Вељко Бакашун

Вељко Бакашун (14. јун 1920Корчула, 17. јул 2007) је бивши југословенски ватерполо репрезентативац. Играо је у одбрани на месту бека.

Као дипломирани инжењер бродоградње, радио је у Бродосплиту, до завршетка радног века 1979. Као 17-то годишњак 1937. постаје члан ВК Јадрана из Сплита у којем остаје до завршетка ватерполо каријере 1959. године. Са Јадраном је освојио 3 титуле ватерполо првака Југославије (1946, 1954, 1957).

Одмах после Другог светског рата постао је и државни репрезентативац. Са репрезентацијој је два пута учествовао на Летњим олимпијским играма 1948 у Лондону и 1952 у Лондону. У Лондону, репрезентација је била друга и освојила своју прву олимпијску медаљу.

Имао је и запажене резултате на наступима на европским превенствима, па тако 1950 у Бечу, освајају бронзу, а 1954 у Торину сребро.

На такмичењу „Трофео Италија“ тадашњем незваничном првенству света 1953. године у холандском граду Најмегену освајају златну медаљу.

После престанка бављења ватерполом, његова га је љубав према мору одвела у Једриличарски клуб Лабуд из Сплита, где је једно време био и председник.

Са својим бродом Јадран редовно је учествовао у једриличарским регатама и у својим позним годинама. Последња регата на којој је учествовао у 86 години била је традиционална Мрдујска регата 2006.

Умро је у Корчули 2007. са пуних 87 година.

Вељко Бакашун
Личне информације
Датум рођења 14. јун 1920.
Датум смрти 17. јул 2007. (87 год.)
Место смрти Корчула,
Хрватска
Држављанство  СФРЈ
 Хрватска
Играчке информације
Позиција бек
Сениорска каријера
ГодинеКлубови
1937—1958 ВК Јадран Сплит
Репрезентативна каријера
Југославија Југославија

Спољашње везе

Југославија на Летњим олимпијским играма 1952.

Спортистима Југославије је ово били седмо учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1952. у Хелсинкију била заступљена са 96 учесника који су учествовали у 11 спортских дисциплина.

Спортисти из Југославије су на овим играма освојили још три медаље, једну златну и две сребрне. Освојена је прва медаља у веслању и ватерполу и потврђена је сребрна медаља са претходних игара у фудбалу.

Југославија на олимпијским играма

Југославија је први пут на Летњим олимпијским играма учествовала 1920. године под заставом и именом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. На својим првим Олимпијским играма Југославија је имала укупно седамнаест представника . који су се такмичили у једином спорту у којем је узела учешће, фудбалу. На свом првом учешћу Југославија није освојила ниједну медаљу. Фудбалери су на олимпијском фудбалском турниру заузели четрнаесто место са два пораза из две утакмице.

Пре овог првог учешћа, спортисти из Хрватске, Словеније и са територије Војводине су учествовали на олимпијадама такмичећи се за Аустрију или Мађарску јер су пре Првог светског рата

ове територије припадале Аустроугарској, а међу овим спортистима били су и освајачи олимпијских медаља Момчило Тапавица, Милан Нералић и Рудолф Цветко. Краљевина Србија је као самостална држава имала своја два представника још на Олимпијади 1912. године.

Југославија је била представљана од стране спортиста под четири различита имена држава:

Краљевина Југославија (званично Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца до 1929) од 1920–1936

Федеративна Народна Република Југославија од 1948. до 1963.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија од 1963. до 1992. ЗОИ

Савезна Република Југославија, формирана од заједнице две државе Србије и Црне Горе у периоду од 1996–2002Две од Југославије отцепљене државе, Хрватска и Словенија, су своја такмичења на олимпијадама као независни тимови почели од ЗОИ 1992.. На Летњим олимпијским играма 1992. у Барселони су као независни такмичари учествовали спортисти из СР Југославије и Македоније зато што су Уједињене нације увеле међународне санкције Југославији, а Олимпијски комитет Македоније још није био оформљен. Од ЛОИ 2008. свих шест бивших република Југославије се независно такмиче на Олимпијским играма.

Југославија је била домаћин Зимских олимпијских игара 1984. у Сарајеву, а Београд је био кандидат за домаћина Летњих олимпијских игара 1992.

Ватерполо за мушкарце на Летњим олимпијским играма 1948.

Прве послератне олимпијске игре одржане у Лондону Енглеска, 1948. године за ватерполо су биле десето појављивање у званичним олимпијским такмичењима. Учествовало је укупно 18 репрезентација и прва три места су заузеле репрезентације, Италије, Мађарске и Холандије

Ватерполо за мушкарце на Летњим олимпијским играма 1952.

Једанаести ватерполо турнир на олимпијским играма је одржан 1952. у Хелсинкију, Финска. За олимпијски турнир се пријавила укупно 21 репрезентација. Победник турнира и олимпијски шампион по трећи пут је постала репрезентација Мађарске, друга је била репрезентација Југославије а на треће место се пласирала репрезентација Италије. Треће учешће репрезентације Југославије на олимпијским турниру је донело и медаљу, и то сребрну.

Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ)

Следећи списак представља списак југословенских олимпијаца по спортовима који су се такмичили на Олимпијским играма у периоду од 1920. до Зимских олимпијских игара 1992. За списак олимпијаца СР Југославије погледај: Списак српских олимпијаца и Списак црногорских олимпијаца.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.