Веселин Шљиванчанин

Веселин Шљиванчанин (Палеж, код Жабљака, 13. јун 1953) је пензионисани официр Југословенске народне армије и Војске Југославије, један од команданата југословенских снага у бици за Вуковар. Хашки трибунал га је прогласио кривим за помагање и подржавање у мучењу хрватских заробљеника у Вуковару.

ВЕСЕЛИН ШЉИВАНЧАНИН
Veselin Šljivančanin.jpeg
Веселин Шљиванчанин
Датум рођења13. јун 1953.(66 год.)
Место рођењаПалеж, код Жабљака
 ФНР Југославија
Професијавојно лице
Учешће у ратовимаРаспад СФРЈ
СлужбаЈугословенска народна армија
Војска Југославије
до 2001.
Чинпуковник
Одликовања
Орден за храброст
Орден народне армије
Орден за војне заслуге

Живот

Завршио је средњу школу у Сарајеву и Војну академију у Београду. Похађао је штапску школу тактике и курс војне полиције у Панчеву.

Био је шеф групе за обезбеђење Вељка Кадијевића. На Кадијевићев предлог постављен је за начелника безбедности Гардијске бригаде. Од септембра 1991. учествује у борбама на Вуковарском ратишту. Био је оперативни командант снага ЈНА у последњој фази опсаде Вуковара. Тада је имао чин мајора. По окончању битке унапређен је у чин потпуковника. Био је командант Пете моторизоване бригаде подгоричког корпуса Војске Југославије.

Хашки трибунал га је оптужио 7. новембра 1995. заједно са Милом Мркшићем и Мирославом Радићем (Вуковарска тројка) као и са ондашњим градоначелником Вуковара Славком Докмановићем. Шљиванчанин се терети да је одговоран за масовно убиство на Овчари. Почетком 1996. унапређен је у чин пуковника. На Војној академији у Београду предавао је тактику. Пензионисан је октобра 2001.[1] Ухапшен је у Београду 13. јуна 2003. године а у Хашки трибунал је изручен 1. јула. Суђење је почело октобра 2005. године.

Дана 27. септембра 2007, судско веће Хашког трибунала неправноснажно је осудило Шљиванчанина на пет година затвора за помагање и подржавање мучења хрватских заробљеника на фарми Овчара, 20. новембра 1991, а ослободило кривице за убиство.[2] Пошто је у истражном затвору провео преко 4 године, суд га је у децембру 2007. превремено ослободио.[3][4] Одлуком Жалбеног већа Хашког трибунала казна Веселину Шљиванчанину је 5. маја 2009. повећана на 17 година.[5]

Трибунал у Хагу је 8. децембра 2010. донео нову пресуду којом је казна смањена на 10 година, што је био први пут да апелационо веће, после ванредног преиспитивања, поништи своју претходну правоснажну пресуду. Шљивачанин је проглашен кривим за помагање и подржавање у мучењу тих заробљеника. Након издржане две трећине казне Хашки суд је ослободио Веселина Шљиванчанина 7. јула 2011. године.[6]

Референце

  1. ^ „Б92: Пензионисан Веселин Шљиванчанин”. B92.net. 27. 10. 2001. Приступљено 17. 01. 2012.
  2. ^ Б92 - Мркшић и Шљиванчанин осуђени, 27.9.2007.
  3. ^ Шљиванчанин на слободи (Слободна Европа)
  4. ^ Шљиванчанин на слободи (Б92)
  5. ^ „Top News: Court ups Serb's sentence to 17 years”. Upi.com. Приступљено 17. 01. 2012.
  6. ^ „Радио телевизија Србије: Шљиванчанин на слободи, приступљено 8. јула 2011”. Rts.rs. Приступљено 17. 01. 2012.

Спољашње везе

13. јун

13. јун (13.6) је 164. дан године по грегоријанском календару (165. у преступној години). До краја године има још 201 дана.

2003

2003. је била проста година.

Јанез Јанша

Јанез Јанша (Гросупље, 17. септембар 1958) негде и Иван Јанша је словеначки политичар, предсједник Словеначке демократске странке, бивши премијер Републике Словеније и бивши министар одбране Републике Словеније.

Атиф Дудаковић

Атиф Дудаковић (Орахова, 2. децембар 1954) бивши је генерал и командант 5. корпуса Армије Републике БиХ.

Вељко Кадијевић

Вељко Кадијевић (Главина Доња, 21. новембар 1925 — Москва, 2. новембар 2014) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-армије ЈНА. У периоду од 15. маја 1988. до 8. фебруара 1992. године обављао је функцију савезног секретара за народну одбрану СФР Југославије.

Живота Панић

Живота Панић (Горња Црнишава, 3. новембар 1933 — Београд, Србија, 19. новембар 2003) је био генерал-пуковник ЈНА. Био је последњи вршилац дужности Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ и последњи начелник генералштаба ЈНА.

Збор народне гарде

Збор народне гарде (ЗНГ- зенге је био колоквијални назив за припаднике ЗНГ-а) је име прве модерне хрватске војске. Основао ју је Фрањо Туђман 20. августа 1991. године. Због законских и политичких разлога била је у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске, али јединицама ЗНГ-а наређивало је Министарство одбране.

Зелене беретке (БиХ)

Зелене беретке су паравојна формација Странке демократске акције пре, током и након грађанског рата у Босни и Херцеговини.Уз Патриотску лигу и неке друге мање паравојне формације, чинили су претечу будуће про-муслиманске Армије БиХ. Познати су по бројним злочинима над заробљеним припадницима ЈНА и над српским цивилима.

Зелене беретке су одговорне за масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, за који још нико није одговарао пред судом.

Масакр на Овчари

Масакр у Овчари је ратни злочин који се одиграо између 18. и 21. новембра 1991. близу Вуковара, након битке за Вуковар, за време рата у Хрватској. Између 255 и 264 цивила и војника, углавном Хрвата, били су убијени од стране припадника ЈНА и припадника српских паравојних снага. Официри ЈНА Веселин Шљиванчанин, Миле Мркшић и Мирослав Радић су оптужени од стране Хашког трибунала за предају заробљеника припадницима паравојних снага и да су знали да ће их они стрељати. Шљиванчанин и Мркшић су осуђени док је генерал Радић ослобођен оптужби.Након битке за Вуковар, српске снаге су преузеле контролу над градом. Избеглице су скупљене у градској болници уз обећање да ће их ЈНА безбедно евакуисати по споразуму који је направила са владом Хрватске. Ови људи су одведени у оближње пољопривредно добро Овчара. Многи од њих су били премлаћивани. Касније су одведени у пошумљен крај изван града. Војници су потом убили заробљенике и булдожером закопали тела у масовну гробницу.

Масакр у Зеници

Масакр цивила у Зеници се догодио 19. априла 1993. око поднева, када је од граната испаљених на центар Зенице са положаја ХВО-а позиционираним у Путичеву, 16 километара западно од Зенице погинуло и рањено више цивила у тренутку велике гужве.У то доба дана одвијала се велика трговачка активност у самом центру града, а у географској зони која је била гранатирана налазило око две до три хиљаде људи.Тачан број граната испаљених на центар Зенице остао је неутврђен, иако се помиње бројка од девет граната испаљених из хаубице.

Мате Бобан

Мате Бобан (Совићи, 12. фебруар 1940 — Совићи, 7. јул 1997) био је хрватски политичар из Босне и Херцеговине.

Био је један од оснивача и први предсједник Хрватске заједнице Херцег-Босне, као и оснивач и врховни заповједник Хрватског вијећа одбране, те један од предсједника Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине.

Милан Мартић

Милан Мартић (Жагровић, 18. новембар 1954) је бивши српски политичар и председник Републике Српске Крајине од 1994. до 1995. године.

Године 2007. је осуђен пред Хашким трибуналом на 35 година затвора за „прогон, убиства, притварање, мучење, нехумана дела, окрутно поступање, нападе на цивиле, депортације и присилно премештање несрпског становништва, безобзирно разарање насеља и верских објеката и пљачку имовине Хрвата и Бошњака у РСК, Цазинској крајини и Загребу“. Тренутно је у затвору у Естонији.

Миле Новаковић

Миле Новаковић (Кирин, 29. април 1950 — Београд, 14. септембар 2015) био је ратни официр, генерал, командант Српске Војске Крајине.

Момчило Крајишник

Момчило Крајишник (Сарајево, 20. јануар 1945) бивши је привредник и српски политичар Срба из Републике Српске и југословенске социјалистичке републике Босне и Херцеговине.

Момчило Перишић

Момчило Перишић (Коштунићи, 22. мај 1944) је генерал-пуковник ВЈ, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије.

Операција Врбас 92

Операција Врбас 92 је била војна операција Војске Републике Српске, која је била покренута током јула 1992. године. Борбе за Јајце су трајале до краја октобра, када је 30. лака пјешадијска дивизија ВРС заузела сам град и протерала хрватске и муслиманске снаге.

Операција ОУН за враћање поверења

Операција Уједињених нација за враћање поверења, познатије као УНКРО је завршена мисије Уједињених нација. Заменила је Заштитне снаге Уједињених нација (УНПРОФОР) у Хрватској.

Операција Планинска бура

Операција Планинска бура је велика акција коју је извела специјална јединица Тигри полиције Македоније 7. новембра 2007. године против албанских терориста у селима Бродец, Весала и Вејце у близини Тетова, на подручју Шар планине. У акцији је убијено 7 и ухапшено 69 албанских терориста. Акција је спроведена да би се ликвидирала терористичка група са Косова која је угрожавала безбедности Републике Македоније и вршила провокације ка македонским снагама у претходних неколико месеци.

Српска добровољачка гарда

Српска добровољачка гарда је била паравојна формација коју је основао и предводио Жељко Ражнатовић Аркан, услед чега је била позната и под именом Арканови тигрови или Аркановци.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.