Велико Ропотово

Велико Ропотово (алб. Ropotovë e Madhe или Ropotova e Madhe) је насеље у општини Косовска Каменица на Косову и Метохији. По законима самопроглашене Републике Косово насеље се налази у саставу општине Ранилуг. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Велико Ропотово површине 753 ha.

Овде се налазе Црква Светих Архангела у Великом Ропотову и Основна школа Трајко Перић (Велико Ропотово).

Велико Ропотово
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округКосовскопоморавски
ОпштинаКосовска Каменица
Географске карактеристике
Координате42°30′56″ СГШ; 21°33′59″ ИГД / 42.5156° СГШ; 21.5664° ИГДКоординате: 42°30′56″ СГШ; 21°33′59″ ИГД / 42.5156° СГШ; 21.5664° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина484 м
Велико Ропотово на мапи Србије
Велико Ропотово
Велико Ропотово
Велико Ропотово на мапи Србије

Порекло становништва по родовима

Ропотово се помиње 1530. године. Данас у непосредној близини постоје два села под именом Ропотово: Големо и Мало. Најстарији родови приликом досељавања око 1750. године нису овде затекли село. Село је расло прираштајем и досељавањем.

Подаци из 1929[1]

  • Паунићи (10 k., Св. Петка). Пореклом Лингури, Власи из Румуније, а овде досељени после Марделића као мечкари из кумановског краја. Од њих је 1 кућа исељена у Северну Србију.
  • Врањци (2 k., Св. Никола), досељени из врањског округа око 1830. године. Њихове се 3 куће око 1890. године иселиле у Србију.
  • Качари (2 k., Св. Ђорђе), досељени из Качаника око 1830. године.
  • Говедаровићи (2 k., Св. Мина), пресељени из Ранилуга од истоименог рода око 1870. године као пасторци код Огњановаца.
  • Перчинковић (1 k., Св. Ђорђе Алимпије), досељен 1882. године из Башиног Села код Велеса у Македонији, и до 1922. године живео у Гњилану. У Ропотово досељен као бакалин.

Демографија

Насеље има српску етничку већину. Број становника на пописима:

Национални састав

Попис 1981.

Попис 1981.‍
Срби
  
695 90,25 %
Албанци
  
68 8,83 %
Хрвати
  
1 0,12 %
остали
  
6 0,77 %
укупно: 770

Попис 1971.

Попис 1971.‍
Срби
  
716 89,94 %
Албанци
  
75 9,42 %
Црногорци
  
2 0,25 %
Словенци
  
1 0,12 %
остали
  
2 0,25 %
укупно: 796

Попис 1961.

Попис 1961.‍
Срби
  
673 93,21 %
Албанци
  
45 6,23 %
Црногорци
  
3 0,41 %
Муслимани
  
1 0,13 %
укупно: 722

Референце

  1. ^ Подаци: „Насеља“ књ.28 (др. А. Урошевић: Горња Морава и Изморник
Gimnazija „Patrijarh Pavle”

Gimnazija „Patrijarh Pavle”, nekadašnja Petnaesta beogradska gimnazija, počela je sa radom 1991. godine.

Гимназија 20. октобар (Бачка Паланка)

Гимназија „20. октобар“ је прва и једина Гимназија у Бачкој Паланци.

Гимназија Крушевац

Гимназија Крушевац је четворогодишња средња школа која се налази у Крушевцу и функционише у оквиру образовног система Републике Србије.

Гимназија Младеновац

Гимназија Младеновац је гимназија у Младеновцу, једна од две средње школе у том граду. Основана је 1950. године.

Настава се одвија у две смене. У склопу ваннаставних активности организован је рад секција: драмска, информатичка, ликовна, новинарска, психолошка, рецитаторска, спортска, филозофска и шаховска секција, а активан је и школски хор.

Гимназија Свети Сава (Београд)

Гимназија Свети Сава је средња школа општеобразовног типа, у четворогодишњем трајању. Налази се у центру Београда, у Ресавској улици бр.58,(бивша Генерал Жданова), на општини Савски венац.

Гимназија Светозар Марковић (Сурдулица)

Сурдуличка гимназија је основана 1921. године, као Грађанска школа. Наредне године, на Видовдан, постављен је камен-темељац за изградњу будуће гимназије. Свечано отварање гимназије било је 24. августа 1924. године. Свечаном отварању су присуствовали патријарх српски Димитрије и краљ Александар I Карађорђевић са супругом, краљицом Маријом. Школа је угашена 1959. године, из политичких разлога, а обновљена 1990. године, под именом „Светозар Марковић“.

Гимназија Стеван Пузић

Гимназија „Стеван Пузић" је гимназија у Руми. Једна је од пет гимназија на подручју Сремског округа.

Гимназија у Куршумлији

Гимназија у Куршумлији је основана 1962. године, а њен први назив био је Радован Јовановић - Сеља. Године 1968. дошло је до спајања Гимназије и Економске школе у Центар за средње образовање, који је радио до 1990. године. Поделом Центра, гимназија је 1991. формирана наново под старим именом. Од 1994. носи једноставан назив Гимназија.Гимназија у Куршумлији уписује два смера: друштвено-језички и природно-математички, са по 60 ученика.

Гимназија „Вук Караџић“ Трстеник

Гимназија „Вук Караџић“ је четворогодишња средња школа која се налази у Трстенику и функционише у оквиру образовног система Републике Србије.

Школа у садашњем облику постоји од 1990. године, а формирана је након укидања усмереног образовања у тадашњој Југославији, трансформацијом образовног центра „Прва Петолетка“.

Гимназија „Вук Караџић” у Бабушници

Гимназија „Вук Караџић” у Бабушници је средњошколска установа, гимназијског типа у општини Бабушница.

Десета београдска гимназија

Десета гимназија „Михајло Пупин“ у Београду је гимназија општег смера која се налази на Новом Београду у улици Антифашистичке борбе 1а (бивша улица Пролетерске солидарности) у блоку 21.

Општина Косовска Каменица

Општина Косовска Каменица је најисточнија општина на Косову и Метохији, Србија. У административној организацији Републике Србије ова општина припада Косовскопоморавском округу, док га локалне албанске власти, према подели УНМИК-а сматрају делом Гњиланског округа.

Општина обухвата површину од 523 km² на којој има 76 села. Становништво општине се процењује на 63.000, од чега су 82% Албанци, 17% Срби и око 500 Рома.

Општина Ранилуг

Општина Ранилуг је општина на Косову и Метохији, Република Србија. Формирана је по Закону о административним границама општина Скупштине Републике Косова, од 20. фебруара 2008. године. Обухвата насељена места и катастарске општине: Ранилуг, Божевце, Велико Ропотово, Глоговце, Горње Кормињане, Доморовце, Доње Кормињане, Дреновце, Мало Ропотово, Одевце, Панчело, Рајановце и Томанце. Избори за локални парламент су одржани 15. новембра 2009. године. Ова је општина формирана по плану Мартија Ахтисарија за децентрализацију на Косову и Метохији и требало је да створи општину са српском етничком већином на подручју општине Косовска Каменица. Влада Републике Србије не признаје ову општину по важећем Закону о територијалној организацији Републике Србије од 27. децембра 2007. године. Површина општине је 77,62 km².

Пожаревачка гимназија

Пожаревачка гимназија је гимназија у Пожаревцу основана 24. септембра 1862. године указом књаза Михаила Обреновића.

Рајановце

Рајановце (алб. Rajanoc) је насеље у општини Косовска Каменица на Косову и Метохији. По законима самопроглашене Републике Косово насеље се налази у саставу општине Ранилуг. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Рајановце површине 431 ha. Историчари сматрају да се село Рајановце у средњем веку звало Радановци и помиње се као део властелинства манастира Раванице у повељи из 1381.. Садашње село Рајановце се налази 20 минута хода источно од старог села Радановца. До 1878. године село је било српско насеље, а после Берлинског конгреса у селу се досељавају мухаџири. Пре ослобођења 1912. у селу је било 31 српско домаћинство.

Ропотово

Ропотово може бити:

Ропотово (Дољнени), село у општини општини Дољнени, Северна Македонијаили:

Велико Ропотово, село у општини Косовска Каменица, КиМ, Република Србија

Мало Ропотово, село у општини Косовска Каменица, КиМ, Република Србија

Седма београдска гимназија

Седма београдска гимназија је гимназија која се налази на општини Звездара у насељу Миријево. Смештена је у објекту некадашње основне школе „Вукица Митровић“.

Има 746 ученика распоређених 25 одељења друштевно-језичког и природно-математичког смера. Фунцкију директора гимназије врши професор географије Мирослав Маркићевић.

Трећа београдска гимназија

Трећа београдска гимназија је од оснивања 1891. године па све до 1956. године носила назив Трећа београдска гимназија, a једно време између ратова Трећа мушка реална гимназија. Позната је у једном периоду као Класична гимназија, a од 1963. Осма београдска гимназија. Ти називи Трећа, Класична, па Осма београдска, уз оне друге што их је донела једна недовољно осмишљена реформа пред крај осамдесетих година, обједињује живописно здање у Његошевој 15. На главном улазу Гимназије налази се бронзана плоча са угравираним натписом.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.