Винчанско писмо

Винчанско писмо је наводно писмо које су користили становници винчанске културе. Иако су ову хипотезу изнели археолози почетком 20. века, временом је доказано да се не ради о правом писму. Научници су одавно одбацили идеју о писму у винчанској култури, али ова идеја је и даље врло актуелна у псеудонаучним круговима.[1]

Vinca vessel
Наводни симболи на винчанској посуди

Извори

  1. ^ Палавестра, Александар (2010). „Измишљање традиције "винчанско писмо". Етноантрополошки проблеми. 2: 241 — 258. Приступљено 26. 10. 2016.

Спољашње везе

Научне

Псеудонаучне

Винча (вишезначна одредница)

Винча може да се односи на:

Винча (Гроцка), насеље у општини Гроцка, Република Србија

Винча (Топола), насеље у општини Топола, Република Србија

Горња Винча, насеље у општини Пале, Република Српска, БиХ

Доња Винча, насеље у општини Пале, Република Српска, БиХили:

Институт за нуклеарне науке Винча, Институт за нуклеарне науке у Винчи, Република Србија

Винчанска култура, млађенеолитска и раноенеолитска култура Европе

Винчанско писмо, писмо Винчанске културе

Винча — Бело брдо, археолошки локалитет у Републици Србији

Винчанска култура

Винчанска култура представља млађенеолитску и раноенеолитску културу Европе (између првих векова 5. миленијума пре нове ере и првих векова 4. миленијума пре нове ере). Простирала се од средњег Потисја на северу до Скопске котлине на југу и од река Усоре и Босне на западу до Софијског басена на југу, односно обухватала је територије данашње Србије, Румуније, Северне Македоније и Босне и Херцеговине. Винчанска култура је била технолошки најнапреднија праисторијска култура у свету. Најранија металургија бакра у Европи потиче са винчанског локалитета Беловоде у источној Србији. Генералним урбанистичким планом развоја Београда, приобални појас Дунава у зони Винче проглашен је археолошким парком.

Војничев рукопис

Војничев рукопис/манускрипт (енгл. Voynich manuscript; рус. Рукопись Войнича) илустровани је ручно написани кодекс у непознатом систему писања. Старост велума (врста пергамента од нештављене коже сисара на коме је манускрипт написан) методом радиоактивног угљеника процењена је на рани 15. век (1404—1438). Манускрипт је вероватно написан у Северној Италији током италијанске ренесансе.‍‍ Име је добио по Вилфриду Војничу, пољском трговцу књигама који је исти купио 1912. године.‍Неке странице недостају, а око 240 је пронађено и сачувано. Текст је написан слева надесно, а већина страница садржи илустрације или дијаграме. Неке странице су на расклапање.

Војничев рукопис су проучавали многи како професионални тако и аматерски криптографи, укључујући америчке и британске криптоаналитичаре из Првог и Другог светског рата.‍ Нико до сада није успео да дешифрује текст, који је постао веома познат случај у историји криптографије. Мистерија значења и порекла рукописа побудила је машту у популарној култури, што је покренуло писање романа, разних спекулација са освртом на садржај рукописа и сл. Ниједна од бројних хипотеза предлаганих током последњих сто година није још увек званично потврђена.‍Ханс П. Краус‍ је Војничев рукопис донирао Универзитету Јејл, тачније Јејловој Библиотеци ретких књига и рукописа Бејнеке, године 1969, где је тренутно каталогизован под приступним бројем „MS 408”.‍‍ Августа 2016. године је објављено да је библиотека Бејнеке договорила са издавачком кућом Силое израду 898 нумерисаних факсимила — верних реплика рукописа за комерцијалну продају; њихова израда је започета у априлу 2016. године, а први комплет био је готов тек након 18 месеци.‍‍ Такође, у новембру 2016. године Јејлова универзитетска штампарија објавила је комерцијално издање са тврдим повезом и есејима.‍‍

Граматологија

Граматологија (грч. γραμμα-слово) је наука која се бави изучавањем настанка, врстама и развојем писама. Овај назив је утемељен међу европским проучаваоцима ове тематике мада не постоји општеприхваћени и у целом свету јединствен назив.

Поред овога граматологија се бави и дешифровањем старих писама, па се издвајају дисциплине сумерологија, египтологија, семитологија и сличне.

У зависности од материјала на којима се проналазе писма постоје две дисциплине.

Епиграфика се бави писаним споменицима на тврдим материјалима као што су камен, метал и керамика.

Палеографија се бави писаним споменицима на меким метеријалима као што су папирус, пергамент, тканина и папир.Проучавањем настанка и развоја штампаних облика писама се бави палеотипија.

ОШ „Никола Тесла“ Винча

Основна школа “Никола Тесла” налази се у насељу Винча, општина Гроцка, на подручју града Београда. Име носи по једном од најзначајнијих научника Николи Тесли.

Праисторија на тлу Србије

Праисторија на тлу Србије обухвата период историје Србије од појаве првих људи на њеном тлу око 40.000. године п. н. е, до доласка Римљана крајем III века п. н. е.

Радивоје Пешић

Радивоје Пешић (Велес, 1931—Београд, 7. јануар 1993) био је српски и македонски књижевник, у првом реду песник, као и књижевни приређивач. Бавио се превођењем са и преводилаштвом.

Као присталица српске аутохтонистичке школе од 1990-их година постао је чувен по наводним открићима у вези винчанског писма.

Србица (вишезначна одредница)

Србица је појам изведен од речи Срби и он може значити:

Србица, српско женско име;

Винчанско писмо, познато и као винчаница или србица;

Старословенска ћирилица, позната и као србица;или:

Србица, градско насеље и седиште истоимене општине, Србија;

Србица, сеоско насеље у општини Кичево, Северна Македонија;

Србица или Сервија, насељено место у општини Сервија-Велвентос, Грчка.

Србица, данас Шкјеза — село у општини Бушат, округ Скадар у Албанији;

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.