Винча

Винча се налази на 14 km удаљености од Београда, поред пута Београд–Смедерево и позната је по налазима праисторијског локалитета Бело брдо изузетне археолошке вредности. Административно припада Градској општини Гроцка у граду Београду. Према попису из 2011. било је 6.779 становника.

Винча
Vinca pogled iz vazduha
Поглед из ваздуха на Винчу
Административни подаци
Држава Србија
ГрадБеоград
ОпштинаГроцка
Становништво
 — 2011.Раст 6.779
Географске карактеристике
Координате44°45′22″ СГШ; 20°37′07″ ИГД / 44.756° СГШ; 20.6185° ИГДКоординате: 44°45′22″ СГШ; 20°37′07″ ИГД / 44.756° СГШ; 20.6185° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Винча на мапи Србије
Винча
Винча
Винча на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број11351
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Историја

Праисторијски локалитет Бело брдо је на самој обали Дунава и представља светски познато археолошко налазиште са остацима, великог неолитског насеља, у културном слоју дебљине 10,5 м и захвата површину од 10 хектара. Током ископавања, 1908. године под вођством чувеног професора Београдског универзитета др Милоја Васића, откривене су бројне куће, земунице са остацима материјалне културе праисторијског човека.

Сваки од наталожених праслојева, који обележава поједине фазе живота у Винчи (у раздобљу од око 4500. до 3200. пре наше ере), садржи праве ризнице најразноврснијих предмета: оруђе и оружје од камена и кости, посуђе за свакодневну употребу, богато декорисане ритуалне вазе, велики број антропоморфних и зооморфних фигурина, накит од разних врста материјала и безброј других предмета и уметничких дела израђених у самој Винчи или прибављених из удаљених области - из средње Европе, доњег Подунавља или са Медитерана.

Винчанска култура простирала се око 4000. године пре наше ере, на територији већој од територије било које неолитске културе у Европи. Поједина њена насеља премашила су величином и бројем житеља не само сва истовремена неолитска насеља, већ и прве градове знатно касније настале у Месопотамији, Егеји и Египту.

Винчанска култура била је у зениту развоја до 3800. године п. н.е., све док се нису појавиле заједнице које су развиле нове привредно-друштвене односе, засноване на сточарству и обради бакра и злата.

Поред археолошког налазишта, Винча је позната и по манастиру Ваведење из XV века, као и Институту за нуклеарна испитивања "Винча". На територији насеља Винча налази се и једна од највећих дивљих депонија у Србији.

Овде се налази ОШ „Никола Тесла“ Винча.

Демографија

У насељу Винча живи 4536 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,7 година (37,0 код мушкараца и 38,5 код жена). У насељу има 1831 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
style="padding: 0;"
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.767
1953. 2.047
1961. 2.247
1971. 2.280
1981. 3.653
1991. 5.213 5.067
2002. 5.819 6.063
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
5.475 94,08 %
Црногорци
  
85 1,46 %
Роми
  
53 0,91 %
Југословени
  
35 0,60 %
Македонци
  
23 0,39 %
Хрвати
  
22 0,37 %
Мађари
  
14 0,24 %
Муслимани
  
11 0,18 %
Бугари
  
8 0,13 %
Румуни
  
3 0,05 %
Словенци
  
2 0,03 %
Немци
  
2 0,03 %
Бошњаци
  
2 0,03 %
Албанци
  
2 0,03 %
Русини
  
1 0,01 %
Руси
  
1 0,01 %
непознато
  
8 0,13 %

Види још

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Београд

Београд је главни и најнасељенији град Републике Србије и привредно, културно и образовно средиште земље. Град лежи на ушћу Саве у Дунав, где се Панонска низија спаја са Балканским полуострвом. Београд је управно средиште Града Београда, посебне територијалне јединице са својом месном самоуправом. По броју становника четврти је у југоисточној Европи после Истанбула, Атине и Букурешта.

Један је од старијих градова у Европи. Прва насеља на територији Београда датирају из праисторијске Винче, 4.800. година пре нове ере. Сам град су основали Келти у 3. веку пре н. е, пре него што је постао римско насеље Сингидунум. Београд је главни град Србије од 1405. године и био је престоница јужнословенских држава од 1918. па до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006.Број становника у Београду према попису становништва из 2011. је износио 1.166.763, док је у широј околини живело 1.659.440 или 23,09% становника. Ужи део града заузима површину од 359,96 km² и густина насељености је око 3.736 становника по km². Град Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији са својом локалном самоуправом, а његова површина износи 3.222,68 km². Његова територија је подељена на 17 градских општина, од којих свака има своје локалне органе власти.

Београдска зона у фудбалу

Београдска зона је једна од укупно једанаест зонских лига у фудбалу. Зонске лиге је четврти степен фудбалских тамичења у Србији. Лига је закључно са сезоном 2013/14. бројала 18 клубова, а од тада има 16. Виши степен такмичења је Српска лига Београд, а нижи Прва Београдска лига група А, Прва Београдска лига група Б и Прва Београдска лига група Ц.

Библиотека Института за нуклеарне науке Винча

Библиотека Института за нуклеарне науке Винча постоји колико и сам институт, који је основан 1948. године у Винчи недалеко од Београда. Библиотека Института за нуклеарне науке “Винча” је интегрални део учења, истраживања и научног рада. Мисија Библиотеке је да својим корисницима обезбеди најквалитетније и најактуелније изворе информација, врхунски едукативни садржај и простор за учење, и обезбеди сваку другу помоћ у истраживању.

Винча (Топола)

Винча је насеље у Србији у општини Топола у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 1097 становника.

Овде се налазе Црква Светих Миросница у Винчи и Старо гробље у Винчи код Тополе.

Винча — Бело брдо

44.761944° СГШ; 20.623056° ИГД / 44.761944; 20.623056

Винча — Бело брдо је археолошки локалитет који се налази на десној обали Дунава, у селу Винча, 14 km југоисточно од Београда. На овом локалитету су истраживани остаци највећег праисторијског насеља у Србији и једног од најзначајнијих неолитских локалитета у Европи. Налазиште је добило име Бело брдо по светлој боји лесне терасе на којој се налази, али је у стручној литератури познатије под именом Винча.

Винчанска култура

Винчанска култура представља млађенеолитску и раноенеолитску културу Европе (између првих векова 5. миленијума пре нове ере и првих векова 4. миленијума пре нове ере). Простирала се од средњег Потисја на северу до Скопске котлине на југу и од река Усоре и Босне на западу до Софијског басена на југу, односно обухватала је територије данашње Србије, Румуније, Северне Македоније и Босне и Херцеговине. Винчанска култура је била технолошки најнапреднија праисторијска култура у свету. Најранија металургија бакра у Европи потиче са винчанског локалитета Беловоде у источној Србији. Генералним урбанистичким планом развоја Београда, приобални појас Дунава у зони Винче проглашен је археолошким парком.

Горња Винча

Горња Винча је насељено мјесто у општини Пале, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 58 становника.

Градска општина Гроцка

Општина Гроцка је градска општина Града Београда.

Доња Винча (Пале)

Доња Винча је насељено мјесто у општини Пале, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 33 становника.

Институт за нуклеарне науке Винча

Институт за нуклеарне науке „Винча“ основан је 1948. године као истраживачки центар за реализацију нуклеарног програма СФР Југославије. Данас је „Винча“ научни институт који покрива велики број не само нуклеарних већ и биолошки, физичких и техничко-технолошких дисциплина.

У данашње време наука све више превазилази ограничења наметнута поделама на физику, хемију, биологију и остале традиционалне дисциплине – стварањем истраживачких тимова који се оријентишу на решавање проблема на мултидисциплинарни начин, укључујући стручњаке из више области, који тако могу боље да сагледају проблем и заједнички дођу до потребних одговора.

Институт за нуклеарне науке „Винча“ је место где је овакав приступ омогућен унутрашњом организацијом и праксом. Области истраживања су: физика, хемија, биологија, енергетика, заштита од зрачења и заштита животне средине, здравље и животна средина, наука са акцелераторима, наука о материјалима.

Све ове области припадају групи природних и техничких наука. Због мултидисциплинарности рада у институту, он је способан да одговори на главне стратешке правце истраживања који су постављени на нивоу државе: нови материјали и нанонауке, енергетика, биомедицина и заштита животне средине.

Укупан број запослених тренутно флуктуира око 785, од којих је од оснивања Института до данашњих дана преко 750 доктори наука.

Неке од лабораторија су: Лабораторија за физику, Лабораторија за нуклеарну физику, Лабораторија за физичку хемију, Лабораторија за молекуларну биологију и ендокринологију, Лабораторија за радијациону хемију и физику и многе друге.

Институт је лидер на високо-технолошком тржишту у областима заштите од јонизујућег зрачења, производњи и промету радиофармацеутика, испитивању и верификацији мера енергетске ефикасности у термоенергетским постројењима, еталонирању опреме и испитивању производа. Лабораторија за заштиту од зрачења и заштиту животне средине има развијену сарадњу са светским агенцијама у области радијационе сигурности, врши контролу извора зрачења и водећа је институција у овој области у Србији. Поред организационих јединица које се баве еталонирањем температуре, влажности и притиска, у институту постоји Центар за моторе и возила која је акредитован као контролно тело и лабораторија за прото-типска и хомологациона испитивања возила. У оквиру института послује биро за сертификацију у чијим испитивањима учествују испитне лабораторије Института „Винча” као што су центар за противексплозивну заштиту и Лабораторија за радијациону хемију и физику. Спољнотрговински промет Института „Винча” је регистрован за трговину на велико, складиштење и шпедитерско посредовање фармацеутским и хемиjским производима. Такође у оквиру Института постоји и Центар за перманентно образовање који се више од 50 година бави стручним образовањем у привреди, здравству и науци. У области заштите животне средине Лабораторија за физичку хемију је стекла озбиљну репутацију у санирању проблема неадекватних грађевинских материјала, као и пратећим анализама.

Сваке године Институт се у оквиру програма „” преко Министарства просвете, науке и технолошког развоја у сарадњи са Центром за промоцију науке појављује са својим резултатима на Сајму књига, у циљу размене својих достигнућа.

26. априла 2016. године је одржана ванредна Конференција Друштва за заштиту од зрачења Србије и Црне Горе под називом „30 година од Чернобиља”. Монографија „Чернобиљ 30 година после” је показала велико интересовање шире јавности. Термотехника (часопис); Nuclear Technology and Radiation Protection и Thermal Science (часопис) су светски признати часописи са високим импакт факторима. У току су и припреме Винчиних издања за Google Books.

У оквиру Винчиних научионица редовно се одржавају програми из различитих области наука. Поводом дана Института 20. маја 2017. Институт је посетило преко 600 ученика, студената и професора.

У току је унос података за Доситеј базу истраживача.

Милић Радовановић Младен

Милић Радовановић Младен (Винча, код Тополе, 25. септембар 1920 — Врбица, код Аранђеловца, 10. фебруар 1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Милоје Васић

Милоје Васић (Велико Градиште, 3. септембар 1869 — Београд, 4. новембар 1956) је био српски археолог, професор на Београдском универзитету и члан САНУ.

Никола Тасић

Никола Тасић (Београд, 19. јануар 1932 — Београд, 15. март 2017) био је српски археолог-балканолог, научни саветник и директор Балканолошког института САНУ, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду, члан САНУ и Европске академије наука и уметности.

После Милутина Гарашанина и Драгослава Срејовића трећи археолог генерални секретар САНУ.

Рођен је 19. јануара 1932. године у Београду. Завршио је чувену Крагујевачку гимназију, а дипломирао је (1954.) и докторирао (1965). на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на Одељењу за археологију (докторска теза: „Баденски и Вучедолски културни комплекс у Југославији“).Водио је ископавања на четрдесетак налазишта, најпознатија су Винча — Бело брдо, Белегиш, Гомолава и Градина на Босутуу.

Највећи део својих пројеката реализовао је под окриљем Балканолошког института.

Општина Пале

Општина Пале је једна од општина Града Источно Сарајево у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине је на Палама. Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине на попису становништва 2013. године, у општини је пописано 20.909 лица.

Павле Савић

Павле Савић (Солун, 10. јануар 1909 — Београд, 30. мај 1994) је био српски физичар и хемичар, који је светски реноме стекао када је са Иреном Жолио Кири 1937. и 1938. у Паризу открио изотопе познатих елемената бомбардовањем атома урана спорим неутронима. То доводи Ота Хана и Фрица Штрасмана до открића нуклеарне фисије-цепања урановог језгра. Са Иреном Жолио био је предложен за Нобелову награду, али је њу добио само Хан. Од 1947. је руководио изградњом Нуклеарног института у Винчи и до 1960. био директор Института. Павле Савић се као први директор сматра оснивачем Института „Винча“, који је тада зван Институт „Борис Кидрич“. Био је дугогодишњи шеф Катедре за физичку хемију Природно-математичког факултета у Беоргаду, данас Факултета за физичку хемију. Од 1971. до 1981. године је био председник Српске академије наука и уметности.

Праисторија на тлу Србије

Праисторија на тлу Србије обухвата период историје Србије од појаве првих људи на њеном тлу око 40.000. године п. н. е, до доласка Римљана крајем III века п. н. е.

ФК Винча

ФК Винча је фудбалски клуб из Београда, основан 1934. године. Тренутно се такмичи у Првој Београдској лиги група Ц, петом такмичарском нивоу српског фудбала. Стадион Винче се налази у истоименом београдском насељу, на територији Општине Гроцка.

ЦЕР-10

ЦЕР (Цифарски Електронски Рачунар), модел 10, је први дигитални рачунар направљен у СФРЈ, али такође и први оригинални дигитални рачунар саграђен у Јужној и средњој Европи у периоду од 1949—1959. године. Пре Југославије, у Европи су само Енглеска, Немачка, Француска и Русија саградиле сопствене оригиналне дигиталне рачунаре у то време. ЦЕР-10 је био електронски рачунар заснован на електронским цевима, транзисторима и ел. релејима, који је пројектован и произведен у Институту „Винча“ и Институту „Михајло Пупин“ (ИМП-Београд) у периоду од 1956. до 1960. године.ЦЕР-10 добио је име по планини Цер, у чијем подножју је рођен др Тихомир Алексић. ЦЕР је уједно и скраћеница за Цифарски електронски рачунар, а 10 у имену означава да је то први рачунар, нулте серије.

Насеља Гроцке
Значајни објекти
Верска здања у Гроцкој
Спорт у Гроцкој

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.