Велико Градиште

Велико Градиште је градско насеље и седиште истоимене општине у Браничевском округу, Србија. Према попису из 2011. било је 5.825 становника.

Градиште се први пут помиње у Раваничкој повељи од 1381. године, којом кнез Лазар оставља 13 села у Пеку манастиру Раваници, међу којима и Градиште.

Овде се одржавају Царевчеви дани. Овде постоји Народни музеј Велико Градиште.

Велико Градиште
Veliko Gradiste Church 2006
Црква у Великом Градишту
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округБраничевски
ОпштинаВелико Градиште
Становништво
 — 2011.Раст 5.825
Географске карактеристике
Координате44°45′14″ СГШ; 21°30′29″ ИГД / 44.754° СГШ; 21.508166° ИГДКоординате: 44°45′14″ СГШ; 21°30′29″ ИГД / 44.754° СГШ; 21.508166° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина68 м
Велико Градиште на мапи Србије
Велико Градиште
Велико Градиште
Велико Градиште на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број12220
12228
Позивни број012
Регистарска ознакаPO

Географски положај

Велико Градиште се налази у североисточном делу Србије, у подножју Карпата, недалеко од уласка у Ђердапску клисуру.

Лежи на 1.059. километру десне обале тока Дунава (који је природна граница са Румунијом) са једне, и ушћа Пека у Дунав са друге стране. У његовој непосредној близини, на 3 km од центра града, налази се познато туристичко одредиште Сребрно језеро.

Историја

Римско доба

У Римско доба на месту данашњег Градишта, на путу од Viminaciuma (Костолца) према Kuppei (Голупцу) налазило се важно римско утврђење Пинкум Pincum. Према неким налазима Пинкум је у то време био важан рударски центар, односно место у коме се прикупља руда и транспортује даље према другим римским градовима. Настанак овог римског града везује се за први век нове ере. Пинкум је осим географског имао и стратешки значај. Свој највећи успон - своје златно доба овај град је доживео за време римског цара Хадријана. Наследивши ратоборног претходника, цара Трајана, Хадријан је мудром владавином настојао да очува стечено богатство и сав се посветио унутрашњем уређењу земље. За разлику од Виминацијума који је био миниципијум, Пинкум је уживао наклоност сам самог цара, који га је посетио око 117. године. Пинкум је у то време био рударски центар који је у административном погледу био изузет из управе провинцијског префекта и директно потчињен цару.

Ипак, највећи куриозитет овог римског града је што је у њему кован и посебан бакарни новац. По величини он спада у групу мале бронзе. Због своје реткости овај мали новчић величине 15 или 19 мм за нумизнатичаре представља изузетно богатство. Зна се да постоји само пет примерака који се налазе у Бечу, Берлину, Лондону и Београду.[1]

Судећи према опекама, које се овде могу наћи, у Градишту су били стационирани делови Седме Клаудијеве римске легије.

С обзиром на његов географски положај у Пинкуму и околини стално су се смењивали освајачи. Хуни су га освојили и спалили између 441. и 443. године наше ере. У његовој обнови помиње се Јустинијан I.

Средњи век

У средњем веку Пек, Подунавље, Стиг и део Поморавља сачињавали су област Браничево. Тако се звао и главни град по коме је и читава област добила име. После смрти цара Душана 1355. године Браничевом је завладала властелинска породица Растисављевић, али за кратко јер их је убрзо покорио кнез Лазар припојивши и Браничево својој држави.

Из времена кнеза Лазара остала нам је Раваничка хрисуља или познатија као Раваничка повеља. Кнез Лазар је 1381. године кроз дародавницу основао манастирско властелинство које је чинило 146 села, два засеока и три црквене метоне и то је поклонио Раваници. Поред осталих у овом документу спомињу се области Браничева и Пек. У области Браничева спомињу се 9, а у Пеку 13 села.

Године 1432. угарска војска прешла је Дунав код Пожежена и доспела до Крушевца где је спалила турске шајке. Међутим, ојачана турска војска наступала је до Видина. Обе су прошле преко Браничева и опустошиле га. Деспоту Ђурђу после тога није преостало ништа друго но да га уступи турцима. Забележено је да је овим крајевима прошла и велика војска Хуњади Јаноша 1448. године, у народној песми познатог као Сибињанин Јанко.

Напредак овог краја прекида се падом Деспотовине под турску власт. Становништво се пред турским терором повлачи у брдовите крајеве. Због тога, према Јовану Цвијићу, данашње становништво ове општине и читавог Браничевског краја има веома мало потомака средњовековних браничевских староседелаца.

Овде се налазе Црква Светог арханђела Гаврила у Великом Градишту и Стара електрана, управна зграда и канали на реци Пеку. Ту је и Читаоница Велико Градиште основана 1848. године.

Године 1856. намеравали су црквени општинари на челу са председником Стефаном Нешићем, да осликају унутрашњост новосаграђене цркве у месту.[2]

Демографија

У насељу Велико Градиште живи 4438 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,1 година (36,7 код мушкараца и 39,4 код жена). У насељу има 1888 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[3]
Година Становника
1948. 2.783
1953. 3.264
1961. 3.391
1971. 4.075
1981. 4.977
1991. 5.973 5.447
2002. 5.658 6.355
2011. 5.825
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
5.148 90,98 %
Роми
  
141 2,49 %
Власи
  
81 1,43 %
Југословени
  
39 0,68 %
Црногорци
  
32 0,56 %
Румуни
  
29 0,51 %
Хрвати
  
14 0,24 %
Мађари
  
9 0,15 %
Македонци
  
8 0,14 %
Словенци
  
5 0,08 %
Украјинци
  
4 0,07 %
Муслимани
  
4 0,07 %
Руси
  
3 0,05 %
Словаци
  
2 0,03 %
Немци
  
2 0,03 %
непознато
  
90 1,59 %

Види још

Познати Градиштанци

  • Милоје Васић (Велико Градиште, 3. септембар 1869 - Београд, 4. новембар 1956) је био српски археолог, професор на Београдском универзитету и члан САНУ
  • Живана - Жанка Стокић (Велико Градиште, 24. јануар 1887 — Београд, 21. јул 1947) је била српска глумица, позната по тумачењу ликова из дела Бранислава Нушића
  • Властимир Павловић Царевац (Царевац, 9. октобар 1895 - Београд, 10. јануар 1965), био је композитор и диригент и оснивач Народног оркестра Радио Београда
  • Павле Бељански (Велико Градиште, 19. јун 1892 - Београд, 14. јул 1965), српски дипломата и колекционар
  • Браћа Ђорђевић - Павле (Београд, 4. новембра 1894) и Ђорђе (Београд, 23. јула 1897), Павле је био дипломата, а Ђорђе председник Трговачког суда у Пожаревцу и Великом Градишту, добротвори, граду поклонили сву покретну и непокретну имовину са заоставштином од око 1500 музејских експоната уз услов да се у Великом Градишту сагради народни музеј
  • Сава Ж. Обрадовић, (Велико Градиште, 1838), велики добротвор, оставио је Великом Градишту дућан (садашња Библиотека), породичну кућу, локал на пијаци и неколико њива као и повећу суму новца да се из свега формира Фонд из кога ће се два пута годишње даривати сиротиња
  • Драган Миленковић, новинар и публициста, некадашњи дописник Тањуга и листа Борба из Јапана
  • Слободан Ковач, познати одбојкаш бивши репрезентативац Југославије и тренер
  • Владимир Трифуновић, познати одбојкаш играо некада у КУП-у Шампиона заједно с Митићем, Ђорђевићем и Лукићем
  • Славица Ђукић (Велико Градиште 7. јануар 1960) је српска рукометашица, играла је три пута на Олимпијским играма (златна медаља у Лос Анђелесу 1984. са репрезентацијом Југославије)
  • Филип Цептер (Philip Zepter) - Милан Јанковић, привредник оснивач и власник компаније Цептер, рођен у Великом Градишту 23.11.1950.

Референце

  1. ^ Istorija
  2. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1856. године
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Љубиње (Велико Градиште)

Љубиње је насеље у Србији у општини Велико Градиште у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 270 становника.

Браничевски управни округ

Браничевски управни округ се налази у источном делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

Град Пожаревац - градска насеља: Костолац и Пожаревац (седиште)

Општина Велико Градиште - седиште градско насеље Велико Градиште

Општина Голубац - седиште сеоско насеље Голубац

Општина Мало Црниће - седиште сеоско насеље Мало Црниће

Општина Жабари - седиште сеоско насеље Жабари

Општина Петровац на Млави - седиште градско насеље Петровац на Млави

Општина Кучево - седиште градско насеље Кучево

Општина Жагубица - седиште сеоско насеље ЖагубицаСедиште округа је градско насеље Пожаревац, позната раскрсница путева, кроз који и данас воде бројне саобраћајнице. Има укупно 183.625 становника (попис 2011).

Средином XIX века, у време осамостаљивања српске државе, Пожаревац постаје, поред Крагујевца, друга престоница кнеза Милоша Обреновића. Кнез Милош Обреновић је још за живота подигао себи, у Пожаревцу, споменике:

Саборну цркву (1819. године), конак - дворац (1825. Године)

нову чаршију (1827. Године) и

ергелу Љубичево (1860. године).Културне знаменитости Браничевског округа су:

Виминацијум, Костолац

Народни музеј у Пожаревцу (први саграђен након београдског)

Етно парк Тулба (јединствени музеј у природи)

Галерија слика Милене Павловић-Барили (познате сликарке и песникиње надреализма)

Манастири Рукумија, Сестрољин. Туман, Брадача, Заова, Горњак, Витовница, Нимник

Голубачки Град, СО Голубац

Краку лу Јордан, с. Волуја СО КучевоПриродне знаменитости Браничевског округа су:

пећине у СО Кучево: пећина Церемошња, пећина Равништарка, Дубочка пећина, Шевичка пећина

врело реке Млаве, Жагубица

Крупајско врело, Крепољин

Горњачка клисураПривредни капацитети овог округа концентрисани су у близини градова Пожаревац и Костолац.

Начелник округа је био Горан С. Петровић (одлуком Владе Републике Србије од 28. јуна 2007. године).

Садашњи начелник округа је Александар Ђокић (постављен Решењем Владе РС број 119-8806/2013 од 16.10.2013. године)

Грб општине Велико Градиште

Велико Градиште користи нехералдички амблем.

Зграда СО Велико Градиште

Зграда СО Велико Градиште или зграда Старог среског начелства је подигнута 1892. године на тадашњем Житном тргу, у чијим просторијама били су смештени још и пошта и телеграф. Зграда је на списку непокретних културних добара као споменик културе.

Кисиљево

Кисиљево је насеље у Србији у општини Велико Градиште у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 552 становника. Налази се на обали Сребрног језера.

У селу се налази православни храм посвећен преносу моштију Светог оца Николаја (Свети Никола летњи) из 1825. године који је иконописао Живко Павловић. Занимљиво је и то да је храм један од најстаријих парохијских храмова у Србији. Зидан је од набијане земље(набијаче), те је из наведених разлога, а има их још неколико, стављен под заштиту републике Србије као споменика културе.

Кумане (Велико Градиште)

Кумане је насеље у Србији у општини Велико Градиште у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 324 становника.

Ледерата

Ледерата (лат. Lederata) је била римски кастел подигнут крајем 1. века н.е. Њени остаци налазе се на стеновитом платоу на десној обали Дунава, низводно од Рама на територији општине Велико Градиште. Спада у категорију споменика културе од великог значаја. Уписана је у централни регистар 1992. године.

Ледерата је један од највећих ауксилијарних кастела на овом делу дунавског лимеса. Основна функција утврђења била је заштита прелаза преко реке. Претпоставља се да је у време Првог дачког рата, 101. године, један део Трајанових трупа овде прешао преко понтонског моста на непријатељску територију.

Кастел је димензија око 200x145 m, са квадратним кулама на угловима и капијама. Остаци рова су сачувани и могу се и данас видети. У другој половини 2. и током 3. века, утврђење је запуштено, а у време Диоклецијанових војних реформи је смањено (када су димензије биле 50x50 m) на утврђење типа quadriburgium, који се налазио у североисточном углу старог утврђења.

У доба Јустинијана Ледерата поново добија на значају. Бедеми старијег кастела уклопљени у ново утврђење са кружним кулама, капијама и двоструким бедемом на јужној страни, на којој се налазила и главна капија.

Манастир Нимник

Манастир Нимник, познат и под именом Маријански манастир је манастир Српске православне цркве, припада Епархији браничевској. Манастир са црквом посвећеној Преносу моштију Светог Николаја Мирликијског представљају као целина непокретно културно добро као споменик културе.

Михајло Митић

Михајло Митић (Велико Градиште, 17. септембар 1990) је српски одбојкаш и капитен Црвене звезде. Игра на позицији техничара.

Општина Велико Градиште

Општина Велико Градиште је општина у Браничевском округу на североистоку Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 344 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 26688 ha, а на шумску 3369 ha).

Центар општине је град Велико Градиште и представља адмиистративни, привредни и културни центар општине. Општина Велико Градиште се састоји од 26 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 17610 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -6,5‰, a број запослених у општини износи 2767 људи. У општини се налази 25 основних и 1 средња школа.

Велико Градиште се на западу граничи са општином Мало Црниће, на југоистоку са општином Кучево, а на истоку са општином Голубац. На северу је Дунавом омеђена од суседне Румуније.

Острово (Велико Градиште)

Острово је насеље у Србији у општини Велико Градиште у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 264 становника.

Овде се налази Стара кућа Светомира Миладиновића у Острову.

Поповац (Велико Градиште)

Поповац је насеље у Србији у општини Велико Градиште у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 162 становника.

Рам (Велико Градиште)

Рам је насеље у Србији у општини Велико Градиште у Браничевском округу које се развило око истоимене утврде. Према попису из 2011. било је 255 становника.

Овде је пронађено келтско светилиште старо око 3 хиљаде година.

Сираково (Велико Градиште)

Сираково је насеље у Србији у општини Велико Градиште у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 604 становника.

Списак споменика културе у Браничевском округу

Следи списак споменика културе у Браничевском округу.

Стара кућа Светомира Миладиновића у Острову

Стара кућа Светомира Миладиновића у Острову, месту у општини Велико Градиште, подигнута је у првој половини 19. векa. Проглашена је за непокретно културно добро у категорији споменика културе.

Царевац

Царевац је насеље у Србији у општини Велико Градиште у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 744 становника. Стари назив насеља је Влашки Дол.

Царевчеви дани

Царевчеви дани су традиционална музичка манифестација посвећена Властимиру Павловићу Царевцу, оснивачу Народног оркестра Радио Београда. Одржава се током јула месеца, сваке године, у Великом Градишту.

Читаоница Велико Градиште

Читалиште Велико Градиште основано је у Великом Градишту 27. јануара 1848. године.

Насељена места општине Велико Градиште
Знаменитости и споменици културе
Верски објекти у општини Велико Градиште
Манифестације у општини Велико Градиште

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.