Велика Морава

Велика Морава или само Морава, је река у Србији. Настаје спајањем Западне и Јужне Мораве код града Сталаћа. Улива се у Дунав на простору између Смедерева и Костолца. Морава је заједно са Западном Моравом, највећа српска река. Дужина Велике Мораве је 185 km, са Западном Моравом (дужина притока) је 493 km.

Велика Морава
Velika Morava Varvarin
Велика Морава код Варварина
Morava river
Велика Морава и Јужна Морава.
Опште информације
Дужина185 km
Басен37.444 km2
Пр. проток297 ​m3s
СливЦрноморски
Пловносттеоретски целом дужином за мање бродове; практично око 8 km од ушћа у Дунав
Водоток
Изворнастаје спајањем Јужне и Западне Мораве код Сталаћа
В. извора145 m
УшћеДунав код Смедерева
Географске карактеристике
Држава/е Србија
НасељаСталаћ, Смедерево, Ћуприја, Лапово, Јагодина, Параћин, Свилајнац, Варварин, Пожаревац
ПритокеЈужна Морава, Западна Морава

Дужина

Велика Морава настаје спајањем Јужне Мораве и Западне Мораве близу Сталаћа, малог града и централне железничке раскрснице у централној Србији. Од тог места до ушћа у Дунав североисточно од Смедерева Велика Морава је дуга 185 km. Са својом дужом притоком, Западном Моравом, укупна дужина износи 493 km. Јужна Морава која представља главни извор воде за Мораву је дужа, али је због регулације речног корита и мелиорицаионих радова данас учињена краћом. Регулациони радови су учињени на све три Мораве, тако да су све значајно скраћене. Некада је ова река била преко 600 km дужине. Данас је најудаљенији извор воде за моравски слив извор реке Ибар, десне и највеће притоке Западне Мораве. Ибар извире у Црној Гори и заједно као систем Ибар-Западна Морава-Велика Морава представља речни систем дужине 550 km, и као такав је најдужи водени пут на Балканском полуострву.

Географија

Велика Морава припада црноморском сливу. Површина слива Велике Мораве је 6.126 km², а целог моравског система 37.444 km² (од чега 1.237 km² у Бугарској и 44 km² у Македонији), што је 42,38% од површине Србије. Велика Морава протиче најплоднијим и најгушће насељеним подручјем уже Србије, звано Поморавље (или Велико Поморавље). Поморавље је настало на месту залива некадашњег Панонског мора које се исушило пре око 200.000 година. Око половине дужине долине се налази Багрданска клисура.

У прошлим столећима, била је позната по својим непрегледним шумама, али данас није више ништа остало од великих стабала (грмова). Ушће у Дунав је између села Кулич и Дубравица, великог угљеног басена Костолац. То је један од два велика угљена басена у речном сливу, други је Ресавски угљени басен у долини десне притоке Ресаве.

Просечни проток Велике Мораве на ушћу у Дунав је 297 m3/s. Од тога 125 m3/s је допринос Западне Мораве, 121 m3/s Јужне Мораве, а 35 m3/s се улива непосредно у Велику Мораву.

Притоке

Reka Lepenica kod Gradca
Лепеница, притока Велике Мораве сликана код Градца

Притоке Велике Мораве су кратке по дужини. Најдужа је Јасеница (79 km) а друге су ретко преко 50 km. Десне притоке су: Јовановачка река, Црница, Раваница, Ресава и Ресавица (или Ресавчина). Леве притоке су бројније, укључујући: Каленићка река, Лугомир, Белица, Осаоница (или Осаница) Лепеница, Рача, и Јасеница. Многе од њих нису богате водом, али током кишних година оне изазивају велике поплаве, што је главни проблем целог моравског слива. Пре уливања у Дунав, Велика Морава се рачва, чинећи 47 km дуг рукавац под називом Језава, који се улива у Дунав одвојено у граду Смедереву пошто се претходно споји са дужом (51 km) реком Раљом, са леве стране.

Уређивање реке

Morava river2
Велика Морава код Лапова.

Велика Морава је пример реке која меандрира. Она јесте била 245 km дугачка од настанка до ушћа, међутим правом линијом то је свега 118 km. Тако је однос меандрирања 118:245, што је у самом врху река у Европи.

Речно корито је широко 80-200 m и дубоко до 10 m. Сасвим је уобичајена појава да Морава после поплаве промени ток остављајући на месту претходног корита језера, која су позната под називом моравиште. Јужна Морава је због влике ерозије у свом сливу богата огромном количином материјала који се таложи у речном кориту умањујући дубину и на тај начин чинећи поплаве још чешћим.

Почевши од 1966, огромни радови су започети на спречавању будућих поплава. Низ акумулација је направљен на притокама (језера Бован, Ћелије, Газиводе, итд), а меандри су пресецани. На тај начин је ток реке исправљан а река је учињена краћом (у случају Велике Мораве са 245 на 185 km. Било је предвиђено да се скрати чак на 152 km и да постане поново пловна.

Предвиђено је укупно 18 акумулација, пресецање 23 меандра, насипање километара нових насипа и интензивно пошумљавање. Међутим, до 1980-их, поготово 1990-их због економске кризе, ратова и санкција сви радови су прекинути.

Морава и њене притоке још увек плаве често, а речно дно се издиже упркос многих багера, који ископавају песак и шљунак, у градовима и селима дуж тока реке (Лозовик, Лугавчина, Лучица, Велика Плана, Симићево, итд).

Пловност

Енглески бродовласници Едвард Бурке и Џон Керне су 1863. године тражили концесију на 30 година, да би успоставили пловидбу са два пароброда на реци Морави. Аустријско Дунавско паробродско друштво је вршило испитивање корита и пловности Мораве од 1862. до 1869. године. У том периоду пароброд "Морава", власништво барона Фелдхајма, под заповедништвом капетана инжењера Приљева, пловио је до Ћуприје. Приљев је тврдио да је разлог наседања пловила углавном непознавања корита реке. Касније је, 1867. године, капетан "Мораве" Јуранек успевао да доплови до Ћуприје и СталаЋа, али са српским инзењерским официром Антом Алексићем.[1]

Данас, Велика Морава је пловна свега 3 km од ушћа узводно од ушћа.[2] У историји, била је пловна све до града Ћуприје, што је скоро ¾ њене дужине. Међутим, као што је наведено, Велика Морава је дословно затрпана материјалом из Јужне и Западне Мораве.[3] Када је почео програм мелиорације 1966. године било је предвиђено да постане поново пловна, у првој фази до Ћуприје, а касније све до Сталаћа, дакле целих 100%.

Ништа од најављеног није направљено. Чак се појавила нова идеја (у ствари оживела једна стара) о изградњи пловног канала Дунав-Морава-Вардар-Егејско море[4]. Технички проблеми у изградњи оваквог објекта су огромни (ни Морава ни Вардар нису пловни). Није јасно колико би се овај пловни пут користио, а претпоставља се да би цена оваквог пројекта била превисока и да не постоји економски потенцијал (поготово у Србији) да финансира нити да искористи овакав пловни комплекс. У овом моменту је нико не разматра као озбиљну идеју нити има назнака о потенцијалним инвеститорима.

Насеља

Zabarski-most-3
Остаци старог жабарског моста на Великој Морави

Мада је одувек плодна моравска долина била најгушће насељени део Србије, велике поплаве су спречавале насељавање самих обала реке. Једини град на обали реке је Ћуприја, мада је он више пута претрпео велике штете због близине реке, укључујући и неколико поплава деведесетих година 20. века. Други су градови саграђени мало даље од саме реке, укључујући следећа места: Параћин, Јагодина, Баточина, Лапово, Свилајнац, Велика Плана, Пожаревац и Смедерево. Мања места и села укључују: Варварин, Глоговац, Марковац, Велико Орашје, Милошевац, Лозовик, Симићево, Ореовица итд.

Традиција

Римљани су је назвали Margus (уз то, Западну Мораву су звали Brongus, а Јужну Мораву Angrus). Данашњи град Ћуприја је настао у Римско доба, а тада је називан именом Horreum Margi (што значи Житница Мораве).

Moravian Serbia-sr
Моравска Србија кнеза Лазара

Држава кнеза Лазара у 14. веку се називала Моравска Србија, по овој реци. У српској историји, долина Мораве је постала колевка савремене српске државе на почетку 19. века. Многе су песме испеване које славе Мораву и њену плодност, али и њену злу ћуд и водоплавност. Међутим, о Морави не говоре само традиционалне песме. Многе песме о Морави настају и данас, а најпознатије су: Ој Мораво, Мораво, тија реко, Уз Мораву ветар дува, На Морави воденица стара, Моравац коло, итд.

Ој Мораво је можда најкарактеристичнија:

„Ој Мораво, моје село равно,
Кад си равно што си водоплавно
Киша паде, те Морава дође,
Те поплави моје село равно
А у селу Јованове дворе,
И у двору Јованову љубу“

Види још

Референце

  1. ^ Popović, Miodrag (2006). Morava, kraljica srpskih reka. Velika Plana: Trag. ISBN 978-86-905605-6-1. Приступљено 19. 1. 2019.COBISS.SR 128661772
  2. ^ „Velika Morava”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 1. 1. 2018.
  3. ^ PRAVILNIK o utvrđivanju Plana vađenja rečnih nanosa za period od avgusta 2017. do avgusta 2019. godine (PDF). Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. стр. 9-10. Приступљено 19. 1. 2019.
  4. ^ Српски Суец, Курир, 3. мај 2006.

Литература

Спољашње везе

Јадунум

Јадунум је старо име Јагодине, како се она у византијским изворима називала све до средине 16. века.

Грчком историчару Херодоту из V века пре нове ере била је позната река Бронгос, данашња Велика Морава, те је ово прво име у старим записима са овог тла. Римљани ће у I веку окупирати Поморавље и име реке Бронгос преиначити у Маргус, оставивши узгред и друге богате трагове свог борављења. Село Дражмировац, на десној обали Велике Мораве, уцртано је на римским картама из IV века под именом Mutacio ad Oktavum, као путничка станица између Singidunuma (Београда) и Naissusa (Ниша), па је ово прво насеље на подручју општине са именом.

У угарским записима, са неколико штурих података, остало је поменуто да се угарска војска борила за премоћ над Поморављем са Византијом 1150. године код Лугомира. По свему судећи, бој се водио у мочварном риту на изласку из Лугомирске клисуре на који ће се жалити и многи доцнији путници, наводећи га као најгору деоницу Цариградског друма.

Код Јована Кинама исто се помиње да је византијска војска 1150. године кренула од Ниша прешла преко Лонгомира (Лугомира) да би се сукобила са угарском војском.

Јован Кинам у свом делу наводи: „А идуће године, већ пред крај лета, када путеви за Србију постају најпогоднији за војску која напада, јер тада дрвеће већ почиње да губи лишће, сакупи војску код Ниша. Сазнавши ту да се из Пеоније (Угарска) шаљу снаге Далматима (Србима) у помоћ, постара се да војска пређе преко земље назване Лонгомир (Лугомир), да би се Пеонци (Угри), који су напредовали с десне стране, сукобили с ромејском војском”.

Јовановачка река

{{Река

| име = Јовановачка река

| слика =

| опис =

| мапа =

| опис_м =

| дужина = 32

| висина_извора =

| проток = 5

| површина_слива =

| извор = река има 2 извора[[први испод планине Буковик око 10 km.изнад села Грабово, други извор испод врха Самањац изнад села Скорица

| извор_координате =

| ушће = код села Доњи Катун у реку Велика Морава

| ушће_координате =

| области =

| земље = Србија

| притоке =

| слив = Дунав

| градови = Нови БрачинПојатеДоњи Катун

| пловност =

}}

Јовановачка река је река која извире на два изворишта од којих је прво око 10 km изнад села Грабово док је друго извориште изнад села Скорица испод врха Самањац. Река се спаја код села Нови Брачин. Име је добила по Јовановцу, центру Новог Брачина. Река је дуга око 32 km и улива се у Велику Мораву код села Доњи Катун. Богата је рибљим врстама (клен, крекуша, говедарац), а овде такође живе и жабе, корњаче и друге животиње.

Јужна Морава

Јужна Морава је река у Србији која представља краћу од две реке које чине Велику Мораву. Јужна Морава је дугачка 295 km и тече углавном смером југ—север, од македонске границе до централне Србије, где се среће са Западном Моравом код Сталаћа и ствара Велику Мораву.

Велика Плана

Велика Плана је градско насеље и седиште истоимене општине у Подунавском округу, Србија. Према попису из 2011. било је 16.088 становника (према попису из 2002. било је 16.210 становника).

Дунав

Дунав (нем. Donau, словен. Donava, свк. Dunaj, хрв. Dunav, мађ. Duna, украјински Дунай, рум. Dunărea, тур. Tuna, енгл. The Danube) је друга река по дужини у Европи након Волге. Настаје у Шварцвалду од својих изворишних кракова Брег и Бригах код града Донауешингена, Немачка. Дунав је дугачак око 2850 km, протиче кроз неколико централноевропских главних градова, пре него што се улије у Црно море кроз делту Дунава у Румунији и Украјини.

Дунав је у историји био једна од најсталнијих граница Римског царства. Река протиче кроз или чини границу 10 држава: Немачку, Аустрију, Словачку, Мађарску, Хрватску, Србију, Румунију, Бугарску, Молдавију и Украјину.

Западна Морава

Западна Морава је река у централној Србији дугачка 308 km, која заједно са Јужном Моравом чини Велику Мораву.

Каленићка река

Каленићка река је река у централној Србији у региону Шумадије . Извире на источним обронцима Гледићких планина и улива се код Варварина у Велику Мораву као лева притока. Дуга је 41 km.

Композитна долина

Композитна долина (лат. compositus — састављен) или сложена долина је речна долина која се састоји од више наизменичних ерозионих проширења и сужења, тј. у њој се смењују клисуре и котлине. Најчешће је условљена геолошком грађом или околношћу да река на свом току пресеца стене различите отпорности, састава и склопа.

У Србији најпознатије композитне долине имају Дунав (у Ђердапу), затим Јужна, Западна, Велика Морава, Нишава, Црни Тимок, Дрина, Лим, Млава, Пек.

Према узроку постанка могу се издвојити три типа композитних долина. Први тип постао је због различитих падова у иницијалном рељефу. Клисуре се стварају на великим падовима иницијалног речног профила, јер на њима делује интензивна вертикална ерозија. Са друге стране, на малим падовима иницијалног уздужног речног профила делује бочна ерозија. Ова ерозија шири долину и формира флувијално-денудациона проширења.

Узрок постанка другог типа композитних долина јесте разлика у отпорности стена у којима је долина усечена. Вертикална ерозија делује на местима где се речни ток усеца у отпорне стене и на тим местима се стварају клисуре. На местима где речни ток тече преко меких стена или растреситих седимената, уздужни речни профил ће се брже усагласити па ће се јавити бочна ерозија која ће стварати проширења. Ово је добар пример селективне ерозије.

Трећи тип композитних долина јавља се услед појаве локалних тектонских покрета разламања у речној долини. Појава негативног радијалног разламања у делу речне долине створиће тектонску котлину, у виду рова, у којој се могу створити привремена језера. Отоке ових језера усецаће клисуре у пречагама између котлина, а на исушеном дну језера речни ток ће створити широку и пространу долину. Дакле, бочна ерозија у овом случају јавља се у котлинама насталим појавом тектонских покрета док се вертикална ерозија јавља у деловима речне долине који су заостали на првобитној висини између спуштених котлина.

Морава

Морава је реч која означава воду у извесном броју словенских језика, настала од речи море која у разним облицима постоји у већем броју језика, што има корен у индоевропском мо.

Морава је стога чест топоним за реке и може бити:

Велика Морава, река у Србији, десна притока Дунава;

Западна Морава, река у западној Србији;

Јужна Морава, река у јужној Србији;

Биначка Морава, река у јужној Србији;

Морава, река у Чешкој, Словачкој и Аустрији, лева притока Дунава;мада може бити и:

Морава, село у Бугарској, у општини Свиштов;

Морава, насеље у Словенији, у општини Кочевје;

Морава, старо име за Гњилане;

Сува Морава, насеље у Србији, у општини Владичин Хан;

Мала Морава, насељено место у Чешкој, у округу Шумперк;

Долњи Морава, насељено место у Чешкој, у округу Усти на Орлици;

Горња Морава, област у јужној Србији, на Косову;

Морава, планина у Албанији;

Морава, санџак у Темишварском пашалуку;

Морава, аеродром у Србији;

Морава, ракетни систем;

Морава, термоелектрана у саставу термоелектране Никола Тесла;

Морава, бренд цигарета.

Мост код Чепура

Моравско село Чепуре смештено је на десној обали ове реке између Параћина и села Рашевице. Иако је на овом простору одувек постојала скелска веза, људи су хтели да не зависе од ћуди реке, већ да она буде стална и сигурна. Зато је поред овог села, а на путу Чепуре-Шавац-Рашевица подигнут импозантан мост, једанаести по реду на Великој Морави гледано хронолошким редом.

Омуртаг

Омуртаг је био бугарски кан који је владао у првој половини IX века.За време његове владавине Бугарска је била у добрим односим са Византијом и Србијом и није се ширила даље на југ и запад. Линија разграничења Србије и Бугарске остала је река Велика Морава. (Константин Порфирогенит наводи да је то била река Бели Тимок, али га побијају бугарски писани извори из IX века, који сведоче о томе да су се у саставу Бугарског каната налазили Београд, Ниш и Рас).

Помогао је у гушењу побуне које је предводио Тома Словен, а за узврат Византија му је помогла у ширењу хришћанства у Бугарском каганату. Водио је успешне походе на северну према Франачкој. Проширио је границе каганата до Срема и Јужне Паноније.

Умро је 831. године. Његови синови су били Енравота, Звиница и Маламир.

Општина Варварин

Општина Варварин је општина у Расинском округу у средишњој Србији. Према попису становништва из 2011. године, општина има 17.966 становника. Средиште општине је град Варварин, који има 2.198 становника.

Општина Лапово

Општина Лапово је општина у Шумадијском округу. Састоји се из два насеља, Лапово (варошица) и Лапово (село). Према попису из 2011. године у општини живи 7.837 људи.

Општинска лига Велика Плана

Општинска лига Велика Плана је једна од укупно 52 Међуопштинске лиге у фудбалу. Међуопштинске лиге су шести ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. У лиги се такмиче клубови са простора општине Велика Плана и којом управља Општински фудбалски савез Велике Плане (ОФС Велика Плана). Лига је формирана 2009. године и бројила је 4 клубова. Виши степен такмичења је Подунавска окружна лига.

Поморавље (област)

Поморавље или Велико Поморавље обухвата широку долину Велике Мораве од састава Јужне Мораве и Западне Мораве близу Сталаћа, до ушћа у Дунав. Велико Поморавље обухвата долину, а не слив реке. Висина земљишта је до 160 м надморске висине. На западу је ограничено Темнићем, планинама Јухором и крагујевачким Црним Врхом, као и шумадијским побрђем изнад Лапова, Велике Плане и Азање. Источну границу представљају родопске планине Рожањ и Буковик, затим карпатске планине Кучај и Баба, родопски Ресавски хумови и ниско земљиште ка Стигу.

Поточац (Параћин)

Поточац је насеље у Србији у општини Параћин у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 1096 становника.

Овде се налазе Запис Младеновића храст на Својновачком брегу (Поточац), Запис Павловића храст (Поточац) и Запис Младеновића храст (Поточац).

Ресава (река)

Ресава је река у источној Србији, која извире на планини Бељаници и најдужа је десна притока Велике Мораве. Настаје спајањем Бобовачке и Злотске реке, на висини од 663 метара надморске висине, док се највиши извор Бобовачке реке налази на висини од око 1.120 метара. Дужина њеног тока је 65 km, а слив обухвата површину од 685km². Њен горњи део представља композитну долину у којој се кратке клисуре смењују са малим котлинама, да би у свом доњем делу (после Манасије), она ушла у пространу долину. У реци живе поточна пастрмка, кркуша и кленови, а дуж њеног тока подигнут је низ рибњака у којима се узгајају калифорнијске и жуте пастрмке.

Ресава протиче кроз Деспотовац и Свилајнац, а у њеној непосредној близини се налазе Ресавска (Дивљаковачка) пећина, водопад Велики бук (Лисине) и манастир Манасија (Ресава), као и велика налазишта мрког угља, која се екслоатишу у склопу РЕМБАСа.

Сараорци

Сараорци су насељено место града Смедерева, Подунавског округа (до 1968. године општина Велика Плана). Насеље се налази у алувијалној равни Велике Мораве, удаљено 25 km од Смедерева. Према попису из 2011. село броји 2107 становника. Кроз сараорачки атар данас протичу две реке: Језава и Велика Морава.

Списак река у Србији

Ово је листа река Србије, а такође и река које протичу кроз Србију и друге државе, или су граничне реке.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.