Виноградарство

Виноградарство је грана земљорадње која се бави узгојем винове лозе и производњом грожђа и вина. Најразвијеније је у суптропском појасу између 30° и 40° гш.

Највећи произвођачи грожђа и вина су Француска, Италија, Русија, Шпанија, Аргентина и др.

Види још

Литература

  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
  • Стемић Миломир, Јаћимовић Братислав (2006): Основи аграрне географије, Јантар група, Земун
Александровачка жупа

Александровачка жупа или Жупа је котлина смештена на подручју општине Александровац у Расинском управном округу у централној области Србије. Она се налази у удолини између великих планинских масива Копаоника и Јастребца, а са југа и севера је ограничена рекама Западна Мораве и Расине.

Бургоња

Бургоња (франц. Bourgogne) је бивши регион Француске.

Вино

Вино је пољопривредно-прехрамбени производ, добијен потпуном или делимичном алкохолном ферментацијом свежег грожђа, кљука или шире од грожђа винских сорти винове лозе. Такође, вино се може правити од неких делова биљака и од разноврсног воћа. Природни баланс грожђа је такав да може да изазове врење без икаквог додавања шећера, киселина, ензима и других супстанци које изазивају ферментацију. Пића слична вину могу се поризводити ферментацијом другог воћа и цвећа: воћно вино, вино од јечма, од пиринча (саке), меда (медовина), па чак и од биља (кинеско вино). Комерцијална употреба речи вино је у многим земљама заштићена законом.

Вино поседује историју дугу око 8.000 година — верује се да су прва вина настала на простору данашње Грузије или Ирана.Наука која се бави проучавањем вина зове се енологија.Вино настаје тако што се гњечи грожђе, а сок који се добија гњечењем назива се шира.

У основи производње вина лежи хемијски процес ферментације, током којег, под утицајем квасаца у анаеробним условима, долази до разлагања различитих шећера до етанола, при чему долази до ослобађања угљеник-диоксида. Процес врења или ферметације обично траје неколико недеља, а после тога вино се пречишћава и претаче у буриће или бачве.Поред шећера, сок грожђа садржи киселине које су такође битне за укус вина. Кожа и семенке садрже танине, једињења опорог укуса (као незрела дуња) која су природни конзерванси, омогућавају старење вина и његово сазревање а не дозвољавају да се поквари. На површини зрна се налазе ћелије квасца, али тај квасац обично није довољан да се направи вино — у току производње квасац се додаје.

Вино је произвођено хиљадама година. Најранији познати трагови вина потичу из Кине (cca 7000 п. н. е), и Ирана (cca 5000 п. н. е.). Најранија позната винарија је 6.100 година стара Арени-1 винарија у Јерменији. Вино је досегло Балкан до 4500. п. н. е. и конзумирано је и слављено у античкој Грчкој, Тракији и Риму. Током историје, вино је конзумирано због својих опојних учинака.Вино је дуго имало важну улогу у религији. Црно вино су антички Египћани асоцирали са крвљу. Њега су користили Грци у култу Диониса и Римљани у својим Баханалијама; јудаизам је исто тако инкорпорирао црно вино у Кидуш, а хришћанство у причешће.

Винова лоза

Винова лоза (Vitis vinifera L.) је род скривеносеменица из фамилије Vitaceae (лозице). Род обухвата око 60 врста дрвенастих пузавица, од којих се само неколико узгаја. „Културну“ винову лозу је на територији Србије први пут посадио цар Пробус на Фрушкој гори и Монс Ауреус (околина Смедерева).

Виноград

Виноград је пољопривредно земљиште које је засађено са виновом лозом и које се користи за виноградарство или производњу грожђа.

Квалитету плода винограда одлучују бројни чиниоци, као што је на пример локација, изложеност сунцу, микроклиматски услови и тло.

Виноградарство у Србији

Виноградарство у Србији је развијена грана пољопривреде. Квалитет вина Србије почива и на великом броју малих произвођача, који их продају на малом броју места.

Власотиначко виногорје

Власотиначко виногорје се простире у околини Власотинца, у доњем делу брдско-планинског подручја доњег слива реке Власине. Власотиначки крај неколико стотина година гаји винову лозу и производи грожђе. Историја развоја продукције грожђа је исто историја Власотинца и околине.

Гојаче

Гојаче (словен. Gojače, итал. Goiaci је насеље у Випавској долини у општини Ајдовшчина, покрајини Приморска која припада Горишкој регији Републике Словеније.Насеље површине 5 км², налази се у Випавској долини на надморској висини од 180 метара. У насељу према попису из 2002. живи 151 становник.У насељу се налази археолошко налазиште са остацима из периода насељавања Словена. Већи значај место добија у 19. веку, када се развио у независну општину. У прошлости становништво се бавило пољопривредом и сточарством, што је остало као важан извор прихода и данас уз виноградарство.

Доња Аустрија

Доња Аустрија (нем. Niederösterreich, стари назив: Erzherzogtum Österreich unter der Enns — „крунско Аустријско војводство ниже од (реке) Енс“) је једна од 9 савезних покрајина Републике Аустрије, у њеном североисточном делу. Главни град Доње Аустрије је Санкт Пелтен.

Земљорадња

Земљорадња је грана пољопривреде која се бави обрадом земљишта и узгојем култивисаних биљака. Њен развој и заступљеност зависе од географске ширине и надморске висине. Разликујемо екстензивну земљорадњу (слабо развијена у погледу оруђа и приноса) и интензивну земљорадњу (примена агротехничких мера и механизације).

Земљорадња се може поделити на:

ратарство

воћарство

виноградарство

ливадарство

цвећарство

Копривничко-крижевачка жупанија

Копривничко-крижевачка жупанија је жупанија у северозападном делу Хрватске

Први жупан Копривничко-крижевачке жупаније је био: Иван Станчер (1993. - 1997.), други Никола Грегур (1997—2001.), а трећи Јосип Фришчић (од 2001. до данас).

Лионски залив

Лионски залив (франц. Golfe du Lion) је залив на француској средоземној обали, који се протеже од шпанског рта Креус до француског града Тулон. Овај део обале деле француски региони Лангдок-Русијон и Прованса-Алпи-Азурна обала.

Највећи део обале је низак, ту постоје лагуне (Етан де Вакарес, Етан де Бер и Етан де Баж е де Сижан) и слане мочваре, највише у области Камарг. За ову област је карактеристичан хладни јесењи ветар мистрал и узгајање винове лозе, тј. виноградарство. Такође на обалама залива развијен је туризам, машиноградња, хемијска индустрија и високотехнолошка индустрија.

Мославина

Мославина је историјско-географски регион у Хрватској. Назив горе Мославина потиче из времена Хрватског краљевства, односно горја Mons Claudius, данас познатог као Мославачка Гора. Обухвата простор окружен рекама Чесмом на северу и западу, Лоњом и Требежом на југу и Иловом на истоку. Обухвата површину од 1.850 km².Мославина је управно подељена у три жупаније:

Западна Мославина у Загребачкој жупанији,

Средишња Мославина у Сисачко-мославачкој и

Источна Мославина у Бјеловарско-билогорској.Највеће насеље у Мославини је град Кутина. Остали већи градови су Чазма, Гарешница, Поповача и Иванић-Град. На том подручју се налазе и значајна лежишта нафте и плина , те део парка природе Лоњско поље. Јаки обртнички центри, „Петрокемија“ (фабрика гнојива) и „Селк“ (електронска индустрија) налазе су у граду Кутини. Мославина има иразвојено виноградарство, пољопривреду и шпедицију, те је повезана са остатком земље и Европом ауто-путом и железничким правцем, који спаја средњу Европу са Блиским истоком.

Општина Лапово

Општина Лапово је општина у Шумадијском округу. Састоји се из два насеља, Лапово (варошица) и Лапово (село). Према попису из 2011. године у општини живи 7.837 људи.

Општина Штрпце

Општина Штрпце (алб. Komuna e Shtërpces) налази се на крајњем југу Србије, на граници са Северном Македонијом. Површина општине је око 248 km². Обухвата територију од шеснаест села Сиринићке жупе. Седиште општине је истоимено место Штрпце. Општина Штрпце је постојала до 1965. године када је укинута, а поново је формирана 1988. године издвајањем насеља из тадашње општине Урошевац (Сл. лист САП Косова; 05/88).

На западу општине извире река Лепенац. На Шар планини се налази познати ски-центар „Брезовица“, а ту је и један од пет националних паркова у Републици Србији, Национални парк Шар-планина.

Пољопривредни факултет Универзитета у Београду

Пољопривредни факултет је основан 1919. године као један од 6 факултета Универзитета у Београду.

Средачка жупа

Средачка жупа је једна од жупа у околини Призрена, уз Сиринићку жупу, Гору, Опоље и Призренски Подгор. То је котлина између Призрена и ски-центра Брезовица. Површина јој је 163 квадратна километра. Административно, део је АП Косово и Метохија.

У Средачкој жупи доминирају планински пашњаци (56,7% површина), шуме (24,6%), њиве оранице (10,4%) и ливаде (4,9%). Мање површине се користе за гајење воћа и виноградарство.

У Средачкој жупи се налазе многе средњовековне цркве које датирају из доба Династије Немањића.

Средачка жупа је у периоду 1918—1940. представљала административну област Краљевине Југославије са центром у селу Средска. У послератној ФНР Југославији насеља Средачке Жупе су прикључена Општини Призрен као месне заједнице.

Насеља Средачке жупе су: Средска (по коме је и добила име), Поуско, Јабланица, Локвица, Речане, Живињане, Плањане, Небрегоште, Манастирица, Стружје, Доње Љубиње, Горње Љубиње, Драјчићи, Мушниково, Горње Село. Жупа је добила име по месту Средска у коме данас има око 100 становника. Највеће је место Горње Љубиње са око 2000 становника.

Становници жупе данас су највећим делом Бошњаци, као и мали број Срба (већина Срба је протерана од доласка НАТО-а). Становништво је услед изолованости задржало архаичне народне обичаје, фолклор и језик.

Хоби

Хоби је име за активност која се обавља због личног задовољства, а не због новчаних награда или примања. Кроз хоби особа може проширити знање, вештину и искуство те успоставити (бројне) контакте с другим људима које занима исти хоби. За успехе у хобију особа може добити и награде од круга истомишљеника или од шире заједнице (нпр. за сликарство или фотографију), али основа хобија је лично задовољство.

Све чиме се људи баве може бити предмет хобија: уметност и музика, плес, сликарство, техника као и моделарство (рецимо железничко моделарство), програмирање; наука (рецимо астрономија, математика), спорт, занатски послови као што су столарство, шивење; пољопривреда (рецимо виноградарство, вртларство), пчеларство, узгој бонсаија или активности попут узгоја и дресуре паса, сакупљања марака, посматрања птица...

Понекад хоби прерасте у посао. Пионири својим новим хобијима понекад започну нову индустрију (нпр. Стив Џобс и Стив Возниак индустрију PC рачунара својим Еплом).

Чекмин

Чекмин је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 820 становника (према попису из 2002. било је 915 становника). Село Чекмин налази се на источној избочини побрђа Добре Главе и западној ивици Лесковачког поља. Кроз село протиче поток који мештани називају Чекминском реком, а који је лева притока Јужне Мораве. Село је саобраћајницама добро повезано са регионалним путем Ниш-Лесковац. Од Лесковца је удаљено 16 километара. Најзначајнија делатност становништва је пољопривреда, пре свега производња кромпира и паприке али и осталих повртарских култура, као и воћарство и виноградарство. Село има организован систем за снабдевање водом, док је највећи број улица асфалтиран. До пре петнаестак година у Чекмину је постојало купалиште, познатије као "Јаз“. Иначе, атар села Чекмин поред обрадиве земље располаже и великом површином под шумама. У близини села постоји велики број извора пијаће воде. У Чекмину се врши и ископ земље за потребе производње грађевинског материјала. Сеоска слава, која се у овом делу земље назива "литије", је Бели петак, хришћански празник који мења датум и пада у први петак након Тројица.

Земљорадња
Сточарство
Блиске гране

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.