Веб-сајт

Веб-сајт (енгл. website или web site; скраћено сајт, енгл. site), или веб-локација или презентација, представља место на интернету. То је скуп веб-страница које могу да садрже текст, слике, видео-снимке и други мултимедијалан садржај састављен у једну целину. Сајт може бити смештен на локалном рачунару или на интернет или веб-серверу (рачунару послужиоцу). Неки сајтови су доступни свим корисницима, а неки имају ограничења у погледу приступа. Сајт може имати свој интернет домен (вршни ниво, адреса) или поддомен. У свету има преко милијарду веб-сајтова.[1]

Историја

Први веб-сајт појавио се 1991. године. Направио га је Тим Бернерс-Ли, а његов првобитан примерак налази се овде.[2]

Врсте

  • Статички

Статички веб-сајтови су они који садрже неке информације које се не мењају и не освежавају на дуже време, или док они постоје.

  • Динамички

Динамички веб-сајтови су они чији се садржај често освежава и допуњава новим информацијама. То су, на пример, портали са вестима, форуми и сл., на којима се свакодневно могу наћи нови садржаји и информације. Овакви сајтови су већином много популарнији и много посећенији.

Референце

  1. ^ Total number of Websites | Internet live stats. internetlivestats.com. Приступљено 2015-04-14.
  2. ^ „The website of the world's first-ever web server”. Приступљено 30. 08. 2008.
Fauna Europaea

Fauna Europaea је база података научних имена и распрострањености свих живих вишећелијских европских копнених и водених животиња. Покретање сајта је првобитно финансијски помагала Европска унија (2000—2004). Пројектом координише Универзитет у Амстердаму односно Природословни универзитет у Берлину. Сајт је децембра 2016. године имао евидентираних око 235.000 имена таксона од којих је 180.000 било прихваћено.

INaturalist

iNaturalist je projekat građanske nauke i onlajn društvena mreža naturalista, amaterskih naučnika, i biologa bazirana na konceptu mapiranja i razmene opažanja bioraznovrsnosti širom sveta. Opservacije se mogu dodati putem veb stranice ili mobilne aplikacije. Opservacije pružaju vredne otvorene podatke za razne naučne istraživačke projekte, muzeje, botaničke bašte, parkove, i druge organizacije. Korisnici iNaturalist projekta su uneli preko šest miliona opservacija od vremena njegovog osnivanja 2008. godine. Ovaj projekat se naziva „standardnim nosiocem mobilnih aplikacija za prirodnu istoriju”.

Јужна Доња Калифорнија

Држава Јужна Доња Калифорнија (шп. Estado de Baja California Sur), савезна је држава Мексика.

Налази се на северозападу земље, на обали Тихог океана и чини јужни део полуострва Калифорнија. На северу се граничи са државом Доња Калифорнија.

Главни град Јужне Доње Калифорније је Ла Паз.

Држава је основана 1974.

Има површину од 73.475 km² и око 512.000 становника.

На полуострву Доња Калифорнија могу се видети необичне стене и пећине, које су последица вулканског порекла полуострва.

Климатски, ово је једно од најсушнијих подручја на свету.

Баден-Виртемберг

Баден-Виртемберг (нем. Baden-Württemberg, скраћеница BW) је немачка савезна држава (покрајина) која се налази на југозападу земље. Настала је 1952. спајањем покрајина Виртемберг-Баден, Баден и Виртемберг-Хоенцолерн. Главни град је Штутгарт.Са површином од 35.750 km² и 10,7 милиона становника, Баден-Виртемберг је трећа и по површини и по броју становника међу шеснаест немачких савезних држава.

Википодаци

Википодаци (енгл. Wikidata) је база знања коју колаборативно уређују корисници и коју одржава Фондација Викимедија. Сврха јој је да буде заједнички извор одређених врста података (нпр. датуми рођења), које користе други Викимедијини пројекти као што је Википедија. У том смислу је слична Викимедијиној остави где се складиште медијске датотеке којима се приступа са других Викимедијиних пројекта.

ИМДб

Интернет муви дејтабејз (ИМДб, енгл. Internet Movie Database, у преводу „Филмска интернет база података“) је веб-сајт који поседује базу података о свим познатијим филмским и телевизијским личностима, филмовима, телевизијским емисијама, серијама, рекламама и видео-играма. Интернет гигант Амазон је априла 1998. године купио IMDb, а 2002. године му је проширена функционалност тако што је додат IMDbPro, чије се коришћење наплаћује.

На локацији се налазе спискови 250 најбољих филмова и 100 најлошијих филмова свих времена, а заснивају се искључиво на оценама редовних корисника ове локације.

Индијана

Индијана (енгл. Indiana), савезна је држава САД која се налази у подручју Великих језера. Према северозападу излази на језеро Мичиген, према северу се граничи са Мичигеном, према истоку са Охајом, према југу са Кентакијем а према западу са Илиноисом. Индијана је по површини 38. савезна држава док је по броју становника на 16. месту у САД. Постала је савезна држава 11. децембра 1816. као 19. по реду. Главни град је Индијанаполис.

Казчина Дуе Порте (Кунео)

Казчина Дуе Порте је насеље у Италији у округу Кунео, региону Пијемонт.

Према процени из 2011. у насељу је живело 16 становника. Насеље се налази на надморској висини од 356 м.

Калабрија

Калабрија (итал. Calabria) је једна од 20 покрајина Италије. Истовремено је то и једно од два мања полуострва Италије. Налази се на југу државе, јужно од Напуља и заузима „прсте“ италијанске чизме. Главни град је Катанцаро, а највећи и најважнији је град Ређо ди Калабрија.

Покрајина Калабрија је позната као једна од најнеразвијенијих покрајина у целој Италији.

Карловачка жупанија

Карловачка жупанија се налази у средишњој Хрватској. Карловачка жупанија граничи са двије сусједне државе: Републиком Словенијом и Републиком Босном и Херцеговином. Административно, политичко, господарско, културно и спортско средиште жупаније је Град Карловац.

Површина жупаније је 3.311 km² (5,9 % укупне површине Хрватске).

Кинтана Ро

Држава Кинтана Ро (шп. Estado de Quintana Roo), савезна је држава на крајњем југоистоку Мексика.

Налази се на обали Карипског мора на истоку полуострва Јукатан.

Има површину од 50.212 km² и 875.000 становника.

На југу се граничи са Белизом, а на западу са мексичким државама Јукатан и Кампече.

Већина територије је прекривена тропском шумом.

Главни град државе је Четумал на југоистоку, док је највећи и најпознатији Канкун на североистоку.

Некада се на територији ове државе развијала древна култура Маја, чији је најпознатији остатак археолошко налазиште Тулум.

У другој половини 19. века на полуострву Јукатан је трајао Рат касти, односно сукоб између домородаца (народа Маја) и потомака европских досељеника.

Данашња држава Кинтана Ро је била средиште побуњеничке индијанске државе са центром у месту Чан Санта Круз. После пораза устаника, ова територија је 1902. претворена у територију под централном државном управом.

Кинтана Ро је основана 1974. и прикључила се мексичкој федерацији, као до сада најновија држава, 8. октобра исте године (истовремено са државом Јужна Доња Калифорнија).

Име је добила по писцу и политичару из времена стицања мексичке независности Андрес Кинтана Роу.

Данас у држави живе потомци домородаца, као и досељеници. До оснивања Канкуна, Кинтана Ро је била једна од најређе насељених држава Мексика, док је данас држава са највећим приливом становништва.

Кинтана Ро је позната по масовном туризму: Канкун, Ривијера Маја, острво Козумел, Плаја дел Кармен, парк Скарет итд.

Кунео

Кунео (итал. Cuneo, у месном говору:Coni) је важан град у северној Италији. Град је средиште истоименог округа Кунео у оквиру италијанске покрајине Пијемонт.

Град Кунео је познат по изузетно лепом градском језгру где је потпуно сачувана римска ортогонална мрежа улица.

Кјеза ди Макра (Кунео)

Кјеза ди Макра је насеље у Италији у округу Кунео, региону Пијемонт.

Према процени из 2011. у насељу је живело 9 становника. Насеље се налази на надморској висини од 1303 м.

Мексико (држава)

Савезна држава Мексико (шп. Estado de México), савезна је држава у централном Мексику. Географски, ова држава заузима већи део Долине Мексика. Држава Мексико окружује Федерални дистрикт Града Мексика.

Ова држава има површину од 21.355 km², док у њој живи око 14 милиона становника. Главни град је Толука, а највеће од бројних предграђа Града Мексика је Нецалхуалкојотл.

На северу државе се налази једно од најзначајнијих археолошких налазишта древне Америке, Теотиуакан.

Оахака (држава)

Оахака (шп. Estado de Oaxaca, wɑˈhɑkɑ ), савезна је држава на југу Мексика.

На северу се граничи са државама Пуебла и Веракруз, на западу са Герером, на истоку са Чијапасом, док је на југу Тихи океан. Површина државе је 94.000 km², а број становника износи 3,44 милиона.

Истоимени главни град Оахака де Хуарез (Oaxaca de Juárez) има 259.600 становника, и познат је по својој колонијалној архитектури. Удео индијанског становништва је висок, а највећим делом се ради о заједницама Запотека, Микстека и Мазатека.

Најпознатији остаци градова из перода пре доласка Европљана су Монте Албан и Митла. Шпанци су заузели ово подручје 1521. Држава Оахака је настала 1824.

Као један од сиромашнијих делова Мексика, држава Оахака је центар социјалних и домородачких покрета. У држави су и данас чести протести и демонстрације.

Рјело (Виченца)

Рјело је насеље у Италији у округу Виченца, региону Венето.

Према процени из 2011. у насељу је живело 19 становника. Насеље се налази на надморској висини од 77 м.

Сполето

Сполето (итал. Spoleto) град је у средишњој Италији. Град је четврти по величини град округа Перуђа у оквиру италијанске покрајине Умбрија.

Табаско

Држава Табаско (шп. Estado de Tabasco), савезна је држава Мексика. Налази се на југоистоку земље, на јужној обали Мексичког залива. На североистоку се граничи са државом Кампече, на југу са Чиапасом, на западу са Веракрузом, док се на истоку граничи са Републиком Гватемалом.

Главни град Табаска је Виљаермоса. Табаско површину од 24.578 km² и око 2,1 милион становника. Држава је основана 1824.

На западу државе се у периоду 1200.600 године п. н. е. развијала цивилизација Олмека (култура Ла Вента). Касније, и Маје су оставиле своје споменике на простору државе Табаско.

Већим делом држава се налази у мочварној равници и лагунама око ушћа реке Грихалва. Поплаве у овој области су честе.

Главна привредна активност је експлоатација нафте.

Фурланија-Јулијска крајина

Аутономна регија Фурланија-Јулијска крајина (итал. Friuli-Venezia Giulia, фурл. Friûl-Vignesie Julie, словен. Furlanija - Julijska krajina, нем. Friaul-Julisch Venetien) је једна од 20 покрајина Италије и једна од 5 аутономних области са специјалним статусом. Главни град покрајине је град Трст, а други по величини и значају Удине.

Покрајина Фурланија-Јулијска крајина спада у оне саобраћајно важне области Европе, где се Апенинско полуострво везује за источну и средњу Европу. Ту су и веома јасно изражени и утицаји са Севера и Истока, који овом делу Италије дају низ посебности.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.