Вишеслав

Вишеслав или Војислав највероватније је владао Србима од око 780. до око 814. године.[1][a] Вишеслав је први познати српски кнез (архонт) на Балкану чије име је поуздано забележено у историјским изворима. Припадао је владарској породици (Властимировићи) или Лужичко-балканској династији која је Србе довела на Балкан око 631. Његово име је забележено у спису „О Управљању Царством“ византијског цара Константина VII Порфирогенита у грецизираном облику (грч. Βοισέσθλαβος), а већина историчара ово преводи као Вишеслав, али има и оних који мисле да га треба превести као Војислав.[5]

„... пошто је умро онај архонт Србин који је пребегао цару Ираклију, по наследству завлада његов син а потом унук и тако редом архонти из његовог рода. После извесног броја година роди се од њих Вишеслав (Βοισέσθλαβος) и од њега Радослав (Ροδόσθλαβος) и од њега Просигој (Προσηγόης) и од њега Властимир (Βλαστίμηρος)...”

Раније су историчари (почевши од Павла Шафарика) мислили да је владао у другој половини VIII века. Данас је јасно да је замисливо да је Вишеслав владао било када од средине VIII века или у првој половини IX века. Није потпуно јасно ни коју је титулу тај владар имао. Константин VII Порфирогенит је поред имена за прве српске владаре записао да су имали звање архонта. Данас се обично се претпоставља да су имали звање кнеза, али неки Вишеслава замишљају као великог жупана.[b]

Вишеслав
Seal Vlastimirovici (Principality of Serbia)
Стилизовано знамење са печата кнеза Стројимира из 9. века
Датум рођења8. век
Датум смрти9. век
ДинастијаВластимировићи
ОтацРатимир ?
ПотомствоРадослав Вишеславић
Кнез Србије
Периодcca780 —– cca814.
ПретходникРатимир ?
НаследникРадослав

Порекло и породица

Према Порфирогениту, византијском цару и писцу, архонт Вишеслав је био потомак српског владара у чије су се време у доба цара Ираклија (610 — 641) Срби населили на Балканско полуострво.[8] Порфирогенит није знао да наведе све владара пре њега, осим тројице непосредних владара - Властимира, Радослава и Просигоја.[8][5] Сви ови владари су били рођаци. Вишеслав је био отац Радослава, деда Просигоја и прадеда Властимира. На тај начин је у краткој генеологији утврдио једну важну информацију о устављеном обичају наслеђивања власти код Срба у оквиру једне владарске породице.[9]

Процес наслеђивања

Причајући о првом наследнику српског архонта који је довео Србе у делове Далмације, Порфирогенит доноси вест да га је наследио најстарији син, управо тако је и овог наследио његов син.[5][8] Иако Порфирогенит само каже да га је наследио син, без придева најстарији, овај закључак се може извести из доцнијег писања Порфирогенита српских владара из 9. века, где се као наследик Властимира помиње Мутимир, а као наследника Мутимира Прибислав (Првослав). Будући да је Порфирогенит пренео податак о српској традицији, онда је веома извесно да је наслеђивање власти са оца на најстаријег сина до цара је стигло српским извором. Другим речима, у самој средини 10. века када је Порфирогенит писао његово дело и прикупљао изворе о Србима, постојало је не само устаљено мишљење да престо наслеђује најстарији син владара, већ се управо и на тај начин вршило наслеђивање престола.[10][11]

Два века века млађи писац Поп Дукљанин на исти начин описује поступак наслеђа код Срба, иако су личности историјски непотврђени и легендарни - Свевлад, Селимир, Владин, Ратимир („Svevladus, Selimirus, Vladinus, Ratimirum”). Исто као што је писао Порфирогенит исто и Дукљанин да је престо наслеђивао најстарији син. - cui successit filius eius Selimirus in regno...,accepit regnum filius eius Vladinus...mortuus est Vladinus et regnavit pro eo Ratimirus, filius eius.[12][13]

Историја

Претходници

Живковић мисли да су Селимир и Непознати кнез исте личности. Селимир је по Попу Дукљанину владао 21 годину, што према Живковићу вероватно значи да је почео да влада око 630 — 634. године, а престао да влада око 651 — 655. године. Наследио га је Владин и у његово доба се десила сеоба Бугара 680. године што се поклапа са историјским изворима. Затим је власт преузео Владинов син Ратимир. Порфирогенит пише да је кнеза који је пребегао Ираклију наследио његов син па потом његов унук, што се уклапа са Дуљанином. Ратимира су наследили његова четири сина која су прогањали Хришћане. Прогони су потрајали све до владара Светозара, који их је обуставио.[14][15]

Није могуће утврдити да ли су ово владари Травуније, Дукље, Србије или неког другог српског племена или су можда потпуно легендарне личности. Такође како ни сам Дукљанин не зна имена четири владара из рода Ратимира, вероватно је то само народно предање како су Словени били Пагани и да су ратовали против Хришћана. Живковић мисли да ова четири владара могу да владају у првим деценијама 8. века, а можда и почетком 9. века, што је мање вероватно.[14]

Положај државе

Срби су посели унутрашњост полуострва, пре свега, област у сливу Пиве, Таре, Лима и горњег тока Дрине. Не само да је Србија била тешко приступачна, већ је била удаљена од многих саобраћајница које су из правца свеверу текле јужном долином Мораве и нису се у близини налазили значајни градови Византије. Око 200 km се налазиле Сардика, а Сингидунум исто толико удаљен. Могло би се рећи да је Сингидунум сеобом Срба био напуштен, док је Сардика пала око 809. године. Када је Франачка победила Аваре, Србија и Византија нису имале заједничког непријатеља, што је довело у питање вероности.[16]

Српске склавиније 7. век
Српске склавиније.

Већ од средине 7. века не постоји никакав податак да су Срби признавали врховну власт Византије. Самовољна привреда, очигледно лабава власт старешина и разуђеност самог племена на кланове (Захумљани, Травуњани, Конављани, Неретрљани и највероватније Дукљани) - где је врховна власт архонта или жупана била очигледно прилично слаба, недостатак новчане привреде, све је то утицало на српске земље у дужем раздобљу. Ништа тачније не описује ову пасивност Срба до речи Порфирогенита да су Срби све до Властимира живели у миру са Бугарима и да су били потчињени царем. У Србији у 7. и 8. веку влада потпуни тајац.[17]

Владавина

Serb lands in the 9th century
Српске земље у 9. веку

Први владар Властимировића је био владар познат као Вишеслав, почео је да влада око 780. године, и био је савременик Карла Великог (768—814)[18][19][18][20], Вишеслав се негде сматра жупаном Рашке, а негде и кнезом (архонтом). Према америчком историчару Џону Фајну, Вишеслав је увек помагао Визанитији у биткама.[21] Према В. Ћоровићу, Срби су у почетку живели повучени у клисурама, у својој племенској заједници.[c]Данашња централна Србија је била стратешка провинција, византијски владари су правили куле да би се одбранили од Варвара.[23] Бројни Словени су се у то доба мешали [24] и држава је била подељена владаревом браћом.[25] Према Борислав Б. Радојковићу (1958), Вишеслав је имао највећу власт у држави и био је велики војсковођа, и према њему, српска држава је добила независност тек након 150 година када су се Срби населили. Како год, Б. Радојковићев рад је био дискредитован од стране С. Ћирковића.[26]

Србија је била у савезу са Византијом, такође су у то време имали мир са Бугарима, са њиховим суседима који су делили заједничку границу.[2] Бугари су 773. године покушали да препрече границе између Србије и Византије.[27] То је уследило у бици код Берзита, у којој су се суочили ромејска и бугарска војска. Уследила је византијска победа - Византинци су припојили територије племена Смољана и Драгувита. 783. године, Словени су започели устанак од Македоније до Пелопонеза. У Панонији, Карло Велики је напао Аваре, док је Далмација у то време је имала добре односе са Византијом.[28]

Рат са Франачком

Према Ђорђу Јанковићу, пошто се Карло Велики 800. године крунисао за цара, кренуо је походе на Далмацију. Зато је почео рат 802. године против Византије и Србије. Исте године, Карло Велики савладао је хрватског кнеза Вишеслава, припајајући Хрватску његовом царству. Миром закљученим у Ахену 812. године између Франачке и Византије, Византији је враћена приморска Далмација без Истре, а Србија је проширила своје границе до Динаре и Поуња.[29][30]

Наслеђе

Višeslav, Prince of the Serbs
Романтичарска представа кнеза Вишеслава (19. век)

Вишеслава је наследио син Радослав, а потом Просигој,[18] владали су док је у Кнежевини Далмацији била побуна против Франачке државе (819—822).[31] Срби су били контролисали већи део Далмације и Босне.

„Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur[32]

Вишеславов праунук Властимир који је почео владавину од око 830. године је најстарији српски владар о коме имају тоне података. Око 839842, у доба Бугарско-српског рата била је битка између Властимира и Пресијама I, победа је била Властимирова.[33] Династија је ојачала стабилност у држави. Имена српских владара пре Мутимира, су стара словенска имена, тек су се у 9. веку појавила хришћанска имена.[7]

Постојала су 4 владара која су легендарна и појављују се код Попа Дукљанина, то су Свевлад, Селимир, Владин и Ратимир. Историчар Панта Срећковић мисли да су имена оних који су проганали Хришћане.[34][35]

У Чукарици постоји улица која је добила назив по њему (Улица кнеза Вишеслава).

Напомене

  1. ^ У преведеном издању De Administrando Imperio, Вишеславово име је Βοϊσέσθλαβος, док га неки историчари зову Βοισέσθλαβος,[2] што на латинском значи Boiseslav[3] и Boisesthlabus.[2] Његово српско име је Вишеслав, а познат је као и Војислав. Пре су историчари називали Војиславом.[4] Вишеслав потиче од речи више и слав, а Војислав од вој (рат) и слав
  2. ^ Српски владар се звао архонт Србије,[6] (ἄρχοντος Σερβλίας, ἄρχων Σερβλίας, ἄρχοντος τοὒ Σἐρβλου),[2] а превод би значио српски кнез (принц) и кнез Србије (принц). Код Срба и Хрвата се помиње као кнез, али на грчком је архонт.[7]
  3. ^ Словени су почели да се насељавају на Балканско пл. од 6. до 7. века. Све до око 560. године, када су почели изненадно да нападају код Саве и Дунава и од тада су имали ограничено насељавање.[22]

Референце

  1. ^ Ћоровић 2001.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Ферјанчић 1959.
  3. ^ Историјско-филолошки оддел 1968, стр. 152.
  4. ^ Живковић 2012.
  5. 5,0 5,1 5,2 Ферјанчић 1959, стр. 50.
  6. ^ Живковић 2008.
  7. 7,0 7,1 САНУ 1995, стр. 37.
  8. 8,0 8,1 8,2 Константин Порфирогенит, „De administrando Imperio“ (О управљању Царством) (глава 32)
  9. ^ Живковић 2006, стр. 22.
  10. ^ Б. М. Радојковић, Разамтрања о деоном владању и деоним кнежевинама ИЧ 8 (1959) 1 - 15
  11. ^ Живковић 2006, стр. 22-23.
  12. ^ Поп Дукљанин, стр. 43-44.
  13. ^ Живковић 2006, стр. 23.
  14. 14,0 14,1 Живковић 2002, стр. 212.
  15. ^ Поп Дукљанин 1988, стр. 110.
  16. ^ Живковић 2002, стр. 205.
  17. ^ Живковић 2002, стр. 206.
  18. 18,0 18,1 18,2 Самарџић & Душков 1993, стр. 24.
  19. ^ Благојевић 1989, стр. 19.
  20. ^ Логос 2017, стр. 75, 88 са напоменом 481.
  21. ^ Fine 1991, стр. 225, 304.
  22. ^ Благојевић & Медаковић 2000, стр. 11-18.
  23. ^ Живковић 2002, стр. 187.
  24. ^ Ћоровић 2001, "Балканска култура у доба сеобе Словена"
  25. ^ Ћоровић 2001, "Прва српска држава".
  26. ^ Ћирковић 1960, стр. 195–198.
  27. ^ Живковић 2002, стр. 230.
  28. ^ Живковић 2002, стр. 218.
  29. ^ Д. Јеловина, Старохрватске некрополе, Сплит 1976, 21-24, 50, са литературом, који их уобичајено приписује Хрватима.
  30. ^ Ђорђе Јанковић, Српско поморје од 7. до 10. столећа
  31. ^ Ћирковић 2008, стр. 14–16.
  32. ^ Pertz 1845, стр. 83.
  33. ^ Живковић 2006, стр. 23–24.
  34. ^ Живковић 2006, стр. 16.
  35. ^ САНУ 1934, стр. 11.

Извори и литература

Извори

Литература

Викизворник

Претходник:
Ратимир
Кнез Србије
од око 780. до око 814.

Наследник:
Радослав
Јарослав Мудри

Јарослав I Мудри (рус. Ярослав Владимирович Мудрый; 978 — 20. фебруар 1054) је велики кнез Кијевске Русије (1016—1054), с прекидом (1018—1019). Током његове владавине, Кијевска Русија је постигла зенит културног процвата и војне моћи. Син је Владимира I Великог. Јарослав Мудри је православни светитељ, а током његове владавине је донесен је први руски закон, Руска Правда.

Видин

Видин (буг. Видин) град је на крајњем северозападу Бугарске и главни град истоимене области. Град се налази на јужној обали реке Дунав и важан је речни гранични прелаз према Румунији (трајект Видин-Калафат), a недалеко од града се налази и граница са Србијом.

Општина Видин је септембра 2005. године имала 68.506 становника.

У граду постоји индустрија ауто-гума.

Вишеслав (вишезначна одредница)

Вишеслав се може односити на:

Вишеслав, словенско име;

Вишеслава (730–780), српског кнеза из династије Властимировића;

Вишеслава (око 800), кнеза Приморске Хрватске;

Вишеслава (988-1010), руског кнеза Новгорода из династије Владимировича.остало:

Вишеслав, тврђаву на Дунаву;

неисправан назив за тврђаву Стражу.

Вишеслав (тврђава)

Вишеслав је била српска погранична тврђава на Дунаву код Доњег Милановца. Помиње се у изворима из доба деспота Ђурђа (1427—1456) и његовог сина Лазара (1456—1458). Њена тачна локација није утврђена, али се претпоставља да је у питању локалитет Градац.

Властимир

Властимир (грч. Βλαστίμηρος, пре око 805. године — око 851. године) први је српски кнез (архонт) о коме постоји више података у историјским изворима. По њему се најстарија српска владарска династија назива Властимировићи. Средином IX века дошао у сукоб са Бугарима које је предводио Пресијам (836—852), а који су покушали да потчине себи целу Србију. Властимир је у трогодишњем рату успео да одбије нападе Бугара и сачува српску самосталност.Према писању Константина VII Порфирогенита после смрти архонта Властимира власт су наследила његова три сина: Мутимир (грч. Μουντιμηρος), Стројимир (грч. Στροίμηρος) и Гојник (грч. Γοίνικος). У то време у Бугарској на власт долази архонт Михаило Борис који је желео да се освети за пораз свог оца Пресијама. Кнез Борис Михаило је владао Бугарском од 852 године. Због овог записа Константина VII Порфирогенита се верује да је 852. српски кнез Властимир већ био мртав. На почетку своје владавине је ујединио неколико српских племена и цар Теофило му је признао државну независност.

Властимировићи

Властимировићи (негде Вишеславићи или Војиславићи) су прва српска владарска династија о којој постоје историјске белешке, а која је владала Кнежевином Србијом од 7. дo 10. века.

Всеслав од Полоцка

Всеслав Полоцки (рус. Всеслав Брячиславич, Всеслав Вещий); cca 1039 — 1101) био је најпознатији владар Полоцка и нешто кратко Принц Кијева од 1068. до 1069. године.

Градац

Градац може да се односи на:

Насеља:

Градац (Баточина), насеље у општини Баточина, Шумадијски округ, Република Србија

Градац (Сјеница), насеље у општини Сјеница, Златиборски округ, Република Србија

Градац (Ивањица), насеље у општини Ивањица, Моравички округ, Република Србија

Градац (Рашка), насеље у општини Рашка, Рашки округ, Република Србија

Градац (Тутин), насеље у општини Тутин, Рашки округ, Република Србија

Градац (Брус), насеље у општини Брус, Расински округ, Република Србија

Градац (Љубиње), насеље у општини Љубиње, Република Српска, БиХ

Градац (Пале), насеље у општини Пале, Република Српска, БиХ

Градац (Дервента), насеље у општини Дервента, Република Српска, БиХ

Градац (Фоча), насеље у општини Фоча, Република Српска, БиХ

Градац (Ново Горажде), насеље у општини Ново Горажде, Република Српска, БиХ

Градац (Подгорица), насеље у општини Подгорица, Република Црна Гора

Градац (Пљевља), насеље у општини Пљевља, Република Црна Гора

Градац (Хаџићи), насеље у општини Хаџићи, Федерација БиХ, БиХ

Градац (Какањ), насеље у општини Какањ, Федерација БиХ, БиХ

Градац (Кисељак), насеље у општини Кисељак, Федерација БиХ, БиХ

Градац (Неум), насеље у општини Неум, Федерација БиХ, БиХ

Градац (Посушје), насеље у општини Посушје, Федерација БиХ, БиХ

Градац (Далмација), насеље и општина у Републици Хрватској

Градац (Ружић), насеље и средиште општине Ружић, Далмација, Република Хрватска

Градац (Плетерница), насеље у општини Плетерница, западна Славонија, Република Хрватска

Градац (село), насеље на истоименој реци надомак Ваљева у коме се родио писац Милован Глишић, Република Србија

Велики Градац (Глина), насеље у општини Глина, Банија, Република Хрватска

Мали Градац, насеље у општини Глина, Банија, Република ХрватскаГеографија:

Градац (река), река у западној Србији која се у Ваљеву улива у Колубару, Република Србија

Пећина Градац, пећина надомак Крагујевца, Република СрбијаМанастири:

Манастир Градац задужбина краљице Јелене Анжујске, жене Стефана Уроша I, посвећен Благовештењу. Налази се у долини Ибра у близини Рашке. (Зидање манастира Граца)

Моравски Градац, порушени манастир посвећен Богородици који се налазио на месту где је данас Чачак. Подигао га је Страцимир, брат Великог жупана Стефана Немање, крајем XII векаОстало:

Градац (племе), племе у Љешанској нахији, Република Црна Гора

Градац (археолошко налазиште), археолошко налазиште код села Злокућана, недалеко од Лесковца, Република СрбијаГрадац је чест назив и за многе средњовековне тврђаве и градове на територији Републике Србије, од којих су већином данас остале само рушевине:

Градац (кнез сеоски) - Код Кнез Села, недалеко од Ниша. Данас има остатака утврде.

Градац (лознички) - Код села Драгинца, крај Лознице. Данас има остатака града.

Градац (милановачки) (??Вишеслав??) - Недалеко од Доњег Милановца.

Градац (малчански) - Код села Малче, поред Ниша. Данас има остатака утврде.

Градац (петровачки) - Недалеко од Петровца. Данас има остатака града.

Градац (пожаревачки) - Код села Калишта, поред Пожаревца. Данас има остатака града.

Градац (сталаћки) - У близини манастира Нестора, код Сталаћа. Данас има остатака утврђења.

Грозница љубави

Грозница љубави је југословенски филм из 1984. године. Режирао га је Властимир Радовановић који је и написао сценарио према идеји драме Петра Бракуса „Осрамоћење“.

Живана (филм)

„Живана” је српски ТВ филм из 1998. године. Режирала га је Лепосава Миланин која је написала и сценарио.

Кнежевина Србија у раном средњем веку

Кнежевина Србија у раном средњем веку је назив за прву српску државу, којом је владала прва српска династија Вишеславића. Обухватала је средишње српске области у сливовима Ибра, Западне Мораве, Лима, Дрине, Босне и Врбаса. Настала је након досељавања Срба на ове просторе у првој половини 7. века и постојала је све до друге половине 10. века.

Полоцк

Полоцк (блр. По́лацк; рус. По́лоцк) град је у Витебској области Белорусије и административни центар истоименог рејона. Један је од најстаријих и најлепших градова у Белорусији и древни град Кијевске Русије. Налази се на ушћу реке Полоте у Западну Двину. Према процени из 2012. у граду је живело 84.593 становника. Захваљујући бројним црквама и манастирима носи епитет духовног центра Белорусије.

Просигој

Просигој је био кнез Срба од око 820. до око 830. (Προσηγόης)Једине вести о њему, као и о његова два претходника Вишеславу и Радославу, који су му изгледа били деда и отац, потичу из две реченице записане у делу О управљању царством (лат. De administrando imperio) византијског цара из 10. века, Константина VII Порфирогенита. Те две реченице гласе: „Када Бугарска беше под влашћу Ромеја, пошто је умро онај архонт Србин који је пребегао цару Ираклију, по наследству завлада његов син ,a потом унук и тако редом архонти из његовог рода. После извесног броја година роди се од њих Вишеслав (Βοίσέσθλαβοζ) и од њега Радослав (Ροδόσθλαβος) и од њега Просигој (Προσηγόης) и од њега Властимир (Βλαστίμηρος) и до овог Властимира Бугари су живели мирно са Србима, као блиски суседи.”Дакле према Порфирогениту и они су потомци вође који је Србе довео на Балкан, и на основу тога су добили власт над Србима. Титула архонта коју Порфирогенит приписује и Просигоју се обично преводи као кнез. Како знамо да је Просигојев наследник на престолу Властимир владао до око 851. године можемо претпоставити да је Просигој владао и умро у првој половини IX века, али не и ближе којој у деценији. Ипак, постоји претпоставка да је у време Просигојеве владавине или за време владавине његовог оца Радослава био устанак Људевита Посавског (819—822) против франачке власти. Просигојев наследник био је Властимир по коме су историчари назвали целу прву српску владарску породицу - Властимировићи.

Радослав Вишеславић

Радослав Вишеславић (гр. Ροδόσθλαβος) је био један од првих по имену познатих српских владара. Владао је у раносредњовековној Кнежевини Србији, вероватно на почетку 9. века. О њему је остала само кратка белешка византијског цара и писца Константина VII Порфирогенита. Према овом извору, кнез (архонт) Радослав је био син и наследник кнеза Вишеслава, односно отац и претходник кнеза Просигоја.Већина истраживача наше прошлости мисли да се иза грчке титуле архонта коју Константин Порфирогенит приписује првим српским владарима крије словенска титула кнеза. По томе се сматра да је исту титулу носио и Радослав. Приближно време његове владавине може се проценити само према смени поколења, пошто тек за његовог унука, Просигојевог сина Властимира имамо поузданији наговештај да је владао око 851. године, а на основу тога је могуће претпоставити да је његов деда Радослав владао на почетку 9. века. У то време пада и податак франачког хроничара Ајнхарда, који је у својим Аналима Франачког краљевства (Annales Regni Francorum) забележио, под 822. годином, да су Срби народ који држи велики део Далмације (ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur). Претпоставља се да су се у то време српске области простирале према западу све до реке Уне. Такође знамо да је за време Радослава Паганија била у вазалном односу према Србији, највероватније од 823. године.

Рујини

Рујини, познати и као Рујани, Рујанци, Руни, словенско су племе које је у 6. веку насељавало острво Рујан.

Слободан Ћустић

Слободан Ћустић „Алија“ (Осиња код Дервенте, 9. мај 1958) је српски глумац. Пре распада Југославије глумио је у многим филмовима југословенске продукције, али најпознатија из тог периода му је улога насловног лика у филму Кудуз.

Списак српских владара

Списак српских владара обухвата српске владаре (жупане, кнезове, деспоте, краљеве и цареве) поређане према државама којима су владали.

Списак тврђава у Србији

Списак тврђава у Србији представља списак остатака средњовековне фортификационе архитектуре на територији Републике Србије, рађен на основу података које је сакупио Александар Дероко са сарадницима. На списку се налазе:

Тврђаве

Утврђене куле (тзв. „донжон куле“)

Манастирска утврђењаНа списку се налази више назива за исту утврду ради лакшег сналажења.

Четрнаеста београдска гимназија

Четрнаеста београдска гимназија је средња школа општеобразовног типа, у четворогодишњем трајању. Налази се у центру Београда, у Хаџи Продановој 5, на општини Врачар.

Родослов лозе Властимировић
Вишеслав
Радослав
Просигој
Властимир
МутимирСтројимирГојник
Прибислав (Првослав)БранСтефанКлонимирПетар
ЗахаријаПавлеЧаслав

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.