Веслање

Веслање је појединачни и екипни спорт на води, у којем појединац или више њих који се налазе у чамцу покрећу чамац у којем седе снагом својих мишића преко полуга која се зову веслима. Весла су дугачке полуге која на једном крају имају рукохват, док други крај који је шири и пљоснатији (лопата) улази у воду. Веслачка такмичења зову се регате. Веслање је стандардни олимпијски спорт, а врло је популаран и као академски спорт, посебно раширен на универзитетима у Уједињеном Краљевству и САД.

WRJCH 2018-08-11 JM2x Semi CD (Martin Rulsch) 68
Двојац без кормилара

Историјат

Samuel and Saidye Bronfman Archaeology WingDSCN4960

Веслање је познато још од најстаријих времена. Кинези су први употребљавали дуге чамце на рекама и језерима, а Грци су приређивали веслачка такмичења још на Панатенејским и Истмијским играма. Прва забелжена веслачка такмичења су одржана још 1315. године у Венецији. Као спорт веслање се појавило у Енглеској у XVIII веку. Прва трка „шестераца.“ одржана је у Лондону 1715.

Модерни веслачки спорт настао је у градићу Хенлију на Темзи недалеко од Лондона. Прва хенлијевска веслачка регата одржана је 1826. Најпознатија веслачка регата, она између универзитета Оксфорд и Кембриџ почиње своју историју 1829. године и траје све до данас.

Међународна веслачка федерација ФИСА (Fédéeration Internationale des Sociétés d‘Aviron) основана је у Торину 1892., а већ 1893. одржано је Прво Европско првенство, које од тада одржава сваке године.. Жене су се прикључиле од 1954.

Од 1962. у неправилним размацима одржава се и првенство света. за мушке, од 1974. и за жене.

Веслање није било на програму првих Олимпијских игара 1896. али већ у Паризу 1900. је уврштено у програм и од тада је присутно на свим досадашњим летњим играма у мушкој, а од 1976. и у женској конкуренцији.

Дисциплине у веслању

Веслачки чамци су често мењали облик и конструкцију. Тако су нпр. прва помична седишта у чамцу која су употребљена 1896. изазвала велике промене у техници веслања. Постоје две врсте чамаца и представљају две веслачке форме: римен и скул. У римену, сваки веслач весла једним веслом (дужине око 3,8 метара), док у скулу весла са два весла (свако дужине око 3 метра. На енглеском се за чамац често употребљава израз shell (шкољка, љуска, костур ) и то због тога јер му је оплата често танка свега неколико милиметара да би се постигла што мања тежина. Ови чамци су и врло дуги и док су они такмичарски често уски колико је код то могуће, чамци за тренинг или рекреацију могу бити и нешто шири.

Сваки је веслач леђима окренут смеру кретања чамца и сила се производи синхронизованим кретањем веслачевих ногу, трупа и руку преко весла на воду. Веслач седи на покретном седишту које се помера на две паралелне шине.

Свако весло лежи у „виљушци“ У-облика причвршћеној на металној осовини која је направљена од металних цеви и чврсто је причвршћена на труп чамца. Изузетак су неки европски рекреативни чамци код којих је виљушка директно постављена на валобран.

Типови веслачких чамаца даље су подељени према броју веслача у њима.

Римен чамци (сваки веслач једно весло)

Ови чамци могу имати кормилара - лице које управља чамцем помоћу кормила и потстиче веслаче.

Уз назив чамца наведена је и ознака (симбол) за сваки чамац као и димензије.

  • Двојац с кормиларом, ознака 2+. Два римен веслача и кормилар. Двојци су дуги 12 метара и тешки 30-так кг.
  • Двојац без кормилара, ознака 2-. Два римен веслача без кормилара.
  • Четверац с кормиларом, ознака 4+. Четири римен веслача и кормилар. Четверци су дуги 14 метара и тешки 50-так кг.
  • Четверац без кормилара, 4-. Четири римен веслача без кормилара.
  • Осмерац, 8+ Осам римен веслача с кормиларом. Осмерац је дуг око 16 метара и тежак око 100 кг.

Управљање у чамцима без кормилара (двојац и четверац) је остварано преко кормила које је системом сајли повезано за ногаре једног од веслача (ногари су упориште на којем су причвршћена веслачева стопала ).

Скул чамци (сваки веслач два весла)

Само ретко ови чамци имају кормилара. Управљање се најчешће остварује применом веће силе на весло с једне стране чамца. Руке се укрштају, најчешће лева изнад десне, током циклуса завеслаја, и најчешће је лева испред десне у кретању.

  • Скиф или самац (1 X) Један веслач - скулер. Скиф је дуг око 8 м и широк 30-так цм. Такмичарски чамци могу бити и лакши од 14 кг. Краће и шире израде се често виде као скифови за рекреацију.
  • Дубл скул (2X) Два скулера. Већина дублова се могу искористити и као двојци без, кормилара уз преправку дела за римен весла. Ако се употребљава као двојац, обично се додаје и кормило. Постоје и верзије дублова за рекреацију.
  • Четверац скул (4X) Четири скулера. Енглески израз је често "Quad". Обично има кормило слично као четверац без кормилара, а уз преправке за римен весла може се користити и као четверац без кормилара.
  • Осмерац скул (8X) Осам скулера. Ово је врло ретка варијанта, иако се уботребљава у Великој Британији, првенствено у тркама млађих категорија, код којих није дозвољено римен веслање.

Тежинске категорије

Према телесној тежини веслачи се деле у две тежинске категорије:

  • тешки веслачи (heavyweight, HWT) и
  • лаки веслачи (lightweight, LWT).
  • Лаки веслачи (M LWT). За посаде лаких веслача, 72,5 кг је појединачни максимум, док просек тежине посаде у чамцу не сме бити већи од 70 кг.
  • Лаке веслачице (W LWT). Појединачни максимум за веслачице је 59 кг, а просек тежине посаде у чамцу не сме прећи 57 кг. У САД-у, жене имају само појединачни максимум, док на просек тежине нема ограничења.

Такмичарски чамац се обично производи имајући у виду тежинску категорију која ће га користити. Све донедавно, на Олимпијским играма су биле заступљене само категорије тешких веслача, али су од 1996. године уведене и дициплине за лаке веслаче, и то LM2x, LM4- i LW2x.

Олимпијске и неолимпијске дисциплине

Тренутно је у олимпијском програму само део веслачких дисциплина. Разлог је потреба да се број такмичара на Олимпијским играма држи у договореним границама.

  • Олимпијске дисциплине
    • мушки: M1x (скиф), M2- (двојац без кормилара), M4- (четверац без кормилара), M2x (дубул скул), M4Х (четверац скул), M8+ (осмерац)
    • жене: W1x (скиф), W2- (двојац без кормилара), W2x (дубул скул), W4x (четверац скул), M8+ (осмерац)
    • лаки веслачи: LM2x (лаки дубул скул), LM4- (лаки четверац без кормилара)
    • лаке веслачице: LW2x (лаки дубул скул)
  • Неолимпијске дисциплине (присутне на Светским првенствима у веслању али не и на Олимпијским играма)
    • мушки: M2+ (двојац с кормиларом), M4+ (четверац с кормиларом)
    • жене: W4- (четверац без кормилара)
    • лаки веслачи: LM1x (лаки скиф), LM2- (лаки двојац без кормилара), LM4Х (лаки четверац скул ), LM8+ (лаки осмерац)
    • лаке веслачице: LW1x (лаки скиф), LW4x (лаки четверац скул)

Веслачка такмичења

Уобичајене дужине стазе

Трке су одвојене по категоријама: мушки (М), жене (W), тешки веслачи (HWT) и лаки веслачи (LWT) итд. које су затим подељене по дисциплинама 8+, 4+, 1x, 2x итд. На типичној регати могу се видети различите трке најављене као М8+, W8+, М4+ па тако даље до нпр. М1x и W1x. Могу постојати и одвојене трке лаких и тешких веслача које тада укључују контролно вагање лаких неко време пре старта. Постоје и поделе по искуству (школа веслања, такмичари), по узрасту (пионири, кадети, јуниори,сениори) Такође на светским и европским такмичењима постоје сениори до 23 године( сениори 'бе'- млађи сениори).

Стандардна (олимпијска) дужина стазе је 2000 м (пожељно у правцу) и најчешће има шест чамаца који се такмиче у одвојеним стазама које могу али и не морају бити одвојене бовама. Први пут су стазе на неком веслачком такмичењу одвојене бовама на Олимпијским играма 1960. у Риму. Та такмичења се одржавала на језеру Албано, недалеко од Рима, па се тако у веслачком жаргону уобичајено да се отада свака веслачка стаза подељена бовама назива „Албано стаза“. Веслачке трке трају од 5,5 до 8,5 минута, зависно од дисциплине, временских услова, току воде те психичком стању, искуству и физичкој спремности веслача. ФИСА прати и најбоља постигнута времена (светске рекорде у веслању) на службеним такмичењима на деоници од 2000 м.

Неке трке одвијају се на стази од 1000 м за старије такмичаре (Мастерс) и на 1.500 метара за млађе категорије. Стартна процедура је описана у следећем поглављу. Такође, постоје тзв. меч трке са само по два чамца системом елиминације. Тај систем се користи на чувеној Henley Royal Regatta у Енглеској.

Белорусија на олимпијским играма

Спортисти из Белорусије су први пут учествовали на Летњим олимпијских игара 1952. у Хелсинкију Финска у оквиру репрезентације Совјетског Савеза.

Након распада Совјетског Савеза 1991., Белорусија се заједно са још пет других од насталих 14 нових држава, на Зимским олимпијским играма 1992. у Албервилу, Француска, учествује као Здружени тим (EUN) под олимпијском заставом.

Касније у 1992. са једанаест бивших република које су се придружиле Белорусији учствују исто као Здружени тим (EUN) na Летњим олимпијским играма 1992. у Барселони, Шпанија.

Две године касније, Белорусија се такмичи по први пут као независна држава у Зимским олимпијским играма 1994., одржаним у Лилехамеру, Норвешка. После тога Белорусија учествује на свим Летњим и Зимским олимпијским играма.

Веслање на Летњим олимпијским играма

Веслање на Летњим олимпијским играма се први пута одржало на Олимпијским играма у Паризу 1900. Веслање је било и у програму првих модерних Игара у Атини 1896 године, али су такмичења била отказана због временских прилика. Такмичења за мушкарце су била у програму свих Игара, док су такмичења за жене уведена тек на Играма у Монтреалу 1976.

Веслање за лаке веслаче уведено је на Играма у Атланти 1996 године.

Тренутно у програму олимпијских игара је ових 14 дисциплина:

Мушкарци: четверац скул, двојац скул, скиф, осмерац, четверац без кормилара, двојац без кормилара

Мушкарци: лаки веслачи: четверац без кормилара, двојац скул

Жене: четверац скул, двојац скул, скиф, осмерац, двојац без кормиларке

Жене лаке веслачице: лаки двојац скул

Веслање на Летњим олимпијским играма 1900 — осмерац за мушкарце

Трка осмераца је била једна од четири дисциплине у веслању на Олимпијским играма 1900.. Одржана је на реци Сени у Паризу 25. и 26. августа. Учествовало је 46 веслача из 5 земаља.

Веслање на Летњим олимпијским играма 1952.

Веслање на Олимпијским играма у Хелсинкију 1952. године одржано је од 20. до 23. јула. Такмичило се само у мушкој конкуренцији. Учествовала су 404 веслача из 33 земље, који су се такмичили у 7 дисциплина.

Веслање на Летњим олимпијским играма 2004.

Веслање на Олимпијским играма у Атини 2004. године се одржавало на језеру Скинијас, педесетак километара северно од Атине. У такмичењу је учествовало 550 веслача и веслачица у 14 дисциплина.

Медаље су освојили представници 22 земље, од којих је најуспешнија била Румунија с три златне медаље. Још су доста успеха имали представници веслачких велесила Немачке, Уједињеног Краљевства и Аустралије са по четири освојене медаље.

Румунка Елизабета Липа је на овим Играма освојила по четврти пут узастопно златну медаљу, односно пету укупно. С обзиром да је прво злато освојила на Играма у Лос Анђелесу 1984. године, значи да је освајала златне медаље на Олимпијским играма у размаку од 20 година, што је редак успех. Уједно је с 39 година постала и најстарији освајач златне медаље у веслању, али и најстарија спортисткиња са златом на Олимпијским играма у спортовима издржљивости уопште.

Четврто злато за редом су на овим Играм још освојили Метју Пинсент из Велике Британије (дисциплина четверац без кормилара) те Катрин Борон из Немачке (дисциплина четверац скул).

Веслање на Летњим олимпијским играма 2008.

Такмичења у веслање на Олимпијским играма у Пекингу 2008. су одржана у Олимпијском воденом парку Шуњи од 9. до 17. августа. У такмичењу је учествовало 555 такмичара од којих је било 364 мушкарца и 191 жена из 60 земаља.

Такмичења су одржана у 14 дисциплина: 8 мушких и 6 женских.

Медаље су освојили представници 20 земаља, од којих је најуспешније било Уједињено Краљевство са укупно 6 освојених медаља од којих су две биле златне. Најуспешнији појединац била је румунска веслачица Виорика Сусану са две освојене медаље: златну у двојцу са кормиларом и бронзану у такмичењу осмераца.

Веслање на Летњим олимпијским играма 2012.

Веслачка такмичења на Летњим олимпијским играма 2012. у Лондону одржана су по 26. пут у оквиру олимпијског програма. Трке се одржавају од 28. јула до 4. августа у веслачком центру Итон Дорни који се налази на 40 км западно од Лондона, у близини Виндзорског замка. Учествовало је укупно 550 такмичара из 58 земаља (353 мушкарца и 197 жена) који су се такмичили у укупно 14 дисциплина - 8 у мушкој и 6 у женској конкуренцији.

Грчка на Летњим олимпијским играма 2012.

Грчка је учествовала на Летњим олимпијским играма 2012. у Лондону и било је то њихово 27. учешће на Летњим олимпијским играма.

Грчку делегацију на овим играма чинилио је укупно 103 спортиста (65 мушкараца и 38 жена) који су се такмичили у 19 спортова (18 у појединачној и 1 у екипној конкуренцији).

Националну заставу Грчке на свечаној церемонији отварања игара носио је теквондиста Александрос Николаидис, док је заставу на свечаној церемонији затварања игара носио пливач слободним стилом Спиридон Јаниотис.

На овим играма грчки спортисти освојили су само две бронзане медаље, и био је то први пут након игара у Сеулу 1988. да спортисти из ове земље нису освојили нити једну златну или сребрну медаљу. Медаље су освојили џудиста Илијас Илијадис те веслачки женски лаки дубл скул у саставу Александра Цјаву и Христина Јазидзиду. на укупном поретку освајача медаља Грчка је заузела тек 75. место.

Ирак на Летњим олимпијским играма 2008.

Ирак на Летњим олимпијским играма учествује дванаести пут. На Олимпијским играма 2008., у Пекингу, у Кини учествовао је са 4 учесника (3 мушкараца и 1 жена), који су се такмичили у два индивидуална спорта.

Заставу Ирака на свечаном отварању Олимпијских игара 2008. носио је репрезентативац у веслању Хамза Хусеин.

Кајак и кану на мирним водама

Кајак и кану на мирним водама је спорт на води у којем се учесници такмиче веслајући у чамцима на одређеним деоницама. Постоје две главне врсте чамаца за овај спорт, а то су кајак и кану. Разлика је та што код кајака сваки веслач користи весло с две лопатице, док се код кануа користи весло с једном лопатицом. Ради боље примене силе уобичајено је да кануист за време веслања клечи на једној нози, док кајакаш седи.

У односу на други водени спорт који укључује чамце на мирним водама, веслање, веслачи у овом спорту немају покретна седишта, нити ослонце за весло на чамцу, те весло свом тежином држе у рукама. Такође, важно је истаћи разлику између овог спорта и кајака и кануа на дивљим водама: „мирна вода“ означава језеро или другу водену површину на којој нема приметног кретања воде нити већих таласа. „Дивља вода“ означава брзе реке у којима је ток воде приметан, те су присутни таласи, брзаци, слапови и др.

Летње олимпијске игре 1900.

Летње Олимпијске игре 1900. године званично познате као игре II, Олымпијаде, су међународно мулти-спортско такмичење које је одржано 1900. у Паризу, Француска. Игре су одржане без церемонија отварања и затварања. Такмичења су почела 14. маја, а завршиле на 28. октобра, на Венсенском велодрому. Учествовало је преко 975 такмичара у 19 различитих спортова. Жене су по први пут учествовале на играма, а Шарлота Купер из Француске постала је прва олимпијски победница у историји Олимпијских игара.

Најмлађи учесник била је француска тенисерка Катрин Жилу са 13. година и 137 дана, а настарији такође француски једричар са 71. годином и 212 дана.

Најуспешнији тачмичари били су амерички атлетичари Ирвинг Бакстер и Џон Туксбери са по 5 освојених медаља.

Монако на Летњим олимпијским играма 2012.

Монако је учествовао на Летњим олимпијским играма 2012. у Лондону. Било је то њихово 19. учешће на Летњим олимпијским играма.

Представљало их је 6 такмичара (једна жена и пет мушкараца) који су наступали у 6 спортова (атлетика, пливање, џудо, веслање, триатлон и једрење). Националну заставу на церемонији свечаног отварања игара 27. јула носила је пливачица Анжелик Транкије. На овим играма моначански спортисти нису освојили медаљу, а најбољи резултат остварио је џудока Јан Сикарди који је у категорији до 60 килограма успео да оствари једну победу и пласира се у осмину финала где је поражен од руског борца.

Никола Стојић

Никола Стојић (Београд, СФРЈ, 15. децембар 1974) је репрезентативац Србије у веслању. На Светском првенству 2006. године је освојио златну медаљу, а наредне године је постао и европски првак у двојцу без кормилара.

Четири пута је учествовао на Олимпијским играма, 2000. у Сиднеју, 2004. у Атини, 2008. у Пекингу и 2012. у Лондону. Крајем 2006. године Олимпијски комитет Србије му је доделио награду за најбољег мушког спортисту.

Списак освајача олимпијских медаља за Аустралију

Спортисти Аустралије учествовали су на свим Летњим олимпијским играма од 1896. до 2012. године. На Играма 1908. и 1912. спортисти Аустралије и Новог Зеладс наступали су заједно под под именом Аустралазија. Освојено је укупно 507 олимпијских медаља: 146 златних, 164. сребрне и 177 бронзаних. Само на Играма 1904. у Сент Луису, остали су без освојених медаља.

Зимске олимпијске игре 1924, 1928. и 1932, Аустралија је пропустила. Дебитовала је у 1936. у Гармиш-Партенкирхену следеће пропустила а од 1952. у Ослу редован је учесник. На зимским играма нису поновили успех за летњих игара, освојивши укупно 12 медаља: 5 златних, 3 сребрне и 4. бронзане.

На летњим олимпијским играма такмичили су се у 34 спорта, а у 23 су освајали медаље, а на зимским у 14 спортова а у 4 су освајали медаље.

Списак освајача олимпијских медаља за Пољску

Спортисти Пољске учествовали су на свим Летњим и Зимским олимпијским играма од 1924. изузев Летњих Олимпијских игара 1984. у Лос Анђелесу.

Пољски спортисти су на летњим играма освојили укупно 282 медаље од којих су 66 златних, 85 сребрниг и 131 бронзане. На зимским играма су освојивши 20 медаља и то: 6 златних, 7 сребрне и 7 бронзаних.

Уругвај на олимпијским играма

Уругвај се први пут појавио на Олимпијским играма 1924. године, и једину паузу је направио 1980. године и после тога је слало своје спортисте на све наредне касније одржане Летње олимпијске игре.

На Зимским олимпијским играма Уругвај је само једанпут учествао 1998. године и нема ни једну медаљу са тих игара. Уругвајски представници су закључно са Олимпијским играма одржаним 2016. године у Рио де Жанеироу су освојили 10 медаља, од тога и две златне.

Национални олимпијски комитет Уругваја (Comité Olímpico Uruguayo) је основан 1923. а признат од стране МОКа исте године.

Уједињено Краљевство на Летњим олимпијским играма 2016.

Уједињено Краљевство је учествовало на Летњим олимпијским играма 2016. које су одржане у Рио де Жанеиру у Бразилу од 5. до 21. августа 2016. године. Олимпијски комитет Уједињеног Краљевства послао је 366 квалификованих спортиста у двадест пет спортова. Освојено је шездесет седам медаља од тога двадесет седам златних. Бициклисти су освојили највише медаља, чак дванаест. Женска репрезентација у хокеју на трави освојила је златну медаљу што је била прва златна медаља за Уједињено Краљевство у тимском спорту још од 1988, и прва златна у историји за женску репрезентацију.

Хрватска на олимпијским играма

Хрватска на олимпијским играма као самостална репрезентација први пут је учествовала на Зимским олимпијским играма 1992 у Албервилу.

Од других Олимпијских игара 1900 хрватски спортисти учествовали су у саставу:

Аустријско царство (1900—1920) или

Мађарска (1900—1920)

Краљевина Италија (1920—1936) (део)

Краљевина Југославија (1920—1936)

СФРЈ (1948—1988)

Хрватска (1992 - )У периоду од Зимских олимпијских игара у Албервилу 1992 до Сочија 2018. хрватски спортисти освојили су укупно 44 олимпијске медаље.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.