Винковачка култура

Винковачка култура (такође и култура Шомођваренгл. Somogyvár-Vinkovci culture) је култура бронзаног доба, распрострањена на територији Славоније, у Срему, од Блатног језера до Црне Горе и од Подриња до Поморавља. Ову клутуру је дефинисао археолог Стојан Димитријевић, 1966. године, на археолошком налазишту Тржница у Винковцима.[1]

Винковачка култура
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа, Балкан
Земља Хрватска, Србија, Босна и Херцеговина, Мађарска
Главни локалитет Винковци
Друштво
Језик индоевропски
Религија индоевропска
Друштвено уређење земљорадничко-сточарско друштво
Период
Историјско доба бронзано доба
Настанак 2500. п. н. е.
Престанак 2200. п. н. е.
Претходници и наследници
  Претходиле су: Наследиле су:
Вучедолска култура Ватинска култура
Портал Археологија

Значајни локалитети

Керамика

Керамика има уобичајену фактуру типичну за подунавско балкански комплекс раног бронзаног доба. Најтипичнју појаву у финој керамици представљају трбушасти крчази са високи цилиндричним вратом и једном тракастом дршком која спаја врат и трбух суда.

Карактеристични керамички облици су:

  • пехари са једном дршком која креће ниже од обода
  • мали конични, издужени пехари са две тракасе дршке на ободу тзв. „посуде за млеко“
  • велики лонци
  • зделе (више типова, са косо засеченим или проширеним ободом)

Карактеристичан је метличасти орнамент. Орнаментика је веома сиромашна, јавља се намерно огрубљивање посуда.

Насеља

Винковачка група има насеља која су на високим речним терасама или доминантним ћувицима. Немамо података о облицима кућа. Податке о сахрањивању имамо са локалитета Белегиш, где је откривено четири гроба. Примењује се и инхумација и кремација. Код скелетног сахрањивања покојници су у згрченом положају, на левом боку са прилозима у висини ногу. Код кремације остаци су у урни.

Види још

Литература

  • Праисторија југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1983.
  • Die Vinkovci-Kultur, eine neue Kultur der Frühbronzezeit in Syrmien und Slawonien, N. Tasic, Archeologia Jugoslavica, t IX, 1968
  1. ^ Arheološka iskopavanja na području Vinkovačkog muzeja, rezultati 1957-1965, S. Dimitrijević, Acta Musei, Cibalensis, t. I, Vinkovci 1966
Аустријско приморје

Аустријско приморје (њем. Österreichisches Küstenland, ита. Litorale Austriaco, сло. Avstrijsko primorje) или Küstenland (Litorale, Primorska), Крунска земља (Kronland) унутар Аустријског царства (касније Аустроугарске) од 1849. до 1918.

Белегишка култура

Белегишка култура (Белегишка група, Белегиш — Кручени група) је култура бронзаног доба која је захватала области Срема, Бачке, Баната и Шумадије, а у југоисточној Румунији је сродан локалитет Кручени. Ова култура, иако мало распрострањена, има велики значај, јер представља спој између култура Паноније, Карпата и централног Балкана. Сматра се да директно потиче од Ватинске културе, али постоји хијатус, тако да настанак Белегишке културе није најјаснији.

Белотић Бела Црква група

Белотић - Бела Црква група (називана и Западносрпска варијанта Ватинске групе) је културна група бронзаног доба која је захватала подручје западне Србије.

Дефинисана је по локалитету Шумар у Белотићу и Церик-Бандера у Белој Цркви код Крупња.

Хронологија ове групе одговара хронологији Ватинске групе.

Локалитети су Белотић, Бела Црква, Толисавац, Баре, Љуљаци, Лучани, Крива река и други.

Босутска култура

Босутска култура је термин који се односи на културу Старијег гвозденог доба, на простору данашње Србије, која је тако названа по археолошком налазишту на Босуту. Босутска културна група издвојена је као посебна појава на територији Војводине и западне Србије. Босутској култури је била сродна Басараби култура. Према једном мишљењу, носиоци Босутске културе су били Трибали, а према другом мишљењу Дако-Гети.

Брњичка група

Брњичка група је културна група позног бронзаног доба која је захватала територију јужне Србије. Главна налазишта су некрополе у Доњој Брњици и Грастици код Приштине, Доњој Топоници и Горњој Страживи код Прокупља, Дојевицима и Глоговику на Пештеру.

Бубањ Салкуца Криводол комплекс

Бубањ Салкуца Криводол културни комплекс је група култура енеолитског периода које су се паралелно развијале и распростирале јужно од Тисаполгар Бодрогкерестур културе. Обухватале су области од Олтеније на северу до Пелагоније на југу, подручје око Мориша, у Трансилванији, у румунском и српском Подунављу, Софијску котлину. Западна граница биле су Хомољске планине, Морава и планински превој између Косова и Метохије.

Ватинска култура

Ватинска култура је култура раног бронзаног доба распрострањена у Банату, Срему и јужној Бачкој, као и у централној Србији.

Ватинска култура је у раној фази била у контакту са Минојском и Микенском културом, те је организација њеног друштва и занатлијства под утицајем истих.

Вучедолска култура

Вучедолска култура је касно енеолитска култура, поникла на подручју источне Славоније и Срема. Веома рани налази ове културе пронађени су на епонимном локалитету ове културе – Вучедолу. По новијем датовању (методом распада радиоактивног угљеника) утврђено је да припада периоду између 3.000 и 2.200. године пре наше ере. Ова култура је настала као резултат великих помицања степских индоевропских народа са истока у простор Карпатске котлине.

Гамзиградска култура

Гамзиградска култура је култура позног бронзаног доба, коју су 1995. дефинисали Срејовић и Лазић. Простирање ове културе обухватало је слив Црног Тимока.

Локалитети ове културе:

Бањска стена

Магура

ТрњанеНасеља су грађена на узвишењима, овакав положај имају и некрополе.

Култура је подељена на две фазе. Старија је паралелна са Ватинском културом и позним фазама Вербичоара културе.

Далмација (1918—1924)

Покрајина Далмација била је привремена територијална јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је постојала од југословенског уједињења 1918. године до 1924. Њено укидање и увођење области као административних подручја предвиђено је Видовданским уставом 1921. године. Словенија и Далмација су административно биле подијељене само на срезове (котаре), осим судске подјеле која је одговарала окрузима и жупанијама у другим покрајинама.

Костолачка култура

Костолачка култура је енеолитска култура, самостално издвојена захваљујући В. Милојчићу. Област коју обухвата је шира од познатије Баденске културе. Костолачка култура обухвата Карпатски басен, Централнобалканско подручје и румунско Подунавље. Милоје Васић је 1906. и 1908. публиковао налазе из Прахова, Костолца и Винче. Неки од локалитета ове културе су:

Злотска пећина

Костолац

Падина

Добановци

Бановци

Белегиш

Вучедол

СарвашНа румунским налазиштима костолачка керамика се готово по правилу налази помешана са Коцофени-керамиком.

Краљевина Илирија (аустријска)

Краљевина Илирија је била једна од крунских области Аустријског царства. Постојала је од 1816. до 1849. године и обухватала је делове данашње Словеније, Хрватске, Аустрије и Италије. Главни град је била Љубљана. Формирана је након аустријске победе над Наполеоном, на територији Наполеонових Илирских провинција. Просторни опсег ове круновине је мењан у више наврата. Након укидања, 1849. године, територија краљевине је подељена између Крањске, Корушке и Аустријског приморја.

Култура гробних хумки

Култура гробних хумки или Хигелгребер култура (нем. Hügelgräberkultur) је име за више културних група бронзаног доба распрострањених од Рајне до Карпата, које су карактеристичне по подизању хумки, а у којима се јављају исти или слични бронзани налази.

Медијана група

Медијана група, припада позном бронзаном добу, распростирала се у долини Јужне Мораве. Добила је име по локалитету Брзи брод - античка Медијана код Ниша. Истраживао ју је 1961. М. Грбић, а систематски је истражује Гарашанин од 1962.

Параћинска група

Параћинска група је културна група бронзаног доба, која захвата средњи ток Велике Мораве и доњи ток Јужне Мораве, на истоку око Зајечара, а на западу представља западно српску варијанту Ватинске културе. Истраживали су је 1955-1956. Милутин и Драга Гарашанин.

Датовање је на основу игле са главом у облику печата, по којој Параћин I спада у Бронзано доба II, (БрБ2-Ц).

Приморска бановина

Приморска бановина је била управна јединица у Краљевини Југославији.

Успостављена је 1929., и постојала је све до 1939. године, када је преорганизовањем темељем споразума Цветковић-Мачек, спојена са Савском бановином и још неколико мањих подручја у Бановину Хрватску.

Приморска Бановина је обухватала највећи део јужне Хрватске, конкретно Далмације (осим дубровачког подручја, које се нашло у Зетској бановини, али и Задра, који је био под италијанском влашћу), као и западне Херцеговине, средишње Босне, те ливањски и дувањски крај.

Име је добила по томе што је укључивала највећи део морске обале тадашње Краљевине Југославије.

Главни град Приморске бановине је био Сплит.

Приморско-крајишка област

Приморско-крајишка област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Савска бановина

Савска бановина је била бановина Краљевине Југославије од 1929. до 1939. године. Бановина се налазила на подручју данашње Хрватске (највећим делом Славоније) и добила је име по реци Сави. Административно подручје Савске бановине је био Загреб.

1939. године, Савска бановина је заједно са Приморском бановином и мањим деловима суседних бановина припојена Хрватској бановини.

1941. године, у Другом светском рату, Силе Осовине су окупирале подручје Савске бановине. Мањи делови су припојени фашистичкој Италији и Мађарској, док је остатак припао Независној Држави Хрватској. После завршетка Другог светског рата, подручје је припало Републици Хрватској у оквиру Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Старчевачка култура

Старчевачка култура (међународним називом Starčevo-Körös-Criş комплекс) је средњонеолитска култура која се распростирала на централном Балкану током 4. и 5. миленијума п. н. е. Име је добила по локалитету Старчево, мешовитом насељу града Панчева.

Палеолит
Неолит
Бакарно и рано бронзано доба
Средње и позно бронзано доба
Гвоздено доба

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.