Ватерполо репрезентација Србије

Ватерполо репрезентација Србије представља Србију у међународним такмичењима у ватерполу. Налази се под контролом Ватерполо савеза Србије.

Ватерполисти Србије су учествовали у свим југословенским репрезентацијама од 1932. до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006. Играло се под разним именима:

Ватерполо репрезентација Србије је науспешнија на Светским првенствима и једна од најуспешнијих рачунајући сва такмичењима. ФИНА и ЛЕН сматрају репрезентацију Србије наследницом резултата и успеха репрезентација СФР Југославије и Србије и Црне Горе.[6][7], те је Србија са пет титула Светског првака најтрофејнија репрезентација у овом такмичењу, док се у билансу за Европско првенство и Олимпијски ватерполо турнир на листи медаља, налази на другом месту иза Мађарске репрезентације[8].


Свој први званични меч репрезентација је одиграла на Европском првенству 1927. године које је одржано у Италији против Белгије и поражена је резултатом 7:1. Репрезентација држи и рекорд у најубедљивијој победи у мушкој конкуренцији пошто је на Универзијади у Јапану 1985.године савладана Гватемала са 62:0[9]. Такође, финале Европског првенства 2016.године, које је одржано у Београду, оборило је рекорд по посећености. Финале овог првенства између Србије и Хрватске пратило је 11 000 гледалаца у Београдској арени[10]

Најефикаснији стрелац у историји репрезентације је Александар Шапић са 981. постигнутим голом, док је рекордер по броју наступа за државни тим Дејан Савић са 444 одигране утакмице.

Ватерполисти Србије због своје атрактивности у игри, имају надимак "Делфини".

Олимпијски комитет Србије, СЦГ и Југославије је проглашавао ватерполо репрезентацију за најбољу мушку екипу десет пута, 2001. године, у периоду од 2003. до 2009. и 2012.

Србија
WaterPoloSwimsuits back Serbia 2015
НадимакДелфини
СавезВатерполо савез Србије
КонфедерацијаЛЕН (Европа)
СелекторСрбија Дејан Савић
Помоћни тренерСрбија Владимир Вујасиновић
КапитенФилип Филиповић
Највише наступаДејан Савић, 444 утакмице
Најбољи стрелацАлександар Шапић, 981 гола
ФИНА шифраSRB
Прва међународна утакмица
Белгија Белгија 7 : 1 Југославија Југославија
(Болоња, Италија; 31. август 1927)[1]
као Србија
Србија Србија 13 : 6 Русија Русија
(Београд, Србија; 01. септембар 2006)[2]
Највећа победа
Југославија СФР Југославија 62 : 0 Гватемала Гватемала
(Кобе, Јапан; 24. август 1985)[3]
као Србија
Србија Србија 31 : 0 Египат Египат
(Ђенова, Италија; 18. јун 2008)[4][5]
Олимпијске игре
Учешћа18 (Први пут 1936.)
Најбољи резултатGold medal.svg Првак (4): 1968, 1984, 1988, 2016.
Светско првенство
Учешћа19 (Први пут 1973.)
Најбољи резултатGold medal world centered-2.svg Првак (5): 1986,1991,2005, 2009, 2015.
Европско првенство
Учешћа28 (Први пут 1927.)
Најбољи резултатGold medal europe.svg Првак (8):1991, 2001, 2003, 2006, 2012, 2014, 2016, 2018.
Светска лига
Учешћа15 (Први пут 2003.)
Најбољи резултатGold medal world centered-2.svg Првак (12): 2005, 2006, 2007, 2008, 2010, 2011, 2013, 2014, 2015, 2016, 2017, 2019.
Светски куп
Учешћа12 (Први пут 1979.)
Најбољи резултатGold medal world centered-2.svg Првак (5) : 1987, 1989, 2006, 2010, 2014.
Европски куп
Учешћа1 (Први пут 2018.)
Најбољи резултат4. место (1): 2018.

Резултати репрезентације на међународним такмичењима

Олимпијске игре

Од 1900. до 1932. репрезентација није учествовала
Олим. игре Пласман ИГ П Н И ГД ГП
Трећи рајх Берлин 1936. 3. место у групи 3 1 0 2 11 8
Уједињено Краљевство Лондон 1948. испала у предтакмичењу 3 1 1 1 17 10
Финска Хелсинки 1952. 2. у финалној групи 2 8 6 2 0 43 14
Аустралија Мелбурн 1956. 2 у финалној групи 2 6 4 1 1 36 11
Италија Рим 1960. 4. у финалној групи 4 7 5 0 2 27 14
Јапан Токио 1964. 2 у финалној групи 2 7 6 1 0 41 10
Мексико град Мексико 1968. Победник 1 9 7 1 1 86 35
Немачка Минхен 1972. 5 у финалној групи 5 9 5 1 3 52 43
Канада Монтреал 1976. 5 у финалној групи 5 8 1 5 2 46 34
Савез Совјетских Социјалистичких Република Москва 1980. 2 у финалној групи 2 8 5 2 1 58 32
Сједињене Америчке Државе Лос Анђелес 1984. Победник 1 7 6 1 0 72 49
Јужна Кореја Сеул 1988. Победник 1 7 6 0 1 83 55
Шпанија Барселона 1992. суспендована због санкција У. Н.
Сједињене Америчке Државе Атланта 1996. Меч за 7. место 8. 8 3 1 4 75 80
Аустралија Сиднеј 2000. Меч за 3. место 3. 8 6 1 1 63 36
Грчка Атина 2004. Финале 2. 8 6 0 2 58 42
Кина Пекинг 2008. Меч за 3. место 3. 8 5 0 3 70 57
Уједињено Краљевство Лондон 2012. Меч за 3. место 3. 8 6 1 1 99 66
Бразил Рио 2016. Победник 1. 8 5 2 1 80 66
Укупно 19/27 48 31 5 12 445 347

Светско првенство

Закључно са Светским првенством у Казању 2015. године, репрезентација Србије постигла је 992 гола. Већ на наредном 2017. године у Будимпешти победом над селекцијом Јужне Африке од 21:5, Делфини су прешли границу од хиљаду датих голова на Светским првенствима. Осми гол на овом мечу, а хиљадити на шампионатима, постигао је у другој четвртини Филип Филиповић.[11]

Светско првенство Учествовање Пласман ИГ П Н И ГД ГП
Југославија Београд 1973. Меч за 3. место Бронзана медаља 10 6 1 3 58 44
Колумбија Кали 1975. Групна фаза 13.место 3 2 0 1 15 12
Западна Немачка Берлин 1978. Меч за 3. место Бронзана медаља 11 7 0 4 64 39
Еквадор Гвајакил 1982. Групна фаза 7. место 6 4 0 2 58 52
Шпанија Мадрид 1986. Финале Победник 6 5 2 0 73 56
Аустралија Перт 1991. Финале Победник 7 6 0 1 81 46
Италија Рим 1994. суспендована због санкција У. Н.
Аустралија Перт 1998. Меч за 3. место Бронзана медаља 8 5 1 2 77 49
Јапан Фукуока 2001. Финале Сребрна медаља 8 6 1 1 62 42
Шпанија Барселона 2003. Меч за 3. место Бронзана медаља 7 5 1 1 55 33
Канада Монтреал 2005. Финале Победник 6 6 0 0 69 29
Аустралија Мелбурн 2007. Меч за 3. место 4.место 6 4 0 2 67 44
Италија Рим 2009. Финале Победник 7 5 1 1 80 60
Кина Шангај 2011. Финале Сребрна медаља 6 6 0 0 72 47
Шпанија Барселона 2013. Меч за 7. место 7.место 7 5 0 2 81 55
Русија Казањ 2015. Финале Победник 6 6 0 0 80 60
Мађарска Будимпешта 2017. Меч за 3. место Бронзана медаља 6 5 0 1 80 51
Јужна Кореја Kвангжу 2019. Меч за 5. место 5. место 6 4 1 1 80 52
Укупно 17/18 5 титула 116 77 8 22 1152 771
Srbija-Barselona 2018
Златни српски ватерполисти са Европског првенства 2018.

Европско првенство

Европско првенство Пласман ИГ П Н И ГД ГП
Мађарска Будимпешта 1926 није учествовала - - - - - - -
Краљевина Италија Болоња 1927 9. место 9 1 0 0 1 1 7
ФранцускаПариз 1931 није учествовала - - - - - - -
Немачко царство Магдебург 1934 5. место 5 6 2 1 3 9 14
Уједињено Краљевство Лондон 1938 није учествовала - - - - - - -
Монако Монте Карло 1947 предтакмичење 8 2 0 1 1 5 9
Аустрија Беч 1950 Meч зa 3. место 3 6 4 1 1 46 25
Италија Торино 1954 Финалиста 2 6 4 2 0 28 7
Мађарска Будимпешта 1958 Финалиста 2 7 5 0 2 38 16
Источна Немачка Лајпциг 1962 Финалиста 2 6 3 1 2 27 12
Холандија Утрехт 1966 Meч зa 3. место 3 7 5 1 1 23 13
Шпанија Барселона 1970 Meч зa 3. место 3 9 7 0 2 45 29
Аустрија Беч 1974 Meч зa 3. место 3 7 4 2 1 45 38
Шведска Јенчепинг 1977 Финалиста 2 7 6 0 1 42 30
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Сплит 1981 Meч зa 3. место 4 7 3 0 4 54 62
Италија Рим 1983 Meч зa 3. место 4 7 3 2 2 58 50
Бугарска Софија 1985 Финалиста 2 7 5 1 1 58 44
Француска Стразбур 1987 Финалиста 2 7 5 2 0 68 46
Немачка Бон 1989 Финалиста 2 8 6 1 1 81 53
Грчка Атина 1991 Победник 1 8 7 1 0 102 59
Уједињено Краљевство Шефилд 1993. суспендована због санкција У. Н.
Аустрија Беч 1995. суспендована због санкција У. Н.
Шпанија Севиља 1997. Финале 2. 8 6 1 1 52 39
Италија Фиренца 1999. Меч за 7. место 7. 8 3 1 4 56 55
Мађарска Будимпешта 2001. Финале 1. 8 8 0 0 71 50
Словенија Крањ 2003. Финале 1. 8 7 0 1 75 47
Србија Београд 2006. Финале 1. 7 7 0 0 100 48
Шпанија Малага 2008. Финале 2. 7 5 1 1 81 44
Хрватска Загреб 2010. Меч за 3. место 3. 8 6 0 2 96 59
Холандија Ајндховен 2012. Финале 1. 7 6 0 1 78 61
Мађарска Будимпешта 2014. Финале 1. 8 6 1 1 85 59
Србија Београд 2016. Финале 1. 7 7 0 0 97 51
Шпанија Барселона 2018. Финале 1. 6 6 0 0 68 41
Укупно 28/34 8 титула 190 136 20 34 1589 1078

Светска лига

Светска лига Учествовање Пласман ИГ П Н И ГД ГП
Грчка Патрас 2002. Није учествовала
Сједињене Америчке Државе Њујорк 2003. Меч за 3. место 4. 3 1 0 2 28 26
Сједињене Америчке Државе Лонг Бич 2004. Финале 2. 3 2 0 1 25 24
Србија и Црна Гора Београд 2005. Финале 1. 4 4 0 0 44 29
Грчка Атина 2006. Финале 1. 6 6 0 0 74 38
Немачка Берлин 2007. Финале 1. 6 6 0 0 77 26
Италија Ђенова 2008. Финале 1. 6 6 0 0 83 24
Црна Гора Подгорица 2009. Меч за 3. место 3. 6 5 0 1 58 33
Србија Ниш 2010. Финале 1. 6 6 0 0 84 41
Италија Фиренца 2011. Финале 1. 6 6 0 0 69 36
Казахстан Алмати 2012. Није учествовала
Русија Чељабинск 2013. Финале 1. 6 6 0 0 82 44
Уједињени Арапски Емирати Дубаи 2014. Финале 1. 6 6 0 0 85 40
Италија Бергамо 2015. Финале 1. 6 6 0 0 87 51
Кина Хуејџоу 2016. Финале 1. 6 6 0 0 80 43
Русија Руза 2017. Финале 1. 6 6 0 0 85 52
Мађарска Будимпешта 2018. Није се квалификовала за завршни турнир
Србија Београд 2019. Финале 1. 6 6 0 0 91 51
Укупно 14/17 12 титула - - - - - -

Светски куп

Светски куп Учествовање Пласман ИГ П Н И ГД ГП
За раније наступе погледајте чланак Ватерполо репрезентација Југославије
Сједињене Америчке Државе Атланта 1995. Није се квалификовала
Грчка Атина 1997. Меч за 7. место 7. 5 2 0 3 32 37
Аустралија Сиднеј 1999. Меч за 5. место 5. 5 4 0 1 34 29
Србија и Црна Гора Београд 2002. Меч за 3. место 3. 5 4 0 2 37 30
Мађарска Будимпешта 2006. Финале 1. 5 5 0 0 52 38
Румунија Велики Варадин 2010. Финале 1. 6 4 0 1 77 53
Казахстан Алмати 2014. Финале 1. 6 6 0 0 71 36
Немачка Берлин 2018. Меч за 3. место 3. 6 4 1 1 83 49
Укупно 7/8 3 титуле 38 29 1 8 386 272

Европски куп

Светска лига Учествовање Пласман ИГ П Н И ГД ГП
Хрватска Ријека 2018. Меч за 3. место 4. - - - - - -
Укупно 1/1 0 титула - - - - - -

Медитеранске игре

Медитеранске игре Учествовање Пласман ИГ П Н И ГД ГП
За раније наступе погледајте чланак Ватерполо репрезентација Југославије
Француска Лангдок-Русијон 1993. Није се квалификовала
Италија Бари 1997. Финале 1. - - - - - -
Тунис Тунис 2001. Меч за 3. место 4. - - - - - -
Шпанија Алмерија 2005. Меч за 3. место 3. 5 3 1 1 39 30
Италија Пескара 2009. Финале 1. 5 4 1 0 47 26
Тунис Мерсин 2013. Меч за 5. место 6. 5 1 0 4 23 45
Шпанија Тарагона 2018. Финале 1. 4 4 0 0 49 18
Укупно 6/7 3 титуле

Састав репрезентације

Састав на ОИ 2016.

Име Поз. Висина Тежина Датум рођења Клуб у 2016/17.
1 Гојко Пијетловић Г 1,94 м 100 кг 7. август 1983. Румунија Орадеа
2 Душан Мандић О 1,90 м 91 кг 16. јун 1994. Италија Про Реко
3 Живко Гоцић О 1,93 м 100 кг 22. август 1982. Мађарска Солнок
4 Сава Ранђеловић ЦБ 1,94 м 103 кг 17. јул 1993. Италија Бреша
5 Милош Ћук О 1,90 м 91 кг 16. јун 1990. Мађарска Егер
6 Душко Пијетловић Н 1,86 м 95 кг 25. април 1985. Италија Про Реко
7 Слободан Никић Н 1,96 м 94 кг 25. јануар 1983. Мађарска Орвушегетем
8 Милан Алексић ЦБ 1,97 м 29. јануар 1985. Мађарска Солнок
9 Никола Јакшић ЦБ 1,95 м 103 кг 17. април 1997. Србија Партизан
10 Филип Филиповић О 1,97 м 100 кг 2. мај 1987. Италија Про Реко
11 Андрија Прлаиновић О 1,87 м 94 кг 28. април 1987. Мађарска Солнок
12 Стефан Митровић О 1,94 м 85 кг 29. март 1988. Мађарска Ференцварош
13 Бранислав Митровић Г 30. јануар 1985. Мађарска Егер
Селектор: Дејан Савић

Селектори

Види још

Референце

  1. ^ it:Campionato europeo di pallanuoto 1927 (maschile)
  2. ^ https://web.archive.org/web/20160128152747/http://www.todor66.com/Water_Polo/Europe/Men_1927.html
  3. ^ https://sportske.jutarnji.hr/sportmix/ostalo/vec-prvog-dana-svjetskog-prvenstva-u-vaterpolu-pao-svjetski-rekord-nevidena-blamaza-domacina-natjecanja-jugoslavija-vise-nije-na-vrhu/9120185/
  4. ^ https://www.b92.net/sport/vaterpolo/vesti.php?yyyy=2008&mm=06&dd=18&nav_id=304444
  5. ^ it:Campionato europeo di pallanuoto 2006 (maschile)
  6. ^ „FINA Men’s Water Polo World League 2011” (PDF). FINA. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 27. 06. 2011. Приступљено 22. 6. 2011.
  7. ^ http://www2.len.eu/?p=12675
  8. ^ https://www.fina.org/sites/default/files/final_histofina_wp_2016_0.pdf
  9. ^ https://sportske.jutarnji.hr/sportmix/ostalo/vec-prvog-dana-svjetskog-prvenstva-u-vaterpolu-pao-svjetski-rekord-nevidena-blamaza-domacina-natjecanja-jugoslavija-vise-nije-na-vrhu/9120185/
  10. ^ http://www.b92.net/sport/vaterpolo/vesti.php?yyyy=2016&mm=01&dd=11&nav_id=1083810
  11. ^ „Србија декласирала Јужну Африку на старту светског првенства”. Ватерполо вести. 17. 7. 2017. Приступљено 19. 7. 2019.

Спољашње везе

15. јун

15. јун (15.6.) је 166. дан године по грегоријанском календару (167. у преступној години). До краја године има још 199 дана.

2005

2005. је била проста година.

2006

2006. је била проста година.

2009

2009. је била проста година.

2012

2012. је била преступна година.

2015

2015. је била проста година.

Ватерполо репрезентација Југославије

Ватерполо репрезентација Југославије је репрезентација Југославије и учествовала је у међународним такмичењима од 1932. године до 1991. године. Ватерполо репрезенрација Југославије била је једна од најуспешнијих ватерполо репрезентација у свету.

Ватерполо репрезентација је била једна од најбољих спортских екипа у Југославији.

Ватерполо савез Републике Српске

Ватерполо савез Републике Српске (скраћено: ВСРС) основан је 2009. године и има сједиште у Бањој Луци. Савез је друштвено - спортска организација која дјелује на подручју Републике Српске и БиХ. Представља један од два конститутивна елемента Ватерполо савеза Босне и Херцеговине. Један од главних циљева ВСРС је да унаприједи и омасови ватерполо спорт на подручју Републике Српске, нарочито код младих људи.

Женска ватерполо репрезентација Србије

Женска ватерполо репрезентација Србије представља Србију на међународним женским ватерполо такмичењима. Налази се под контролом Ватерполо савеза Србије.

Такмичи се под овим именом од 2006. године, раније је била део репрезентације СФР Југославије до 1991, а затим СР Југославије до 2003. и Србије и Црне Горе до раздвајања Србије и Црне Горе 2006. Играло се под разним именима:

1945–1991. СФР Југославија

1992–2003. СР Југославија

2003–2006. Србија и Црна Гора

2006– Србија

Милорад Кривокапић (ватерполиста)

Милорад Кривокапић (Бијела, 8. јануар 1956.) је бивши ватерполо голман репрезентације Југославије и најбољи ватерполиста свијета својевремено.

Ожењен, отац троје дјеце.

СРК Базени Смедерево

Спортско-рекреативни комплекс Базени Смедерево (скраћено СРК Базени Смедерево или само Базени Смедерево) је базенски комплекс у Смедереву, Србија. Комплекс се налази у склопу СЦ Смедерево.

Састоји се од олимпијског базена чије су димензије 22x50 m, и два мања базена за децу и непливаче. Олимпијски базен испуњава све ФИНА стандарде, а опремљен је техником која задовољава строге захтеве међунадродних пливачких догађаја. Капацитет базенског комплекса је 7.000 места.

Светска лига у ватерполу

Светска лига у ватерполу (енгл. FINA Water Polo World League) је репрезентативно такмичење које је ФИНА увела због повећаног интересовања за ватерполо. Такмичење се одржава сваке године, а прво издање је приређено у Грчкој 2002. године. До данас највише успеха имала је Ватерполо репрезентација Србије. која је на 14 досад одржаних такмичења једанаест пута била победник и једном завршила као друга. На такмичењу се додељују новчане награде. Победник добија 100.000 долара, другопласирани 70.000, а трећепласирани 50.000.

У актуелном формату тамичење броји 17 тимова подељених у 2 конференције - Европску (са 3 групе) и Интерконтиненталну (са 2 групе). Осам најбоље пласираних репрезентација обезбеђује пласман на завршни турнир на коме су подељене у 2 групе са по четири. Свих осам репрезентација пролази у четвртфинале, а групна фаза се игра за што бољу стартну позицију у њему. Од четвртфинала па надаље примењује се класични елиминациони систем.

Светска лига у ватерполу 2009.

Светска лига у ватерполу 2009. је осма година најмлађег ватерполо такмичења под окриљем Светске пливачке федерације ФИНА. Након континенталних квалификација финале је одржано у Подгорици у Црној Гори од 16. јуна до 21. јуна 2009.

У овогодишњем такмичењу учествовакло је 19 репрезентација. Дебитанти су Либија и Јужноафричка република. Либији је ово прво међународно такмичење. Прво место брани Ватерполо репрезентација Србије

Светска лига у ватерполу 2010.

Светска лига у ватерполу 2010. у мушкој конкуренцији је девета година најмлађег ватерполо такмичења под окриљем Светске пливачке федерације ФИНА. Након континенталних квалификација финале је одржано у Нишу у Србији од 13. до 18. јула 2010.

У овогодишњем такмичењу учествовакло је 25 репрезентација.

Прво место брани Ватерполо репрезентација Црне Горе

Светска лига у ватерполу 2011.

Светска лига у ватерполу 2011. у мушкој конкуренцији је десета година најмлађег ватерполо такмичења под окриљем Светске пливачке федерације.

У овогодишњем такмичењу учествовало је 25 репрезентација.

Титулу је други пут узастопно освојила Ватерполо репрезентација Србије победивши у финалу Ватерполо репрезентацију Италије са 8:7.

Србија на Европским играма

Србија учествује на Европским играма од њиховог првог издања приређеног 2015. године у азербејџанској престоници Бакуу.

Србија на Светском првенству у воденим спортовима 2011.

Србија је учествовала на Светском првенству у воденим спортовима 2011. у Шангају, у Кини.

Репрезентација Србије се такмичила у два спорта пливању и ватерполу са укупно 21. такмичарем од којих је било 19 мушкараца и две жене.

Титулу светског првака бранили су Милорад Чавић 50 м делфин, Нађа Хигл 200 м прсно и Ватерполо репрезентација Србије победници на Светском првенству у воденим спортовима 2009., али без успеха.

Према освојеним медаљама Србија је у укупном пласману делила 23 место са Пољском.

Србија на олимпијским играма

Србија је до сада самостално учествовала четири пута на Летњим и два пута на Зимским олимпијским играма. Први наступ Краљевине Србије био је на Олимпијским играма у Стокхолму 1912, а спортисти са данашње територије Војводине такмичили су се на играма још од 1896. као део олимпијског тима Мађарске. На првим играма у Атини Момчило Тапавица из Надаља освојио бронзану медаљу у тенису и постао први Србин учесник и освајач олимпијске медаље. Овим играма присуствовао је и краљ Александар Обреновић на позив грчког краља Ђорђа. Након Првог светског рата српски спортисти учествовали су као део неколико југословенских земаља, да би после 96 година Србија поново учествовала под својим именом именом и заставом на Олимпијским играма у Пекингу 2008. Године 2010. остварен је дебитантски наступ на Зимским олимпијским играма.

Стоту олимпијску медаљу за Србију освојила је на Олимпијским играма у Лондону 2012. године Ивана Максимовић у стрељаштву.

Финале Европског првенства у ватерполу 2012.

Финале Европског првенства у ватерполу 2012. године je утакмица одиграна 29. јануара у Ајндховену како би се одредио побједник 30. Европског првенства у ватерполу. Репрезентација Србије је победила Црну Гору резултатом 9:8 (1:1,2:3,3:1,3:3). Гол одлуке минут прије краја постигао је капитен Србије Вања Удовичић који је проглашен и за најкориснијег играча овог првенства.

Састави од 1936. до 1988.
Састави од 1996.
Састави од 1973. до 1991.
Састави од 1998.
Састави од 1927. до 1991.
Састави од 1997.
Састави од 2003.
Састави од 1997.
Националне ватерполо репрезентације Европе (ЛЕН)
Спортисткиња године
Спортиста године
Млади спортиста године
Женска екипа године
Мушка екипа године
Тренер године
Репрезентације
Лигашки систем
Куп
Регионална клупска
такмичења1
Спортске репрезентације Србије
Мушкарци
Жене

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.