Велешко-дебарска епархија

Велешко-дебарска епархија је некадашња епархија Цариградске патријаршије која је постојала између 1873. и 1920. године, када је прикључена Српској православној цркви и преуређена.

Велешко-дебарска епархија
Основни подаци
СједиштеКичево
Држава Османско царство,
 Краљевина Србија,
 Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Основана1873.
Укинута1920.
Архијереј
Чин архијерејамитрополит
Титула архијерејамитрополит велешки и дебарски

Историја

Broj na srpski kuki, 1904
Број српских кућа у Велешко-дебарској епархији 1904. године

Пошто је бугарска егзархија током 1872. успјела да одвоји главни дио верника дотадашњих епархија Велешке и Дебарске, то је Цариградска патријаршија спојила обје те епархије у једну, под именом Велешко-дебарска епархија. Сједиште епархије било је у Кичеву.

Тек за време управе велешко-дебарског митрополита Партенија Галаса (1907-1913) који је често одсуствовао из епархије због синодских послова у Цариграду, словенско становништво ове епархије је уз помоћ Краљевине Србије успело да се избори да архимандрит Варнава Росић буде постављен на службу помоћног епископа у овој епархији, са насловом: епископ главинички. Након ослобођења 1913. године, када је митрополит Патреније коначно премештен у другу епархију, епископ Варнава је преузео пуну управу над Велешко-дебарском епархијом.

Велешко-дебарска епархија постолаја је до 1920. године, када је прикључена Српској православној цркви и раздељена на суседне епархије при новој организацији православне српске цркве у Јужној Србији тако да је Велес потпао под Скопску, а Дебар под Охридску епархију.

Митрополити

Велешко-дебарски митрополити Цариградске патриаршије (Βελισσού και Δεβρών)

Портрет Име и презиме Време службе Напомене
Антим Гедзис 1873 — 1876 (први пут)
Калиник 1876 — 1880
Антим Гедзис 1880 — 1887 (други пут)
Методије Папаемануил 1887 — 1891
Антим Пелтекис 1891 — 1900
Поликарп Теологидис 1900 — 1907
Parthenius, bishop of Valovishta.jpg Партеније Галас 1907 — 1913 Варнава Росић је 10. априла 1910. хиротонисан у Цариграду на службу помоћног епископа у овој епархији, са насловом: епископ главинички.
BASA 1318K-1-5896 Serbian patriarch Varnava-Belgrade,14Dec1932.jpg Варнава Росић 1913 — 1920 Од 1913. Варнава је управљао и Битољском епархијом, као и деловима епархија Струмичке, Пољанско-вардарске и Преспанско-охридске

Литература

Види још

Београдска митрополија

Београдска митрополија је била самоуправна (аутономна), а потом и самостална (аутокефална) црквена област у Кнежевини и Краљевини Србији у времену од 1831. до 1920. године. Архиепископска катедра налазила се при Саборном храму светог арханђела Михаила у Београду, а поглавари митрополије носили су наслов: "Архиепископ београдски и митрополит Србије".Од 1831. до 1879. године, Београдска митрополија је била самоуправна (аутономна) црквена област под врховним старешинством Цариградске патријаршије. Црквену самосталност (аутокефалност) стекла је канонским путем 1879. године и као таква је 1920. године ушла у састав уједињене Српске православне цркве.

Велес (град)

Велес (мкд. Велес, тур. Köprülü, грч. Βελεσά; од 1946. до 1996. град се звао Титов Велес) је један од најзначајнијих градова у Северној Македонији, у средишњем делу државе, на Вардару. Велес је седиште и највеће насеље истоимене општине Велес.

Велес је значајно средиште са Северну Македонију. У Велесу су отворени: прва школа македонског језика, прва гимназија, прво позориште, прва библиотека, први музеј и прва музичка школа у Северној Македонији.

Дебарска епархија

Дебарска епархија су основали Охридски архиепископи у 11. вијеку, послије 1020. за подручје Горњег и Доњег Дебра око Црног Дрима и Радике. Прво средиште Дебарских епископа било је у Пишкопеји, подалеко од развалина средњовечног града Дебра, на ријеци Граждански, У данашњој Албанији у Доњем Дебру. Касније је епископска резиденција премештена у Горњи Дебар, испод Јабланице у Дримколу, гдје јој је успомена сачувана у топографском називу Пискупштина.

У данашњој варопшици Дебру коју су Турци основали на садашњем мјесту, дебарски су се епископи настанили тек у 17. и 18. вијеку.

1282. упоредо са освајањима краља Милутина, Доњи Дебар је дошао под српску власт, и ушао је касније у састав Пећке патријаршије. Из тог су времена очувани натписи у развалинама старе владичанске цркве у Пишкопеји.

Доласком Турака у то подручје враћена је Дебарска епархија под власт Охридске архиепископије. У 17. вијеку здрузена је Дебарска епископија са Кичевском. Најзад су послије оснивања посебне егзархијске Велешке и Дебарске епископије, стара патријаршијска Велешка и Дебарска епископија уједињују у једну епископију 1890.

Епископија велешко-повардарска

Епископија велешко-повардарска је епархија Православне охридске архиепископије под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Архијереј администратор је архиепископ Јован (Вранишковски).

Епископија дебарско-кичевска

Епископија дебарско-кичевска је епархија Православне охридске архиепископије под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Архијереј администратор је епископ Јоаким (Јовчевски).

Охридска епархија

Охридска епархија је некадашња епархија Српске православне цркве која је постојала између 1920. и 1931. године.

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.