Вера Николић

Вера Николић (Грабовица крај Деспотовца, 23. септембар 1948) је некадашња југословенска и српска атлетичарка и атлетски тренер.

Вера Николић
Vera Nikolić 1972
Вера Николић 1972.
Личне информације
Држављанство Југославија
Датум рођења23. септембар 1948.(71 год.)
Место рођењаГрабовица
Југославија
Спортске информације
СпортТрка на 800 метара
Достигнућа и титуле
Лични рекорд(и)1:59,5

Каријера

Рођена је у селу Грабовица крај Деспотовца у породици ковача Мике Николића. У 13 години победила је на једном школском кросу у Ћуприји. Ту је запазио атлетски стручњак Александар Петровић и предложио јој да заједно раде.

Довољно је било само годину дана да њен таленат и његова стручност дају резултате. Вера је побеђивала на кросевима Србије и Југославије. Била је јуниорка чијим су се резултатима и још више могућностима сви дивили.

Са 16 година је постала репрезентативка, па чак и првакиња Балкана. У септембру 1966. са непуних 18 година учествује на Европском првенству у Будимпешти и у трци на 800 метара осваја прво место, резултатом 2:02,8, победивши фаворизовану и искуснију Жужу Сабо. То је била прва златна медаља на европским првенствима за Југославију. Због тог успеха је добила назив Златна Вера. Крајем године је по избору листа Спорт, проглашена за спортисту године у Југославији.

Годину дана касније 20. јула 1968. Вера прави праву сензацију на лондонском „Кристал паласу“ и у окршају са највећом надом британске атлетике Лилијан Борд поставља светски рекорд на 800 м резултатом 2:00,5.

После велике еуфорије коју је подигла овим резултатом, жеље љубитеља атлетике су порасле и очекивали су да на Олимпијским играма у Мексику освоји злато. Вера није издржала, подлегла је притиску и у пoлуфиналној трци је одустала. После тога дуго није могла да се опорави. Одлучила је да промени средину и прешла је у АК „Динамо“ из Загреба код тренера Леа Ланга.

Опоравила се и већ на Европском првенству у Атини 1969. осваја бронзану медаљу. Имала је још два успеха пре напуштања активног бављења атлетиком: на Европском првенству у Хелсинкију 1971. осваја златну медаљу а на Олимпијским играма у Минхену 1972. осваја пето место са новим југословенским рекордом 1:59,5.[1] Атлетику је напустила 1974.

Остало

Године 1976. се удала за Пају Ћасића (који је радио у МУП-у Хрватске, иначе родом из Бучја код Пакраца) са којим има ћерку Јелену и два сина, Милана и Дејана. Након што је 1991. године добила отказ на радном месту у Скупштини општине Дубрава у Загребу, где је дотад била запослена и након различитих видова претњи, привремено напушта Загреб и одлази код родитеља у Ћуприју са децом. Након тога, муж јој бива ухапшен у Загребу на радном месту, али у децембру 1991. године је размењен, па је и он напустио Загреб.

Данас живи у Крушевцу са супругом, где је до 2007. године радила као атлетски тренер, а сада је у пензији. Има 6 унука и, како често изјављује, то је њен највећи успех и рекорд.

Види још

Референце

  1. ^ Athletics at the 1968 Ciudad de México Summer Games: Women's 800 metres. sports-reference.com

Литература

  • Монографија Тридесет година Атлетског савеза Србије 48-78 -Београд 1981.
23. септембар

23. септембар (23.9.) је 266. дан у години по грегоријанском календару (267. у преступној години). До краја године има још 99 дана.

Први дан у години по француском револуционарном календару.

Европско првенство у атлетици на отвореном 1934 — 800 метара за мушкарце

Трка на 800 м у мушкој конкуренцији на 1. Европском првенству у атлетици 1934. у Торинуу одржана је 8. и 9. септембра на Стадиону Бенито Мусолини.

Европско првенство у атлетици на отвореном 1962 — 800 метара за жене

Такмичење у трчању на 800 метара у женској конкуренцији на 7. Европском првенству у атлетици 1962. одржано је 15. и 16. септембра у Београду на стадиону ЈНА.Титулу освојену у Стокхолму 1958, није бранила Јелизавета Јермолајева из СССР.

Европско првенство у атлетици на отвореном 1962 — 800 метара за мушкарце

Такмичење у трчању на 800 метара у мушкој конкуренцији на 7. Европском првенству у атлетици 1962. одржано је 13., 14. и 15. септембра у Београду на стадиону ЈНА.

Титулу освојену у Стокхолму 1958, није бранио Mike Rawson из Уједињеног Краљевства,

Европско првенство у атлетици на отвореном 1966.

Европско првенство у атлетици на отвореном 1966. је 8. првенство организовано под контролом Европске атлетске асоцијације ЕАА. Првенство је одржано у Будимпешти (Мађарска) од 30. августа до 4. септембра 1966. на Непстдиону. На првенству се такмичило у 36. дисциплина, 24 у мушкој и 12 у женској конкуренцији.

Европско првенство у атлетици на отвореном 1966 — 800 метара за жене

Такмичење у трчању на 800 метара у женској конкуренцији на 7. Европском првенству у атлетици 1966. одржано је 2., 3. и 4. септембра у Будимпешти на Непстадиону.

Титулу освојену у Београду 1962, није бранила Герда Кран из Холандије.

Европско првенство у атлетици на отвореном 1969 — 800 метара за жене

Такмичење у трчању на 800 метара у женској конкуренцији на 8. Европском првенству у атлетици 1969. одржано је 16. и 18. септембра у Атинии на Стадиону Караискакис.

Титулу освојену у Будимпешти 1966, није одбранила Вера Николић из Србије.

Европско првенство у атлетици на отвореном 1971 — 800 метара за жене

Такмичење у трчању на 800 метара у женској конкуренцији на 10. Европском првенству у атлетици 1971. одржано је 10., 11. и 12. августа у Хелсинкију (Финска) на Олимпијском стадиону.

Титулу освојену у Атини 1969 није бранила Лилијан Боард из Уједињеног Краљевства.

Европско првенство у атлетици у дворани 1970 — 800 метара за жене

Такмичење у дисциплини трка на 800 метара у женској конкуренцији на првом Европском првенству у атлетици у дворани 1970. одржано је у Градској дворани у Бечу 15. марта. Учествовало је 11 атлетичарки из 10 земаља.

Европско првенство у атлетици у дворани 1970 — 800 метара за мушкарце

Такмичење у дисциплини трка на 800 метара у мушкој конкуренцији на првом Европском првенству у атлетици у дворани 1970. одржано је у Градској дворани у Бечу 15. марта.

Европско првенство у атлетици у дворани 1971 — 800 метара за жене

Такмичење у дисциплини трка на 800 метара у женској конкуренцијина другом Европском првенству у атлетици у дворани 1971. одржано је у Фестивалској дворани у Софији 13. марта квалификације и 14. марта финале.

Титулу освојену у Бечу 1970. није бранила Марија Сикора из Аустрије.

Европско првенство у атлетици у дворани 1971 — 800 метара за мушкарце

Такмичење у дисциплини трка на 800 метара у мушкој конкуренцијина другом Европском првенству у атлетици у дворани 1971. одржано је у Фестивалској дворани у Софији 13. марта квалификације и 14. марта финале.

Титулу освојену у Бечу 1970. одбранио је Јевгениј Аржанов из Совјетског Савеза.

Европско првенство у атлетици у дворани 1972 — 800 метара за жене

Такмичење у дисциплини трка на 800 метара у женској конкуренцији на трећем Европском првенству у атлетици у дворани 1972. одржано је у Палати спортова у Греноблу, Француска, 11. марта квалификације и 12. марта финале.

Титулу освојену у Софији 1971. није бранила светска рекордерка Хилдегард Фалк из Западне Немачке.

Европско првенство у атлетици у дворани 1972 — 800 метара за мушкарце

Такмичење у дисциплини трка на 800 метара у мушкој конкуренцији на трећем Европском првенству у атлетици у дворани 1972. одржано је у Палати спортова у Греноблу, Француска, 11. марта квалификације и 12. марта финале. Учествовало је 9 такмичара из исто толико земаља.

Европско првенство у атлетици у дворани 1973 — 800 метара за мушкарце

Такмичење у трци на 800 метара у мушкој конкуренцији на 4. Европском првенству у атлетици у дворани 1973. одржано је 10. и 11. марта 1973. године у Арени Ахој у Ротердаму, Холандија.

Титулу освојену у Греноблу 1972. бранио је Јозеф Плахи из Чехословачке.

Марина Арзамасава

Марина Александровна Арзамасава (блр. Марына Аляксандраўна Арзамасава, Минск, СССР, 17. децембар 1987) је белоруска атлетичарка, чија је специјалност трчање на 800 метара. Арзамасава је европска првакиња 2014. и учесница Летњих олимпијских игара 2012.

Оксана Зброжек

Оксана Станиславовна Зброжек (рус. Оксана Станиславовна Зброжек; 12. јануар 1978) је руска атлетичарка специјалиста за трчање на средњим пругама.

Тренери су јој Матвеј Тељатников и Светлана Плескач Стиркина.

Студирала је жуналистику на универзитету у Петрограду.

На Европском првенству у дворани 2007. у Бирмингему у трци на 800 м освојила је злато а на 2009. у Торину сребро.

Године 2009. на Светском првенству на отвореном у Берлину мења дисциплину и трчи 1.500 м, али испада са 25 резултатом у квалификацијама.

Следеће године на Европском првенству у Барселони у истој дисциплини била је девета.

Два пута је освајала првенства Русије у дворани 2005. (1.500 м) и 2007. (800 м)

Светлана Китова

Светлана Китова (Душанбе, 25. јун 1960 — Џоунсборо, 20. новембар 2015) била је совјетска атлетска, репрезентативка, специјалиста за трчање на средњим стазама: 800 и 1.500 метара.

Спорт (дневни лист)

„Спорт“ је био српски дневни спортски лист дуге традиције. Основан је као „Фискултура“ и први број изашао 5. маја 1945. године. Касније носио име Југословенски спортски лист „Спорт“, а потом Дневни спортски лист „Спорт“.

Издаван је обично ћириличним писмом, на 24-32 странице, објављујући вести, резултате, извештаје, репротаже, интервјуе из земље и света, пратећи више од 60 спортских грана и дисциплина.

мушкарци
Жене
Добитници „Златне значке” Спорта

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.