Вијенац

Вијенац (екав. венац) најчешће је обруч од цвијећа, лишћа, грања, или било ког другог материјала чијим уплитањем се добија обруч.

Традиционално се користе приликом испраћаја покојника, или за сјећање и одавање почасти преминулима. У хришћанству вијенац представља повратак Христа. У античкој Грчкој, вијенцем је обиљежаван високи положај.

Dmitry Medvedev in Serbia 20 October 2009-6
Полагање вијенца Совјетским војницима у Београду 2009.

Грчка митологија

У старогрчкој митологији, Зевсов син Аполон се заљубио у Дафне која није узвратила његову љубав. Бјежећи од Аполона, Дафне је замолила свога оца ријечног бога Пенеја да јој помогне, а овај је претворио у ловор. Аполон је од тога дана на глави носио ловоров вијенац. Након тога је у старој Грчкој ловоров вијенац поистовјећен са Аполоном који је представљано побједу, положај и напредак.[1]

Географија

У географији се користи израз планински вијенац.

Књижевност

Види још

Извори

  1. ^ Ovid, and A.D. Melville, trans., Metamorphoses (New York: Oxford University Press, 1986) pp. 41-44
Јонски ред

Јонски ред (или јонски стил) је један од три реда организационог система класичне архитектуре. Друга два реда су дорски и коринтски. У античкој грчкој архитектури два основна реда су дорски и јонски, док је коринтски изведен из јонског. Постоје такође и два нижа реда, дебљи тоскански ред и богатија варијанта коринтског, сложени ред.

Јонски ред потиче из 6. вијека п. н. е. у Јонији југозападном обалном подручју и острвима Мале Азије који су населили Јонски Грци гдје се говорио јонски дијалект грчког језика. Јонски ред се употребљавао у Грчкој у 5. вијеку п. н. е. Први од многих јонски храмова, који је стaјао само неколико деценија прије него је срушен у земљотресу, био је Храм Хере на Самосу изграђен око 570. - 560. п. н. е. по архитекти Роикос. Храм је био склониште богиње. Дуготрајнији јонски храм из 6. вијека п. н. е. је био Артемидин храм у Ефесу који је један од седам свјетских чуда.

За разлику од грчког дорског реда, јонски стубови обично стоје на постољу који одваја осовину стуба од стилобата или платформе од капитела. Капител јонског стуба има карактеристичне спиралне увојке који су постављени на обликовану капу (ехинус) стуба.

У првим верзијама увојци на капителу су били постављени у једној равни да би се накнадно установило да се могу поставити под углом на угловима капитела. Ова модификација је учинила Јонски ред прихватљивији од Дорског реда гледајући на компзицију са критичне стране у 4. вијеку п. н. е.. Са постављањем увојака под угао постигло се да увојци једнако изгледају са предње као и бочних страна.

У 16. вијеку архитекта и теоретичар Вичензо Скамоци дизајнирао је скоро савршену верзију овог четвеространог јонског капитела која је постао вид стандарда. Због овог, кад је Грчки јонски ред поново уведен у касном 18. вијеку, за вријеме Грчке реафирмације, грчки јонски стил је одавао чар архаичне новости и примитивног виталитета.

Јонски стубови су готово увијек канелурирани. Испод увојака, јонски стуб може имати и широк прстен који одваја капител од канелуралног трупа. Број канерула на трупу стуба је стандардизован на 24. Са овом стандардацијом одржала се канелурација у пропорционалном одмјеру са било којом величином стуба чак и кад је висина била преизражена. На римским ступовима канелурација оставља мању површину ступа између сваке канелуре док на грчком стубу канелуре се спајају у оштри руб.

Јонски стуб је увијек био тањи од дорског. Јонски стубови су 8 или 9 дијаметара ступа високи а чак и виши у каснијим верзијама Грчке реафирмације 19. вијека.

Главни вијенац који сједи на ступовима има три компоненте: обични архитрав подијељен у двије а понекад три пруге, са фризом који може бити скулптурно уобличен и вијенац направљен од зубаца, са круном и сима декоративном пластиком, који држи истурени кров.

Бранимир Поповић (глумац)

Бранимир Поповић (Титоград, 17. јануар 1967) је црногорски позоришни, филмски и телевизијски глумац.

Вијенац (Пљевља)

Вијенац је насеље у општини Пљевља у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 262 становника (према попису из 1991. било је 323 становника).

Вијенац Бариловићки

Вијенац Бариловићки је насељено мјесто у општини Бариловић, у Карловачкој жупанији, Република Хрватска.

Воја Брајовић

Војислав Воја Брајовић (Београд, 11. мај 1949) је српски глумац и бивши министар културе у Влади Републике Србије.

Горски вијенац

Горски вијенац (у првом издању Горскıй вıенацъ) је рефлексивно-херојска поема у облику народне драме Петра II Петровића Његоша, настала у доба српског романтизма. Дело је објављено у Бечу 1847. године на српском народном језику и својом појавом представљало је велики допринос победи Вукове борбе за нови књижевни језик. Тема „Горског вијенца” је истрага, односно истребљење потурица. Дело је написано после поеме „Луча микрокозма” (1845), a пре поеме „Лажни цар Шћепан Мали” (1847, објављена 1851).Његош је, у „Горском вијенцу”, исплео читаву црногорску историју, опевао најважније догађаје из прошлости, од времена Немањића до почетка XVIII века, насликао свакодневни црногорски живот, њихове празнике и скупове, дао народне обичаје, веровања и схватања, приказао суседне народе, Турке и Млечане. У ствари, у „Горском вијенцу”, у његових 2819 стихова (десетераца, изузев једне уметнуте песме у деветерцу и једне тужбалице у дванаестерцу), нашла су место три света, три цивилизације, које су се додиривале и преплитале на црногорском тлу. Прва је црногорска херојско-патријархална цивилизација, чији је највиши израз класична Црна Гора. Друга, турска оријентално-исламска цивилизација, и трећа, западноевропска цивилизација, коју оличавају Млечани. Тој отворености према другим народима и културама, којој није стала на пут ни чињеница што су ти народи били исконски непријатељи Црне Горе, треба додати и другу отвореност спева, отвореност према природи и космосу. Она добија различите облике, од фолклорних посматрања небеских прилика, преко макрокосмичких визија владике Данила, до размишљања игумана Стефана о космичком поретку, у којима се хришћанска традиција додирује с модерним природнонаучним представама.

Горски вијенац (филм)

„Горски вијенац” је српски ТВ филм из 2000. године. Режирао га је Петар Божовић а сценарио је написан по делу Петра Петровића Његоша.

Граховско поље (Босна)

Граховско поље је крашко поље у западном делу Босне. Захвата површину од око 80 км² на дужини од 29 километара, а широко је 2-4,5 километара. Смештено је између планина Вијенац, Шатор, Динара и Уилица на надморској висини 790-800 метара. Превојем између Динаре и Уилице повезано је са приморјем. Пољем протичу реке Струга и Корана, као и Праструга, Стажбеница и Јадовник.

Поље се састоји из два мања — Пашића поља, Ресановачког поља. На југоистоку преко Пашића поља прелази у Ливањско. Становништво се претежно бави земљорадњом и сточарством. Највеће насеље, према коме је и поље добило назив је Босанско Грахово.

Калиновик

Калиновик је градско насеље и сједиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Калиновик укупно је пописано 1.093 лица.

Кочићев вијенац

Кочићев вијенац - Хисета је градска четврт у насељеном мјесту Бања Лука. У Кочићевом вијенцу постоји истоимена мјесна заједница.

Ловоров венац

Ловоров венац (као зимзелена биљка, ловор представља симбол за вечност и бесмртност) је у грчко-римској традицији представљао победу, примирје, мир. Зато је у почетку додељиван победницима на Олимпијским играма, а римски цареви су га носили на глави као златни ловоров венац. Данас се симболички додељује, не само победницима на Олимпијским играма, већ и другим заслужним особама.

Мирјана Карановић

Мирјана Карановић (Београд, 28. јануар 1957) је српска позоришна, филмска и телевизијска глумица.

Настанак Краљевине Босне

Настанак Краљевине Босне представља историјски догађај који се одвијао у јесен 1377. године, око Митровдана, православног празника посвећеног Димитрију Солунском, када је тадашњи бан Босне, Твртко Котроманић у манастиру Милешева, крунисан за краља Стефана Твртка I Котроманића, а Бановина Босна уздигнута у ранг краљевине.Твртко је узео име Стефан како би се изједначио са својим прецима Немањићима, за које се везивао и чију је традицију желио да настави. Постао је „по милости Божијој краљ Србљем, Босни, Поморју и Западним странам”. Нема података о томе да је у милешевском храму и новој краљици Доротеји стављена круна на главу. Био је то важан историјски догађај коме су присуствовале бројне највише званице. Обред је био свечан, византијско-немањићки, исти као када је Свети Сава крунисао Стефана Првовјенчаног.

Песник

Песник или песникиња је особа која пише песме.

Песници постоје од када постоји цивилизација, чак пре него што је настало и само писмо. Смишљање песме је једна од најцењенијих људских вештина која захтева добро познавање језика на коме се песма испева, велики таленат и надахнуће.

Песници успевају да испричају најразноврсније приче, али и да са мало речи пренесу велика осећања.

Петар II Петровић Његош

Петар II Петровић Његош (1/13. новембар 1813 — 19/31. октобар 1851) био је српски православни владика црногорски и брдски и поглавар (старе) Црне Горе и Брда од 1830. до 1851. године. Један је од највећих српских пјесника и филозофа.

Рођен је у селу Његуши, близу Цетиња, образовао се у неколико манастира у Црној Гори и постао је духовни и свјетовни вођа Црне Горе након смрти свог стрица Петра I. Пошто је уклонио све почетне унутрашње противнике својој владавини, сконцентрисао се на уједињавање црногорских племена и успостављање централизоване државе. Увео је редовне порезе и низ нових закона да замијене оне које су његови претходници увели много прије њега. Увођење пореза се показало врло непопуларним међу црногорским племенима и због тога је током његове владавине избило неколико буна. Његошева владавина је такође обиљежена сталним политичким и војним сукобом са Османским царством и његовим покушајима да прошири територију Црне Горе уз добијање безусловног признања од Високе порте. Залагао се за ослобођење и уједињење свих Срба и био је спреман да се одрекне својих свјетовних власти зарад уједињења са Србијом.

Његош је поштован као пјесник и филозоф, а најпознатији је по својој епској поеми „Горски вијенац“, која се сматра за ремек-дјело српске и јужнословенске књижевности. Друга његова важна дјела су „Луча микрокозма“, „Огледало српско“ и „Лажни цар Шћепан Мали“. Сахрањен је у малој капели на Ловћену, коју су срушили Аустроугари у Првом свјетском рату. Његови остаци су премјештени у Цетињски манастир, а потом у обновљену капелу 1925. године. Капела је уз подршку југословенске владе 1974. замењена Мештровићевим маузолејом.

Петар II Петровић Његош је на нивоу Митрополије Црногорско-приморске канонизован, и уведн у ред светитеља као Свети Митрополит Петар Други Ловћенски Тајновидац. На нивоу Митрополије црногорско-приморске, 19. мај је установљен као датум празновања Светог Митрополита Петра Други Ловћенског Тајновидца као светитеља.

Планински масив

Планински масив, планински ланац или планински вијенац, или горје, је назив за географско подручје које се састоји од низа међусобно повезаних планина. Планине и планински масиви прекривају једну петину Земљине површине.

Побрђе (Бања Лука)

Побрђе је градска четврт у Бањој Луци. Побрђе је и сједиште истоимене мјесне заједнице а чине је 12 улица. Мјесна заједница Побрђе смјештена је у југозападном дијелу насељеног мјеста Бања Лука а граничи са сљедећим мјесним заједницама: на сјеверозападу са МЗ Лауш, на југу и југозападу са МЗ Кочићев вијенац и на истоку са МЗ Булевар. На подручју мјесне заједнице налазе се претежно објекти индивидуалне стамбене градње (приватне куће). Мјесна заједница је смјештена већим дијелом на окну некадашњег рудника "Лауш", тако да се ради о веома трусном подручју. У Побрђу је сахрањено 12 бањолучких беба.

ФК БСК Бања Лука

ФК БСК је фудбалски клуб из бањалучког насеља Кочићев вијенац. Клуб се тренутно такмичи у Другој лиги Републике Српске - група Запад. БСК је скраћеница од Бањалучки спортски клуб.

Црногорци (народ)

Етнички Црногорци (црн. Crnogorci) су јужнословенски народ, који претежно живи у Црној Гори, где чини релативну већину становништва (око 45%). Укупно их има око 350.000, од чега 278.865 живи у Црној Гори, према резултатима пописа из 2011, године. Углавном су православне вере, а према пописном изјашњавању говоре црногорским или српским језиком. Изван Црне Горе као матичне државе, признати су као етничка мањина у суседним државама Србији, Босни и Херцеговини и Хрватској. За време постојања бивше Југославије, били су један од њених конститутивних народа. Изван региона, део етничких Црногораца живи у дијаспори, углавном у државама Западне Европе и Северне Америке.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.