Вардар

Вардар (мкд. Вардар, грч. Αξιός [Aksiós — Аксиос] или Βαρδάρης [Vardáris — Вардарис]) је највећа река која протиче кроз Северну Македонију и једна од већих на Балкану. Дужина реке износи 388 km, а њен слив покрива површину од приближно 20.500 km².

Река Вардар извире у Врутоку, неколико km северно од Гостивара у Северној Македонији, пролази кроз Скопље, Грчку и улива се у Егејско море близу Солуна.

Река пролази кроз Тиквешку котлину где се у њу уливају највеће притоке, Црна река са десне и Брегалница са леве стране.

Иван Јастребов је записао да (свакако у горњем току) Вардар дели Полог на Доњи и Горњи. Гори Полог је на његовој десној страни, а Доњи са Тетовом - уз реку Маздача код Врапчишта. [1]

Македонији припада око 80% речног тока Вардара (301 km), а остатак Грчкој.

Вардар
Vardar Stone Bridge Skopje
Душанов мост преко Вардара у Скопљу
Axios-Vardar river map
ток Вардара
Опште информације
Дужина388 km
Басен20.535 km2
Пр. проток174 ​m3s
СливЕгејски
Водоток
ИзворВруток, близу Гостивара, Северна Македонија
УшћеЕгејско море, близу Солуна, Грчка
Географске карактеристике
Држава/е Македонија (77,6%),
 Грчка (22,4%)
ПритокеБрегалница, Лепенац, Треска, Црна река, Пчиња, Бабуна, Маркова река, Серава, Кадина река, Пена

Притоке

Галерија

Vardar kaj Veles, 1922

Вардар код Велеса 1922. године

Izvorite na Vardar vo Vrutok-MK

Извор Вардара у Врутоку

Vardar vo Gostivar2

Вардар у Гостивару

Vardar Veles Macedonia

Вардар код Велеса

Vardar vo Demir Kapiskata klisura

Вардар у Демиркапијској клисури

Axios river

Вардар у Грчкој

Vardar delta

Делта Вардара у Солунском заливу

Види још

Референце

  1. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 252. Београд: Службени гласник.
Борба код Мургаша

23. децембра 1905. чета Василија Трбића прешла је српско-турску границу са 25 четника. Чета је била предвиђена за западно Повардарје. Већ 24. децембра обрела се у српском селу Руднику (Велешка каза), одакле је намеравала да прегази Вардар. Међутим, набујалу реку ту није било могуће прећи. У наредних неколико дана, чета је безуспешно на разним местима покушала да савлада вардар. Затим се поново упутила у Рудник с намером да ту сачека повољније прилике за прелазак. Међутим, Рудничани су обавестили Трбића да га тражи турска потера и да због тога често навраћа у њихово село. Трбић је одлучио да напусти Велешку казу и пређе у Кумановску казу, у српско село Јачинце. О својој намери је преко курира обавестио Јачинчане. Ти су му у помоћ послали двојицу сељака, Божина и Богдана као путовође.

Брегалница

Брегалница је река у Северној Македонији, највећа лева притока Вардара. Извире из Малешевске планине са главним извором испод коте 1720 m. Дужина тока је 184 м, а површина слива 4.307 km². Средњи пад реке је 7 ‰, а средњи проток при ушћу 28 м³/с.

У Вардар се улива недалеко од насеља Градско. Протиче кроз Малеш и Пијанец. На делу реке, где из правца југ—север скреће према западу и југозападу, у клисури је 1969., изграђена брана и створено језеро Калиманци. Језеро је површине 4,23 km², дуго 14 km, широко 0,30 km, и преко 80 м дубоко. При улазу у Кочанско поље вода Брегалнице и њених притока разводи се за наводњавање пиринчаних поља. Услед тога и услед протицања песковитим земљиштем низводно од Кочанског поља, лети је већ код Штипа врло сиромашна водом, а често и пресуши. Низводно од Штипа нижу се многобројни укљештени меандри, настали епигенетским усецањем услед издизања овчепољске пласе.

Најинересантнији део Брегалнице је меандарски део између Штипа и Новог Села, где избијају минерални извори бање Кежовице.

Важније десне притоке Брегалнице јесу Злетовска река и Азмак (Светониколска река), а леве Осојница, Зрновска река и Крива Лакавица.

Друга савезна лига Југославије у фудбалу

Друга савезна лига Југославије у фудбалу је био други степен лигашких фудбалских такмичења у СФР Југославији. Виши ранг је била Прва савезна лига.

Илеш Шпиц

Илеш Шпиц (мађ. Illés Spitz, Будимпешта 2. фебруар 1902 — Скопље 1. октобар 1961) био је фудбалски репрезентативац Мађарске и виши спортски тренер у Југославији.

Фудбал је играо у Мађарској (за Немзети и Ујпешт) и у Швајцарској (за Сент Гален и Цирих). Укупно је одиграо више од 1.000 утакмица и постигао око 600 голова. Са Ујпештом је три пута био првак Мађарске, а освојио је и по један трофеј у купу нација и Митропа купу.

За репрезентацију Мађарске је одиграо 6 утакмица и постигао 3 гола

Од 1937. радио је у Југославији као тренер прво у Сплиту (Хајдук 1937—1939), а потом у Скопљу (Грађански Скопље-Македонија Скопље 1939—1946). Од 1946. до 1955. тренира Партизан из Београда (са краћим прекидима 1952. када је тренер био Антун Погачник и у сезони 1953/54. када је Шпица мењао Милован Ћирић) и за то време са клубом из Хумске два пута је освојио првенство Југославије (1946/47. и 1948/49.) и три пута Куп Југославије (1947, 1952. и 1954). Краће време тренирао је екипу београдског Радничког, потом се поново на две сезоне вратио у Партизан, а затим је годину дана водио скопски Вардар са којим такође осваја куп Југославије (1960/61).

Преминуо је у свлачионици, од срчаног удара непосредно после утакмице Вардар—ОФК Београд

Полошка котлина

Полошка котлина или Полог је котлина и регија на сјеверозападном дијелу Северне Македоније. Заузима површину од око 400 km2. Подијељена је на Горњи и Доњи Полог. Највећи градови у овом подручју су Гостивар и Тетово.

Иван Јастребов спомиње да се иза планине Шаре, у историји Вукана Немање спомињу два Полога - Горњи и Доњи Полог. Полог је познат по томе што је Војислава, жена Скендербеговог оца, била родом одавде, од полошког књаза Voisava Pologi domini filia. Под та два Полога се подразумјевају Тетово и Гостивар. Тетово се назива Доњи Полог до Дервена, а Гостивар Горњи до града Љајновићи. Међа им је рјечица Маздача која извире на Шари. Она тече између села Враничишта и Пожаране. И Тетово и Вардар леже у истој долини коју наводњава ријека Вардар. Јастребов сматра да ако је Гостивар и улазио у састав Полога Доњег, онда је то било заједно са Тетовом. Нико га није називао Горњим Пологом. Објашњава зашто се створило мишњење да се под Гостиваром мисли на Горњи Полог. Стефан Првовјенчани је набрајајући предјеле и области које је Немања освојио у рату с Грцима 1184 - 1185., између осталих, указао на град Скпл - и град Љешски у долњем Полозје. Указавши на мјесто гдје се налази тај Љешки град, Јастребов одређује локацију Доњег Полога. На сат и по источно од Тетова, на југоисточној падини планине Шаре налази се манастир који је сачувао тај назив Лешак. Основао га је кнез Лазар по Гедеону Јуришићу. Запис из манастирског Поменика спомиње главу новога Лазара која је одсечена 15. јуна. Он беше србска лоза. Од детињства се познавало да ће се посветити. Саградио је многе манастире и цркве међу којима и тај, у месту Лешак изнад тврђаве (кале) Лешечке, посвећен Св. Атанасију. И други храм сазида, Успења Богородице. То је записао недостојни јеромонах Кирил из Тетова, из Доњега Полога из села Тјераце, недостојни игуман Лешечкаго монастира светог Атанасија изнад села Лешак који је био и на Хилендару и обнови тај манастир. Гостивар је улазио у састав Горњег Полога а Горњи Полог се налазио јужно од Доњег - у граду Кичево, Крчево. Јастребов је записао да (свакако у горњем току) Вардар дели Полог на Доњи и Горњи. Гори Полог је на његовој десној страни, а Доњи са Тетовом - уз реку Маздача код Врапчишта. Стефан Немања је од Грка ослободио оба Полога (Горњи и Доњи), а цар Душан у својој Хрисовуљи из 1348. наводи да се оба Полога налазе на српској земљи, иако су Срби имали обичај све јужно од Призрена и Шаре да називају грчком земљом, јер су је Грци освојили.

Прва лига Македоније у кошарци

Прва лига Македоније у кошарци је највиши ранг кошаркашких такмичења у Северној Македонији. Лига је основана 1992. године и тренутно броји 10 клубова.

Прва лига Македоније у фудбалу

Прва лига Македоније у фудбалу је највише фудбалско такмичење у Северној Македонији, у организацији Фудбалске федерације Северне Македоније.

Лига је настала 1992. после стварања самосталне Северне Македоније и повлачења македонских клубова из Фудбалског савеза Југославије. Фудбалски савез Македоније примљен је у ФИФА и УЕФА 1994. године, па македонски клубови од 1995. излазе и на европску сцену.

Прво првенство Северне Македоније одржано је у сезони 1992/93. у којем је учествовало 18 клубова. Следеће две сезоне Прва лига је имала 16 клубова, па 15 (једна сезона), 14 клубова (5 сезона), да би се од сезоне 2001/02. прешло на 12 клубова. Првенство се данас састоји из три дела и свако са сваким игра по три утакмице.

У 21-ој сезони од настанка лиге учествовале су само две екипе: Вардар и Силекс.

Првенство Југославије у фудбалу 1947/48.

Прва савезна лига Југославије била је највиши ранг фудбалског такмичења у Југославији 1947/48. године. То је двадесета сезона по реду у којој се организовало првенство Југославије у фудбалу. Првак је постао Динамо из Загреба, освојивши своју прву шампионску титулу, а из лиге су испала 3 тима, скопски Вардар, суботички Спартак и Сарајево.

Првенство Југославије у фудбалу 1954/55.

Прва савезна лига Југославије била је највиши ранг фудбалског такмичења у Југославији 1953/54. године. И двадесетседма сезона по реду у којој се организовало првенство Југославије у фудбалу. Првак је постао Хајдук из Сплита, освојивши своју трећу титулу у послератном првенству, а пету укупно. Из лиге су испали скопски Вардар и загребачка Локомотива.

Првенство Југославије у фудбалу 1958/59.

Прва савезна лига Југославије била је највиши ранг фудбалског такмичења у Југославији 1958/59. године и 31. сезона по реду у којој се организовало првенство Југославије у фудбалу. Шампион је постала Црвена звезда из Београда, освојивши своју пету шампионску титулу. Из лиге су испали |сарајевски Жељезничар и скопски Вардар.

Првенство Југославије у фудбалу 1961/62.

Прва савезна лига Југославије била је највиши ранг фудбалског такмичења у Југославији 1961/62. године, тридесетчетврта сезона по реду у којој се организовало првенство у фудбалу. Шампион је постао Партизан из Београда, освојивши своју четврту шампионску титулу, а другу узаступну. Из лиге су испали скопски Вардар и бањалучки Борац.

Првенство Југославије у фудбалу 1963/64.

Прва савезна лига Југославије била је највиши ранг фудбалског такмичења у Југославији 1963/64. године. И тридесетшеста сезона по реду у којој се организовало првенство Југославије у фудбалу. Шампион је постала Црвена звезда из Београда, освојивши своју седму шампионску титулу. Из лиге је испао Нови Сад, а Вардар, који је сезону завршио на последњем месту на табели, поштеђен је испадања у нижи ранг такмичења због разорног земљотреса који је погодио Скопље.

Првенство Југославије у фудбалу 1964/65.

Прва савезна лига Југославије била је највиши ранг фудбалског такмичења у Југославији 1964/65. године. И тридесетседма сезона по реду у којој се организовало првенство Југославије у фудбалу. Шампион је постао Партизан из Београда, освојивши своју шесту шампионску титулу. Из лиге је испала никшићка Сутјеска.

У првенству је учествовао непаран број тимова, с обзиром да Вардар претходне сезоне није испао из лиге иако је заузео последње место на табели, већ је поштеђен због разорног земљотреса који је погодио Скопље.

Првенство Југославије у фудбалу 1969/70.

Прва савезна лига Југославије била је највиши ранг фудбалског такмичења у Југославији 1969/70 године и 42. сезона по реду у којој се организовало првенство у фудбалу. Трећи пут узастопно првак је постала Црвена звезда из Београда, освојивши своју десету шампионску титулу. Из лиге су испали скопски Вардар и Загреб.

Пчиња

Пчиња је лева притока реке Вардар. Ова 128 km дуга река тече кроз Србију и Северну Македонију.

Река Пчиња припада егејском сливу. Њен слив покрива површину од 3.140 km² (1.247 km² у Србији и 1.893 km² у Северној Македонији). Просечан проток код ушћа у Вардар је 14 m³/s и река није пловна. Све веће притоке Пчиње су у Северној Македонији: Бистрица, Петрошница и Крива Река (леве), Кумановска Река (десна).

РК Вардар

Рукометни клуб Вардар је рукометни клуб из Скопља, Северна Македонија. Клуб је основан 1961. године и тренутно се такмичи у Суперлиги Македоније, регионалној СЕХА лиги и ЕХФ Лиги шампиона. Своје домаће утакмице игра у Јане Сандански Арени капацитета 6.000 седећих места.

Скопско поље

Скопско поље је пространа котлина у Северној Македонији, заграђена на сјеверу са Скопском Црном Гором, на западу Шар-планином, Жеденом и Сухом Гором, а на југу Водном и Јакупицом, на сјевероистоку и југоистоку широко отворена према кумановско-прешевској удолини и Овчем Пољу.

Ободом Скопског поља пробијају се ријеке кроз неколико живописних клисура: Вардар кроз Дервен (на излазу из Тетовског поља између Шар-планине и Жедна), Треска кроз Шишавску Клисуру (на излазу из Пореча између Сухе Ријеке и Водна), Лепенац кроз Качаничку Клисуру (на излазу из Косова Поља између Скопске Црне Горе и Шар-планине), Вардар кроз Таорску Клисуру (на излазу из Скопског Поља под огранцима Јакупице и на ивици Овчег Поља), и Пчињу (кроз Бадерску Клисуру, на улазу у Таорску Клисуру ниже Катланова).

Као што је Скопско поље с околним ријечним клисурама и високим планинама веома богато природним лијепотама, тако Скопље и његова непосредна околина привлаче и богатством културних споменика византијског и српског средовјечног доба.

ФК Вардар

Фудбалски клуб Вардар је македонски фудбалски клуб из Скопља који тренутно игра у Првој лиги Македоније. Клуб своје домаће утакмице игра на Националној арени Тоше Проески, која има капацитет од 32.580 седећих места.

Црна река (притока Вардара)

Црна река је река у Северној Македонији. Највећа је десна притока реке Вардар. Извире у близини села Железнец на надморској висини од 760 м.

Од извора до села Бучин, Црна река тече кроз Демирхисарски крај, а одатле до села Скочивир кроз највећу Македонску котлину Пелагонију. Низ Пелагонију река тече у правцу север-југ, а од атара села Брод прави лук и скреће на исток и североисток. Од села Скочивир река утиче у Скочивирску клисуру (најдужу клисуру у Македонији, дугу 104 м), као и највишу област Маријово. Низ Мариово Црна Река има карактер планинске реке, постаје брза, има тесно корито и високе обале. При излазу из клисуре подигнута је брана висине 105 m, тако да је на реци настало вештачко Тиквешко језеро. Црна река се користи за наводњавање и за добијање електричне енергије.

Од бране у близини села Возарци, па до ушћа у Вардар крај античког локалитета Стоби, Црна Река има особине равничарске реке. Река је дугачка 207 км.

Веће притоке Црне реке су: Драгор, Јелашка река, Белашица и Блато...

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.