Вишијевска Француска

Вишијевска Француска, или Вишијевски режим (франц. Régime de Vichy) , је била влада Француске од јула 1940. до августа 1944. Наследила је Трећу Републику. Француску државу (франц. État français), како је називала себе као супротност Француској републици је прогласио маршал Филип Петен, након пораза Француске од стране нацистичке Немачке током Другог светског рата, и парламент је 10. јула, 1940, дао ванредна овлашћења Петену, који је носио титулу председник савета, уместо титуле председник Француске.

Вишијевска Француска је имала судску и законодавну власт и у северном делу Француске, коју је окупирао немачки Вермахт, и у неокупираној јужној слободној зони, где се налазио и административни центар — Виши. Јужна зона је остала под контролом Вишија до савезничког искрцавања у северној Африци, новембра 1942.

Петен и режим у Вишију су вољно сарађивали са Нацистичком Немачком у великој мери. Француска полиција је организовала рације за заробљавање Јевреја и других за Немце непожељних и у северној и у јужној зони.

Легитимност Вишијевске Француске и Петеново вођство је оспоравао генерал Шарл де Гол, који је тврдио да он носи легитимитет и континуитет Француске. Након савезничког искрцавања у Француској током операције Оверлорд, де Гол је прогласио привремену владу Француске Републике (позната по свом акрониму ГПРФ — од франц. скраћенице GPRF (gouvernement provisoire de la République française)), јуна 1944. Након ослобођења Париза у августу, ГПРФ се сместила у Паризу 31. августа. Савезници су признали ГПРФ као легитимну владу Француске 23. октобра, 1944.

Када је наступило ослобођење Француске у августу и септембру, званичници из Вишија, и поборници режима су прешли у Зигмаринген, француску енклаву у Немачкој, и тамо успоставили владу у изгнанству, коју је до априла 1945. водио Петен.

Француска држава
État français
Химна
Марсељеза
France map Lambert-93 with regions and departments-occupation-sr

Окупационе зоне Француске. Вишијевска Француска је означена плавом бојом
Географија
Континент Европа
Регија западна Европа
Главни град Виши (фактички)
Париз (званично)
Друштво
Службени језик француски
Религија католицизам
Политика
Облик државе марионетска држава
 — Шеф државе Филип Петен
Историја
Историјско доба савремено доба
 — Оснивање 1940.
 — Укидање 1944.
Географске и друге карактеристике
Валута франак
Земље претходнице и наследнице
Претходнице: Наследнице:
Flag of France (1794–1815, 1830–1958).svg Трећа француска република Привремена влада Француске Републике Flag of France (1794–1815, 1830–1958).svg
Портал:Историја
29. јул

29. јул (29.07.) је 210. дан године по грегоријанском календару (211. у преступној години). До краја године има још 155 дана.

Битка за Француску

Битка за Француску или Пад Француске представља немачку инвазију на Француску и земље Бенелукса током маја и јуна 1940. године. Напад немачких снага почео је 10. маја 1940. чиме је завршен Лажни рат. Инвазија се састојала из две главне операције. У првој, Фал Гелб немачке оклопне снаге су продрле преко Ардена како би онемогућиле савезнички продор у Белгију. Многе савезничке снаге су евакуисане из Денкерка у операцији Динамо. У другој операцији, Фал Рот, која је почела 5. јуна 1940. немачке снаге су пришле с леђа Мажино линији и тако су је неутралисали. Италија је објавила рат Француској 10. јуна 1940. Француска влада је избегла у Бордо, а Париз је пао без борбе 14. јуна. Након што је француска 2. група армија капитулирала 22. јуна, Француска је истог дана потписала примирје.Француска територија подељена је на немачку окупациону зону која се налазила на северу и западу и малу италијанску окупациону зону на југоистоку. На југу је оформљена Вишијевска Француска на чијем челу је био маршал филип Петен. Француска и Бенелукс остали су под немачком контролом све до савезничког искрцавања у Нормандији јуна 1944. и победе савезника која је након тога уследила.

Бурбонска рестаурација

Бурбонска рестаурација је период у Француској историји који је трајао од 1814. до 1830. године и који је означавао повратак династије Бурбона на престо. Чине је Прва и Друга рестаурација. За почетак прве рестаурације узима се пад Наполеона и долазак на власт Луја XVIII. Владавина Луја XVIII прекинута је повратком Наполеона 1815. године из прогонства са острва Елбе. После битке код Ватерлоа, Наполеон је био принуђен да по други пут абдицира, после чега је протеран на Свету Јелену, а краљ Луј поново враћен у Париз. Након тога наступио је период Друге рестаурације у којој је успостављена уставна монархија умерене владавине (1816—1820). За време владавине Лујевог брата Шарла X води се реакционарна политика ултраројалиста, крупних земљопоседника, некадашњег избеглог племства и свештенства које се залагало за ограничење слободе штампе и јачање утицаја и моћи Католичке цркве. Реакционарна политика је довела до Јулске револуције, Шарлове абдикације и завршетка Бурбонске рестаурације.

Влада Независне Државе Хрватске

Влада Независне Државе Хрватске је био највиши орган Независне Државе Хрватске од 16. априла 1941. до 8. маја 1945. године. Након што је усташки званичник Славко Кватерник, 11. априла 1941. године, прогласио формирање Независне Државе Хрватске, дошло је до успостављања њених законодавних органа. Најпре је дошло до организовања Хрватског државног вођства, да би по доласку хрвантског поглавника Анте Павелића у Загреб, 15. априла 1941. године, дошло до званичног формирања Владе Независне Државе Хрватске.

Током целог мандата, Влада је вршила геноцид над српским, јеврејским и ромским цивилним становништвом. Оснивани су радни логори, у којима је убијено више стотина хиљада људи. Неки од тих логора су Јасеновац, Госпић, Стара Градишка и Јадовно.

Влада није била призната на међународном нивоу. Била је призната само од оних држава чију је идеологију следила, односно од стране фашистичке Италије и нацистичке Немачке. Сви сарадници ове две државе су признале Владу Независне Државе Хрватске као легитимни орган ове државе, и међу њима су биле Јапан, Бугарска, Вишијевска Француска, Мађарска и др.

Влада Независне Државе Хрватске је обављала свој рад до 8. маја 1945. године, дан пред капитулацију нацистичке Немачке, и 7 дана пред завршетак Другог светског рата на југословенским просторима.

Војска Слободне Француске

Слободна Француска (франц. France libre) или Слободне француске снаге (франц. Forces françaises libres) био је назив за француски покрет отпора у Другом светском рату, дио Француза који је наставио борбу против Трећега рајха након француске капитулације. Насупрот њима стајала је Вишијевска Француска која је након завршетка рата осуђена као издајничка или колаборационистичка држава.

Италијанска Социјална Република

Италијанска Социјална Република (итал. Republica Sociale Italiana или RSI) је била марионетска држава коју је водио Бенито Мусолини. РСИ је настала у северној Италији, али је зависила од Вермахта. Држава је била још позната као Салска Република (итал. Repubblica di Salò) јер је министар иностраних послова РСИ-а (Мусолини) боравио у Салоу — малом градићу код језера Гарда. Италијанска Социјална Република је била други и последњи представник фашизма у Италији.

Краљевство Француска (1791—1792)

Краљевство Француска је била краткотрајна уставна монархија која је постојала од 3. септембра 1791. до 21. септембра 1792. године.

Манџукуо

Манџукуо је назив марионетске државе створене под патронатом Јапана на подручју историјске регије Манџурија у Кини, током јапанске окупације Кине. Постојала је од 1932. до 1945. године, а главни град државе је био Чангчун. У овој држави су већину становника чинили Кинези, док су етнички Манџурци били мањина. Поразом Јапана у Другом светском рату, Манџукуо престаје да постоји и ова територија поново постаје део Кине.

Операција Бакља

Операција Бакља (енгл. Operation Torch) (8-16. новембра 1942. претходно се звала Операција Гимнастичар) је била британско-америчка инвазија Француске северне Африке у Другом светском рату на Северноафричком фронту.Совјетски Савез је инсистирао на потреби да САД и Велика Британија започну операције у Европи и да отворе други фронт како би се смањио притисак немачких снага на совјетску војску. Док су се Американци залагали за Операцију Маљ - искрцавање у окупираној Европи што је пре могуће, Британци су веровали да би тај потез завршио катастрофално. Уместо тог напада, представљен је план напада на северну Африку, који би очисти северну Африку од сила Осовине и унапредио савезничку контролу Средоземног мора. Такође, то би била и припрема за инвазију на јужну Европу 1943. године. Амерички председник Френклин Делано Рузвелт сумњао је да због операција у Африци неће бити инвазије на Европу 1943, али је одлучио да подржи британског премијера Винстона Черчила. Виши амерички команданти су остали снажно против искрцавања и након што су се западни савезнички команданти састали у Вашингтону 30. јула, генерал Џорџ Маршал и адмирал Ернест Кинг одбили су да одобре План. Рузвелт је дао директно наређење, да "Бакља" има предност у односу на друге операције и треба да се одигра у најранијем могућем року, једна од само две директне наредбе које је дао војним командантима током рата.

Операција Резервист

Операција Резервист била је савезничка војна операција током Другог светског рата. Део операције Бакља (савезничке инвазије северне Африке), био је то покушај искрцавања трупа директно у луку Оран у Алжиру. Покушај је одбијен од морнарице Вишијевске Француске, која је бранила неутралност Алжира у складу са Другим примирјем у Компјењу након пада Француске у јуну 1940.

Рене Буске

Рене Буске (франц. René Bousquet; Монтобан, 11. мај 1909 — Париз, 8. јун 1993) је био високи службеник Француске владе, који је вршио функцију генералног секретара полиције Вишијевског режима од маја 1942. до 31. децембра 1943.

Са двадесетједном годином постао је национални херој, јер је са пријатељем спасао десетине људи од дављења у реци. Овај подвиг му је донео орден Легије части. Био је склон радикалном социјализму. Као млад човек, постао је службеник у Министарству унутрашњих послова Француске.

У време Вишијевског режима и његове колаборације са немачким нацистима, био је на положају генералног секретара полиције. Лично је дозволио депортацију јеврејске деце у немачке логоре. Године 1943. његове полицијске јединице су асистирале Немцима у чишћењу Марсеја од 30.000 сумњивих грађана, од којих су 2.000 отпремљени у логоре смрти. Те године се састао са Хајнрихом Химлером који га је похвалио због колаборације.

За дела почињена у току рата суђено му је 1949. када је за њих добио минималну казну.

Током 1957. и 1958, преко политичких веза, повратио је одликовања и углед у друштву и реактивирао се у политици. Од средине 1960-их давао је подршку и имао блиске везе са Франсоа Митераном и другим високим француским политичарима.

Године 1986. избио је скандал везан за Бускеову прошлост и тврдње да су политичари умешани у скривање ових детаља. „Организација кћерки и синова депортованих јевреја“ га је 1989. оптужила за депортацију 194 јеврејска детета током рата, а овај случај је доспео на суд 1991.

Бускеа је убио поремећени убица 1993, тако да никада формално није осуђен за поменути злочин против хуманости.

Римска Галија

Римска Галија је назив за дијелове Римско царства у којима је на снази био провинцијски режим, а који обухваћају данашња подручја Француске, Белгије, Луксембурга и дијелове западне Њемачке. Римска власт над тим подручјем је трајала 600 година. Започела године 121. п. н. е. када је Римска република освојила јужни руб тадашње Келтске Галије, а освајање је довршио Гај Јулије Цезар поразивши келтска племена у галским ратовима 58-51. п. н. е. Након освајања је локално становништво изложено романизацији, на почетка у градовима, а потом и у руралним подручјима, тако да је до 3. вијека н.е. већина становника говорили латински, а галски тек у изолованим енклавама. Становници Галије у том периоду се стога називају Гало-Римљанима. Римска власт, ослабљена у 4. и 5. вијеку, је у потпуности нестала након побједе германских Франака у битци код Соасона; пошто је године 507. п. н. е. поражено и Визиготско краљевство Тулуз, Франци су готово цијелу некадашњу римску Галију осим Септиманије довели под власт своје династије Меровинга, првих краљева Франачке.

Силе Осовине

Силе Осовине су биле земље које су учествовале у Другом светском рату супротстављене Савезницима (Антихитлеровској коалицији). Три главне силе биле су Нацистичка Немачка, Фашистичка Италија и Јапанско царство, познате и као „осовина Рим—Берлин—Токио”. На врхунцу моћи, ове су силе овладале великим деловима Европе и регијом Азија-Пацифик, али су на крају рата поражене. Чланство у овом савезу било је нестабилно, па су неке државе улазиле или излазиле током рата.

Слободна Француска

Слободна Француска (франц. La France Libre) је била влада у егзилу на челу са Шарл де Голом током Другог светског рата. Основана је у Лондону јуна 1940. године и организовала је и подржавала француски покрет отпора током окупације Француске.

Трећа француска република

Трећа француска република, званично Француска Република (франц. République française), је била Француска која је постојала од колапса Другог француског царства 1870. до Битке за Француску у Другом светском рату 1940.

Филип Петен

Анри Филип Бенони Омер Жозеф Петен (франц. Henri Philippe Benoni Omer Joseph Pétain; Коши-а-ла-Тур, Француска, 24. април 1856—Ил д'Је, Француска, 23. јул 1951), познатији као Филип Петен или маршал Петен, био је француски војсковођа, касније председник Вишијевске Француске од 1940. до 1944. године. Француска Народна скупштина поверила му је 10. јула да води колаборационистичку владу са седиштем у Вишију.

Због својих војних достигнућа у Првом светском рату у Француској је сматран херојем, но због својих акција у Другом светском рату то херојство се претворило у суђење због издаје и смртну казну, која је преиначена у доживотни затвор од стране председника Де Гола. У модерној Француској он је углавном сматран издајицом, а реч „петенизам“ се сматра француским обликом речи квислинг.

Франсоа Дарлан

Жан Луи Ксавијер Франсоа Дарлан (франц. François Darlan; 7. август 1881—24. децембар 1942.) је био француски адмирал и политичка личност. Био је адмирал флоте и главнокомандујући Француске ратне морнарице 1939. године, на почетку Другог светског рата. Након што је Француска 1940. године капитулирала пред Нацистичком Немачком, Дарлан је приступио профашистички оријентисаном Вишијевском режиму и неко време је вршио дужност заменика маршала Филипа Петена. Када су савезници 1942. године, у склопу операције Бакља, извршили инвазију на француску северну Африку, Дарлан се затекао у Алжиру. Као легитимни командант француских снага у француској северној Африци, наредио је француским трупама да престану са пружањем отпора и отпочео је сарадњу са савезницима. Убијен је два месеца касније.

Француска Индокина

Француска Индокина (франц. Indochine française; виј. Đông Dương thuộc Pháp) је била део Француске колонијалне империје у југоисточној Азији. Основана је 1887. као федерација три вијетнамска региона: Тонкин (север), Анам (центар), и Кочинчина (југ), као и Камбоџе.

Лаос је укључен 1893, а Квангчоуван 1900. Престоница је премештена из Сајгона (у Кочинчини) у Ханој (Тонкин) 1902. године. Током Другог светског рата, колонијом је управљала Вишијевска Француска и била је под јапанском окупацијом. Почев од маја 1941, Вијетмин, комунистичка војска под вођством Хо Ши Мина, је започела побуну против Француза, познату као Први рат у Индокини.

У Сајгону, антикомунистичка Држава Вијетнам под вођством бившег цара Бао Ђаија је добила независност 1949. Након Женевског споразума из 1954, Вијетмин је преузео власт над Северним Вијетнамом, а влада Бао Ђаија је наставила да влада у Јужном Вијетнаму.

Француски покрет отпора

Француски покрет отпора (франц. Résistance) дејствовао је против немачке окупације и колаборационистичке француске владе током Другог светског рата.

Француски покрет отпора је био подређен одбору Слободне Француске у Лондону, и под управом Шарла де Гола и француској влади у егзилу. Чланови овога покрета организовали су помоћ ратним заробљеницима, пропаганду, саботаже и субверзије као и војне активности у прилог савезничких држава.

Организација покрета отпора почела је готово одмах пошто је маршал Филип Петен 1940. потписао примирје са нацистичком Немачком.

Учесници
Хронологија
Гледишта

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.