jpg Милан Кркобабић ПУПС
Министар без портфеља Nenad Popovic-MC.jpg Ненад Поповић СНП

Напомена: овлашћења потпредседника се своде на сазивање и распуштање седница владе

Види још

Референце

  1. ^ Састав Владе

Спољашње везе

Бања Љиг

Бања Љиг је неуспео покушај ентузијаста у бившој фирми "Слобода" из Љига да створе бањски комплекс након проналаска термоминералне воде 1984. године.

Влада Републике Србије је прогласила бањско подручје од 175 хектара 2000. године. Општина Љиг није била заинтересована за развој бање па је ова идеја пропала. У лето 2016. године Министарство трговине, туризма и телекомуникација је наложило Општини Љиг да спроводи законом дефинисане обавезе у проглашеном бањском подручју. Општина Љиг се оглушила о овај налог и изјавила да је ненадлежна. Бањски комлекс се пружа уз реку Љиг до реке Качер, непосредно уз магистрални правац Београд-Подгорица (Ибарска магистрала). Проглашени бањски комплекс је удаљен 87 км од Београда и 35 км од Ваљева. Проглашено бањско подручје се налази на надморској висини од 152 метра.

Влада Ане Брнабић

Влада Ане Брнабић је актуелни сазив Владе Републике Србије изабране 29. јуна 2017.

Друга је влада коју је изабрао Једанаести сазив Народне скупштине Републике Србије. О кабинету Ане Брнабић изјаснило се укупно 212 посланика – "за" је гласало 157 посланика, а 55 је било "против".

15. је по реду Влада Србије од обнове вишепартијског система у Србији.

Влада Драгутина Зеленовића

Влада Драгутина Зеленовића изабрана 1991. године и трајала до оставке владе исте године.

Владу је изабрао први сазив Народне скупштине Републике Србије.

Влада Зорана Ђинђића

Влада Зорана Ђинђића формирана је 25. јануара 2001. од стране коалиције Демократска опозиција Србије, коју је чинило 18 политичких партија. Председник Владе био је Зоран Ђинђић, а влада је имала 7 потпредседника и 19 министара. Ово је била седма влада након обнове вишестраначког система у Србији.

Владу је изабрао пети сазив Народне скупштине Републике Србије.

Демократска странка Србије је августа 2001. године напустила Владу Зорана Ђинђића и посланички клуб ДОС-а и све до нових парламентарних избора 2003. била је у опозицији.

Након атентата на председника владе Зорана Ђинђића 12. марта 2003, дошло је до избора нове Владе Србије на челу са Зораном Живковићем.

Влада Зорана Живковића

Влада Зорана Живковића изабрана 18. марта 2003. године.

То је друга влада коју је изабрао пети сазив Народне скупштине Републике Србије.

Влада Ивице Дачића

Влада Ивице Дачића је формирана од 27. јула 2012. године у којој учествују Српска напредна странка, Социјалистичка партија Србије, Партија уједињених пензионера Србије, Јединствена Србија, Уједињени региони Србије, Социјалдемократска партија Србије, Нова Србија, Странка демократске акције Санџака.

Ово је 12. Влада Републике Србије од успостављања вишестраначја 1990. године. На дужност је ступила 27. јула 2012. године.

Владу је изабрао девети сазив Народне скупштине Републике Србије, после Избора 2012. године.

Влада Миломира Минића

Прелазна (привремена) влада Миломира Минића је била на власти у Србији од 25. октобра 2000. године до 25. јануара 2001. године.

Ово је била прелазна влада формирана у октобру 2000. године после победе коалиције ДОС на савезним изборима СПС-ДОС-СПО су постигли договор о формирању прелазне републичке владе до превремених републичких избора крајем 2000.

То је друга влада коју је изабрао четврти сазив Народне скупштине Републике Србије.

Влада Мирка Цветковића

Влада Мирка Цветковића је била прва Влада од 5. октобра 2000. године у којој није учествовала Демократска странка Србије*, а у којој је учествовала Социјалистичка партија Србије, и дошла је након две Владе на чијем је челу био др Војислав Коштуница, председник ДСС-а. Премијер Србије је био Мирко Цветковић.

Владу је изабрао осми сазив Народне скупштине Републике Србије.

Ово је била 11. Влада Републике Србије од успостављања вишестраначја 1990. године. На дужност је ступила 7. јула 2008. године.

Влада Николе Шаиновића

Влада Николе Шаиновића изабрана 10. фебруара 1993. године и трајала до 15. марта 1994. Владу је изабрао други сазив Народне скупштине Републике Србије. Ово је била мањинска влада уз подршку Cрпске радикалне странке.

Друга влада Александра Вучића

Друга влада Александра Вучића је претходни сазив Владе Републике Србије. Владу је изабрао Једанаести сазив Народне скупштине Републике Србије 11. августа 2016. године. Била је 14. по реду Влада Србије од обнове вишепартијског система у Србији. Владу су чинили представници Српске напредне странке, Социјалистичке партије Србије, Социјалдемократске партије Србије, Покрета социјалиста, Партије уједињених пензионера Србије, као и нестраначке личности.

Влада је имала 16 министарстава, као и претходна, с обзиром на то да нису биле предложене измене закона о влади и о министарствима.

Друга влада Војислава Коштунице

Друга влада Војислава Коштунице формирана је 15. маја 2007. године. Чиниле су је следеће политичке партије: Демократска странка, Демократска странка Србије, Нова Србија и Г17+. Председник Владе био је Војислав Коштуница, потпредседник Божидар Ђелић, а Владу су чинила још 23 министра, од чега четири жене.

Владу је изабрао седми сазив Народне скупштине Републике Србије.

Нишавски управни округ

Нишавски управни округ се налази у југоисточном делу Републике Србије. Управни округ представља подручни центар државне управе за одређено подручје. У Републици Србији постоји 29 округа чије начелнике именује Министарство за државну управу и локалну самоуправу, односно Влада Републике Србије.

Нишавски управни округ обухвата град, односно градске општине, и општине:

Град Ниш - чије је седиште градско насеље Ниш, и састоји се од градских општина:1. Градска општина Медијана - седиште градско насеље Ниш,

2. Градска општина Палилула - седиште градско насеље Ниш,

3. Градска општина Пантелеј - седиште градско насеље Ниш,

4. Градска општина Црвени Крст - седиште градско насеље Ниш,

5. Градска општина Нишка Бања - седиште градско насеље Нишка Бања,Општина Алексинац - седиште градско насеље Алексинац,

Општина Сврљиг- седиште градско насеље Сврљиг,

Општина Мерошина - седиште градско насеље Мерошина,

Општина Ражањ - седиште градско насеље Ражањ,

Општина Дољевац - седиште градско насеље Дољевац и

Општина Гаџин Хан - седиште градско насеље Гаџин Хан.Седиште округа је градско насеље Ниш. Округ се простире на територији површине 2.729 km² и представља други округ у Србији по величини. Има укупно 373.404 становника (попис 2011).У самом граду Нишу налази се Нишка тврђава, која се убраја међу најлепше и најбоље очуване тврђаве на Балкану, а зидана је крајем XVII века.

На периферији Ниша је спомен обележје Ћеле - кула, кога су Турци сазидали од лобања и глава српских устаника погинулих на Чегру, где се, под вођством Стевана Синђелића, против Турака, одиграла, Чегарска битка (1809. године). Турци су победили, па је ова битка била од пресудног значаја за пропаст Првог српског устанка.

Потпредседник Владе Републике Србије

Потпредседник Владе Републике Србије је члан Владе Републике Србије. Влада Републике Србије, према Уставу Србије и Закону о Влади, може имати једног или више потпредседника.

Потпредседник Владе усмерава и усклађује рад органа државне управе у областима које одреди председник Владе. Председник Владе може овластити потпредседника Владе да руководи пројектом из делокруга више органа државне управе. Потпредседник Владе може бити и министар. На предлог мандатара за састав Владе, Народна скупштина Републике Србије одређује број потпредседника Владе.

Садашња Влада Републике Србије има 4 потпредседника: Ивицу Дачића (први потпредседник Владе), Небојшу Стефановића, Зорану Михајловић и Расима Љајића. Сви садашњи потпредседници Владе имају и функцију министра у ресорним министарствима.

Прва влада Александра Вучића

Прва влада Александра Вучића формирана је 27. априла 2014. године. Владу је изабрао Десети сазив Народне скупштине Републике Србије. Била је 13. по реду Влада Србије од увођења вишепартијског система, а чинили су је представници Српске напредне странке, Социјалистичке партије Србије, Социјалдемократске партије Србије, Покрета социјалиста, Нове Србије као и нестраначке личности. Постојала је до избора нове владе 11. августа 2016, након ванредних парламентарних избора 24. априла исте године.

Прва влада Мирка Марјановића

Прва влада Мирка Марјановића изабрана марта 1994. године и трајала до 1998.

Владу је изабрао трећи сазив Народне скупштине Републике Србије.

У владајућу већину је прешла Нова демократија Душана Михајловића која је пре тога била члан опозиционе коалиције ДЕПОС.

Прва влада Мирка Марјановића имала је 31 члана – председника, пет потпредседника, 21 министарство и четири министра без портфеља. После прве реконструкције, маја 1996. године, Марјановићева влада постаје бројнија и има укупно 32 члана (основано Министарство за туризам), али нова реконструкција фебруара 1997. доноси и нови рекорд – 35 чланова (премијер, пет потпредседника и 29 министара од којих је шест без портфеља).

Први потпредседник Владе Републике Србије

Први потпредседник Владе Републике Србије је члан Владе Републике Србије.

Садашњи први потпредседник Владе је Ивица Дачић од 27. априла 2014, који је у исто време и министар спољних послова.

Председник Владе Републике Србије

Председник Владе Републике Србије стоји на челу Владе Републике Србије. Колоквијално се назива премијер Србије.

Садашњи председник Владе Републике Србије је Ана Брнабић.

Председник Владе води и усмерава Владу, стара се о јединству политичког деловања Владе, усклађује рад чланова Владе, представља Владу и сазива и води њене седнице. Председник Владе може осталим члановима Владе давати обавезна упутства и посебна задужења, сходно програму и политици Владе. Пре избора на то место, Народној скупштини излаже експозе у коме наводи програм и циљеве Владе. Мандатара за састав Владе Србије, по Уставу Србије, предлаже председник Републике Србије, после консултација са свим посланичким групама у Народној скупштини.

Танјуг

Танјуг (Телеграфска агенција нове Југославије) је новинска агенција Србије.

Танјуг је током Другог светског рата била партизанска новинска агенција. После рата, Танјуг је био новинска агенција Демократске Федеративне Југославије, Федеративне Народне Републике Југославије и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. После распада СФРЈ, од 1992. године Танјуг је био новинска агенција Савезне Републике Југославије, од 2003. новинска агенција Државне заједнице Србија и Црна Гора, а од 2006. године национална новинска агенција Републике Србије.

31. октобра 2015. године престао је да важи Закон о јавном предузећу Новинска агенција Танјуг, а Влада Републике Србије је 03. новембра 2015. године донела Одлуку о правним последицама престанка рада Новинске агенције Танјуг, којом се констатује престанак рада агенције. Ипак ова одлука није до краја имплементирана, тако да агенција и данас послује као активно јавно предузеће.

Теме Србије 
Историја
Географија
Политика
Привреда
Друштво
Влада Републике Србије
Устаничка Србија
(1805—1813)
Кнежевина Србија
(1834—1882)
Министарски савет Краљевине Србије
(1882—1918)
Други светски рат
(1941—1945)
Влада СР Србије
(1945—1991)
Влада Републике Србије
(од 1991)

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.