Веверица

Веверица (лат. Sciurus) род је глодара из истоимене породице (Sciuridae).

Веверица
Временски распон: средина миоцена — данас
Eastern Gray Squirrel 800
Источна сива веверица
(Sciurus carolinensis)
Научна класификација
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Rodentia
Породица: Sciuridae
Племе: Sciurini
Род: Sciurus
Linnaeus, 1758
Подродови

Tenes
Sciurus
Hesperosciurus
Otosciurus
Guerlinguetus
Hadrosciurus
Urosciurus

Карактеристике

Веверица је дуга око 45 cm, заједно са репом, а тешка 300-400 грама. Има прекрасан реп, дуг и обрастао дугачком, густом длаком. Служи јој као кормило кад скаче кроз ваздух, као и за одржавање равнотеже док јури по гранама дрвећа. Има врло снажне секутиће, који јој непрекидно расту тако да је, да би их истрошила, присиљена да глође и грицка по цео дан. Дуго се задржавају на дрвећу па су им удови прилагођени пењању. На шапама има пет прстију, размештених као прсти на нашој шаци и може лако да хвата предмете и да се хвата за разна упоришта. Помоћу дугачких, шиљатих канџи вешто се пенје по деблима и гранама дрвећа и стрмоглавце спушта. Дугачке задње шапе јој служе за скокове од неколико метара. Њено крзно је лепе црвенкасто смеђе боје а беле с трбушне стране. Некима је лети крзно тамно попут угља. Зими постаје сиво. На усправним ушима имају праменчић длака. Веверице су живахне дневне животињице доброг слуха, вида и њуха. Праве гнезда и склоништа у која сакупљају храну за зимски период.[1]

Станиште

Веверица живи на храсту, бору, јели и букви, у сеновитим и влажним шумама. Распрострањене су у читавој Европи, Азији и Америци, нема их само у Аустралији и на Мадагаскару. Кад наступи зима повлачи се у гнездо које је округло и изгледа као велика лопта.[1] Најраширенија је европска веверица (лат. Sciurus vulgaris)

Храна

Веверице се хране семенкама, плодовима, гусеницама, сасвим младим птицама и јајима, чак и стрвинама, а глођу и кору дрвећа, па могу бити и штетне. Ипак највише воли жир, лешнике и орахе. Док једе, обично седи на задњим шапицама, са репом савијеним дуж леђа. Залогаје приноси устима предњим шапама, зубићима прегризе кору и онда прстима вади садржај. Веома је радознала и нема кутка у шуми који неће истражити. По цео дан трага за жиревима које скупља и сакрива у дупље дрвета које јој служи као остава. Зими одлази у оставу и једе храну коју је спремила.[1]

Размножавање

Женка се коти лети два пута и окоти од 3 до 7 младих. Кад се окоте, мале веверице су слепе, голе и слабашне. У топлини гнезда и под великом пажњом мајке, почињу се развијати, добијати крзно, и шапице им постају чвршће. Кад наврше месец дана престају да сисају мајчино млеко и почињу да се хране воћем и семенкама као одрасле. Тада их мајка изводи из гнезда за прве подуке. Убрзо науче да се пењу по стаблима и да одржавају равнотежу репом. После неколико месеци савладају све вештине, напуштају мајку и почињу самосталан живот.[1]

Занимљивост

Веверице не могу да оболе од беснила, нити могу бити преносиоци ове болести.[2]

Галерија

Veverica hjuston

Веверица у једном парку у Хјустону

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 [Мала енциклопедија животињског царства], Просвета
  2. ^ Политикин забавник: „Јесте ли већ чули да...“; број 2961; датум: 7.11.2008. Издаје и штампа: Политика АД.
Јужна летећа веверица

Јужна летећа веверица (лат. Glaucomys volans) је врста сисара из реда глодара и породице веверица (Sciuridae). Припада племену летећа веверица (Pteromyini). Њено природно станиште су листопадне и мешовите шуме. Насељава подручје Северне Америке исток САД и крајњи југоисток Канаде, а изоловане популације постоје и у Мексику, Гватемали и Хондурасу.

Борнејска црнопруга веверица

Борнејска црнопруга веверица (лат. Callosciurus orestes, енгл. Borneo black-banded squirrel) је сисар из реда глодара (Rodentia) и породице веверица (Sciuridae).

Веверице (породица)

Веверице (лат. Sciuridae) су крупна породица глодара. У ову породицу убрајају се праве веверице, текунице, кобаји, мрмоти, и праве летеће веверице. Породица није присутна на континентима Аустралија и Антарктик.

Гамбијска сунчева веверица

Гамбијска сунчева веверица (лат. Heliosciurus gambianus, енгл. Gambian sun squirrel) је сисар из реда глодара и породице веверица (Sciuridae).

Глодари

Глодари (лат. Rodentia) су највећи ред сисара, која је карактерисана једним паром непрекидно растућих секутића у горњој и доњој вилици. Ова група броји око 2.270 врста, што чини око 42% свих врста сисара. Живе широм света у разноврсним животним условима. У огромним бројевима су присутни на свим континентима, изузев Антарктика. Њихова величина варира од 6 cm дужине и 7 g масе (афрички патуљасти миш) до 130 cm дужине и 45 kg масе (капибара), али је већина врста релативно мала, дужине између 8 и 35 cm.

Врсте могу да буду арбореалне, фосоријалне (ријуће), или семиакватичне. Неки од добро познатих глодара су мишеви, пацови, веверице, преријски пси, бодљикави прасићи, даброви, морски прасићи, хрчци, Gerbillinae и капибари. Друге животиње као што су кунићи, зечеви, и пикови, чији секутићи исто тако константно расту, су се некад сматрали глодарима, али се у данашње време сматрају засебним редом, Lagomorpha. Без обзира на то, Rodentia и Lagomorpha су сестрињске групе, које имају најближег древног заједничког претка и формирају кладус Glires.

Већина глодара су мале животиње са робусним телом, кратким удовима и дугим репом. Они користе своје оштре секутиће да глођу храну, ископавају јазбине, и за самоодбрану. Већина глодара једе семење или други биљни материјал, док неки од њих имају разноврснију исхрану. Они имају тенденцију да буду друштвене животиње и многе врсте живе у друштвима са комплексним видовима међусобне комуникације. Парење између глодара може да варира од моногамије, до полигиније, до промискуитета. Многи имају легла са неразвијеним младунцима, док су младунци других предруштвени (релативно добро развијени) при рођењу.

Глодарски фосилни рекорди датирају из Палеоцена на суперконтиненту Лауразија. Разноврсност глодара је знатно порасла током Еоцена, с њиховим ширењем по континентима, понекад чак и прелазећи океане. Глодари су досегли Јужну Америку и Мадагаскар из Африке, и они су једини копнени плацентални сисари који су доспели до и колонизовали Аустралију.

Глодари су кориштени као храна, за израду одела, као кућни љубимци, и као лабораторијске животиње у истраживањима. Неке врсте, а посебно смеђи пацов, црни пацов, и кућни миш, су озбиљне штеточине, које једу и упропаштавају ускладиштену храну, и шире болести. Случајно уведене врсте глодара се често сматрају инвазивним, и изазвале су изумирање бројних других врста, као што су острвске птице, претходно изоловане од копнених предатора.

Европска веверица

Европска веверица или риђа веверица или веверица (лат. Sciurus vulgaris) је врста арбореалних веверица из рода Sciurus. Европске веверице су сваштоједи, глодари који живе на простору скоро целе Евроазије. Међутим, у Британији број ових веверица је драстично опао услед увођења источне сиве веверице из Северне Америке.

Животна форма

Животна форма представља скуп морфолошких, анатомских и физиолошких особина којима је врста прилагођена свом станишту. Овакав скуп особина је адаптиван и настао је као одговор на утицаје различитих еколошких фактора. Животне форме је могуће издвојити (описати) на основу морфологије организама, дејства једног или више еколошких фактора, улоге у екосистему, позиције у мрежи исхране, особина животне историје и сл. Тако једна врста може бити окарактерисана са више животних форми. На пример, веверица је истовремено:

лигниколни/арбореални организам (становник круне дрвета) — животна форма издвојена у односу на станиште врсте;

хербивор (биљојед) — животна форма на основу типа исхране, као и

хибернатор (пада у зимски сан, хибернацију) — што је животна форма издвојена на основу једне од карактеристика животне историје.Животне форме нису увек у вези са филогенетским положајем врсте. Појава исте животне форме у несродним врстама се назива еколошка конвергенција. Такође, сродне врсте могу се карактерисати врло различитим животним формама — велике панде су биљоједи иако су остали медведи месоједе животиње. Присуство различитих животнх форми у једној систематској или филогенетској групи најчешће се може објаснити адаптивном радијацијом.

Зелена веверица

Зелена веверица (лат. Paraxerus poensis) је сисар из реда глодара и породице веверица (Sciuridae).

Купула

Kупулa (лат. cúpula – чашица) чашолики омотач плода који га држи и штити током раста и сазревања. Карактеристична је за породицу букве (Fagaceae). Код рода литокарпус (Lithocarpus) и храстова (Quercus) она само делимично обухвата појединачну орашицу, док код питомог кестена (Castanea) и букви (Fagus), у потпуности затвара два или више плодова, а када плодови сазреле, пуца на четири режња и ослобађа орашице. Купула настаје из вегетативних делова цвета (разрастањем цветне дршке).

Купула је покривена бројним љуспама. Код кестена, љуспе су преображене у зашиљене бодље, пружајући заштиту плодовима од веверица и других животиња које се хране кестеном. Код храстова љуспе су кратке и прилегле уз купулу као код црвеног храста, или су издужене и одстоје од купуле као код цера или македонског храста.

Летећа веверица

Летећа веверица (лат. Pteromyini) је племе сисара које припада породици веверица (Sciuridae). Нису у стању да лете као птице или слепи мишеви, али захваљујући летној кожици (Patagium) у стању су да језде између крошњи дрвећа.

Маша и Медвед

Маша и Медвед (рус. Маша и Медведь) је руска 3Д дигитална цртана серија у наставцима. Цртани филм приказује пустоловине симпатичне девојчице Маше и Медведа, који су пријатељи.Главна јуњакиња је мајушна руска девојчица Маша, која за друга одабира медведа, пензионисаног циркуског извођача, који је онако незграпан и велики, са љубављу чува, подучава, игра се с њом и брине за своју другарицу, иако је она врло често већи давеж од Дениса напасти.Заједно пролазе кроз многе комичне згоде, у које Маша упада због своје разиграности и знатижеље. Медвед воли мир, ред и систематичност, што је у супротности са Машиним карактером. То доводи до тензија и комичног хаоса, али се увек све добро реши захваљујући Медведовој смирености и сналажљивости.

Остали ликови су становници шуме: зец, јеж, пар вукова, веверица и медведица. Цртани филм у основи има сличности са истоименом руском народном причом.

Главни редитељ је Олег Кузовков, који је уједно и сценариста и продуцент са другим сарадницима. Цртани филм је настао у руском студију за анимацију Анимакорд и израђује се у формату 16:9.

У Русији, приказује се на ТВ каналу Русија 1 (рус. Россия-1) у емисији „Лаку ноћ, децо!” (рус. Спокойной ночи, малыши!) и ТВ каналу Карусел (рус. Карусель). Такође се приказује на ТВ каналима у Француској, Швајцарској и Канади под именом "Маша и Мишка" (руски назив за медведића).

Епизоде у просеку трају око 7 минута. Од новембра 2009. доступан је на ДВД-у.

У Србији, серија је премијерно емитована 2014. године на телевизији Хепи, а потом и на бројним другим каналима. Једини српски канал који је емитовао серију у целости (све 3 сезоне) је Минимакс.

Ментавејска веверица

Ментавејска веверица (лат. Callosciurus melanogaster, енгл. Mentawai squirrel) је сисар из реда глодара (Rodentia) и породице веверица (Sciuridae).

Ментавејска летећа веверица

Ментавејска летећа веверица (лат. Iomys sipora) је сисар из реда глодара и породице веверица (Sciuridae).

Паласова веверица

Паласова веверица (лат. Callosciurus erythraeus, енгл. Pallas's squirrel) је сисар из реда глодара (Rodentia) и породице веверица (Sciuridae).

Смитова веверица

Смитова веверица (лат. Paraxerus cepapi) је сисар из реда глодара и породице веверица (Sciuridae).

Сунђер Боб Коцкалоне (лик)

Сунђер Боб Коцкалоне (енгл. SpongeBob SquarePants) је главни лик америчке ТВ серије Сунђер Боб Коцкалоне.

Сунђер Боб је вероватно најмаштовитији становник Коралова. Живи у ананасу на дну мора са својим кућним љубимцем, морским пужем Гаријем. Запослен је у ресторану Код Кеба Крабе, чији је власник похлепна краба Евгеније Краба. Његова специјалност су пљескавице, чији тајни рецепт вечито скрива од свог највећег непријатеља Планктона. Сунђер Бобов најбољи пријатељ је морска звезда која се зове Патрик. Њих двојица су нераздвојни другари, пуни занимљивих идеја. Њих двојица стално упадају у разне невоље. Сунђер Бобов први комшија се зове Лигњослав. Лигњослав не воли Сунђер Боба зато што стално ствара буку и смета му док ради. Ту је и веверица Сенди Обрашчић, Сунђер Бобова другарица која обожава карате и живи у огромној стакленој куполи на дну мора. Сунђер Боба у главној српској синхронизацији (Б92) синхронизује глумица Владислава Ђорђевић, а у ресинхронизацији неких епизода студија Голд диги нет глумци Милена Живановић и Милан Антонић.

Тајга

Тајга је биом који се налази у поларним зонама. Лета и зиме чине хладни периоди, при чему је годишња температура 2 - 4 степени C, а годишње падавине су изнад 600 mm. Назив тајга потиче из алтајских језика, где чини високе и шумске планине.

Текуница

Текуница (лат. Spermophilus citellus) је врста глодара (Rodentia) из породице веверица (Sciuridae). Текуница и пегава текуница (Spermophilus suslicus) су једине две врсте из рода текуница (Spermophilus) које насељавају Европу.

Шарена летећа веверица

Шарена летећа веверица (лат. Hylopetes alboniger) је сисар из реда глодара и породице веверица (Sciuridae).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.