Вишњевац

Вишњевац (мађ. Meggyes) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 543 становника.

У селу се налази основна школа „Сибињанин Јанко“, али због ограниченог капацитета настава се изводи до 4. разреда, а ученици своје образовање настављају у Чантавиру. Постоји и фудбалски клуб ФК Ударник, који се такмичи у Општинској лиги Суботице.

Према првим резултатима пописа из 2011. у селу је било 527 становника.

Вишњевац
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобачки
ГрадСуботица
Становништво
 — 2011.Пад 543
 — густина48*/км2
Географске карактеристике
Координате45°57′01″ СГШ; 19°44′19″ ИГД / 45.950333° СГШ; 19.7385° ИГДКоординате: 45°57′01″ СГШ; 19°44′19″ ИГД / 45.950333° СГШ; 19.7385° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина122 м
Површина119,0* км2
Вишњевац на мапи Србије
Вишњевац
Вишњевац
Вишњевац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број24222
Позивни број024
Регистарска ознакаSU

Демографија

У насељу Вишњевац тренутно живи око 450 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,9 година (41,5 код мушкараца и 44,4 код жена). У насељу има 201 домаћинство, 242 стана, а просечан број чланова по домаћинству је 2,62.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.074
1953. 932
1961. 694
1971. 668
1981. 703
1991. 634 622
2002. 639 645
2011. 527
Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби
  
302 47,26 %
Мађари
  
224 35,05 %
Буњевци
  
41 6,41 %
Црногорци
  
23 3,59 %
Југословени
  
21 3,28 %
Роми
  
8 1,25 %
Хрвати
  
7 1,09 %
Македонци
  
6 0,93 %
Русини
  
1 0,15 %
непознато
  
0 0,0 %

Напомене

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Жедник, на којој се налазе три насеља, Вишњевац, Нови Жедник и Стари Жедник.

Референце

SuboticaMunicip2
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Велико Тројство

Велико Тројство је насељено место и седиште општине у Бјеловарско-билогорској жупанији, Република Хрватска.

Вишњевац (Осијек)

Вишњевац је приградско насеље града Осијека, на левој обали Драве. Налази се у саставу града Осијека, Осјечко-барањска жупанија, Република Хрватска.

Вишњево (Гацко)

Вишњево је насељено мјесто у општини Гацко, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 24 становника.

Вукашин Вишњевац

Вукашин Вишњевац (Гацко, 15. јун 1939 — 26. септембар 2019) био је фудбалер и дугогодишњи фудбалски тренер у југословенској првој лиги, и иностранству. Радио је на Факултету за физичку културу. Имао је своју приватну фудбалску школу за дечаке.

Град Суботица

Ово је чланак о општинској административној јединици, опис актуелног града се налази у чланку Суботица.Град Суботица (општинска јединица – по новом закону) се налази у широкој равници на крајњем северу Војводине, у близини границе Србије и Мађарске. Територија административне области града заједно са општинама Бачка Топола и Мали Иђош чини подручје Севернобачког управног округа. Средиште града као и округа је градско насеље Суботица.

У административној области града налазе се и следећа насељена места: Бачки Виногради, Биково, Ђурђин, Стари и Нови Жедник, Келебија, Љутово, Мала Босна, Доњи Таванкут, Горњи Таванкут, Шупљак, Чантавир, Вишњевац, Бачко Душаново, Габрић, Бајмок, Мишићево, Палић, Хајдуково, Носа.

Градске четврти, месне заједнице и приградска насеља Суботице

Град Суботица 2019. године има 23 четврти, који се у локалном жаргону зову градска заједница. У употреби су и изрази кварт (Токио кварт са вишеспратним панелима), насеље (Кер или Керско насеље) и капија (на пример Бајска капија на Бајском путу). Познат је и назив телеп (нпр. Мучи телеп или Мајшански телеп, данас Мајшански пут). На крају 19. века Суботица је важила за један од већих градова Аустроугарске. У времену урбаног развоја града, настанком уличне инфраструктуре, калдрмисаних и канделабером осветљених улица, прве формиране квартове су називали четвртима (мађ. kerület).

Поред званичних постоје и месни називи, као што су Источни виногради, Тук Угарнице, Српски шор, Велики Прогон, Серезла, Теслино насеље, Буцка, Млака, Јасибара, Агина бара, Пуста Пали (Палић), Воловски пут (Борјукез) и други. Сваки од ових назива има своју историју и своје порекло у локалном језику и фолклору (употребљавани су у књижевним, катастарским, судским и другим документима у протеклом периоду).

Скоро све градске четврти су уједно и центри њихових месних заједница којих има 38 (овај систем је, са незнатним изменама, у функцији од након Другог светског рата).

Поред градског подручја Суботице (урбаног агломерата), под градском управом се налази и 35 приградских насеља (19 званично наведених у Закону о територијалној организацији Републике Србије и још 16 припојених у друге месне заједнице или као делимично или потпуно припојене градске четврти).

Територија, по старијем закону општине, а сада градске управе подељена је на 12 катастарских општина, чију површину дели по неколико насеља.

Из старих и нових спискова приградских насеља, месних заједница и градских четврти могу се пратити промене током времена у административној подели града, као и у самим називима насеља и њихових делова.

Градски превоз путника Осијек

Градски превоз путника Осијек (скраћеница ГПП) је градско трговинско друштво који је оператер трамвајског и аутобуског саобраћаја у Осијеку.

Постоји још од давне 1884. године када је у Осијеку кренуо коњски трамвај, први у Хрватској. Осијек се може похвалити да је имао трамвај прије многих европских и светских градова. Пример, имао га је пре Сан Франциска којему је трамвај данас један од заштитних знакова. Године 1926. извршена је електрификација трамвајске линије која је до тада била једноколосијечна и пролазила је кроз средину Тврђе. Траса је изравнана и измјештена ван Тврђе, те је уведен двоколосјечни промет с окретиштима на оба краја линије (Зелено поље - Подграђе). Данашња окретишта су на истоку Зелено поље, на западу Вишњевац и на југу Босутско насеље (Мачкамама).

Каснијих година је додатно уведен и аутобус тако да се превоз путника одваја на трамвајски и аутобуски саобраћај. Осијек је од 2006. послао старе трамваје Tatra T3 на обнову у Чешку. Сачувана су и рестаурирана трамвајска електрична кола из 1928., која служе као туристички трамвај који је од прошле године стављен у функцију. Трамвајски превоз се одвија на три линије (трећа нова линија за Босутско насеље отворена је за дан града 2006. године). Девет аутобуских линија повезују цијели град те предграђа. Даља ширења трамвајске мреже планирају се ове године према Сјењаку и Југу 2.

Дворац Вишњевац

Дворац Вишњевац је дворац/летњиковац код села Велики Радинци у оквиру Града Сремске Митровице. Дворац није споменик културе и није евидентиран као културно добро.

Нови Жедник

Нови Жедник (мађ. Újnagyfény) је село у северној Бачкој, у Војводини, које припада граду Суботици. Према последњем попису из 2011. године Нови Жедник има 2.381 становника.

Пре Другог светског рата село је носило име Ђенерал Хаџићево, по Стевану Хаџићу.

Село има основну школу "Боса Милићевић", коју похађа око 250 ђака. У селу постоји фудбалски клуб Препород, основан 1939.

Овде се налази Железничка станица Жедник.

Новосељани (Бјеловар)

Новосељани су насељено место у саставу града Бјеловара, у Бјеловарско-билогорској жупанији, Република Хрватска.

Осијек

Осијек (мађ. Eszék, нем. Esseg) је град у Хрватској и административно средиште Осјечко-барањске жупаније. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 108.048 становника, а у самом насељу је живело 84.104 становника. Смештен на подунавској равници на десној обали реке Драве 22 km од ушћа у Дунав. Осијек је највећи град у источном делу Хрватске и индустријско, управно, судско и финансијско седиште Славоније.

Ракија

Ракија је жестоко алкохолно пиће. Добија се једноструком или двоструком дестилацијом масе која се добија алкохолним врењем воћа, ражи, кромпира и сличног. У случају када се ракија производи од воћа које има нешто нижи проценат шећера, као што је јабука, врши се вишеструка дестилација масе, да би се добила жељена концентрација алкохола и чистоћа напитка. Јабукова маса се углавном дестилише три пута и таквим поступком се добија ракија јачине 45% (процената алкохола).

После прве дестилације добија се тзв. „мека“ ракија са мањим процентом алкохола, а поновном дестилацијом „меке“ ракије добија се „препеченица“. Ради убрзања процеса врења некад се додаје шећер што повећава количину добијеног дестилата али доводи и до смањења његовог квалитета.

У Бугарској је откривен део казана за печење ракије из 11. века.

Сарваш

Сарваш је насеље у источној Славонији, град Осијек, Осјечко-барањска жупанија, Република Хрватска.

Стари Жедник

Стари Жедник (мађ. Nagyfény) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 1947 становника.

Суботица

Суботица је најсевернији град у Србији, други по броју становника у Војводини. Према попису из 2011. године има 105.681 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Севернобачког округа.

Суботица се први пут помиње 1391. под латинским именом Zabatka. Године 1526,—1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је Суботица постала посед Хабзбуршке монархије. Током османске управе име града је било Sobotka. Половином 18. века име јој је званично промењено у Sancta Maria, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Maria Tereziopolis, а мађарско име Szabadka је привремено ушло у службену употребу 1845. а потом поново 1867. године. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Локални Срби и Буњевци су од 17. века користили назив Суботица, који је након 1918. године и озваничен. Од 2007. године Суботица има статус града.

Тења

Тења је насеље у источној Славонији, у саставу градског подручја Осијек, у Осјечко-барањској жупанији, Република Хрватска.

ФК Слога Добој

ФК Слога је фудбалски клуб из Добоја, Република Српска, БиХ, који се такмичи у Другој лиги Републике Српске.

Чантавир

Чантавир (мађ. Csantavér, нем. Tschantawir) је насеље у Србији у граду Суботици у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 6597 становника. До 1963. године је ово насеље седиште Општине Чантавир коју су чинила насељена места: Вишњевац, Бачко Душаново (тада под званичним називом Душаново) и Чантавир. После укидања статуса општине припојени општини Суботица.

.

Већина становништва је римокатоличке вероисповести, док су присутни и баптисти и адвентисти.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.