Витамин Б3

Витамин Б3, исто познат као ниацин, никотинска киселина, и витамин ПП,[5] је органско једињење са формулом C5H4NCO2H, и у зависности од коришћене дефиниције, једна од између четрдесет и осамдесет есенцијалних људских нутријената. Ова безбојна, растворна у води чврста материја је дериват пиридина, са карбоксилном групом (COOH) у 3-позицији. Други облици витамина Б3 укључују кореспондирајући никотин амид ("ниацин амид "), где је карбоксилна група замењена са карбоксамидном групом (CONH2), као и комплекснији амиди. Термини ниацин, никотин амид, и витамин Б3 су еквивалентни, и они се користе за било ког члана ове фамилије једињења, пошто она имају сличну биохемијску активност.[6]

Никотинамид је структурни део коензима NADP, део процеса респирације.[7] Месо, џигерица, јаја, млеко, риба, кромпир и зелено воће су богати витамином Б3. Недостатак овог витамина се може видети код особа који болују од пелагре, кожне болести.[8] Пелагра се такође појављује и код особа у поодмаклим фазама алкохолизма. Превелика конзумација Б3 витамина може да доведе до оштећења јетре, што је веома редак случај.[5][9]

Витамин Б3
Structural formula of niacin
Aromatized ball and stick model of niacin
Називи
IUPAC назив
nicotinic acid
Други називи
ниацин
Идентификација
3D модел (Јмол)
3DMet B00073
Бајлштајн 109591
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.000.401
EC број 200-441-0
Гмелин Референца 3340
KEGG[1]
MeSH Niacin
RTECS QT0525000
UNII
Својства
C6H5NO2
Моларна маса 123,11 g·mol−1
Агрегатно стање Бели кристали
Густина 1.473 g/cm3
Тачка кључања разлаже се[4]
0.018 g cm-3
log P 0.219
Киселост (pKa) 2.201
Изоелектрична тачка 4.75
Индекс рефракције (nD) 1.4936
Диполни момент 0.1271305813 D
Фармакологија
Начини употребе Интрамаскуларно, орално
Фармакокинетика:
20-45 min
Опасности
Главне опасности Узрокује озбиљну иритацију ока
ЕУ класификација (DSD)
Irritant Xi
Р-ознаке R36/37/38
С-ознаке S26,S36
NFPA 704
Flammability code 1: Must be pre-heated before ignition can occur. Flash point over 93 °C (200 °F). E.g., canola oilHealth code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no codeNFPA 704 four-colored diamond
1
1
0
Тачка паљења 193 °C
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Да верификуј (шта је ДаНе ?)
Референце инфокутије

Извори

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
  4. ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
  5. 5,0 5,1 Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.
  6. ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
  7. ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
  8. ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. стр. 598—600. ISBN 0781744431.
  9. ^ Tatò F, Vega GL, Grundy SM (1998). „Effects of crystalline nicotinic acid-induced hepatic dysfunction on serum low-density lipoprotein cholesterol and lecithin cholesteryl acyl transferase”. Am. J. Cardiol. 81 (6): 805—7. PMID 9527102.
Адреналин

Адреналин или епинефрин је хемијска супстанца која се производи у организму. Највећи део адреналина се синтетише и ослобађа из сржи надбубрежних жлезда као хормон. Само име адреналин (лат. ad+renes=на бубрегу) или епинефрин (грч. epi-+nephros=на бубрегу) указује на порекло овог хормона. У централном нервном систему неки неурони ослобађају адреналин као неуротрансмитер.

Амфетамин

Амфетамини су хемикалије добијене синтетичким путем. На тржиште најчешће долазе у облику праха. Амфетамини се уносе орално, пушењем, удисањем праха, и интравенски. Непосредно стимулишу церебрални кортекс у централном нервном систему, уклањајући умор, глад и поспаност. Доводе корисника у стање еуфорије. Појачавају концентрацију, пажњу, рефлексе, а и идеје и слике су много живље. Превелика доза може узроковати вртоглавице, дрхтање, узнемиреност, панику, болове у грудима и убрзан рад срца. Последица може бити потпуни телесни и психички колапс. Хронично тровање може изазвати параноидне идеје и халуцинације. У мозгу ствара зависност и ослобађа га од било каквих ограда.

Спољашњи знакови су ширење зеница, несаница, пролив, дрхтање, промене у понашању, изразита еуфорија и нагло мршављење. Најпознатији амфетамини су „дизалица” (енгл. upper), „спид” (енгл. speed) и екстази.

Спид је улични назив за синтетичке дроге на бази амфетамина. Ефекти укључују смањени апетит, повећану издржљивост и енергију, повећани либидо, хиперактивност и несаницу. Организам се притом рапидно исцрпљује. Када се користи у великим дозама и интравенозно може довести и до предозирања, до брзе зависности што је велики ризик по здравље.

Антабус

Антабус је продајно име за дисулфирам, дрогу која изазива мучнину када је у крвотоку особе који узме алкохол. Користи се у аверзивној терапији алкохолизма.Дисулфирам се такође испитује за лечење кокаинске зависности, јер спречава разлагање допамина (неуротрансмитера чије ослобађање стимулише кокаин). Сувишни допамин доводи до повећане анксиозности, повишеног крвног притиска, немира и других непријатних симптома. Неколико студија је установило да он исто тако има антипротозоално дејство.

Витамин Б

Групу једињења, коју једним именом називамо комплекс или група витамина Б, чине једињења која су међу најнеопходнијим за нормално функционисање организама, услед улоге у критичним реакцијама метаболизма.

У групу витамина Б спадају: витамин Б1, витамин Б2, витамин Б3, витамин Б5, витамин Б6, витамин Б9, витамин Б12.

Б витамин се налази у млеку,махунаркама и жуманцету.

Болест Берибери се јавља услед недостатка витамина Б.

Витамин Б12

Витамин Б12, назива се још „кобаламин“ и „цијанокобаламин“. По својој хемијској структури витамин Б12 је један од најсложенијих витамина. У кристалном облику добијен је 1948. године. Његова структура утврђена је десетак година касније, методом рентгеноструктурне анализе. Потпуна синтеза витамина Б12 извршена је 1972. године, a први су је остварили органски синтетичари Роберт Вудворд из САД и Алберт Ешенмозер из Швајцарске.

Витамин Б12 не синтетизују ни биљке ни животиње. Витамин Б12 синтетизују само неке врсте бактерија. На пример, микрофлора преживара синтетизује витамин Б12 у неопходним количинама.

За човека су стога основни извори витамина Б12 производи животињског порекла јетра, бубрези, срце, мишићи, говедина и свињетина. У овим деловима организма се нагомилава витамин Б12 кога су произвеле бактерије. Добар извор витамина Б12 су риба и јаја. Овај витамин се веома брзо разграђује на светлости и због тога га је неопходно чувати на тамном месту.

Витамин Б12 има значајних антитуморски ефекат и може бити извор енергије не само за тело човека, већ и за његов централни нервни систем. Одржава добро стање нервног система, побољшава концентрацију, памћење и равнотежу.

Недостатак овог витамина узрокује пернициозну анемију.

Витамин Б2

Рибофлавин је део витамин Б комплекса. Први пут је структурно представљен и идентификован 1933. године. Рибофлавин је структурни део коензима FAD. Неопходан је при NADH-дехидрогенази у респираторном ланцу и учествује у преносу водониковог атома у оксидативној фосфорилацији. Стварање енергије у виду молекула АТП-а је немогуће без овог витамина.

Зелено поврће, нарочито броколи и спанаћ, су богати витамином Б2. Недовољним уносом витамина може доћи до развоја кожних болести.

Витамин Б6

Витамин Б6 је витамин из такозваног Б комплекса витамина.

Диетиламид лизергинске киселине

Диетиламид лизергинске киселине (нем. Lyserg-Säure-Diäthylamid, скраћено ЛСД или ЛСД-25; познат и као трип, асид, киселина) је један од најпотентијих

халуциногена.

Синтетисао га је 1938. године швајцарски научник Алберт Хофман из главнице ражи (лат. claviceps purpurea), гљивице која живи на класју ражи. Може се наћи у облику таблета, гела, пилула, картончића украшеног цртежима (енгл. blotter) или у течном стању. У чистом облику је без мириса, без боје и без укуса.ЛСД је убрзо након открића постао терапеутски лек који је обећавао. Међутим, због раширене ванмедицинске употребе, веома популарне 1960-их година у западном свету, ЛСД је 1967. године проглашен илегалном дрогом. Неке организације се и данас залажу за наставак истраживања могућих примена ЛСД.

Допамин

Допамин је хемијска супстанца коју производи организам. У централном и периферном нервном систему делује као неуротрансмитер. Делује и као хормон кога лучи хипоталамус, а који инхибира лучење пролактина из хипофизе. Из допамина се синтетише адреналин и норадреналин.

МДМА

МДМА, генеричко име метилендиоксиметамфетамин, познат и као екстази, у жаргону „ексер“, је синтетичка, психоактивна дрога, дериват амфетамина. Спада у јаче психоактивне дроге, а деловање је слично допингу у спорту. Узима се орално у облику таблета. Доза од 75 до 100 mg почиње деловати након 20 до 40 минута, а делује више сати.

Симптоми су проширене зенице, кочење и дрхтање вилице и зуба, пораст крвног притиска, убрзани рад срца, губитак апетита и велика издржљивост без знакова умора. Екстази појачава перцепцију околине, а након прекида су могући флешбекови. Након попуштања деловања дроге могућа је депресија, умор и исцрпљеност.

Мескалин

Мескалин (3,4,5-триметоксифенилетиламин) је халуциногени алкалоид који се налази у кактусу пејотлу (у осушеном кактусу га има 4-7%).

Изолован је из пејотла 1896, а прва синтеза мескалина је изведена 1919.

На илегалном тржишту у САД већином се јавља синтетички мескалин, који нема опор укус пејотла, а узима се у дози од 0,2 до 0,6 грама. Често се појављује и помешан са ПЦП-ом.

Међу првима исцрпна истраживања о учинцима мескалина је на Универзитету у Чикагу изводио Хајнрих Кливер 1926. Установио је да је после узимања мескалина немогуће гледати у бели зид, а да се на њему не виде бљештаве и сјајне форме.

На основу својих искустава приликом узимања мескалина, чувени енглески писац Олдус Хаксли је 1954. године написао књигу "Врата перцепције".

Метамфетамин

Метамфетамин је синтетичка дрога која брзо изазива зависност. Стимулативна својства су слична адреналину. Ефекти ове дроге су тежи него код кокаина и других дрога и некада укључују акутну депресију, психотичне епизоде и оштећења мозга. Продаје се илегално у разним облицима (пилуле, прашак, капсуле). Јефтинија је од других илегалних дрога и од легално доступних супстанци. Савременим хемијским процедурама ова дрога се лако синтетизује, што је чини изузетно друштвено опасним, узимајући у обзир и ризик по ментално здравље дуготрајних корисника.

Норадреналин

Норадреналин или норепинефрин је хемијска супстанца из групе катехоламина која се производи у организму. Норадреналин је главни неуротрансмитер постганглијских неурона симпатичког система. Један део норадреналина се синтетише и ослобађа из сржи надбубрежних жлезда као хормон директно у крв.

Рисполепт

Рисполепт (Рисперидон) припада групи лекова који се називају антипсихотици.

Тирозин

Тирозин (Tyr ili Y) је неуротрансмитер и аминокиселина која подстиче мождану активност. Највише га има у млечним производима, бананама, махунама, авокаду, сусаму и бадемима.Тирозин (Tyr ili Y) поспешује правилан рад штитне жлезде, хипофизе и тироидне жлезде. Осим тога подстиче ослобађање хормона раста и производи норадреналин, који смањује потребу за јелом. Спречава потиштеност, умор и раздражљивост, па је због тога погодан и за зависнике који желе да се одвикну од кокаина.

Допуне L-тирозина је најбоље узимати са оброком који обилује угљеним хидратима или пре одласка на спавање.

Трамадол

Трамадол (Ултрам, Трамал) је централно делујући аналгетик и користи се у лечењу умереног до умерено јаког бола. Лек има широк спектар деловања, укључујући и третман за синдром немирних ногу, киселина рефлукс, и фибромијалгија. Развијен је од стране фармацеутске компаније Grünenthal GmbH крајем 70-их година 20. века.Трамадол дејствује као слаб агонист на μ-опиоидном рецептору, ослобађа серотонин, и инхибира реапсорпцију норепинефрина.

Фенилаланин

Амино киселина Фенилаланин може се наћи у два енатиомерна облика, D- и L-. Име добија од хемијске структуре која има фенил групу уместо атома водоника у бочном ланцу аланина. Због фенил групе, фенилаланин је ароматично једињење. На собној температури фенилаланин је бели прах. L-Фенилаланин је електро-неутрална амино киселина, и једна од двадесет амино киселина који се користе у биохемији при формирању протеина. Његов енантиомер D-фенилаланин се може синтетисати, у лабораторији.

L-фенилаланин се једна од основних (есенцијалних) амино киселина. L-Фенилаланин се може претворити у L-тирозин, који је такође једна од двадесет есенцијалних амино киселина. L-тирозин се може претворити у L-DOPA, односно норепинефрин и епинефрин. D-фенилаланин се може претворити само у фенилетиламин.

Генетички поремећај Фенилкетонурија је немогућност организма услед недостатка ензима да метаболизује фенилаланин.

Фенилаланин је један од састојака аспартама, заслађивач који се често користи у исхрани и прехрамбреној индустрији (нарочито је један од главних састојака газираних напитака као и главни састојак жвакаће гуме). Услед фенилкетонурије, производи који садрже аспартам, у САД морају да имају налепницу упозорења којим се потрошач обавештава о присуству фенилаланина.

Фенилаланин користи канале активног транспорта као и амино киселина триптофан при преласку из крвотока у мозак, и у великим количинама има ефекат на продукцију серотонина. Превелика количина фенилаланина претвара амино киселину у неуротоксин и као такав може да доведе неуроне до пробуђенох стања, који као такви могу водити до ћелијске смрти. Поремећаји у понашању као и емотивни поремећаји могу бити такође узрок акумулације фенилаланина.

Хлорпромазин

Хлорпромазин (ларгактил, торазин, ЦПЗ) је лек који припада групи лекова који се називају фенотиазински антипсихотици. Спада у блаже типичне антипсихотике. Поседује бројна фармакололошка дејства, али пре свега делује на психичке функције изазивајући седацију, односно смирење. Механизам деловања хлорпромазина остварује се блокадом допаминергичких (Д1, Д2) и норадреналинских, а у мањој мери и мускаринских рецептора. Седативно деловање је последица антагонистичког деловања на Х1-хистаминске рецепторе.

Растворљиви у масноћи
Растворљиви у води
Комбинације

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.