Вишња

Вишња (Prunus cerasus) врста је дрвенасте скривеносеменице, и назив за њене плодове (који се користе у људској исхрани као воће). Припада фамилији Rosaceae, роду Prunus (као и бадем, бресква, шљива, кајсија), а подроду Cerasus. Природни ареал распрострањења обухвата већи део Европе и југозападну Азију.[1]

Вишња се гаји на савременим плантажама и њени плодови се користе за справљање: сокова, џемова, компота, слатка од вишње, или се у смрзнутом стању чува за справљање разних посластица (кремова, сирупа, сладоледа...). Поред тога од вишње се прави и ракија (вишњевача).

У југоисточној Србији је познат крај у Нишавском округу околина села Облачина у Општини Мерошина где се гаји посебна сорта вишње такозвана облачинска вишња.

Вишња
Kt xx 0011 ubt.jpeg
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Prunoideae
Род:
Подрод:
Cerasus
Врста:
P. cerasus
Биномијално име
Prunus cerasus
Andrena (female) - Prunus cerasus - Keila

Порекло, значај и распрострањеност

Сматра се да је пратилац трешње, пореклом из Мале Азије, која је пре почетка наше ере преко Грчке и старог Рима пренета у земље Европе. Плодове дивље вишње човек је користио за исхрану, још док је она спонтано расла. Нема тачних података од када се вишња гаји у нашој земљи.

Вишња има способност доброг прилагођавања у готово свим еколошким условима, па зато има и широк ареал распрострањености. Поред тога, њу одликује рано ступање у период родности (2-3 године) и редовно и обилно рађање.

Мање је нападају болести и штеточине него друге воћне врсте. Плодови се користе у свежем стању, замрзнути и за прераду у сок, желе, сируп, мармеладу, слатко.

Највећи произвођач вишње је Русија, где у структури воћарства заузима друго место, одмах после јабуке. У САД, Француској, Немачкој, Енглеској и неким другим земљама Европе гајењу вишње придаје се велики значај. За њене плодове влада велико интересовање у читавом свету. То је квалитетна сировина у индустрији прераде воћа.

Плод вишње је изванредна сировина за различите облике прераде, а пре свега за израду сокова, џемова, слатког и др. Врло значајне количине плодова се замрзавају и извозе. Плод неких сорти, као што је керешка, може да се користи и као стоно воће.

Место вишње у систематици биљака

У систематици биљака вишња заузима следеће место:

Одељак: Angiospermae[2]
Класа: Dicotyledonae[3]
Поткласа: Rosidae (руже)
Надред: Rosanae (руже)
Ред: Rosales (руже)
Фамилија: Rosaceae (руже)
Потфамилија: Prunoideae[4]
Род: Prunus L.
Подрод: Cerasus Pers.
Секција: Eucerasus Koehne
Врста: Prunus cerasus L. = Cerasus vulgaris (обична вишња)

Дивље врсте вишње

Обична вишња

Обична вишња (Prunus cerasus L.) не налази се у дивљем стању. Дрво јој је релативно ниско (око 5-6м). Круна је округла с танким висећим гранама, врло често без изражене вођице. Кора је црвенкаста, покривена пепељастим епидермисом. Плод је ситан, многобројан, округласт или са стране мало спљоштен, с нејасном браздицом, боје је светле до тамноцрвене. Сок плода је безбојан или обојен, по укусу је кисео. Коштица је округла с трбушним шавом. Од обичне вишње су пореклом скоро све племените сорте вишње које се гаје ради плода.

Степска вишња

Степска вишња (Prunus fruticosa Pall) је друга по важности врста из које су произишле многе културне сорте вишања. Као дивља расте по целој Европи. Жбунастог је облика и достиже висину до 1,5 м. Ова вишња развија многе изданке. Плод јој је слабог квалитета. Степска вишња има добру особину што је врло отпорна према суши и зимским мразевима, зато је и интересантна у оплемењивању.

Источноамеричка пешчана вишња

Источноамеричка вишња (P. pumila L.) расте у дивљем стању у североисточном делу САД. Жбунастог је облика и достиже висину до 2 м. По сађењу брзо пророди и веома је отпорна према зимским мразевима. Размножава се и резницама. Због отпорности према мразевима, брзом пророђавању, веома је интересантна у процесу оплемењивања вишања.

Маљава (Пустињска - кинеска) вишња

Маљава вишња (P. tomentosa Thunbg.) је пореклом из северне и западне Кине, Јапана и Хималаја, а расте и у земљама Далеког истока. Врло је родна и јако отпорна према мразу, па је зато и интересантна у процесу оплемењивања. Све наведене врсте вишње, већи значај имају углавном као подлоге за трешњу и вишњу.

Морфолошко-физиолошке особине

Културне сорте вишње живе 20-30 година, развијају површински корен и на дубини од 20 до 50 цм налази се највећа маса кореновог система. У ширину коренов систем надмашује обим круне. Круна је обично округласта с великим бројем танких гранчица које су често савијене ка земљи.

Родно дрво вишње је слично као код трешње. Највише је мајских китица. Неке сорте доносе род на дужим једногодишњим гранчицама, друге на кратком родном дрвету. Вишња цвета после трешње и мање страда од пролећних мразева. Цветови су као код трешње - двополни и састоје се од 5 чашичних и круничних листића, једног тучка и много прашника.

Цветање, опрашивање и оплођавање

Цветни пупољци вишње у нашим еколошким условима формирају се од друге половине јуна до средине јула у години која претходи цветању.

Вишња почиње да цвета после брескве и трешње, а то се у нашим климатским условима дешава обично средином априла. У погледу опрашивања, односно оплођавања све сорте вишње могу да буду: самооплодне (на пример рекселе и облачинска), делимично самооплодне (чачански рубин) и самобесплодне (керешка).

Карактеристично је за амареле да су углавном самобесплодне. Највише сорти вишње је самобесплодно, и за њихово гајење неопходне су сорте опрашивачи. Једино самооплодне сорте могу да се гаје у једностраним, чистим засадима.

Цвет вишње је хермафродитан (потпун). Вишња је ентомофилна биљка, а медоносна пчела је њен најважнији инсект опрашивач. При укрштеном оплођавању и самооплодне сорте боље роде. Плод сазрева од 35 до 60 дана после цветања.

Еколошки услови за гајење вишње

Захваљујући дугом и стабилном зимском мировању може да поднесе зимске мразеве и до -40 °C. Цветови су отпорнији према позним пролећним мразевима него цветови трешње. Добро успева и у аридним рејонима са годишњом количином падавина око 400 мм (ако су правилно распоређење). Развија се и рађа на надморским висинама и преко 700 м . Вишња успева на свим положајима, осим у затвореним долинама где нема проветравања. Најбоље јој одговарају предпланински положај с благим нагибом југоисточне и источне експозиције и умерене влажности.

Добро успева скоро на сваком земљишту које није јако кречо, заслањено, јако кисело и јако алкално. Ипак, најбоље успева на песковитој иловачи, алувијалном и карбонантном чернозему.

Гајење вишње

У зависности од подлоге, вишња се може гајити с ниским, средњим или високим стаблом. За сува, посна и каменита земљишта узима се за подлогу магрива или степска вишња. Степска вишња се успешно користи и у крајевима где се јављају јачи мразеви. Дивља трешња као подлога се користи за висока, а обична вишња за ниска и полувисока стабла.

Вишња се гаји у облику побољшане пирамиде, вазе или палмете с косим гранама. Растојање између основних грана косе палмете износи 50-60 м, што зависи од бујности сорте и подлоге. Висина дебла је различита, формира се у зависности од начина бербе, а обично се креће од 0,5-1,2 м. Ако је берба механозована, онда је потребно и више стабло. Растојање између вишања зависи од бујности сорте и подлоге као и од узгојног система. Ако се вишња гаји по систему побољшане пирамиде растојање је 6x5 м за бујне и 5x4 за слабо бујне сорте и подлоге. Ако се гаји као ваѕа онда је 5x4,5 за бујне и 4x3,5 м за слабо бујне подлоге и сорте, а за палмету 4,5x4 за бујне и 4x3 м за слабо бујне.

У засаду вишње земљиште се одржава на један од уобичајених начина. Треба је ђубрити редовно и на време. На добар раст и развј нарочито повољно делују азотна ђубрива.

Резидба вишње

Вишња доноси род на једногодишњим родним гранчицама па их зато резидбом[5] треба обнављати. Ове једногодишње родне гранчице могу бити дуге или кратке, мешовите и мајски букетићи.

Мешовите родне гранчице су дуге 30-40 цм и носе цветне и вегетативне пупољке. Вегетативни пупољци су увек при основи и на врху младара а на средини су цветни и вегетативни.

Кратке танке родне гранчице су дугачке до 20 цм, обично се развијају у сенци и по целој дужини, осим при основи и врху, имају само цветне пупољке, па се нов прираст добија само на врху а цела дужина гранчице после бербе плодова остаје гола.

Мајске китице су кратке једногодишње гране 1-1,5 цм, с једним вегетативним и више цветних пупољака. Образују се у условима оскудне исхране у сушним рејонима као и на стаблима која су преоптерећена родом.

Све танке, слабе и издужене огољене гранчице у унутрашњости круне треба потпуно уклонити. Скелетне гране са пречником преко 5 цм прекраћују се у крајњој нужди, и то само ако су поломљене или јаче оштећене, јер се после прекраћивања дебљих грана јавља смолоточина, нарочито ако се резидба изводи раније, пре кретања сокова. Због појаве смолоточине изазване зимском резидбом, неки воћари практикују летњу резидбу. Код ове резидбе све повреде зарасту до краја вегетације па нема појаве смолоточине. Летња резидба се обично изводи после бербе плодова, и њоме се уклања изнурено дрво, а нарочито ситне, танке и сувишне гранчице које јаче засењавају остале и тиме ометају образовање цветних пупољака.

Заштита од болести и штеточина

У односу на друге воћне врсте вишњу мање нападају болести и штеточине, па ипак, неких година извесни паразити и штеточине наносе знатне штете и умањују принос вишања.

Болести вишње

Сива трулеж

Изазива је гљивица Sclerotinia cinerea. Ово је једна од најопаснијих болести трешње и вишње која је у стању да проузрокује велике штете. Напада ластаре, цветове и плодове. Обично после цветања ластари почну да се суше, а на њему и сви цветови и листови. На сушеним цветовима, ластарима и младим плодовима образује се конидијски стадијум у виду гомилица пепељасте боје. Гљивица као мицелија презими у зараженим деловима биљке. Као мера борбе против овог паразита препоручује се орезивање заражених грана и скупљање и спаљивање мумифицираних цветова и плодова. Најефикаснија заштита постиже се зимским, тзв. „плавим“ прскањем бакарним препаратима.

Шупљикавост лишћа вишње

Ова болест причињава велике штете ако се на време не изврши заштита.

Штеточине вишње

Вишњин сурлаш (RHYNCHITS AURATUS)

Вишњин сурлаш[6] причињава озбиљне штете у неким регионима. Има једну генерацију годишње. Имаго је присутан у априлу и мају месецу. Женка прави удубљење у плоду у које полаже јаја. Из јаја се излеже ларва која оштећује плод и завршава свој развој за око месец дана. Нападнути плодови отпадају, а ларве се завлаче у земљу где презимљују.

Углавном се сузбија имаго. Обрадом земљишта испод воћки смањује се појава ове штеточине. Сузбија се контактним инсектицидима. Прво прскање се изводи одмах после отпадања цветних листића, а друго у временском интервалу од 8-10 дана.

Производња вишања

Пет највећих произвођача у 2014.
Држава Производња (у тонама) Напомена
 Турска 445.556
 САД 329.852
 Иран 172.000
 Шпанија 118.220
 Италија 110.766
Свет 2.245.826 [А]
Без симбола = званични податак, П = ФАО процена,
А = званични, полузванични подаци или процена.ФАОСТАТ

Види још

Референце

  1. ^ Савремено воћарство, Проф. др Миладин М. Шошкић. ISBN 978-86-7157-443-3., стране: 425, 426, 427, 428, 429, 430, 431, 432, 433, 434, 435
  2. ^ Скривеносемењаче
  3. ^ Дикотиле
  4. ^ „Коштичаво воће”. Архивирано из оригинала на датум 26. 12. 2014. Приступљено 26. 12. 2014.
  5. ^ Резидба воћака
  6. ^ Вишњин сурлаш

Спољашње везе

18. јун

18. јун (18.6.) је 169. дан године по грегоријанском календару (170. у преступној години). До краја године има још 196 дана.

2. октобар

2. октобар (2.10.) је 275. дан у години по грегоријанском календару (276. у преступној години). До краја године има још 90 дана.

Prunus

Prunus је род дрвећа и грмова, који укључује воће шљива, вишња, бресква, нектарина, кајсија и бадем.

Арт ТВ

Арт ТВ је била српска телевизија. Основана је 1991. године и угашена је 2016. године. Седиште се налазило у Београду.

Баба Вишња

Вишња Урошевић, познатија под именом Баба Вишња (?-18. јун 1817), мајка је кнеза Милоша и родоначелница фамилије Обреновић. Вишња је имала два брака и шесторо деце.

Вишња Ђорђевић

Вишња Ђорђевић (Панчево, 2. октобар 1938. — Београд, 28. септембар 2017) била је српска примабалерина у пензији, кореограф и бивши директор Балета Народног позоришта у Београду и Балета Хрватског народног казалишта у Сплиту.

Вишња Гора

Вишња Гора (словен. Višnja Gora) је град у општини Иванчна Горица, која припада Средишњесловеначкој регији у Републици Словенији.

По последњем попису из 2002. г. насеље Вишња Гора имало је 813 становника.

Вишња Николић

Вишња Николић (1983) српска је графичарка млађе генерације која је по завршетку Академије уметности у Новом Саду ступила на ликовну сцену Србије са већ изграђеним стилом и начином ликовног изражавања. За приказ просторних односа и атмосфере у својим уметничким делима Вишња свесно користи контраст; сведеног колорита, светлости и сенке, црног и белог, надопуњујући све то употребом магличастих ефеката дубоке штампе. Члан је УЛУВ-а, од 2006. године. До сада је излагала не значајнијим колективним изложбама и девет самосталних изложби у земљи и инострансву. Учествовала је и у едукативно-мотивационом пројекту „Лутајући отисак“.

Вишња на Ташмајдану

Вишња на Ташмајдану је југословенски филм из 1968. године. Режирао га је Столе Јанковић, који је написао и сценарио заједно са Синишом Павићем.

Милан Обреновић (војвода)

Милан Обреновић (Брусница, између 1767. и 1780. — Букурешт, 16. децембар 1810) је био руднички војвода из Првог српског устанка и полубрат по мајци кнеза Милоша.

Неда Арнерић

Неда Арнерић (Књажевац, 15. јул 1953) српска је филмска, телевизијска и позоришна глумица, дипломирана историчарка уметности и бивша политичарка.

Њен први филм, Сан из 1966, направио је од Неде прву дечју филмску звезду Југославије, док јој је годинама касније улога младе у култном Ко то тамо пева обезбедила статус секс—симбола. У каријери дугој пола века, Арнерићева је остварила упамћене улоге у филмовима Вишња на Ташмајдану, Ужичка република, Сутјеска, Валтер брани Сарајево, Варљиво лето ’68 и другима. Играла је и у многобројним италијанским филмовима. Након велике популарности шездесетих и седамдесетих година прошлога века, глумица је и деведесетих доживела велику славу — захваљујући блокбастеру Три карте за Холивуд и телевизијској серији Полицајац са Петловог брда.

Неда Аренерић је често на листи прослављених филмских звезда Југославије које никада нису награђене најпрестижнијим филмским наградама — Добричиним прстеном и Великом Жанком. Глумица је ипак добитница две Арене на Филмском фестивалу у Пули — златне за филм Халоа — празник курви и сребрне за улогу у драми Исправи се, Делфина.

Општина Војник

Општина Војник (словен. Vojnik) је једна од општина Савињске регије у држави Словенији. Седиште општине је истоимени градић Војник.

Општина Иванчна Горица

Општина Иванчна Горица (словен. Ivančna Gorica) је једна од општина Средишње Словеније у држави Словенији. Седиште општине је истоимени градић Иванчна Горица.

Оскар Давичо

Оскар Давичо (Шабац, 18. јануар 1909 — Београд, 30. септембар 1989), српски и југословенски књижевник, био је најмлађи песник у кругу надреалиста. Према речима историчара књижевности Јована Деретића, Давичо је својим талентом, стваралаштвом и ширином утицаја надмашио све остале књижевнике надреалисте.

Радмила Савићевић

Радмила Савићевић (8. фебруар 1926 — 8. новембар 2001) је била српска и југословенска позоришна, филмска и телевизијска глумица. Уживала је велику популарност и наклоност публике и сматрана је једним од симбола југословенског глумишта.

Каријеру је почела 1946, а први филм снимила 1961. године. Пажњу на себе је скренула 1968. у филму Вишња на Ташмајдану, где је играла разредног старешину. Популарност стиче као Виолета у Камионџијама, девојка заљубљена у Пају Чутуру (Павле Вуисић), и као бака Вука у Позоришту у кући. Године 1976. снима ТВ серију Бабино унуче, да би потом играла у серији Врућ ветар. Крајем осамдесетих тумачи лик секретарице Жарке у Бољем животу, а године 1995. њена каријера долази до врxунца улогом Риске Голубовић у Срећним људима. Њена последња улога била је Достана у Породичном благу.

Награду Добричин прстен никада није добила, будући да јој, како је сама говорила, филмски критичари никада нису били наклоњени. Награду Жанка Стокић добила је 2003. постхумно. Остала је упамћена по улогама бака и добронамерних, простодушних жена са села.

Светлана Ражнатовић

Светлана „Цеца” Ражнатовић (рођ. Величковић; Житорађа, 14. јун 1973) српска је певачица. Каријеру је започела са петнаест година, хитовима Цветак зановетак, Лепотан и Ципелице, који су јој обезбедили место тинејџерске звезде. Почетком ’90-их бира песме за старију публику па се тако ређају хитови Кукавица, Заборави, Шта је то у твојим венама, Фатална љубав, Београд, Иди док си млад, Кад би био рањен, Мртво море, Неодољив, неумољив и други (међу којима су и многи турбо-фолк, као првобитни овог музичког жанра на Балкану).Године 1998. издаје албум Маскарада, с којим постаје једна од најпопуларнијих и најтиражнијих звезда Србије; уследели хитови су Маскарада, Неваљала, Наговори, Доказ, Црвено, Забрањени град, 39,2, Драгане мој. Цеца 2004. године осваја хит-листе песмама Трула вишња, Горе од љубави, Пази с киме спаваш и Прљаво, прљаво, а 2006. постаје најтиражнија домаћа певачица, захваљујући албуму Идеално лоша односно песмама Лепи громе мој, Манта, манта и Пиле. Пет година касније издаје албум Љубав живи, где су најпопуларније песме биле Све што имам и немам ја, Играчка самоће и Штета за мене. Године 2013. изашао је њен нови албум Позив, a она је на београдском Ушћу одржала концерт пред око 150.000 људи на ком је певала и хитове са поменутог новог албума (Да раскинем с њом, Позив, Име и презиме, Турбулентно, Добро сам прошла и др.). Њен шеснаести албум, Аутограм, изашао је 25. јуна 2016, са песмама као што су Аутограм, Метар одавде, Трепни и Дидуле.

Синиша Павић

Синиша Павић (Сињ, 22. јануар 1933) је српски сценариста, аутор више ТВ серија. Његова супруга је Љиљана Павић.

Сочни плодови

Сочнни плодови у ботаници су група непуцајућих или затворених простих плодова који су добили назив по томе што изгледају сочно. За разлику од сушних плодова, одликују се релативно кратким веком трајања. Њима се хране птице и друге животиње и тако их расејавају. Оне уносе семена у органе за варење, али то на њих не делује штетно, већ ће се неоштећена избацити заједно са изметом. Код неких семена се на тај начин чак стимулише процес клијања. Ови плодови могу бити меснати или делимично меснати. Типови сочних плодова су бобица и коштуница, као и плод јабуке-помум. Сочне плодове на пример имају трешња, вишња и дуња.

Трнава (Чачак)

Трнава је насеље у Србији у општини Чачак у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 2913 становника.

Овде се налазе Манастир Трнава и ОШ „Свети Ђакон Авакум” Трнава.

Овде се налазе Запис Протића грм (Трнава), Запис Станића грм (Трнава), Запис Суботића грм (Трнава), Запис Василића вишња (Трнава), Запис Поповића орах (Трнава) и Запис Мутавџића храст (Трнава).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.