Видра

Видра, обична видра, ријечна видра, европска или евроазијска видра (лат. Lutra lutra) је врста из породице куна, изузетно прилагођена животу у слаткој води. Познате су као веома вјешти пливачи.

Евроазијска видра
Fischotter, Lutra Lutra
Lutra lutra
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Видра
Врста:
L. lutra
Биномијално име
Lutra lutra
(Linnaeus, 1758)
European Otter area
Распрострањеност

Физичке особине

Видре имају гипко и врло покретно тело. Грађа тела им је изузетно оспособљена за роњење. У води могу издржати изузетно дуго, а за хватање плена се служе оштрим и снажним зубима.

Младунци науче да пливају у старосној доби од око 80 дана, када им крзно довољно порасте и постане водоотпорно. Прe тога они су јако невешти у води због меког крзна и практично се боје воде, тако да их у периоду када треба да почну пливати мајка најчешће на силу гура у воду док се не науче.

Исхрана

Видре се првенствено хране рибом. У лову нису избирљиве, и по правилу лове плијен који се може најлакше ухватити у датом тренутку. Ипак, омиљена храна су јој јегуље. Често сатјерају плијен у травом обрастао тјеснац и нападају га одозго својим снажним и оштрим зубима. Такође, не ретко се видре хране на рибњацима зато што им је риба ту лако доступна. Знају направити доста пуно штете, нарочито на неограђеним и неосигураним рибњацима.

Поред риба, хране се и раковима, воденим инсектима, жабама, птицама, а понекад и младим кунићима и зечевима. Видре које живе у близини мора хране се раковима и разним морским рибама.

Понашање

2 Otters in France
Француска, 2002.

Видре су врло страшљиве, суздржљиве животиње које живе самачким животом. У лов иду претежно ноћу, а дан углавном проводе у својим јазбинама. Лове и хране се у бистрим и недубоким потоцима, а пожељно је да су ти потоци и обрасли густишем и да су у близини поплавних подручја. За видре је ипак најважније да је вода бистра и да обале пружају могућност скривања. У потрази за храном, видре често знају да се селе из једног ријечног подручја у друго, притом често прелазећи велике удаљености.

Видре обиљежавају своју територију изметом, и често је контролишу. Мужјак обично посједује велику територију, дужине од једног до четрдесет километара, а у просјеку око осамнаест километара, а женка са младунцима посједује нешто мањи простор у склопу територије мужјака.

Јазбине копају између коријења дрвећа у близини ријеке. Понекад користе и јазбине кунића и јазаваца ако нису далеко од воде, а често имају и по неколико својих јазбина које користе у зависности од тога гдје се затекну. Понекад користе и шупља дебла за јазбине, а понекад су јазбине тек рупе у земљи до којих је могуће доћи само из воде.

Размножавање

Видре немају одређени период парења. У подручју једног мужјака живи неколико женки, и мужјак их посјећује када су спремне за парење. Мужјаци постају полно зрели са око 18 мјесеци старости, а женке са око 2 године.

Женке се коте отприлике 63 дана након парења, и доносе 1 до 4 младунаца. Првих четрдесетак дана младунци су потпуно беспомоћни и мајка их доји. Мужјаци не учествују у подизању младих. Након 8-9 мјесеци младе видре се први пут привремено одвајају од мајке, а постају потпуно независне од мајке са око 12 мјесеци.

Распрострањеност

Otter in winter
Европска видра зими

Некада су видре биле распрострањене широм Европе, али се данас ријетко срећу. Данас живе претежно у Уједињеном Краљевству, нарочито у Шетланду, затим у Италији, Норвешкој, сјеверу Русије, у Сибиру и на сјеверу Африке. Понајчешће граде станиште уз ријеке и канале код којих има густих шума, грмља и шипрага, како би се лакше у њима сакриле. Загађеност вода, а у прошлости појачан лов на видре помоћу ловачких паса, те улични саобраћај, све су чиниоци који су допринијели смањењу броја видри.

Угроженост

Видре су некад ловљене због свог крзна, које се сматрало скупоцјеним, али су их убијали и рибари да им не би чиниле конкуренцију. Упркос томе, њихов број се није смањивао током година. Међутим, крајем 1950-их година је дошло до великог смањења њиховог броја због загађивања вода пестицидима (ОЦ и ПЦБ). Тај отров је загађивао њихово природно окружење, а и накупљао се у рибама које видре једу, тако да је велики број видри на тај начин угинуо.

Видре данас често страдају и у саобраћају. При обиласку своје територије често испадају на улице гдје им пријети брза вожња аутомобила и камиона.

Видра је данас заштићена законом у већини држава у којим живе, а у Европи су од 1979. године уведени и закони који забрањују употребу одређених пестицида[2], али њихов број се још увијек није значајно повећао. У Енглеској се, међутим, број њихових станишта повећао за око 55% између 1994 и 2002. године[3].

  1. За петнаест дана видра ће обићи цело своје ловно подручје које у опсегу има осамдесетак километара.
  2. Крик разбеснеле видре може се на води чути и два километара далеко.
  3. Видре су животиње које управо уживају у игри. У води се лудом брзином зајуре једна према другој, а кад већ мислиш да ће се сударити, само једни трзајем репа мењају правац, те се муњевито мимоилазе у последњем тренутку.
  4. Кад киша пада, оне се потрбушке, са шапама забаченим страга, клижу низа стрме и клизаве обронке да би се стрмоглавице бациле у реку.
  5. Зими се ваљају по снегу и спуштају низ залеђене стазе.
  6. Видрина је јама право ремек-дело домишљатости. Састоји од простране коморе ископане у дубини и обележене меким слојем сена; од ње воде два тунела, један укосо наниже, те избија у води на дубини од метар и по, а други постепено пење да би избио на какво подаље и добро скривено место на сувом. Из те јаме видра може неопажено спуштати у воду и враћати на суво. Ако се водостај реке дигне, она ће потражити спас оним другим ходником.

Референце

  1. ^ Ruiz-Olmo, J.; Loy, A.; Cianfrani, C.; Yoxon, P.; Yoxon, G.; de Silva, P.K.; Roos, A.; Bisther, M.; Hajkova, P. & Zemanova, B. (2008). Lutra lutra. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2008. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 21. 3. 2009. База података укључује и доказе о ризику угрожености.
  2. ^ Eur-Lex.Europa.EU (на језику: енглески)
  3. ^ Преглед видри у Енглеској Архивирано на сајту Wayback Machine (децембар 14, 2007) (на језику: енглески) (на језику: енглески)

Литература

  • Маla enciklopedija životinjskog carstva. Knj. 2 / [s italijanskog preveo Omer Lakomica Rijeka : "Otokar Keršovani", 1968 (Karton sa omotom)

Спољашње везе

Бај (Алба)

Бај (рум. Băi) је насеље је у Румунији у округу Алба у општини Видра. Општина се налази на надморској висини од 1015 m.

Бобарешти (Алба)

Бобарешти (рум. Bobărești) је насеље је у Румунији у округу Алба у општини Видра. Oпштина се налази на надморској висини од 603 m.

Богданешти (Видра)

Богданешти (рум. Bogdănești) је насеље је у Румунији у округу Алба у општини Видра. Општина се налази на надморској висини од 574 m.

Васешти (Алба)

Васешти (рум. Văsești) је насеље је у Румунији у округу Алба у општини Видра. Општина се налази на надморској висини од 844 m.

Видра (Алба)

Видра (рум. Vidra) је насеље је у Румунији у округу Алба у општини Видра. Oпштина се налази на надморској висини од 642 m.

Видра (Арад)

Видра (рум. Vidra) је насеље је у Румунији у округу Арад у општини Варфуриле. Oпштина се налази на надморској висини од 282 m.

Видра (Вранча)

Видра (рум. Vidra) је насеље је у Румунији у округу Вранча у општини Видра. Oпштина се налази на надморској висини од 275 m.

Видре

Видре (лат. Lutrinae) су потпородица сисара, која припада породици куна (Mustelidae).

Виишоара (Видра)

Виишоара (рум. Viișoara) је насеље је у Румунији у округу Вранча у општини Видра. Oпштина се налази на надморској висини од 402 m.

Драгојешти-Лунка (Алба)

Драгојешти-Лунка (рум. Drăgoiești-Luncă) је насеље је у Румунији у округу Алба у општини Видра. Oпштина се налази на надморској висини од 590 m.

Куне

Куне или кунолике звери (лат. Mustelidae) су породица сисара која припада подреду псолике звери (лат. Caniformia) унутар реда звери (лат. Carnivora). Породица куна (Mustelidae) је највећа и најразноликија породица унутар реда звери (Carnivora). Интерна класификација је спорна, а према различитим предлозима број потпородица на које се може поделити породица се креће од две (најстарије класификације) до осам (најновије класификације).

Лунка (Видра)

Лунка (рум. Lunca) је насеље је у Румунији у округу Алба у општини Видра. Oпштина се налази на надморској висини од 637 m.

Лунка де Жос (Алба)

Лунка де Жос (рум. Lunca de Jos) је насеље је у Румунији у округу Алба у општини Видра. Општина се налази на надморској висини од 638 m.

Модолешти (Видра)

Модолешти (рум. Modolești) је насеље је у Румунији у округу Алба у општини Видра. Општина се налази на надморској висини од 890 m.

Општина Видра (Алба)

Видра (рум. Vidra) општина је у Румунији у округу Алба.Oпштина се налази на надморској висини од 802 m.

Општина Видра (Вранча)

Видра (рум. Vidra) општина је у Румунији у округу Вранча.Oпштина се налази на надморској висини од 270 m.

Питарчешти (Алба)

Питарчешти (рум. Pitărcești) је насеље је у Румунији у округу Алба у општини Видра. Општина се налази на надморској висини од 724 m.

Рунк (Видра)

Рунк (рум. Runc) је насеље је у Румунији у округу Алба у општини Видра. Oпштина се налази на надморској висини од 862 m.

Сегаж (Алба)

Сегаж (рум. Segaj) је насеље је у Румунији у округу Алба у општини Видра. Општина се налази на надморској висини од 948 m.

Хоанка (Видра)

Хоанка (рум. Hoancă) је насеље је у Румунији у округу Алба у општини Видра. Oпштина се налази на надморској висини од 1010 m.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.