Византијски календар

Византијски календар је био календар који се званично употребљавао у Византијском царству (Источном римском царству)[1] од 988. и владавине Василија II, до пада царства 1453. Такође, је коришћен у земљама под византијским утицајем, нпр. у Србији.

Био је идентичан јулијанском календару, осим што су имена месеци била транскрибована са латинског на грчки језик, први дан године је био „1. септембар“, а прва година је најчешће била по цариградској ери, „5509—08. п. н. е.“ (веровало се да је тада створен свет — види датирање постања), односно десио Велики потоп. Да бисте добили године цариградске ере, додајте години наше ере 5508 за датуме од 1. јануара до 31. августа, одн. 5509 за остатак године.

Почетак године византијског индикта је око 462. промењен на 1. септембар, а 537. званично је усвојен као начин да се идентификује византијска година. Ипак, византијски историчари, попут Максима Исповедника, Теофана Исповедника и Ђорђа Синкела, све до десетог века почињали су своју годину 25. марта (Благовести) и бројали године од тог датума у 5493. п. н. е. (изгледа да је тзв. мартовско датирање постојало и код Срба, нарочито до цара Душана). Поменута ера се називала „антиохијска“ или „александријска“.[2] Латински месеци су транскрибовани на грчки још откако су Римљани заузели источни медитеран.

Преступни дан византијског календара је добијан на исти начин као и бисекстилни дан првобитне римске верзије јулијанског календара, удвојењем шестог дана пред мартовске календе, тј. удвојењем 24. фебруара (нумерисање дана у месецу од првог надаље, а тиме и преступни дан 29. фебруар, уведено је у касном средњем веку).

Од 1. септембра 2019. (по Јулијанском календару) тече 7528. година византијске (цариградске) ере.

Циклуси година

За датирање се користе и неки циклуси година, пре свега поменути индикт (настао као период процењивања пореза).Индикт цариградски (такође „индикат“ или „индиктион“) има 15 година, његов број се односи на годину у циклусу, а не сам циклус и добија се као остатак након дељења са 15: (година од створења света)/15 = нешто + остатак који чини индикт; нпр. 7516/15 = 501 са остатком 1, што је и индикт. Ако би остатак био 0, индикт би био 15. Ако је само од почетка наше ере: [(година н. е)+3]/15 = нешто + остатак; узима се година која се у дужем интервалу поклапа са цариградском (која почиње после 1. септембра): [2008+3]/15 = 134, остатак и индикт опет 1.

Могу бити поменути и пасхални елементи, који се користе при израчунавању датума Ускрса и то круг сунца (круг сунцу) и круг месеца (круг луни). Круг сунца је циклус од 28 година, након којих се дани месеца понављају у исте дане седмице. Израчунавање: (година од створења света)/28 = нешто + остатак; 7516/28 = 268 и остатак и круг сунца је 12. Ако је остатак 0; круг, с. је 28. Од почетка наше ере: [(година н. е)+20]/28 = нешто + остатак. Круг месеца је циклус од 19 година, након којих месечеве мене падају у исте дане у години (види метонски циклус). Израчунавање: (година од створења света)/19 = нешто + остатак; 7516/19 = 395 и остатак и круг месеца је 11. Ако је остатак 0, круг м. је 19. Од почетка наше ере: [(година н. е)+17]/19 = нешто + остатак.

Множењем два пасхална циклуса се добија циклус од 532. године, који се зове „обход“ или „обхожденије“ (пасхални круг). Циклус се користи у таблицама за проналажење датума Васкрса по јулијанском календару, који се понавља након наведеног периода. Један преписивач је 1408. н. е. (6916-17. по византијској ери) забележио крај 13. и почетак 14. пасхалног круга: „Ва лето 6917, месеца декемврија 14, индиктион 2, саврши се сија књига, круг слнцу 1, ва луне 1, јеже бист савршеније круговом 13-тому обходу.“

Следећа смена „обхода“ требало је да буде 1940.[3]

Важни датуми

Каснија употреба

Након пада Византије, календар је и даље коришћен у Русији, на руском језику, до 1700. и реформи Петра Великог и Србији. Још га користе неке православне цркве. Црквена нова година је 1. септембра по јулијанском календару).

Види још

  • Етос Косму
  • Индикт

Референце

  1. ^ Назив „византијски“ је увео немачки историчар Хијеронимус Волф 1557, а популарисали су га француски научници 18. века користећи тај појам за Источно римско царство.
  2. ^ Школска енциклопедија том 1, Математика, физика, астрономија, рачунарство, Просвета Београд. 1992. ISBN 978-86-07-00666-3. тврди (не мора бити дослован цитат): „Понекад се јавља и стара хришћанска ера коју је увео Секст Јулије Африканац, тзв. антиохијска ера (погрешно названа — александријска), према којој је од пресаздања света (Великог потопа) до Христовог рођења прошло округло 5500 година. Неки најстарији словенски списи имају трагове ове ере: „Сказаније об обретенији моштеј светаго Климента и О писменех чрнорисца Храбра.“
  3. ^ Поменута енциклопедија
  4. ^ Византијски симболи (на енглеском)

Спољашње везе

Константинопољ

Константинопољ (лат. Constantinopolis – Константинополис, грч. Κωνσταντινούπολι [Konstantinoúpoli] – Константиноиполи), или Цариград, је град смештен на полуострву између у Мраморног мора, Босфорског мореуза и залива Златни рог). Био је престоница три великих царстава – римског (330–395), византијског (395–1453) и османског (1453–1923). Након оснивања модерне републике Турске, која има престоницу у Анкари, а некадашњи Константинопољ, или Цариград, а данашњи Истанбул, остао је највећи град у данашњој Турској, који се простире на два континента, Европи и Азији. Град је и данас седиште Васељенске патријаршије, која је духовни центар Православне цркве.

Млада Земља

Млада Земља је скуп креационистичких хипотеза које заступају став да су небеса, Земља и сав живот на Земљи створени директним радњама аврамског Бога током релативно кратког времена, негде пре између 5.700 и 10.000 година. Његови следбеници су хришћани и Јевреји који верују да је Бог створио Земљу за шест дана, буквално схватајући стварање света по Библији као основу за своја веровања.Научни консензус, који је изјавом из 2006. подржало 68 националних и међународних академија наука, је доказима подупрта чињеница да је свемир настао пре 13 милијарди година, да је Земља настала пре око 4,5 милијарди година, док се живот појавио пре најмање 2,5 милијарди година.

Многи креационисти младе Земље су активни у развоју научног креационизма, подухвата који сматра да се догађаји повезани са натприродним стварањем могу доказати и моделовати кроз научни метод. Научни креационизам се сматра ненаучним и у концепцији и методологији.Највећи број креациониста који верују да је Земља створена пре пар хиљада година се налази у Сједињеним Државама. Између 40-50% одраслих верује у идеју младе Земље, у зависности од анкета. Према Галуповој анкети из децембра 2010, око 40% Американаца верује у идеју младе Земље, од тога 52% међу републиканцима и 34% међу демократама. Проценат опада са повећањем степена образованости—само 22% учесника анкете који су завршили факултет је веровало у поређењу са 47% оних који су имали средњу школу или још мањи степен образовања.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.