Вељко Кадијевић

Вељко Кадијевић (Главина Доња, 21. новембар 1925Москва, 2. новембар 2014) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-армије ЈНА. У периоду од 15. маја 1988. до 8. фебруара 1992. године обављао је функцију савезног секретара за народну одбрану СФР Југославије.

ВЕЉКО КАДИЈЕВИЋ
Veljko Kadijevic
Вељко Кадијевић у време док је био генерал-армије ЈНА
Датум рођења21. новембар 1925.
Место рођењаГлавина Доња, код Имотског
 Краљевина СХС
Датум смрти2. новембар 2014. (88 год.)
Место смртиМосква
 Русија
Професијавојно лице
Члан КПЈ од1943.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Распад СФРЈ
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19431992.
Чингенерал-армије
Савезни секретар за
народну одбрану СФРЈ
Период19881992.
ПретходникБранко Мамула
НаследникБлагоје Аџић в. д.
Одликовања
Орден југословенске звезде
Орден ратне заставе
Орден југословенске заставе
Орден Републике
Орден народне армије
Орден за војне заслуге
Орден братства и јединста
Орден народне армије
Орден за војне заслуге
Орден за храброст
Орден за храброст
Орден партизанске звезде
Орден заслуга за народ са сребрним венцем

Биографија

Рођен је 21. новембра 1925. године у Главини, код Имотског. Родитељи (отац Србин, а мајка Хрватица) били су пореклом из Имотског. Његов отац Душан је био учесник Шпанског грађанског рата, и умро је у Шпанији 1936. године.

Вељко је 1943. године, са свега 18 година, ступио у Народноослободилачку борбу и постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). У току рата је најпре био омладински руководилац у Имотском, а касније члан Политодјела (политичког одељења) Деветнесте севернодалматинске, а потом 26. далматинске дивизије, помоћник политичког комесара Прве далматинске ударне бригаде и помоћник политичког комесара 26. далматинске дивизије.

После ослобођења Југославије, наставио је професионалну службу у Југословенској народној армији, у којој се налазио на дужностима политичког комесара дивизије, наставника у Вишој војној академији ЈНА, команданта дивизије, начелника штаба корпуса, помоћника команданта армије и др. Завршио је Вишу војну академију и Ратну школу ЈНА, а 1963. године и Колеџ за команданте и генерале (енгл. US Army Command and General Staff College) Армије САД.

У периоду од 15. маја 1988. до 8. јануара 1992. године обављао је функцију савезног секретара за народну одбрану СФРЈ.

Од 2001. године живи у Москви, а 2008. добио је и руско држављанство. Преминуо је у Москви 2. новембра 2014. године.[1][2]

Носилац је многобројних југословенских одликовања, међу којима су Орден југословенске звезде са лентом, Орден ратне заставе, Орден југословенске заставе са лентом, Орден Републике са златним венцем, два Ордена за храброст и др.[3][4]

Дела

Објавио је следећа дела:

Референце

  1. ^ „Преминуо генерал Вељко Кадијевић”. B92.net. 21. 08. 2015. Приступљено 26. 08. 2015.
  2. ^ VLAHOVIĆ, Branko. „Преминуо генерал Вељко Кадијевић”. Novosti.rs. Приступљено 26. 08. 2015.
  3. ^ Ђукић 1994, стр. 197.
  4. ^ Франц Петерка: »Кадијевић, Вељко« У: Енциклопедија Југославије, 2. изд., том 6, Југославенски лексикографски завод „Мирослав Крлежа“. Загреб: 1990. ISBN 978-86-7053-024-9. стр. 634-635. COBISS.SR 2808327

Литература

  • Ђукић, Славољуб (1994). Између славе и анатеме: политичка биографија Слободана Милошевића. Београд: Филип Вишњић. ISBN 978-86-7363-138-7. COBISS.SR 82396423.
  • Војна енциклопедија (књига четврта). Београд, 1972. година.
  • Војни лексикон. „Војноиздавачки завод“ Београд, 1981. година.

Спољашње везе

2. новембар

2. новембар (2.11.) је 306. дан године по грегоријанском календару (307. у преступној години). До краја године има још 59 дана.

Југословенска народна армија

Југословенска народна армија (ЈНА; мкд. Југословенската народна армија (ЈНА), хрв. Jugoslavenska narodna armija (JNA), словен. Jugoslovanska ljudska armada (JLA)) је била главна оружана сила Социјалистичке Федеративне Републике Југославије од 1945. до 1992. године. Настала је 1. марта 1945. године реорганизацијом Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије (НОВ и ПОЈ) у Југословенску армију (ЈА). Године 1951. име јој је промењено у Југословенска народна армија и то име је носила све до распада СФРЈ, када је 20. маја 1992. године реорганизована и преименована у Војску Југославије. До 1980. године Врховни командант ЈНА је био маршал Југославије Јосип Броз Тито, а после његове смрти ту функцију је преузело Председништво СФРЈ, односно председник Председништва.

Атиф Дудаковић

Атиф Дудаковић (Орахова, 2. децембар 1954) бивши је генерал и командант 5. корпуса Армије Републике БиХ.

Благоје Аџић

Благоје Аџић (Придворица, код Гацка, 2. септембар 1932 — Београд, 1. март 2012), генерал-пуковник Југословенске народне армије.

Виша војна академија ЈНА

Виша војна академија ЈНА је била војна академија, која је од 1948. до 1964. године деловала у саставу Југословенске народне армије.

Живота Панић

Живота Панић (Горња Црнишава, 3. новембар 1933 — Београд, Србија, 19. новембар 2003) је био генерал-пуковник ЈНА. Био је последњи вршилац дужности Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ и последњи начелник генералштаба ЈНА.

Збор народне гарде

Збор народне гарде (ЗНГ- зенге је био колоквијални назив за припаднике ЗНГ-а) је име прве модерне хрватске војске. Основао ју је Фрањо Туђман 20. августа 1991. године. Због законских и политичких разлога била је у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске, али јединицама ЗНГ-а наређивало је Министарство одбране.

Зелене беретке (БиХ)

Зелене беретке су паравојна формација Странке демократске акције пре, током и након грађанског рата у Босни и Херцеговини.Уз Патриотску лигу и неке друге мање паравојне формације, чинили су претечу будуће про-муслиманске Армије БиХ. Познати су по бројним злочинима над заробљеним припадницима ЈНА и над српским цивилима.

Зелене беретке су одговорне за масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, за који још нико није одговарао пред судом.

Масакр у Зеници

Масакр цивила у Зеници се догодио 19. априла 1993. око поднева, када је од граната испаљених на центар Зенице са положаја ХВО-а позиционираним у Путичеву, 16 километара западно од Зенице погинуло и рањено више цивила у тренутку велике гужве.У то доба дана одвијала се велика трговачка активност у самом центру града, а у географској зони која је била гранатирана налазило око две до три хиљаде људи.Тачан број граната испаљених на центар Зенице остао је неутврђен, иако се помиње бројка од девет граната испаљених из хаубице.

Мате Бобан

Мате Бобан (Совићи, 12. фебруар 1940 — Совићи, 7. јул 1997) био је хрватски политичар из Босне и Херцеговине.

Био је један од оснивача и први предсједник Хрватске заједнице Херцег-Босне, као и оснивач и врховни заповједник Хрватског вијећа одбране, те један од предсједника Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине.

Миле Новаковић

Миле Новаковић (Кирин, 29. април 1950 — Београд, 14. септембар 2015) био је ратни официр, генерал, командант Српске Војске Крајине.

Министарство одбране Републике Србије

Министарство одбране Републике Србије је ресор Владе Републике Србије задужен за одбрану државе од унутрашњих и спољашњих војних претњи. Актуелни министар одбране је Александар Вулин. Зграда министарства се налази на општини Савски венац у Бирчаниновој улици број 5.

Момчило Перишић

Момчило Перишић (Коштунићи, 22. мај 1944) је генерал-пуковник ВЈ, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије.

Операција Врбас 92

Операција Врбас 92 је била војна операција Војске Републике Српске, која је била покренута током јула 1992. године. Борбе за Јајце су трајале до краја октобра, када је 30. лака пјешадијска дивизија ВРС заузела сам град и протерала хрватске и муслиманске снаге.

Операција ОУН за враћање поверења

Операција Уједињених нација за враћање поверења, познатије као УНКРО је завршена мисије Уједињених нација. Заменила је Заштитне снаге Уједињених нација (УНПРОФОР) у Хрватској.

Орден ратне заставе

Орден ратне заставе (мкд. Орден на военото знаме; словен. Red vojne zastave) је био одликовање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, као и одликовање Савезне Републике Југославије и Државне заједнице Србије и Црне Горе. Додељивао се од 1951. до 2006. године.

Рат у Словенији

Рат у Словенији или Десетодневни рат (словен. Slovenska osamosvojitvena vojna — „Словеначки рат за независност“ или словен. Desetdnevna vojna — „Десетодневни рат“) био је рат окарактерисан понекад као кратак конфликт на територији данашње државе Словеније, тадашње федералне јединице СФРЈ, између Словеначке територијалне одбране и Југословенске народне армије (ЈНА) после једностраног проглашења Словеније као независне државе 1991. године.25. јуна 1991. године, словеначки и хрватски парламенти донели су одлуку о проглашењу независности чиме је формално почео распад Југославије. Два дана касније јединице ЈНА напустиле су касарне и кренуле на граничне прелазе тадашње СФРЈ који су се налазили између осталог и у Словенији. Намера им је била да не дозволе измене натписа државе. Настао је рат између припадника ЈНА и словеначких територијалаца, које су предводили Јанез Јанша и Игор Бавчар. Рат је трајао десетак дана. Наиме, почетком јула Председништво СФРЈ доноси одлуку о повлачењу припадника армије из Словеније. Део армије се повукао у Хрватску. Приликом опсада војних база ЈНА у Словенији, долази до крвавих напада словеначких територијалаца на војнике тада још увек регуларне војске у тим базама. Исход оваких напада је био већи број погинулих војника, који су били на одслужењу редовног војног рока, а који су имали од 18-23 године.

Српска добровољачка гарда

Српска добровољачка гарда је била паравојна формација коју је основао и предводио Жељко Ражнатовић Аркан, услед чега је била позната и под именом Арканови тигрови или Аркановци.

Удружени злочиначки подухват

Удружени злочиначки подухват (енгл. Joint Criminal Enterprise) је правна доктрина која се користи у оптужбама Међународног кривичног суда за бившу Југославију политичким и војним елитама, за ратне злочине почињене током југословенских ратова 1991-1995.

Савезни секретари
народне одбране
Начелници
Генералштаба

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.