Велика школа

Велика школа је била највиша образовна институција у Србији између 1863. и 1905. године. Настава је одржавана у Капетан-Мишином здању. Школа је прерасла у Београдски универзитет 1905, када су отворени Медицински, Богословски и Пољопривредни факултет.

Основана је законом од 24. септембра 1863. године као наследник Лицеја, дотадашње највише школе у Србији. Велика школа је у закону дефинисана као научно заведење за више и стручно изображење, тј. научни завод за више и стручно образовање. Врховна власт био је министар просвете, а Великом школом су непосредно руководили ректор и Академијски савет. Ректора је постављао владар, први ректор био је Константин Бранковић (1814–1865).[1]

Велика школа је имала три одељења, односно факултета: Филозофски факултет, Технички факултет и Правни факултет. Програми су се у знатној мери преклапали, тако да су студенти углавном добијали опште образовање, а премало право стручно. На филозофском одељењу се студирало три године, а на правном и техничком четири.

Изменама закона из 1873, године Филозофски факултет је подељен на два одсека. Изменама закона од 1880. године студије на Филозофском факултету се продужују на четири године. Изменама закона из 1896. године број одсека, тј. група сродних наука, битно је повећан: на Филозофском на седам, на Техничком на три и на Правном на два, што је допринело специјализацији и унапређењу стручне стране студија.

Током времена је знатно повећана и самоуправа Велике школе.

Велика школа је напредовала током четири деценије и постала претеча Универзитета, али ипак ни до краја свог постојања није достигла довољан ниво да прерасте у универзитет, већ је он формиран 1905. године, тек са делом професорског састава Велике школе.

Belgrade University Buildings
Велика школа крајем 19. века

Ректори

Ректори Велике школе у периоду 1863–1905. били су:[2]

Референце

  1. ^ Srpsko Nasledje
  2. ^ Јордановић 1988.

Литература

  • Јордановић, Бранислава (1988). Ректори Лицеја, Велике школе и Универзитета у Београду. Београд: Универзитет у Београду, Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0072-1.

Види још

Спољашње везе

1863

1863. је била проста година.

24. септембар

24. септембар (24.9.) је 267. дан у години по грегоријанском календару (268. у преступној години). До краја године има још 98 дана.

Љубомир Стојановић

Љубомир Стојановић (понекад помињан као Љуба Стојановић; Ужице, 6/18. август 1860 — Праг, 16. јун 1930) био је српски државник, политичар и филолог, редовни члан Српске краљевске академије.

Архитектонски факултет Универзитета у Београду

Архитектонски факултет Универзитета у Београду је високообразовна установа смештена у Београду и део је Универзитета у Београду.

Велика школа Ивана Југовића

Велика школа Ивана Југовића је била први заметак високе наставе у Србији. Југовићева Велика школа је основана 1808. године у Београду и била је школа посебног карактера.

Дорћол

Дорћол је део Београда који се налази у најстаријем градском језгру у градској општини Стари град. Линије које саобраћу кроз Дорћол су: 24 (Дорћол–Неимар), 26 (Дорћол–Браће Јерковић), 79 (Дорћол–Миријево), ноћне линије 26 (Дорћол–Браће Јерковић) и 401 (Дорћол–Пиносава).

Данашње границе Дорћола се налазе између београдске тврђаве, односно калемегданског парка (који се понекад називају делом Дорћола), Васине и Узун-Миркове улице (понекад се сматра се Дорћол простире и до Кнез Михаилове улице), околине Булевара деспота Стефана и Дунавa. Некада се Дорћолом сматрала само раскрсница улица Цара Душана и Краља Петра (некада Дубровачке целом дужином, а данас само од ове раскрснице према Дунаву) и околина ове раскрснице (на Горњем и Доњем Дорћолу). Северни део, ограничен Дунавом, улицом Цара Душана и Дубровачком звао се Јалија, што на турском језику значи „обала”. Део Дорћола од Кнез Михаилове улице до улице цара Душана звао се некада Зерек, што на турском језику значи „падина”.Дорћолска дунавска обала је уређена, са дугачком бициклистичком стазом, шеталиштем и сплавовима. На обали је и Спортски центар „Милан Гале Мушкатировић” (некада Спортски центар „25. мај”) са комплексом отворених и затворених базена на којима се организују различита такмичења у спортовима на води (пливање, роњење, скокови у воду...) и тениским теренима на којима се одржава Отворено првенство Србије у тенису, а у изградњи је и велика марина.

У зимском периоду дорћолски кеј је важан за посматраче водених птица, јер се овде могу видети и врсте које су ретке на нивоу Србије.

Зграда Велике школе

Зграда Велике школе се налази у Београду, у Господар Јевремовој улици 22, као објекат значајан за почетак високог школства у Србији, као и за познате историјске личности који су у њој становали, представља непокретно културно добро као споменик културе.

Иван Југовић

Иван Југовић (или Јован Савић, Сомбор 1772 — 1813.) је био професор Велике школе у Београду и секретар Правитељствујушчег совјета. Био је припадник аустрофилске струје међу устаницима.

Историја школства у Србији

Школски систем у Србији је тако уређен да постоје основне, средње и високе школе, и универзитети. Закон о универзитету из 2006. је регулисао рад универзитета према Болоњској декларацији. Најстарији је Универзитет у Београду, чије су претече Лицеј и Велика школа у континуитету од 1838, као и Велика школа Ивана Југовића која је постојала од 1808. до 1813. године.

Капетан-Мишино здање

Капетан Мишино здање је једна од најпознатијих грађевина деветнаестог века у Београду, у којој је смештен Ректорат Универзитета у Београду и део Филозофског факултета. Налази се у улици Студентски трг бр. 1, саграђена је у периоду од 1857. до 1863. године, према плановима чешког архитекте Јана Неволе. Након завршетка изградње, капетан Миша је поклонио ово здање својој домовини у образовне сврхе. У зграду је 1863. пресељена Велика школа, а данас је једна њена половина седиште Београдског универзитета, док су у другој половини зграде Катедра за српски језик Филолошког факултета, Семинар за византијски грчки одсека за Класичне науке, као и Семинар за Стари век, одсека за Историју, Филозофског факултета.

Карађорђева Србија

Карађорђева Србија (позната и као Устаничка Србија) је назив за устаничку државу, створену у време Првог српског устанка, која је постојала од 1804. до 1813. године.

Музеј Вука и Доситеја

Музеј Вука и Доситеја меморијални је музеј, посвећен двојици великана српске културе, просветитељу и првом српском министру просвете Доситеју Обрадовићу и реформатору српског језика, творцу српског књижевног језика, Вуку Караџићу.

Народна скупштина Републике Србије

Народна скупштина Републике Србије је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у Републици Србији.

Једнодомна је и састоји се од 250 народних посланика, који се по Уставу бирају на слободним и тајним изборима на мандат од четири године.

Петроварадин

Петроварадин (мађ. Pétervárad, нем. Peterwardein / Petersburg, лат. Petropolis / дословно Петровград) је градско насеље и седиште градске општине Петроварадин, града Новог Сада у Јужнобачком округу и некадашњи утврђени град поред Дунава. Данас је део ужег градског подручја Новог Сада. Према попису из 2011. било је 14810 становника.

Подручје око Доситејевог лицеја

Подручје око Доситејевог лицеја је део старог Београда на Дунавској падини у границама некадашње вароши у Шанцу. Као просторно културно-историјска целина има статус културног добра од изузетног значаја и један је од најстаријих и најзначајнијих градских простора у Београду, чије је језгро формирано крајем 18. и почетком 19. века.

Правни факултет Универзитета у Београду

Правни факултет у Београду је члан Универзитета у Београду.

Правни факултет, утемељен 1808. године, један је од највећих правних факултета у региону, са дугом традицијом водеће институције правничког образовања у земљи. Окупљао је научнике и предаваче који су образовали око 50.000 дипломираних правника, око 1.200 магистара и 830 доктора наука, као и више стотина специјалиста за разне области. Многи некадашњи студенти Правног факултета су постали признати стручњаци и научници у свим областима права, професори других правних факултета, као и носиоци високих државних функција. Данас на Правном факултету на основним студијама активно студира око осам хиљада студената, као и више стотина на разним степенима последипломских студија.

Тренутни декан факултета је проф. др Зоран Мирковић.

Списак знаменитих личности Првог српског устанка

Списак знаменитих личности Првог српског устанка је списак вођа, обласних господара на почетку устанка, највиших државних званичиника, чланова Правитељствујушчег совјета (владе), нахијских војвода, војвода на кнежинама и других чланова управе и старешина српске државе и војске у Првом српском устанку, односно борби за обнову самосталне и независне српске државе и ослобођење и уједињење српског народа.

Србија Карађорђевог времена (1804—1813) задржала је управно-територијалну организацију која је већ постојала у Београдском пашалуку, а у основи се задржала до данашњих дана.

Универзитет у Београду

Универзитет у Београду је најстарија и највећа институција високог образовања у Србији. Наставно особље броји преко 7.000 чланова, а универзитет похађа 89.827 студената на око 320 програма основних студија и 1.700 постдипломаца. Од оснивања, Универзитет је образовао више од 346.000 дипломираних стручњака различитих профила, око 22.700 магистара, око 28.000 специјалиста и преко 13.200 доктора наука.

Универзитет у Београду је сачињен од 31 факултета и 8 научних истраживачких института и поседује систем универзитетских библиотека и рачунских центара.

Филолошки факултет Универзитета у Београду

Филолошки факултет Универзитета у Београду налази се на Студентском тргу 3, између зграде Ректората Универзитета у Београду и задужбине Илије М. Коларца.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.