Веселин Ђухо

Веселин Ђухо (Фоча, 5. јануар 1960) је хрватски и југословенски ватерполиста и југословенски репрезентативац, двоструки учесник олимпијских игара и оба пута освојио златну медаљу.

Веселин Ђухо
Личне информације
Пуно име Веселин Ђухо
Датум рођења 5. јануар 1960.(59 год.)
Место рођења Фоча
СФРЈ
Држављанство југословенско
хрватско
Висина 1,87 м
Сениорска каријера
ГодинеКлубови
1974—1989
1989—1991
1991—1994
ВК Југ Дубровник
Салерно
Калгари
Репрезентативна каријера
1982—1989 Југославија Југославија

Биографија

Васелин Ђухо је случајно рођен у Фочи, где су му родитељи ишли због неког посла. Мајка га је први пут довела на базен у Гружу у Дубровнику, како би се почео бавити пливањем. Убрзо је почео постизати добре резултате. Био је пионирски првак Југославије у дисциплинама 200 метара делфин и на 1.500 м слободно. Био је издржљив, па су га увек форсирали на дуже дистанце. Тако је стекао добре предиспозиције за наставак каријере, односно ватерполо.

Ватерполом се почео бавити доста касно, као 14-годишњак 1974. Међутим, Ђухо је био добар у свим спортовима, посебно у кошарци , фудбалу и стоном тенису, тако да је моторика била добро развијена, што је било пресудно за ватерполо.

Клупска каријера

У јуниорски састав Југа ушао је одмах по доласку, а 1976. дебитовао је у сениорскокој екипие Југа у утакмици против Црвене звезде у Гружу. Југ је победио са високим резултатом, а Ђухo је постигао свој први гол за сениоре. У састав је ушао јер је капитен Жељко Вукчевић био кажњен. Имао је само 16 година, а стандардни првотимац, постао је следеће сезоне.

Капицу Југа носио је до 1989. и у том периоду освојио је велики број трофеја. Био је један од набољих играча када је Југ 1980 постао првак Европе. Били су прваци Југославије 1980, 1981, 1982, 1983, и 1985, а освајачи Куп Југославије 1981. и 1983. После одласка из Југа у периоду од 1989. до 1994. играо је у Италији. Од 1989. до 1991. у Салерну, а од 1992. до 1994. у Каљарију, где је и завршио играчку каријеру.

Репезентативна каријера

Са репрезентацијом Југославије освојио је много трофеја. Први међунаросни упех било је злато на Медитеранским играма 1983. у Казабланци.. На олимпијским играма 1984. у Лос Анђелесу,[1] исти упех репрезентација је поновила четрири године касније 1988. у Сеулу[2]. Златну медаљу је освајао и на Светском првенству 1986. у Мадриду и на Светском купу 1987. у Солуну. Једино на Европским првенствима у ватерполу када два пута 1985. у Софији и 1987. Стразбуру није успео освојити прво место. Оба пута били су други.

Тренерска каријера

Тренерским послом се почео бавити у Каљарију, клубу где је и завршо каријеру 1994. Ту се задржао 3 године, па се вратио у свој матични клуб Југ. У Југу се задржао следећих 7 година (1997—2003) у том раздобљу освојио је Куп европских првака 2001. и ЛЕН куп 2000. Првенство Хрватске освојио је 2000. и 2001, а Куп Хрватске 2000. и 2002. Док је био тренер Југа, једно време је био селектор јуниорске репрезентације Хрватске са којом осваја сребро на Светском јуниорском првенству у Истанбулу 2001. У периоду од 2002. до 2003. био је и селектор [[|Ватерполо репрезентација Хрватске|Ватерполо репрезентације Хрватске]], затим од 2003. до 2005. трененер Олимпијскоса из Грчке., где 2004. осваја првенство Грчке и грчки куп. Тренер је ватерполиста Шибеника 2005. и 2006. а затим две године ХАВК Младост из Загреба. У периоду од 2007. до 2011. ради у Словенији као тренер Копра с којим је освојио првенство Словеније 2010. и 2011. Као селекрор репрезентације Словеније радио је 2009, кад се враћа у Дубровник у Југ следеће 2 године.

Награде и признања

У својој дугогодишњој каријери добијао је следеће значајнија признања.

Државна награда за спорт "Фрањо Бучар"
Одлуком ХрватскоГ олимпијског одбора проглашен је најуспешним хрватским тренером 2001.
Проглађен је за најбољег спортисту Дубровника 20. века.

Референце

  1. ^ [http://www.sports-reference.com/olympics/countries/YUG/summer/1984/WAP/ Југословенски ватерполисти на ЛОИ 1984. на sports-reference.com]Прибављено 20. 10. 2016.
  2. ^ Југословенски ватерполисти на ЛОИ 1988. на sports-reference.comПрибављено 20. 10. 2016.

Спољашње везе

Југославија на Летњим олимпијским играма 1984.

Спортистима Југославије је ово били петнаесто учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1984. у Лос Анђелесу била заступљена са 140 учесника који су учествовали у 16 спортских дисциплина (атлетика, бициклизам, бокс, ватерполо, веслање, једрење, кајак и кану, коњички спорт, кошарка, пливање, рвање, ритмичка гимнастика, рукомет, стрељаштво, фудбал и џудо).

Спортисти из Југославије су на овим играма освојили рекордан број медаља, укупно осамнаест. Број осамнаест је био подељен са рекордним бројем од седам златних, четири сребрне и седам бронзаних медаља. Златне медаље су освојене у боксу (Антон Јосиповић), ватерполу (мушка репрезентација Југославије), рукомету (мушка репрезентација Југославије), (женска репрезентација Југославије), рвању (Шабан Трстена и Владо Лисјак) и кајаку и кануу (Матија Љубек и Мирко Нишовић).

Југославија на Летњим олимпијским играма 1988.

Спортистима Југославије је ово били шеснаесто и последње заједничко учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1988. у Сеулу била заступљена са 155 учесника који су учествовали у 18 спортских дисциплина (атлетика, бициклизам, бокс, ватерполо, веслање, гимнастика, кајак и кану, кошарка, пливање, рвање, ритмичка гимнастика, рукомет, стони тенис, стрељаштво, тенис, фудбал и џудо).

Спортисти из Југославије су на овим играма освојили дванаест медаља, три златне, четири сребрне и пет бронзаних медаља. Златне медаље су освојене у стрељаштву (Јасна Шекарић и Горан Максимовић) и ватерполу (мушка репрезентација Југославије).

Југославија на олимпијским играма

Југославија је први пут на Летњим олимпијским играма учествовала 1920. године под заставом и именом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. На својим првим Олимпијским играма Југославија је имала укупно седамнаест представника . који су се такмичили у једином спорту у којем је узела учешће, фудбалу. На свом првом учешћу Југославија није освојила ниједну медаљу. Фудбалери су на олимпијском фудбалском турниру заузели четрнаесто место са два пораза из две утакмице.

Пре овог првог учешћа, спортисти из Хрватске, Словеније и са територије Војводине су учествовали на олимпијадама такмичећи се за Аустрију или Мађарску јер су пре Првог светског рата

ове територије припадале Аустроугарској, а међу овим спортистима били су и освајачи олимпијских медаља Момчило Тапавица, Милан Нералић и Рудолф Цветко. Краљевина Србија је као самостална држава имала своја два представника још на Олимпијади 1912. године.

Југославија је била представљана од стране спортиста под четири различита имена држава:

Краљевина Југославија (званично Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца до 1929) од 1920–1936

Федеративна Народна Република Југославија од 1948. до 1963.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија од 1963. до 1992. ЗОИ

Савезна Република Југославија, формирана од заједнице две државе Србије и Црне Горе у периоду од 1996–2002Две од Југославије отцепљене државе, Хрватска и Словенија, су своја такмичења на олимпијадама као независни тимови почели од ЗОИ 1992.. На Летњим олимпијским играма 1992. у Барселони су као независни такмичари учествовали спортисти из СР Југославије и Македоније зато што су Уједињене нације увеле међународне санкције Југославији, а Олимпијски комитет Македоније још није био оформљен. Од ЛОИ 2008. свих шест бивших република Југославије се независно такмиче на Олимпијским играма.

Југославија је била домаћин Зимских олимпијских игара 1984. у Сарајеву, а Београд је био кандидат за домаћина Летњих олимпијских игара 1992.

ВК Југ

Ватерполо клуб Југ је ватерполо клуб из Дубровника у Хрватској. Клуб је основан 1923. године. Према броју освојених трофеја је најтрофејнији клуб у Хрватској.

Утакмице игра на базену у Гружу који може да прими 2.500 гледалаца и има покретни кров.

Ватерполо за мушкарце на Летњим олимпијским играма 1984.

Деветнаести ватерполо турнир на олимпијским играма је одржан 1984. у Лос Анђелесу, САД. За олимпијски турнир се пријавила укупно 12 репрезентација, са укупно 146 играча. Победник турнира и олимпијски шампион по други пут је постала репрезентација Југославије, друга је била репрезентација САД а на треће место се пласирала репрезентација Западне Немачке.

У прелиминарној фази дванаест екипа је било подељено у три групе. Тимови из сваке групе који су заузели прва два места су се квалификовали у групу за позиције од 1 до 6 места а тимови са трећег и четвртог места из сваке прелиминарне групе су се квалификовали у утешну групу која се борила за позиције од 7 до 12 места. Репрезентације које су се пласирале на првих осам места су се аутоматски квалификовале за ФИНА Светски куп у ватерполу за мушкарце који се одржао 1985. године у Дуизбургу, Немачка.

Олимпијски ватерполо турнир је био одржан у периоду од 1. до 10. августа у спортском комплексу Raleigh Runnels Memorial Pooly. Ватерполо турнир, на коме је одиграно укупно 48 утакмица, посматрало је 118.247 гледалаца.

Олимпијски турнир је био погођен неучествовањем дела земаља, олимпијских чланица, које су бојкотовале ове Олимпијске игре. Турнир у ватерполу је био доста окрњен неучествовањем земаља припадница Варшавског уговора и још неких социјалистичких земаља (од јачих репрезентација нису учествовале представници Совјетског Савеза, Мађарске и Кубе).

Ватерполо за мушкарце на Летњим олимпијским играма 1988.

Двадесети ватерполо турнир на олимпијским играма је одржан 1988. у Сеулу, Јужна Кореја. За олимпијски турнир се пријавила укупно 12 репрезентација, са укупно 156 играча. Победник турнира и олимпијски шампион по трећи пут је постала репрезентација Југославије, друга је била репрезентација САД а на треће место се пласирала репрезентација СССРа.

У прелиминарној фази дванаест екипа је било подељено у две групе. Тимови из сваке групе који су заузели прва два места су се квалификовали у у полуфинале а тимови са трећег и четвртог места из сваке прелиминарне групе су се квалификовали у утешну групу која се борила за позиције од 5 до 8 места, док су репрезентације које су заузеле пето и шесто место у групи стекле право да се боре за пласман од девцетог до дванаестог места. Олимпијски ватерполо турнир је био одржан у периоду од 19. септембра до 1. октобра.

Светски куп у ватерполу 1987.

5. Светски куп у ватерполу под покровитељством ФИНЕ је одржан од 10. до 17. маја у Солуну у Грчкој.

Учествовало је 8 репрезентација које су играле по једноструком бод систему, а победник је била екипа Југославије која је сакупила највише бодова у својих 7 утакмица.

Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ)

Следећи списак представља списак југословенских олимпијаца по спортовима који су се такмичили на Олимпијским играма у периоду од 1920. до Зимских олимпијских игара 1992. За списак олимпијаца СР Југославије погледај: Списак српских олимпијаца и Списак црногорских олимпијаца.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.