Велика субота

Велика субота (грч. Μεγάλο Σάββατο) или страсна субота је хришћански празник посвећен успомени на погреб Исуса Христа и његов силазак у Ад. Она је део страсне седмице и увод у Васкршње празнике.

Православна црква верује да је Христос био тога дан у гробу Телом, а да је духом био у Аду, а у исто време на престолу био са Оцем и Духом, самим тим што је Он свеприсутни Бог, неодвојив од друга два лица Свете Тројице. На тај дан је Исус Христос показао да је дошао крај старом веку који је био обележен светковањем суботњег дана, и отпочео нови век у коме се светкује дан Његовог Васкрсења.

Hosios Loukas (narthex) - East wall, right (Harrowing of Hell) 03
Христов силазак у Ад

Богослужење Велике суботе

Chora Anastasis2
Христов уздиже из Ада Адама и Еву

Јутрење Велике суботе у новије време не служи се рано изјутра, већ на Велики петак увече. Пред симболичним Христовим гробом, уз кађење и држање свећа, врши се слика Христовог погреба. Уз читање целог 118/119 Псалма певају се статије - стихови у којима се слави умрли Спаситељ као Васкрсење и Живот и изражава бол, жалост и туга Пресвете Богородице. У канону Велике суботе, чије су песме написали Марко Идрунтски (од прве до четврте) и Козма Мајумски (од шесте па до краја), док је ирмосе прве четири песме писала монахиња Касија (810), слави се победа Христова над смрћу и први пут се сазнаје да је ова благословена субота у којој Спаситељ лежи мртав, преблагословена субота. У њој је Спаситељ уснуо, уз Његово обећање да ће Васкрснути у трећи дан.

При крају јутрења, плаштаница се носи три пута око храма, а после њеног поновног полагања у гроб, чита се пред њом Језекиљево пророштво ο васкрсењу мртвих (Јез 37,1-14), Апостол и Јеванђеље. Великосуботном Литургијом Светог Василија Великог почиње Васкрс. Све до читања Апостола, свештеник служи ову Литургију у црној одежди, а потом облачи белу, јер су се у току ове литургије крштавали оглашени, који су се током целог Васкршњег поста припремали уздржавањем од хране, молитвама и поукама за крштење, које се увек врши у белим одеждама. Једино на овој Литургији, Јеванђеље се не чита са амвона или са царских двери, већ на Христовом гробу, јер је Анђео на гробу Господњем објавио мироносицама вест ο Христовом Васкрсењу.

Народни обичаји

Велика субота је дан уочи Васкрса у коме се завршавају послови неопходни за дочек великог празника. Спрема се и чисти кућа, приправља рухо, боје јаја, по правилу изјутра пре изласка сунца. У Хомољу месе колач - васкршњак - окићен босиљком, као и мањи колачићи.

У југоисточном Банату месе колачиће који се после бденија носе на гробље. Гроб се прелива вином и окади. На велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове.

У Републици Српској, Поповом пољу, Велику суботу зову и Црвена субота и тада "масте", односно боје јаја у црвено. У кућама које су имале смртни случај, јаја се фарбају у тамно црвено, црно или "масте" у чађи. Јаја искључиво боји женска чељад. [1] [2]

Извори

  1. ^ http://www.spc.rs/sr/kroz_casni_post_velika_subota СПЦ Кроз Часни пост: Велика субота
  2. ^ http://www.svetigora.com/node/3560 Архивирано на сајту Wayback Machine (август 18, 2014) (на језику: енглески) Светигора:Велика субота

Види још

Спољашње везе

Благодатни огањ

Благодатни огањ (грч. Ἄγιον Φῶς) представља пламен који се по тврдњи верника чудесно појављује на Светом Гробу У Јерусалиму на богослужењу Велике суботе, уочи православног Васкрса. Појава благодатног огња по веровању већине верника представља видљиву пројаву Духа Светога и потврду васкрсења Исуса Христа.

Празнично богослужење Велике Суботе и призив благодатног огња заједно служе Православна црква у Јерусалиму, Српска православна црква и Јерменска апостолска црква. Богослужењу присуствују и свештеници Коптске и Сиријске оријентално-православне цркаве, као и представници фрањевачког реда Римокатоличке цркве.

Богослужење Велике суботе у храму Светог Гроба (црква Васкрсења Христовог) литургијски подсећа на догађаје Христовог страдања, погреба и сахране. Уједно представља и увод у његово Васкрсење.

Васкршњи понедељак

Васкршњи понедељак је дан након Васкрса и у многим земљама, као и у Србији се слави као државни празник. Васкршњи понедељак је према византијском обреду први дан Светле недеље, а аналогно према календару западних хришћана, други дан у седмици након Васкрса, будући да им је ускрсна недеља први дан. Вакршњи понедељак се убраја у покретне празнике.

Будући да се Васкрс слави три дана, васкршњи понедељак је други дан славља, и на тај дан се практикују разни обичаји Богослужења на тај дан су иста као и за Васкрс.

Велика седмица

Страсна седмица или Велика седмица (грч. Μεγάλη Εβδομάδα - Велика седмица), последња седмица Васкршњег поста пре Пасхе - Васкрса, проводила се од најстаријих времена у најстрожем посту. Апостолске установе прописују да се ове седмице употребљавају само хлеб, со и воће, а Велики петак и Велика субота су потпуно без хране. Од давнина се назива Великом седмицом.

Будући да се Света четрдесетница завршава у петак, пред Суботу Св. и праведног Лазара, Јерусалимска црква је ову суботу прибројавала Великој седмици. Сваки дан ове седмице, назива се у богослужбеним књигама, светим и великим због светих и великих догађаја који су се збили тих дана. Сваки дан има своју тему, а сви заједно се проводе у посту без уља, изузев Великог четвртка који се сматра празничним даном, јер је овога дана установљена Света тајна Евхаристије. Богослужење ових дана изложено је у Посном триоду. Посни триод ову седмицу назива Седмицом спасоносних страдања.

Велика среда

Велика среда (грч. Μεγάλη Τετάρτη), је среда Страсне седмице. Тога дана Црква се молитвено присећа жене грешнице која је миром помазала Исуса Христа у Витинији, у дому Симона губавога (Лк 7,36-50), а истовремено се спомиње и Јудино издајство, које се збило након тога. На Велику среду престаје се са служењем Пређеосвећене Литургије као и са читањем молитве Св. Јефрема Сирина коју прате велики поклони.

Велики петак

Велики петак (грч. Μεγάλη Παρασκευή) или Страсни петак је хришћански празник, који је према хришћанској религији обележен страдањем Исуса Христа, његовим распећем на часни крст и његовом смрћу за спасење света.

Тог дана, Црква се сећа догађаја који су непосредно претходили Христовом Распећу; почевши од извођења Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, неуспелог покушаја да Га оптуже, па до гласног викања јудејског народа: "Распни Га!"; ношења крста кроз град, на путу према Голготи; разапињања и праштања џелатима речима: "Оче, опрости им, јер не знају шта раде"; умирања, уклањања са крста, помазивања миром, повијања тела платном и полагања у гроб; постављања страже да чува гроб да неко не украде његово тело.

Велики понедељак

Велики понедељак (грч. Μεγάλη Δευτέρα), понедељак Страсне (Страдалне) седмице; посвећен је последњим догађајима из земаљског живота Господа Исуса Христа, који је предсказан у животу страдалног Јосифа, сина старозаветног патријарха Јакова. Попут Јосифа, кога су браћа из зависти бацила у јаму, а затим га продала да би он касније владао Египтом, и Спаситељ је предат у руке грешника, осуђен, распет и сахрањен, а после Свога Васкрсења влада светом.

Поред успомене на Јосифа, старозаветног страдалника, служба овога дана посвећена је и проклетству смокве коју је Спаситељ због њене неплодности осудио да се осуши (Мт 21,17-22; Мк 11,19-26), а она је слика јеврејске синагоге која је Спаситеља предала на смрт.

Три песме ο целомудреном Јосифу, праобразу Господа Исуса Христа, за службу овога дана написао је Роман Слаткопевац, а остале песме Св. Андреј Критски, Св. Јован Дамаскин и Косма Мајумски.

Велики четвртак

Пред празник Пасхе, у четвртак, Христос се са ученицима вратио у Јерусалим где је на Велики Четвртак била Тајна вечера. Исус је тада установио Свету Тајну Причешћа уз речи: „Узмите, једите; ово је тијело моје." и „Пијте из ње сви; Јер ово је крв моја Новога Завјета која се пролијева за многе ради отпуштења гријехова" (Мат. 26:26-28). Ове се речи могу чути на свакој Светој Литургији чији је централни део Свето Причешће.

Такође је својим ученицима опрао ноге учећи их тако сопственим примером како треба да служе једни другима.

Заповедио им је и да љубе једни друге: „Да љубите једни друге као што ја вас љубим“ (Јов. 15:12), и отворено говорио о предстојећем Му страдању и свему што има да се збије.

Ту изговара и Првосвештеничку молитву где се моли за своје ученике као и за све оне који због њихових речи буду поверовали. Да их Господ Бог избави од злога и да буду са Њим где је он и да гледају Славу његову (Јов. 17:24).

Те ноћи Христа су се одрекла два његова ученика: Јуда Искариотски и Симон Петар. Христос је пред свима рекао: „Заиста вам кажем; један од вас издаће ме“ (Мат.26:21).

"А Јуда издајник његов одговарајући рече: да нисам ја учитељу? Рече му (Исус): Ти каза“ (Мат. 26:25).

"Рече му Петар: Нећу те се одрећи макар морао и умријети с тобом“ (Мат. 26:35).

(Ваља напоменути да је Јуда још на Велику Среду отишао код јеврејских првосвештеника и рекао: „Шта ћете ми дати и ја ћу вам га издати? А они му положише тридесет сребреника“ (Мат. 26:15) чиме је у ствари већ дан пре издао Исуса. Због сећања на издајство Господа средом се пости).

Потом Исус одлази у Гетсимански врт, где се знајући за сва страдања која Му предстоје моли Оцу своме: „Ава, Оче, све је могуће теби; пронеси ову чашу мимо мене; али опет не како ја хоћу него како ти“ (Мар.14:36). Јуда је знао за поменути врт, јер се Исус ту често окупљао са својим ученицима, и ту је дошао са слугама првосвештеника и фарисеја. Исуса им је показао Целивајући Га јер им беше рекао: „Кога пољубим, тај је“ (Лука 22:47), Исус га је упитао „Јудо, зар цјеливом издајеш Сина Човјечијега?"(Лука 22:48). Јуда није ништа одговорио.

Тако су Исуса одвели пред првосвештеника да му суди.

Те ноћи, ученици су били као стадо без пастира, изгубљени и очајни. Тада је Петар, који је бескрајно волео Христа, поклекао и три пута Га се од вечери до зоре одрекао. Питали су га да ли је он један од ученика и да ли је био са Исусом, Петар је одговорио да не зна ко је он и да га не познаје. Кад је трећи пут изустио да није, запевао је петао. Петар се тада сетио речи Исусових да ће га се и он три пута одрећи пре него што запева петао. Петар је схватио колики је његов пад, покајао се из дубине душе и плакао је горким, чемерним сузама, молећи опроштај.

Јуда пак је схватио да је то што је урадио ужасно. Дошао је у храм и бацио новац, рекавши да је издао крв невину, али његово окорело срце није било спремно на покајање, он није могао да се покаје и моли за опроштај, зато се у очајању обесио и тако је додао себи и неопростиви грех самоубиства. И тако је за разлику од Петра (који је постао једним од највећих апостола) назван сином погибли.

Првосвештеници нису хтели у благајну храма да ставе новац који је Јуда бацио, зато што је то новац за крв. За тај новац је купљена њива да буде место на којем ће се сахрањивати странци. Њиву су прозвали «Крвна њива», зато што је за крвави новац купљена.

Зора следећег дана није најављивала ништа добро, био је то дан Христовог коначног страдања и највећих мука, Велики петак.

Грегоријански календар

Грегоријански календар или нови календар је најкоришћенији календар на свету. Као модификација јулијанског календара, први га је предложио калабријски доктор Алојзије Лили, а прогласио га је 1582. године папа Гргур XIII, по коме је добио име, путем папске буле Inter gravissimas. Његове године се броје од године рођења Исуса Христа.

Грегоријански календар је уведен пошто је просечна година у јулијанском календару била незнатно дужа у односу на тропску годину, изазивајући да пролећна равнодневница полако иде уназад у календарској години, као и лунарни календар који се користио за одређивање датума Ускрса.

Грегоријански календар је решио ове проблеме избацивањем извесног броја дана, да би се календар вратио у синхронизацију са годишњим добима, односно, тропском годином, и малим скраћивањем просечног броја дана у календарској години, избацивањем три јулијанске преступне године сваких 400 година.

Папа Силвестар I

Свети Силвестар I је био римски папа од 314. до 335. године.

Рођен је у Риму и од младости изучен светској мудрости и вери Христовој. Свој живот је увек управљао према заповестима јеванђелским. Много се користио поукама свештеника Тимотеја, чијем је погубљењу за веру и сам присуствовао, па гледајући пример јуначког пожртвовања свога учитеља, и сам се запојио таквим духом за цео живот свој. У тридесетој години постао је епископ римски. Поправљао је обичаје хришћана. Тако, на пример, укинуо је пост сваке суботе, како се то дотле држало код неких хришћана, и одредио, да се пости само Велика субота као и оне суботе које падну уз постове. Својим молитвама и чудесима помагао је, да се цар Константин и мајка му Јелена обрате у веру праву и крсте. Садејствовао је царици Јелени да пронађе Истински крст. Управљао је црквом Божјом двадесет година и чесно је скончао свој земаљски живот преселивши се у Царство небеско.

Српска православна црква празнује Светог Силвестра 2. јануара по црквеном, а 15. јануара по грегоријанском календару.

Покретни празници код православаца

Покретни празници код православаца обухватају око двадесетак празника који се налазе у црквеном календару православне цркве. Они се разликују од године до године и уносе доста забуне у вези са редоследом празника код оних који не познају правила одређивања када се слави који празник.

Ускрс

Васкрс (стсл. въскръсъ, ређе и донекле арх. Велигдан) или Ускрс највећи је хришћански (црквени) празник којим се прославља Исусов повратак у живот — васкрсење. По хришћанском веровању, то се десило трећег дана после његове смрти, укључујући и дан смрти: тј. прве недеље после Великог петка. То је покретни празник и празнује се после јеврејске Пасхе (хебр. pessach) у прву недељу после пуног месеца, који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње. Код источних хришћана, Васкрс најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја, а код западних хришћана увек пада између 22. марта и 25. априла.

Из историјских разлога (да датум Васкрса за све православце одређује Јерусалимска патријаршија, која се и даље држи Јулијанског календара), и цркве које иначе користе Грегоријански календар, као што су Грчка, Румунска и др. славе Васкрс по Православној пасхалији (начин одређивања датума празновања Васкрса), и нема везе ни са Јулијанским ни са Грегоријанским календаром.

Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.