Вилајет

Вилајет (тур. vilayet, од арап. ولاية‎ [wilayah] = покрајина, област, земља)[1] је назив за управну јединицу у Османском царству и неким другим источњачким државама. Током историје, појам је означавао различите врсте административно-територијалних јединица, почевши од нижих управних јединица у оквиру санџака, које су у том облику постојале током 15. и 16. века, до највиших управних области које су створене након преуређења државне управе у 19. веку.

У време турских освајања, вилајетима су називане поједине освојене области које су у турски управни систем укључиване као затечене целине, задржавајући административну препознатљивост у оквиру санџака коме су прикључене. Тако је, на пример, новостворени Босански санџак (1463) обухватао: вилајет Павловића (дотадашња Земља Павловића), вилајет Ковачевића (дотадашња Земља Ковачевића), вилајет Херцег (освојени део Херцеговине Светог Саве), као и друге вилајете. Након учвршћивања турске власти, поједини вилајети су уздизани на степен санџака, те је тако на пример 1482. године вилајет Херцег издвојен из састава Босанског санџака и реорганизован као посебан Херцеговачки санџак.[2]

Током касније историје, појам вилајет је почевши од 19. века употребљаван за означавале највеће административне јединице након реформе 1864. године. Раније се у ту сврху употребљавао термин ејалет. Вилајети су били подељени на санџаке (округе), а санџаци на нахије (жупе, кнежине). Србија није сачињавала посебни вилајет, као што је био случај са Босном. Гувернер вилајета називао се у прво време беглербег, а касније валија.

Беглербегове, односно валије постављао је и разрешавао султан. Они су у својим рукама имали војну и грађанску управу. У 19. веку извршене су измене како у територијалној подели на вилајете тако и у овлашћењима које је имао валија.

На основу закона о организацији вилајета од 1864. године и закона о општој управи вилајета од 1870. године извршено је одвајање војне и грађанске управе, па валија задржава само грађанску управу. Поред тога успостављају се посебне вилајетске скупштине (меџлиси) као саветодавна тела.

Све до аустроугарске анексије, 1908, Босна је била један од вилајета Османског царства.

Валија је могао бити по чину паша, бала, миримиран, ула евели, румбег, ферик или везир.

Списак вилајета у Европи (1867—1922)

Галерија

Stielers Handatlas 1891 50

Политичка карта Балкана 1891.

Map-of-Ottoman-Empire-in-1900-sr

Административна подела Османског царства око 1900.

Turkey in Europe and the Balkans, 1910

Политичка карта Балкана 1910.

Види још

Референце

  1. ^ Vilayet (на језику: engleski). Freedictionary. Приступљено 23. 05. 2018.
  2. ^ Šabanović 1959.

Литераура

Адијаман (вилајет)

Вилајет Адијаман (тур. Adıyaman ili) је вилајет у Турској смештен у југоисточној Анатолији. Административни центар вилајета је град Адијаман.

Грана великог Ататурк резервоара лежи између Адијамана и града Самсата.

До 1954. Адијаман је био град у вилајету Малатија, али је издвојен и постао је центар истоимене провинције. Вилајет је део Турског Курдистана и Курди су већина.

Анкарски вилајет

Анкарски вилајет (тур. Ankara ili) у централној Турској је локација престонице државе, града Анкаре.

Афјонкарахисар (вилајет)

Афјонкарахисарски вилајет (тур. Afyonkarahisar ili), или једноставније Афјонски вилајет, је вилајет у западној Турској. Овај вилајет је у прошлости био познат по производњи опијума.

Суседни вилајети су Китахија на северозападу, Ушак на западу, Денизли на југозападу, Бурдур на југу, Испарта на југоистоку, Конија на истоку и Ескишехир на северу. Престоница вилајета је град Афјонкарахисар. Заузима површину од 14.230 km² и ту живи око 697,559 становника (2010. процена). Густина насељености износи 49,02 ст./km².

Ајдин (вилајет)

Ајдински вилајет (тур. Aydın ili) је вилајет у југозападној Турској на обали Егејског мора. Административни центар вилајета је град Ајдин. Други значајни градови су летовалишта Дидим и Кушадаси.

Бингол (вилајет)

Вилајет Бингол (тур. Bingöl ili, кур. Parêzgeha Bîngo) је вилајет у Турској у Источној Анатолији. Вилајет је створен 1946. године од делова вилајета Елазиг и Ерзинџан. Вилајет је до 1950. имао име Чапакчур. Граничи се са Тунцели, Ерзурум, Муш, Дијарбакир, Ерзинџан и Елазиг.

Болу (вилајет)

Вилајет Болу (тур. Bolu ili) је вилајет у Турској смештен на северу државе. Са популацијом од 271.208 становника. Административни центар вилајета је град Болу. Вилајет, географски као и економски, је део региона Црно море.

Босански вилајет

Босански вилајет је бивша покрајина Османског царства. Основан је 1867. године након велике територијалне реорганизације османске државе. Званично је постојао све до аустроугарске анексије 1908. године, а фактички свега 11 година, до окупације 1878. Прије оснивања вилајета, највећи дио овог простора је припадао Босанском ејалету (пашалуку).

Бурса (вилајет)

Бурса вилајет (тур. Bursa ili), је вилајет у западној Турској, на обали Мраморног мора. На западу се граничи са вилајетом Баликесир, на југу са Китахијским вилајетом, на истоку са вилајетима Билеџик и Сакарија, на североистоку са Коџаелским вилајетом, а не северу са Јаловски вилајет. Седиште области је град Бурса. Вилајет се простире на површини од 11.043 км² и има популацију од 2.605.495 становника . Град Бурса је био престоница Османске империје све до освајања Једрена.

Газијантеп (вилајет)

Газијантеп (тур. Gaziantep ili) је вилајет у Турској. Популација вилајета износи 25.066 становника. Административни центар вилајета је град Газијантеп.

Измир (вилајет)

Измирски вилајет (тур. İzmir ili) је вилајет Турске у западној Анатолији на егејској обали, престоница вилајета је град Измир. Вилајет је на западу окружен Егејским морем, које ствара Измирски залив. Захвата подручје од 11,973 km2, популација је 3.948.848 (2010. попис). Популација је износила 3.370.866 у 2000. години. Суседни вилајети су Баликесир на северу, Маниса на истоку, и Ајдин на југу.

Главне реке вилајета су Кучук Мендерес, Коџа Чај (са браном Гузелхисар), и Бакир Чај.

Истанбулски вилајет

Истанбулски вилајет (тур. İstanbul ili) је вилајет смештен у северозападној Турској. Захвата подручје од 5,196 km² на ком живи 13.255.685 становника. Популација је била 10.018.735 у 2000. години. Окружен је вилајетима Текирдаг на западу, Коџаели на истоку, Црним морем на северу и Мраморним морем на југу. Босфорски теснац (Boğaziçi) дели вилајет на два дела: Европску и Азијску страну.

Престоница вилајета је град Истанбул, који, од 2004. године, има исте границе као и вилајет.Вилајет такође укључује и Принчевска острва као дистрикт.

Кахраманмараш (вилајет)

Вилајет Кахраманмараш (тур. Kahramanmaraş ili; или једноставније Вилајет Мараш) је вилајет у Турској. Престоница вилајета је град Кахраманмараш.

Конија (вилајет)

Конијски вилајет (тур. Konya ili) је вилајет у централној Анатолији у Турској. Престоница вилајета је град Конија. Површински је највећи вилајет у Турској.

Маниса (вилајет)

Маниса (тур. Manisa ili) је вилајет у Турској. Популација вилајета износи 25.066 становника. Административни центар вилајета је град Маниса.

Мардин (вилајет)

Мардин (тур. Mardin ili, кур. Parêzgeha Mêrdînê) је вилајет у Турској. Популација вилајета износи 25.066 становника. Административни центар вилајета је град Мардин.

Мугла (вилајет)

Мугла (тур. Muğla ili) је вилајет у Турској. Популација вилајета износи 25.066 становника. Административни центар вилајета је град Мугла.

Ризе (вилајет)

Ризе (тур. Rize ili) је вилајет у Турској. Популација вилајета износи 25.066 становника. Административни центар вилајета је град Ризе.

Хатај (вилајет)

Хатај (тур. Hatay ili) је вилајет у Турској. Популација вилајета износи 1.448.418 становника. Административни центар вилајета је град Антиохија.

Шанлијурфа (вилајет)

Шанлијурфа (тур. Şanlıurfa) је вилајет у Турској. Популација вилајета износи 25.066 становника. Административни центар вилајета је град Шанлијурфа.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.