Ветар

Ветар (ијек. вјетар) струјање је гасова у великом обиму. На површини планете Земље, ветар се састоји из великих покрета ваздушних маса. Појам ветра у свемиру, означава првенствено сунчев ветар, који се састоји из кретања гасова или наелектрисаних честица са Сунца кроз свемир, док се под појмом планетарни ветар подразумева испуштање лакших хемијских елемената из атмосфере планете у свемир.

Ветрови на Земљи су обично подељењи по њиховој просторној скали, брзини, врсте сила које их изазивају, подручја у којима дувају и ефектима које изазивају. Најснажнији ветрови на планетама у Сунчевом систему измерени су на Нептуну и Сатурну. Ветрови имају различите аспекте, један од најважнијих је њихова брзина, осим тога важна је и густина гасова који су укључени, те садржај енергије односно енергија ветра.

У метеорологији, ветрови се често разликују према њиховој снази и правцу из којег дувају. Снажни, али краткотрајни, замаси ветра велике брзине називају се удари ветра. Снажни ветрови нешто дужег трајања називају се олује. Дуготрајни ветрови имају различита имена повезана са њиховом просечном снагом, попут поветарца, олује, урагана или тајфуна. Према дужини трајања ветрови могу дувати неколико минута током олује, док локални поветарци настали загревањем површина могу трајати и до неколико сати. Осим тога, постоје и глобални ветрови, настали због разлике у апсорпцији сунчеве енергије између климатских зона на Земљи. Два основна узрока атмосферских циркулација у великом обиму су различит интензитет загревања између полова и екватора те ротација планете (Кориолисов ефект). У тропским подручјима, ниска термална циркулација изнад површине и високих планина може довести до монсунске циркулације. У приобалним подручјима, јавља се циклус копнено-морских ветрова који дефинише локалне ветрове, док у подручјима са варијабилним надморским висинама, јављају се ветрови између планина и долина.

У људској цивилизацији, ветар је инспирирао митологију, имао утицаја на историјске догађаје, повећао и проширио обим транспорта и начина ратовања, дао извор снаге за механички рад, електричну енергију и рекреацију. Искориштавањем снаге ветра људи су успели да плове бродовима преко Земљиних океана. Балони испуњеним врућим ваздухом искориштавају ветар како би летели краће летове, док га летилице са мотором искориштавају како би повећали узгон и смањиле потрошњу горива. Подручја удара ветра која узрокују различити временски феномени могу довести до опасних ситуација за авионе. Када снага ветра постане довољно велика, могућа су оштећења објеката направљених људском руком и рушења дрвећа.

Ветар може и обликовати рељефне облике путем разних еолских процеса попут настанка плодног земљишта као што је лес (прапор) или путем ерозије. Прашина из великих пустиња се може премештати на велике удаљености од свог изворног подручја помоћу ветрова. Ветрови које убрзава нераван терен и који су повезани са појавом велике количине прашине добили су регионална имена у разним деловима света због свог значајног утицаја на та подручја. Ветрови знатно утичу на ширење шумских пожара. Они такође распрашују семена многих биљака, омогућавајући опстанак и ширење тих биљних врста, као и популације летећих инсеката. Када су у комбинацији са ниским температурама, ветрови негативно утичу на животиње, нарочито на стоку и људе. Ветар може утицати и на количину хране за неке животиње, као и на њихове стратегије при лову и одбрани.

Bora-Croatia
Ветар

Узроци настанка

Anemometer 2745
Анемометар са лопатицама на усправној оси

Ветар настаје због разлика у атмосферским притисцима. Када је постоје такве разлике, ваздух се почиње кретати из подручја са вишим према подручју са нижим притиском, што узрокује појаву ветрова различитих брзина. На ротирајућој планети, ваздух се може одбити путем Кориолисовог ефекта, осим тачно на екватору. Глобално, постоје два основна покретајућа фактора у шеми ветрова у великом обиму (атмосферска циркулација): различито загревање између екватора и полова (разлика у апсорпцији сунчеве енергије што доводи до сила потиска) и ротација планете. Даље од тропских подручја и изнад ефекта трења по површини, глобални ветрови имају тежњу да се геострофски уравнотежују. У близини површине Земље, трење узрокује успоравање ветра у односу на горње слојеве атмосфере. Површинско трење тера ветрове да дувају у унутрашњост подручја са нижим атмосферским притиском.[1] Нова, контроверзна теорија наводи да се атмосферски градијенти дешавају кондензацијом воде индуцираној шумама, што резултира позитивим циклусом одзива шуме, исисавајући влажни ваздух из приобалних подручја.[2]

Occluded mesocyclone tornado5 - NOAA
Анемометар са лопатицама на усправној оси

Ветрови дефинисани помоћу равнотеже физичких сила користе се у разматрању и анализи профила ветрова. Они су корисни за поједностављење једначина атмосферских кретања и за прављење квалитативних аргумената о усправној и водоравној дистрибуцији ветрова. Геострофска компонента ветра је резултат равнотеже између Кориолисових сила и силе градијента притиска. Она дува паралелно са изобарама и приближно дува изнад најнижег слоја атмосфере у умереним географским ширинама.[3] Термални ветар је разлика у геострофском ветру између два нивоа у атмосфери. Он постоји само у атмосфери са водоравним температурним градијентима.[4] Агеострофска компонента ветра је разлика између стварног и геострофског ветра, која је одговорна за ваздух који попуњава циклоне током времена.[5] Градијентни ветар је сличан геострофском али укључује и центрифугалну силу (или центрипетално убрзање).[6]

Мерење

AristotelesCompass
Ветрови према Аристотелу
Im Salar de Uyuni
Формација стена настала ерозијом ветра (Боливија)

Смер ветра обично се изражава појмом правца одакле он долази. На пример, ветар северац дува са севера према југу.[7] Казаљка ветроказа показује смер ветра.[8] На аеродромима се за одређивање смера ветра обично користи чуњасто платно отворено с оба краја (ветрени рукав), а којим је могуће проценити и брзину ветра на основу угла његовог подизања.[9] Брзина ветра се мери анемометром, који се обично састоји из ротирајућих лопатица или пропелера. Ако је потребна висока фреквенција мерења (у научним апликацијама), ветар се може мерити брзином ширења ултразвучних сигнала или помоћу ефекта вентилације на отпор загријане жице.[10] Друга врста анемометра користи Питотове цеви које искориштавају предности разлика у притисцима између унутрашње и вањске цеви која је изложена ветру, како би се одредио динамички притисак, на основу чега се даље израчунава брзина ветра.[11]

Брзина континуираног дувања ветра се обично мери на висини од 10 м те се узима вредност брзине у временском периоду од 10 минута. Метеоролошке службе у САД извјештавају о брзини ветра која је мери просечно једну минуту кад су у питању тропски циклони,[12] док се за потребе метеоролошких опсервација узима временски период од 2 минуте.[13] У Индији мерења брзине ветра се обично исказују као просечна континуирана брзина ветра током три минуте.[14] Познавање вредности просечне брзине је врло важно, јер је вредност континуираног ветра током једне минуте око 14% виша од његове просечне брзине током десетоминутног периода.[15] Кратки замаси ветра веома велике брзине називају се удари ветра, а једна техничка дефиниција удара ветра наводи да је то максимум који за 10 чворова (16 km/h) прелази најнижу брзину ветра мерену током интервала од 10 минута. Вихор је удвостручење брзине ветра изнад неког нивоа, а које траје једну минуту или дуже.

За одређивање висинских ветрова, користе се радиосонде, која мери брзину ветра помоћу ГПС-а, радио навигације (LORAN) или радарског праћења сонде.[16] Осим тога, кретање метеоролошког балона се може пратити са земље визуално помоћу теодолита.[17] Развијене су и технике удаљеног очитавања брзине ветра укључујући SODAR, Доплерове лидаре и радаре, који могу мерити Доплеров ефект електромагнетног зрачења одбијеног или распршеног од лебдећих аеросола или молекула, те радиометрима и радарима који се користе за мерење таласања површине океана из свемира или авиона. Таласање океана може да послужи за процену брзине ветра близу морске површине. Слике добијене са геостационарних сателита такође се могу користити за процене ветрова кроз атмосферу на основу тога колико се облаци померају у периоду између два сателитска снимања. Ветроинжењерство проучава ефекте ветрова на околину грађевина, попут зграда, мостова и многих других вештачких објеката.

Скале брзине

Историјски, Бофорова скала силе ветра омогућава искуствени опис брзине ветра заснован на посматраним условима на мору. Првобитно, ова скала је садржавала 13 нивоа, али је током 1940-тих скала проширена на 17 нивоа.[18] На њој су наведени генерални појмови који сугеришу ветрове различитих просечних брзина попут лахора, поветарца, олујног ветра или урагана. Према овојх скали, ветрови олујних брзина ограничени су између 52 km/h и 102 km/h, а детаљнија подела међу њима описује се придевима попут умереног, лаког, снажној, те се такви придеви користе за разлучивање снаге ветра унутар категорије олуја.[19] Јак оркански ветар има брзине почев од 104 km/h до 117 km/h.[20] Терминологија тропског циклона разликује се од једног до другог подручја на Земљи. Већина океанских базена користе просечне брзине ветра код одређивања категорије тропског циклона.

Осим Бофорове, постоје још и TORRO и Фујитина скала.

Кориштење ветра

Историја

Windenergy
Модерна ветротурбина

Као природна сила, ветар се често персонифицирао у облику једног или више божанстава или натприродних израза у многим древним културама. Вају је хиндуистичко божанство ветра.[21][22] Грчка божанства ветра била су браћа Анемои: Бореас, Нотос, Зефирос, Еурос и други.[22] Еол, по неким интерпретацијама владар или управитељ четири ветра, такође је био описиван и као Астреј, божанство сумрака који је родио четири ветра са Ејом, божицом зоре. Стари Грци су познавали сезонске промене ветрова, што су показали изградњом „Куле ветрова“ у Атини.[22] Венти су били римска божанства ветра.[23]

Фујин је било јапанско божанство ветра и једно од најстаријих шинтоистичких божанстава. Према легенди, он је био присутан током стварања света и прво је пустио ветрове из своје торбе да очисте свет од магле.[24] У нордијској митологији, божанство ветра је Нјорд.[22] Такође су постојала и четири дваргара (нордијска патуљка): Norðri, Suðri, Аустри и Вестри, а вероватно и четири мужјака јелена Игдрасила, персонификације четири ветра и пандани четири грчка божанстава ветра.[25] Стрибог је назив словенског божанства ветра, неба и ваздуха. Они су веровали да је он предак ветрова из осам смерова.[22]

Транспорт

Постоји много различитих облика бродова који користе ветар за погон, а сви они имају одређене основне заједничке ствари. Уз изузетак роторских бродова који користе Магнусов ефекат, сваки једрењак има труп и најмање један јарбол који држи једра уз помоћ којих се брод креће деловањем ветра.[26] Океанска путовања једрењацима трајала су и до неколико месеци,[27] а међу највећим потешкоћама и опасностима била су споро кретање или стајање због недовољно јаког ветра,[28] и опасност од скретања с курса због снажних олуја или ветрова у погрешном смеру који су спречавали кретање у жељеном смеру.[29] Изузетно снажне олује могле су изазвати потонуће брода и страдање целе посаде и путника.[30] Једрењаци су могли превозити само ограничене количине потрепштина у свом товару, тако да су се дуга путовања морала пажљиво планирати како би се укључиле неопходне намирнице, као и свежа вода.[31]

Извор енергије

У историји, древни Синхалези у Анурадхапури и другим градовима широм данашње Шри Ланке користили су монсунске ветрове за погон пећи још од 300. п. н. е.[32] Пећи су прављене на путу монсунских ветрова ради искориштавања снаге ветра, те су такве пећи могле постизати температуре и до 1200 °C. Постоје стари историјски извори о првобитним ветрењачама које су се користиле за погон оргуља у 1. веку н.е.[33] Прве практичне ветрењаче касније су направљене у Систану, Авганистан у 7. веку. То су биле ветрењаче са усправном осовином на коју су биле постављене дуга усправна погонска вратила са четвртастим лопатицама.[34] Израђиване са шест до дванаест лопатица прекривених трстиком или сличним покривним материјалима, древне ветрењаче су се користиле за мрвљење кукуруза или вађење воде из бунара, а такође су се користиле и за млевење жита те прераду шећерне трске.[35] Ветрењаче са водоравним осовинама су се касније прошириле у северозападној Европи почев од 1180-тих, углавном за млевење жита, а многе холандске ветрењаче и данас постоје. Снага ветра из висинских ветроелектрана је у фокусу преко 30 светских компанија које користе технологију привезивања уместо торњева на земљи на бази притиска.[36] Осим тога, постоје настојања да се уштеде фосилна горива које користе теретни бродови тако што се користи механичка енергија добијена из кинетичке енергије ветра помоћу веома великих змајева или једара привезаних за брод.

Снага ветра

Енергија ветра је облик кинетичке енергије ваздуха у кретању. Кинетичка енергија одређеног дела ваздуха масе m и брзине v одређена је формулом ½ m v2. Да би се нашла маса дела ваздуха који пролази окомито кроз површину A (а која може бити површина ротора турбине), множи се његова запремина након времена t која је прошла са густином ваздуха ρ, што даје m = A v t ρ. На тај начин могуће је наћи укупну енергију ветра помоћу једначине:

Деривирањем уз узимање протока времена да би се израчунала стопа повећања енергије, може се пронаћи укупна снага ветра једначином:

Снага ветра је стога пропорционална кубику брзине ветра. Укупна снага ветра би се могла у потпуности ухватити ако би се брзина ветра свела на нулу. Међутим у реалним условима код ветротурбина то није могуће, јер ухваћени ветар такође мора и да напусти турбину (прође кроз њу). Однос између улазне и излазне брзине ветра се мора узети у обзир при прорачунима. Користећи концепт цеви тока, највећа могућа снага ветра која се може извући помоћу ветротурбине износи 59% укупне теоретске снаге ветра.[37]

Аналогне појаве у природи (физици)

Ветар се може упоредити са током воде (било као река, било као водопад), кретањем тела (нпр куглице) низ стрму раван или слободан пад, са струјом у металном проводнику ... увек је у питању кретање као последица различитих потенцијала.

Метеорологија

  • Свака метеоролошка станица као један од основних параметара, поред температуре, влажности, броја сунчаних сати, мери и брзину ветра. Брзина ветра се изражава обично као колико километара на сат, али постоји начин да се брзина изражава у бофорима.
  • „Чили фактор“ је појава да је температура објективно много нижа ако дува ветар. Постоје таблице на основу којих се то израчунава. Заправо ради се о томе да у хладној атмосфери ако је човек добро обучен око њега се формира слој топлог ваздуха, као последица одавања топлоте самог тела, као изолатор. Ветар тај вазух одува, тако да брзо хлади организам.
  • Познато је правило да ако човека у планини затекне мећава са јаким вертом, треба тражити заклон, максимално се утоплити и мировати док невреме не прође

Економски аспекти

Ветар има значајне економске ефекте на друштво

Позитивни

  • Кретање коришћењем снаге ветра. Ова примена је актуелна од најстаријих дана и при томе се мисли на једрилице, једрењаке и слична пловила. До појаве пароброда је био и једини могући начин кретања пловила на великим растојањима. Галије са веслачима су ипак имале ограничен домет.
  • Покретањем различитих елиса и сличног што је снагу ветра претварало у кружно кретање које је даље покретало неки следећи извор енергије. Ту се пре свега мисли на ветрењаче које су служиле као млинови. Данас ветрењаче такође раде као генератори, тј. снагу ветра претварају у електричну енергију.
  • Податак о интензитету ветра на некој локацији је битан за доношење привредних одлука. Нпр. овај податак је битан код изградње аеродрома, постављање сателитских антена (земаљске сателитске станице) и сл...
  • У ваздухопловству познавање ветра се користи за максималан долет једрилица.

Негативни

  • Ветрови великих брзина (торнадо, ураган...) могу имати катастрофалне последице по човека и његову околину.

Здравствени аспекти

Позитивни

  • У великим градовима ветрови су «чистачи» загађеног ваздуха, који настаје као последица аутомобилских издувних гасова али и као последица различитих сагоревања. Постоје градови у којима нема или је врло мало ветра тако да због повећаног смога се проглашава «смог аларм» те забрањује кретање путничким возилима нпр у центру града. То може да потраје данима. У такве градове спада Берлин.

Негативни

Доказано је да ветар који траје дуго, данима и недељама изазива у већој или мањој мери нервно растројство. У долини реке Роне, у Француској је познат ветар који дува око три месеца годишње. Статистички је доказано да се број злочина у том периоду рапидно повећава. Чак се на суду као олакшавајућа околност узима да се злочин десио у доба године када дува тај ветар

Ветар и људска култура

У Србији постоји веровање да су неки „људи ветрењаци“. То су вероватно, иначе нервно лабилне особе, које за време «док дува ветар» могу «долетети» и срушити вам оџак. Те особе су углавном повучене и ћутљиве и «треба их избегавати» и «не љутити»!

  • ветар се користи за различите спортске активности и забаву. Користе се «змајеви», падобрани већих површина којима се може управљати, једрилице (пловила), једрилице (за летење) и сл...
  • у поједним атлетским дисциплинама (нпр. трчање 100 м) судије мере брзину ветра и рекорди се не признају ако је ветар дувао, „у леђа“, брже од установљене границе

Улога ветра у човековом животу је очигледно велика. Многи романи, филмови у свом наслову или садржају имају ветар као једну компонету. Да наведемо само неке «Прохујало са вихором», «Оркански висови»

Референце

  1. ^ JetStream (2008). „Origin of Wind”. Nacionalni meteorološki servis - Southern Region Headquarters. Приступљено 16. 2. 2009.
  2. ^ Makarieva, Anastassia; V. G. Gorshkov; D. Sheil; A. D. Nobre; B.-L. Li (1. 2. 2013). „Where do winds come from? A new theory on how water vapor condensation influences atmospheric pressure and dynamics”. Atmospheric Chemistry and Physics. 13 (2): 1039—1056. Bibcode:2013ACP....13.1039M. doi:10.5194/acp-13-1039-2013. Приступљено 1. 2. 2013.
  3. ^ Glossary of Meteorology (2009). „Geostrophic wind”. Američko meteorološko društvo. Архивирано из оригинала на датум 16. 10. 2007. Приступљено 18. 3. 2009.
  4. ^ Glossary of Meteorology (2009). „Thermal wind”. Američko meteorološko društvo. Архивирано из оригинала на датум 17. 07. 2011. Приступљено 18. 3. 2009.
  5. ^ Glossary of Meteorology (2009). „Ageostrophic wind”. Američko meteorološko društvo. Архивирано из оригинала на датум 22. 08. 2011. Приступљено 18. 3. 2009.
  6. ^ Glossary of Meteorology (2009). „Gradient wind”. Američko meteorološko društvo. Архивирано из оригинала на датум 28. 05. 2008. Приступљено 18. 3. 2009.
  7. ^ JetStream (2008). „How to read weather maps”. Nacionalni meteorološki servis. Архивирано из оригинала на датум 22. 06. 2012. Приступљено 16. 5. 2009.
  8. ^ Glossary of Meteorology (2009). „Wind vane”. Američko meteorološko društvo. Архивирано из оригинала на датум 18. 10. 2007. Приступљено 17. 3. 2009.
  9. ^ Glossary of Meteorology (2009). „Wind sock”. Američko meteorološko društvo. Архивирано из оригинала на датум 22. 06. 2012. Приступљено 17. 3. 2009.
  10. ^ Glossary of Meteorology (2009). „Anemometer”. Američko meteorološko društvo. Архивирано из оригинала на датум 06. 06. 2011. Приступљено 17. 3. 2009.
  11. ^ Glossary of Meteorology (2009). „Pitot tube”. Američko meteorološko društvo. Архивирано из оригинала на датум 22. 06. 2012. Приступљено 17. 3. 2009.
  12. ^ Tropical Cyclone Weather Services Program (1. 6. 2006). „Tropical cyclone definitions” (PDF). Nacionalna meteorološka služba. Приступљено 30. 11. 2006.
  13. ^ Office of the Federal Coordinator for Meteorology: Federal Meteorological Handbook No. 1 – Surface Weather Observations and Reports September 2005 Appendix A: Glossary. Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 26, 2005) (на језику: енглески), pristupljeno 6. aprila 2008.
  14. ^ Jain, Sharad K.; Agarwal, Pushpendra K.; Singh, Vijay P. (2007). Hydrology and Water Resources of India. Springer. стр. 187. ISBN 978-1-4020-5179-1. Приступљено 22. 4. 2009.
  15. ^ Jan-Hwa Chu (1999). „Section 2. Intensity Observation and Forecast Errors”. Mornarica SAD. Приступљено 4. 7. 2008.
  16. ^ Glossary of Meteorology (2009). „Rawinsonde”. Američko meteorološko društvo. Архивирано из оригинала на датум 06. 06. 2011. Приступљено 17. 3. 2009.
  17. ^ Glossary of Meteorology (2009). „Pibal”. Američko meteorološko društvo. Архивирано из оригинала на датум 10. 11. 2007. Приступљено 17. 3. 2009.
  18. ^ Saucier, Walter J. (2003). Principles of Meteorological Analysis. Courier Dover Publications. ISBN 978-0-486-49541-5. Приступљено 9. 1. 2009.
  19. ^ „Glossary of Meteorology”. Američko meteorološko društvo. 2009. Архивирано из оригинала на датум 22. 06. 2012. Приступљено 18. 3. 2009.
  20. ^ „Glossary of Meteorology, Storm”. Američko meteorološko društvo. 2009. Архивирано из оригинала на датум 15. 10. 2007. Приступљено 18. 3. 2009.
  21. ^ Gibbs, Laura (16. 10. 2007). „Vayu”. Encyclopedia for Epics of Ancient India. Приступљено 9. 4. 2009.
  22. 22,0 22,1 22,2 22,3 22,4 Jordan, Michael (1993). Encyclopedia of Gods: Over 2, 500 Deities of the World. New York: Facts on File. стр. 5, 45, 80, 187—188,243,280,295. ISBN 978-0-8160-2909-9.
  23. ^ Theoi Greek Mythology (2008). „Anemi: Greek Gods of the Winds”. Aaron Atsma. Приступљено 10. 4. 2009.
  24. ^ Boardman, John (1994). The Diffusion of Classical Art in Antiquity. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-03680-9.
  25. ^ Orchard, Andy (1997). Dictionary of Norse Myth and Legend. Orion Publishing Group. ISBN 978-0-304-36385-8.
  26. ^ Ernest Edwin Speight; Robert Morton Nance (1906). Britain's Sea Story, B.C. 55-A.D. 1805. Hodder and Stoughton. стр. 30. Приступљено 19. 3. 2009.
  27. ^ Griggs, Brandon; King, Jeff (9. 3. 2009). „Boat made of plastic bottles to make ocean voyage”. CNN. Приступљено 19. 3. 2009.
  28. ^ Cardwell, Jerry (1997). Sailing Big on a Small Sailboat. Sheridan House, Inc. стр. 118. ISBN 978-1-57409-007-9. Приступљено 19. 3. 2009.
  29. ^ Lavery, Brian; Patrick O'Brian (1989). Nelson's navy. Naval Institute Press. стр. 191. ISBN 978-1-59114-611-7. Приступљено 20. 6. 2009.
  30. ^ Underwater Archaeology Kids' Corner (2009). „Shipwrecks, Shipwrecks Everywhere”. Historijsko društvo Wisconsina. Приступљено 19. 3. 2009.
  31. ^ Carla Rahn Phillips (1993). The Worlds of Christopher Columbus. Cambridge University Press. стр. 67. ISBN 978-0-521-44652-5. Приступљено 19. 3. 2009.
  32. ^ Juleff, G. (1996). „An ancient wind powered iron smelting technology in Sri Lanka”. Nature. 379 (3): 60—63. Bibcode:1996Natur.379...60J. doi:10.1038/379060a0.
  33. ^ A.G. Drachmann (1961). „Heron's Windmill”. Centaurus. 7: 145—151.
  34. ^ Ahmad Y Hassan; Donald Routledge Hill (1986). Islamic Technology: An illustrated history. Cambridge University Press. стр. 54. ISBN 978-0-521-42239-0.
  35. ^ Donald Routledge Hill (1991). Mechanical Engineering in the Medieval Near East. Scientific American. стр. 64—69.
  36. ^ Lohrmann, Dietrich (1995). „Von der östlichen zur westlichen Windmühle”. Archiv für Kulturgeschichte. 77 (1): 1—30. doi:10.7788/akg.1995.77.1.1.
  37. ^ The Physics of Wind Turbines. Kira Grogg Carleton College (2005). pp. 8. (PDF). Pristupljeno 3.11.2011.

Спољашње везе

Југо (ветар)

Југо или широко (такође и јужина и шилок; итал. sirocco, scirocco) је топао и сув ветар који дува из северне Африке (углавном из Либије) и који прелазећи преко Средоземног мора постаје влажан, нарочито у јесењим месецима

Бели ветар

Бели ветар је врста ветра. То је јак југо који на северним падинама Динарских планина има особине ветра фена па испушује тло и суши биљке. Назив Бели ветар с користи у народу у Босни и Херцеговини, а понекад га зову и Бели град.

Близард (ветар)

Близард је мећава, врста ветра који дува у Северној Америци. Ово је веома јак и хладан ветар који настаје продором арктичког ваздуха. Изазива снежне вејавице.

Бура

Бура (северњак, север, ит. bora) је врло јак ветар, који повремено дува посебно у хладније доба године у северном делу источне обале Јадранског мора, а и у неким другим крајевима на Земљи.

Врло је значајна природна појава, јер знатно утиче на живот људи, организама и развој вегетације. Бура долази с копна и дува, прелазећи било и обронке горског ланца, углавном смером према мору. Дува обично великом, каткада орканском снагом, нарочито тамо где се планине протежу близу морске обале.

Врућ ветар

Врућ ветар је југословенска телевизијска серија, снимљена у продукцији Телевизије Београд 1979. године. Сценарио је написао Синиша Павић, по свом истоименом роману, у сарадњи са Љиљаном Павић, а режирао је Александар Ђорђевић. Серија има 10 епизода које су премијерно емитоване у периоду од 6. јануара до 10. марта 1980. године.Серија је осим на просторима бивше Југославије емитована у Чехословачкој, Румунији, Бугарској, Аустрији и Мађарској где је проглашена за најбољу телевизијску серију свих времена.Улога Шурде је Љубиши Самарџићу донела велику популарност. Осамдесетих је у Мађарској проглашен за најбољег глумца где га је на Неп стадиону дочекало 100.000 људи, а после великог успеха серије проглашен је за глумца године и у Бугарској и Румунији.Упоредо са серијом, снимљен је и филм „Авантуре Боривоја Шурдиловића“.

Горњак (ветар)

Горњак (горски ветар, ноћник, катабатички ветар) је врста ветра који у току ноћи дува са планинских врхова где је поље високог ваздушног притиска, ка пољу ниског притиска, које се налази у долини.

Долњак

Долњак (долински ветар, даник, анабатички ветар) је врста ветра који у току дана дува из долина, где је поље високог ваздушног притиска, ка пољу ниског притиска, које се налази на планинским врховима.

Дух

Дух (грч. пнеума, нус и психа; лат. spiritus, mens, animus и anima; хебр. руах, арап. рух) јест вишеслојан филозофски појам који може имати разна значења, од којих су нека:

нематеријална страна човекова, слична души, која може напустити тело;

унутрашња суштина човека, свеукупност карактера, знања и убеђења;

свеопшти карактер неке ствари, на пример: дух епохе, народни дух, дух времена;

велики Дух у веровањима америчких староседелаца;

свети Дух у хришћанству;

дисање, дување, ваздух;

покретачка сила у човеку;

привиђење;

злодух;

авет

Катанцаро

Катанцаро (итал. Catanzaro) град је у Италији. Катанцаро је управно средиште покрајине Калабрије у јужном делу државе и главни град истоименог Округа Катанцаро. Међутим, овај град није највећи град и привредно „срце“ покрајине, већ је то Ређо ди Калабрија.

Катанцаро је познат као "Град три В":

Свети Виталино, светитељ-заштитник града;

Сомот, град је важно трговиште свилом још од времена Византије;

Ветар, град је познат по снажним ветровима са оближњег Јонског мора.

Кошава

Кошава је југоисточни ветар, који дува са Карпата. Доноси суво и хладно време и има велики утицај на локалну климу. Најчешће дува током јесени и зиме. Удари ветра могу достизати брзину и до 100 km/h, мада се просечна брзина ветра креће између 25 и 45 km/h. Забележене су и топле кошаве. Осећа се на северу до Суботице, на југу до Ниша а на западу до Шида.Настаје када је висок ваздушни притисак над Украјином, а низак над западним Средоземљем. Најјача је на улазу у Ђердапску клисуру.

Зими може изазвати пад температуре на -30 °C (-22 ° F). У лето је хладно и прашњаво. Она варира дневно, и најјача је између 5:00 и 10:00 ујутру. Кошава је обично узрокована зонама ниског притиска преко Јадранског мора и одговарајуће зоне високог притиска у јужној Русији.Брзина и појава ветра Кошава опала је од 1949. до 2010. Иста студија показала је да Кошава обично траје два до три дана, а једнодневни догађаји су веома ретки.Име се такође традиционално користи у северозападној Бугарској, што значи југоисточни или источни ветар. Постоји изрека: „Када кошава удари, Нишава се замрзава“.

Санта Ана (ветар)

Санта Ана је катабатички ветар који дува на пацифичкој обали Северне Америке. Дува током зиме, веома је јак, сув и топао. Јавља се у јужној Калифорнији (САД) и Доњој Калифорнији (Мексико).

Сунце

Сунце је нама најближа и најбоље проучена од свих звезда. Око њега кружи 8 планета и њихови сателити, 5 патуљастих планета, астероиди, комете, метеори и честице космичке прашине, тако да Сунце представља средишњу звезду Сунчевог система. Енергија Сунца у виду сунчеве светлости и топлоте омогућава живот на Земљи путем процеса фотосинтезе и утиче на климу и време на Земљи. Средња удаљеност између Сунца и Земље је 149 600 000 km или једна астрономска јединица, што светлост пређе за 8 минута и 18 секунди.

Сунце је готово савршена кугла (разлика између екватора и пола је само 10 km) и састоји се од гасовите вруће плазме. Оно има јако магнетно поље. Пречник Сунца је око 1 392 000 km, што је 109 пута веће од Земље и масу од око 2×1030 килограма, те је 330.000 теже од Земље, и оно сачињава 99,86 % масе целог Сунчевог система.Сунце се састоји од водоника (око 74% његове масе или 92% његове запремине), хелијума (око 24% масе и 7 % запремине) и мале количине осталих елемената, укључујући гвожђе, никл, кисеоник, силицијум, сумпор, магнезијум, угљеник, неон, калцијум и хром.

Сунце припада спектралној класи G2V. G2 означава да је температура на површини приближно 5.500 °C (5.780 K), што му даје белу боју, мада се Сунце чини жуто због атмосферског расипања, које уклања таласе краћих таласних дужина (плаву и љубичасту светлост) и оставља спектар фреквенција које људско око опажа као жуто. Ово расипање даје околном небу његову плаву боју. Када се Сунце налази ниско на небу расипа се још више светлости, па се Сунце чини наранџасто или црвено. Сунчев спектар садржи линије јонизованих и неутралних метала, као и врло слабе водоникове линије. Слово V (римски број 5) у ознаци спектралне класе показује да је Сунце звезда главног низа. Ово значи да оно генерише своју енергију нуклеарном фузијом језгара водоника у хелијум.Сунце је некада сматрано малом и безначајном звездом, али данас је познато да је оно светлије од 85% звезда у галаксији Млечни пут, од које су већина црвени патуљци. Апсолутна магнитуда је +4,83, али будући нам је Сунце пуно ближе од осталих звезда, видимо га као најсјајније небеско тело с привидном магнитудом -26,74. Спољашњи део Сунчеве атмосфере, који се назива корона, стално испушта део плазме у свемир у облику Сунчевог ветра, као струја електрисаних честица која се шири до отприлике 100 астрономских јединица (АЈ – удаљеност од Земље до Сунца). Балон међузвездане материје коју ствара Сунчев ветар назива се хелиосфера: то је највећа непрекидна структура у Сунчевом систему. Осим Земље и других планета, око Сунца круже и астероиди, комете, метеороиди, транс-нептунски објекти у Којперовом појасу и честице прашине.Сунце кружи око центра галаксије Млечни пут на удаљености од приближно 26-27.000 светлосних година од центра галаксије, и креће се у правцу сазвежђа Лабуд. Оно обиђе један круг око центра галаксије за око 225-250 милиона година (једна галактичка година). За њену орбиталну брзину се сматрало да износи 220±20 km/s, али новије процене дају 251 km/s. Ово износи једну светлосну годину сваких 1194,5 година или једну астрономску јединицу сваких 7 дана.

Како се цели свемир шири, тако се и ми крећемо заједно с нашом галаксијом или Млечним путем, према констелацији Хидра и то брзином од 550 km/с. Најближа нам је звезда Алфа Кентаур, која је удаљена 4,2 године светлости. Ако узмемо у обзир кретање наше галаксије Млечног пута и окретање око центра галаксије, онда је резултанта кретања нашег Сунца 370 km/s, у смеру сазвежђа Лав и Пехар.

Сунчев ветар

Сунчев ветар, или соларни ветар, је струја наелектрисаних честица (плазма), коју избацује горња атмосфера Сунца. Састоји се од високоенергетских електрона или протона енергије око keV. Честице успевају да делимично побегну из Сунчевог гравитационог поља због високе температуре короне и енергетског добитка путем процеса који још увек није потпуно објашњен.

Многи феномени су повезани са Сунчевим ветром, међу којима су геомагнетна олуја, поларна светлост, ауроре и репови комета који су увек усмерени супротно од Сунца. Код осталих звезда ова појава се назива звезданим ветром, а код многих је и знатно већег интензитета.

Трка на 100 метара

Трка на 100 метара је атлетска дисциплина која се састоји од спринта у правој линији. Историјски гледано сматра се класичном спринтерском дисцилином, јер је једна од најстаријих трка у стази и може се пратити уназад неколико векова пре организације првих олимпијских игара. Пошто је реч о најкраћој тркачкој дисциплини, победник трке на 100 м често се сматра најбржим тркачем на свету. Резултати врхуских атлетичара на 100 м су мањи од 10 секунди за мушкарце и 11 секунди за жене.

Реномирани спринтери који су обележили историју ове дисциплине били су Американци: Џеси Овенс 1930., Џим Хајнс, први човек који је трчао испод 10 секунди са појавом електронском мерења времена у 1968. и престиго Боба Хејса (10,00) клоји је био на заласку каријере. У скорије време, Карл Луис је седамдесетих година 20. века, Канађанин Донован Бејли и Американац Морис Грин деведесетих.

Током 2000-их, Јамајчанин Јусејн Болт, наследник свог сународника Асафа Пауела, доминира дисциплином и држи светски рекорд 9,58 сек од 2009.

Код жена, прва која је трчала испод 11 секунди била је Немица Марлис Гер са 10,88 сек 1977. године. Америчка спринтерка Флоренс Грифит Џојнер поставила је 1988. године светски рекорд у времену од 10,49 година, који није оборен веч 30 година.

Трка на 200 метара

Трка на 200 метара је једна од спринтерских атлетских дисциплина. За разлику од трке на 100 м која се трчи на потпуно правој стази, ова се трка на атлетском стадиону трчи тако да такмичари крећу из кривине атлетске стазе па тек у другом делу трке трче у равном правцу. Зато је техника ове трке нешто специфичнија од 100 м, јер тркач мора добро савладати и кривину, која се такође трчи пуном брзином. Занимљиво је да је просечна брзина тркача, према садашњим рекордима, већа у трци на 200 м од оне у трци на 100 м.

Фен (ветар)

Фен је ветар који дува са планина и доноси топлије време. Најкарактристичнији је за област Алпа. Може бити:

циклонски ("јужни") — дува са севера низ јужне падине планина

антициклонски ("северни") — дува са југа низ северне падине планина.У северној подгорини Алпа дува фенски ветар пред крај зиме и почетком пролећа који се назива снегождер, јер брзо отапа снег.

Хелм (ветар)

Хелм је врста ветра који дува на Британским острвима. Фенског је карактера, дува са планинских врхова, из правца североистока. Најизразитији је у источном делу Енглеске.

Чили (ветар)

Чили је врста ветра који дува у северној Африци. Ово је веома сув и врео ветар који долази из правца југа. Дува у Тунису из Сахаре.

Чинук (ветар)

Чинук је ветар фенског карактера који дува у Северној Америци. Дува са североистока низ источне падине Стеновитих планина. Назив је добио по индијанском племену Чинук.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.