Варварин

Варварин је градско насеље и седиште истоимене општине у Расинском округу. Лежи на левој обали Велике Мораве и лево од Каленићке реке тј. на њеној левој обали, на платоу надморске висине од 144 m. Према попису из 2011. било је 2169 становника.

Овде се налази ФК Темнић 1924.

Варварин
Dom Kulture Varvarin
Дом културе у Варварину
Административни подаци
Држава Србија
Управни округрасински
ОпштинаВарварин
Становништво
Становништво
 — 2.169
Географске карактеристике
Координате43°43′03″ СГШ; 21°22′13″ ИГД / 43.7175° СГШ; 21.370333° ИГДКоординате: 43°43′03″ СГШ; 21°22′13″ ИГД / 43.7175° СГШ; 21.370333° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Варварин на мапи Србије
Варварин
Варварин
Варварин на мапи Србије

Географија

Варварин се налази се у централној Србији, у регији Темнић, на обали Велике Мораве.

Овде се налази Запис јасен код цркве (Варварин).

Историја

Име Варварина, насеља градског типа, долази од истоименог села знатно старијег порекла, мада је варошица један дужи период била позната под називом Бела Црква у 18—19 веку. Варварин је нарочито напредовао када су у њега дошли напредни Цинцари из Старе Србије и Грчке којима су се придружили способнији људи из овог краја. Као последица њиховог труда дошло је до одвајања варошице од села, а посебно када је Варварин проглашен за варош указом краља Милана Обреновића 29. септембра 1882. године. Овде се 1810. одиграла Варваринска битка.

Поглед на Варварин са Мораве
Поглед на Варварин са обале Мораве

О настанку имена Варварин има више легенди. По једнима зато што су Турци на том месту пронашли мртво тело Иконије, љубе Тодора од Сталаћа, да су га секли и варили, чиме су се показали као варвари. По другима, при опсади Града Сталаћа, нека баба по имену Варвара упутила је одатле Турке да пазе куда из града на Морави излазе гуске, па тим путем крену у град, што су они и учинили. По трећима, Турци су се варварски понашали, спалили град и побили све живо што су нашли. Можда и по томе што су Турци на том месту варили неку бабу да покаже хајдуке. Археолошки налази указују да је одвајкада живот текао пуним током. Поред ископина на локацији Варварин од пре 4000 година и трагова из римског доба и ранијих периода, својом репрезентативношћу истиче се варваршки корпус, бронзано распеће из 12. века нађеног у Варварину, на тлу средњовековне Србије, са елементима византијског стварања а рађено у некој од романских радионоца на Западу. Чува се у Народном музеју у Београду. На локалитету Бедем 2008. године почело је систематско ископавање рановизантијског утврђења из 6. века. Том приликом је нађена тробродна базилика. Тврђава је величине 130 са метара.

У административни, привредни и културни центар Темнића, Варварин се развио после ослобођења од Турака, после Првог и Другог српског устанка. Након Другог српског устанка Варварин улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадао Јагодинској нахији и Темнићској кнежини[1] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства. Заузима површину од 368 хектара. Број становника је доста варирао, тако је 1866. године имао 951 становника. По попису из 1948. године имао је укупно 1090 становника, а 1991. године тај број се повећао на 2306 становника. То је 9,7 % укупног становништва општине. Последњих година запажена је знатна миграција сеоског становништва према Варварину. Активно становништво чини 44,5% укупног становништва.

Komemoracija, Varvarin, 2001
Комеморација код споменика погинулим на варваринском мосту

Најзначајнији датум у новијој историји Варварина је 30. мај 1999. године када је у недељу на дан верског празника Свете Тројице и велике недељне пијаце, око 13 h и неколико минута, са четири пројектила бомбардован мост на Великој Морави од ваздушних снага НАТО пакта (Масакр у Варварину). Приликом бомбардовања погинуло је 10 људи, 17 тешко, а више десетина лакше рањено. Једна од погинулих је била Сања Миленковић, ученица Математичке гимназије. Породице су поднеле тужбу за надокнаду штете, али их је немачки Уставни суд одбацио 2013. године.[2]

Порекло становништва

Према пореклу ондашње становништво Варварина из 1905. године, може се овако распоредити:

  • Староседеоца има 7 породице са 75 куће.
  • Косовско-метохијских досељеника има 8 породице са 98 куће.
  • Из околине Алексинца има 6 породице са 67 куће.
  • Из околине Ниша има 1 породица са 29 куће.
  • Из околине Лесковца има 1 породица са 15 куће.
  • Из околине Јагодине има 1 породица са 10 куће.
  • Из Старе Србије има 1 породица са 6 куће.
  • Из околине Ћићевца има 1 породица са 5 куће. (подаци датирају из 1905. године)[3]

Демографија

У насељу Варварин живи 1761 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,7 година (37,7 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 735 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.090
1953. 1.100
1961. 1.165
1971. 1.519
1981. 1.937
1991. 2.306 2.253
2002. 2.198 2.408
2011. 2.169
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби
  
2.149 97,77 %
Црногорци
  
6 0,27 %
Македонци
  
6 0,27 %
Бугари
  
6 0,27 %
Горанци
  
5 0,22 %
Хрвати
  
4 0,18 %
Немци
  
2 0,09 %
Чеси
  
1 0,04 %
Југословени
  
1 0,04 %
непознато
  
12 0,54 %
Варварин у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[1]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 49 55 51 50 53 54 54 54 55 60 63 64
Пореске главе* - 69 67 61 65 70 70 70 66 68 74 77
Арачке главе** 149 146 155 160 164 160 157 167 168 177 191 199
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година

Економија

Од привредних капацитета у Варварину су лоцирани: ПИК „Варваринско поље“, Бројлер- живинска кланица итд.

Осим општинског органа управе у Варварину су још: Општински суд, ЈП "Расвета Варварин", ЈКП "Варварин", геодетска управа, служба друштвеног прихода са инспекцијском службом и друге надлежне службе.

Култура

Од споменика културе од значаја су: Кнежева воденица, Црква Св. Богородице, задужбина Милоша Обреновића,[7] са гробницом кнеза Милете Радојковића, споменик Јови Курсули. Једно време је у Варварину било седиште Факултета уметности измештеног из Приштине због ратних догађања 1999. године.

Овде се налазе ОШ „Јован Курсула” Варварин и Општинска библиотека Варварин.

Фотографије

Dom Varvarin

Дом за децу ометену у развоју израђен уз помоћ америчког инжењерског корпуса.

Референце

  1. 1,0 1,1 Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
  2. ^ Нова бомба из Бона („Вечерње новости“, 6. септембар 2013)
  3. ^ Подаци: „Насеља“ књ.6 (др. С. Мијатовић: Насеља српских земаља
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
  7. ^ Храм у Варварину (Каленић, број 2/1985, стр. 15)

Литература

Спољашње везе

Бачина

Бачина је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Налази се на јужном подножју планине Јухор, 4km западно од Варварина. Према попису из 2002. било је 2381 становника (према попису из 1991. било је 2812 становника).

На месту преисторијског насеља (неолит и бронзано доба), налазе се римске утврде и раносредњовековни град. Чињенице из богате историје бачинског атара односе се пре свега на Ђерђелин.

Бачина се помиње први пут у Хиландарској повељи деспота Стефана Лазаревића 1411. године.

Бошњане (Варварин)

Бошњане је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 1963 становника (према попису из 1991. било је 2161 становника).

У селу се налазе манастир Светог Луке , црква Преподобне мати Параскеве и ОШ „Драги Мaкић” Бошњане.

Назив насеља Бошњане изговара се и у облику Бошњани, што је заступљено у делу старије литературе, али исти облик се повремено јавља и у средствима јавног информисања.

Варвари

Варварин (грчки: βάρβαρος) је старогрчки назив за све људе који су слабо или никако говорили грчки језик. Док су варвари за Римљане били необразовани људи (паидеиа). Данас се користи назив Варвар за особу која се не уклапа у друштво и има јако нецивилизован и некултуран приступ. Сличан назив Варварима се користи у новијем времену и то Вандали.

Већ су аријевски Индијци користили ријеч из санскрита barbarāh (множина) тј. они који муцају за опис народа који није припадао њиховим. У грчком језику се први пут појављује као израз „они који причају варварски (barbarophonoi)“ у Хомеровој „Илијади“.

Варварин (село)

Варварин (село) је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 1779 становника (према попису из 1991. било је 1899 становника).

Грб општине Варварин

Грб општине Варварин представља зелена површина која симболизује Поморавље које са друге стране знака прелази у брдско планински део и представља Јухор са Горњим Темнићем, плава површина представља Западну и Велику Мораву које пролазе поред седам наших села што скупа симболише Поморавље и Горњи Темнић. Клас пшенице и винове лозе симболи су занимања већег броја грађана и већу заступљеност пољопривредне производње у Општини. Орао је симбол вечите чежње народа овог краја за спободом. Тробојка представља Заставу државе Србије. Плава застава је застава Општине Варварин.

На грбу се налази датум 23.09.1810. – дан битке на Варваринском пољу.

Залоговац

Залоговац је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 881 становника (према попису из 1991. било је 1024 становника).

Карановац (Варварин)

Карановац је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 409 становника (према попису из 1991. било је 515 становника).

Конан Симеријанац

Конан Симеријанац или Конан Варварин (енгл. Conan the Cimmerian, према називу своје отаџбине, Симерије) јесте измишљени лик који се често доводи у везу са поджанром low fantasy, односно мач и магија, који је такође познат под називом херојска фантастика. Сматра се најпознатијим фиктивним варварином и уопште једном од најпознатијих и најпрепознатљивијих икона у савременој популарној култури.Лик којег је створио амерички писац Роберт Ервин Хауард 1932. године у серији „петпарачких прича“ које су објављиване у часопису Weird Tales, до сада се појавио у лиценцираним књигама, стриповима, филмовима, телевизијским програмима и видео-играма, што је допринело његовој дуготрајној популарности.

Мареново

Мареново је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 453 становника (према попису из 1991. било је 535 становника).

Маскаре

Маскаре је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 539 становника (према попису из 1991. било је 621 становника).

Обреж (Варварин)

Обреж је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 3221 становника (према попису из 1991. било је 3978 становника).

Овде се налази ОШ „Мирко Томић” Обреж.

Општина Варварин

Општина Варварин је општина у Расинском округу у средишњој Србији. Према попису становништва из 2011. године, општина има 17.966 становника. Средиште општине је град Варварин, који има 2.198 становника.

Орашје (Варварин)

Орашје је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 698 становника (према попису из 1991. било је 826 становника).

Овде се налази Запис орах код цркве (Орашје).

Расински управни округ

Расински управни округ се налази у централном делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

Град Крушевац градско насеље Крушевац,

Општина Варварин градско насеље Варварин,

Општина Трстеник градско насеље Трстеник,

Општина Ћићевац градско насеље Ћићевац,

Општина Александровац градско насеље Александровац и

Општина Брус градско насеље Брус.Има укупно 240.463 становника (Попис 2011.). Седиште округа је у граду Крушевцу.

У Крушевцу и околини постоји више културно-историјских споменика: Лазарев град, са остацима средњовековног утврђења и црквом Лазарицом, епски је објекат у српском предању. Црква Лазарица посвећена Св. Стефану прототип је моравске школе, а саграђена је 1376. године поводом рођења Лазаревог сина Стефана.

Донжон кула, војно утврђење средњовековног града, сведочење је о великој културној и историјској баштини српског народа.

Манастир Љубостињу је основала кнегиња Милица, Лазарева жена, крајем XIV и почетком XV века, после Косовског боја када је одлучила да се повуче као владарка и окупи удовице српске властеле погинуле на Косову. Љубостиња је од првог дана имала културну улогу. Овде су довођени истакнути летописци, преписивачи, мајстори украсних књига и сликари.

Српска лига Исток

Српска лига Исток је једна од 4 Српске лиге у фудбалу. Српске лиге су трећи ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Виши степен такмичења је Прва лига Србије, а нижи су четири зоне - Запад, Исток, Југ и Центар. До сезоне 2006/07. имала је 18 чланова, док од сезоне 2007/08. броји 16 чланова.

Суваја (Варварин)

Суваја је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 149 становника (према попису из 1991. било је 495 становника).

Теодорих Велики

Теодорих Велики (рођен 454. године, умро 30. августа 526. године) је био краљ Острогота (488-526), регент Визигота (511-526) и владар Италије. Рођен је годину дана након што су се Остроготи ослободили хунске власти. Био је син краља Теодемира.

ФК Темнић 1924

ФК Темнић 1924 је фудбалски клуб из Варварина, основан 1924. године, и тренутно се такмичи у Српској лиги Исток, трећем такмичарском нивоу српског фудбала.

Церница (Варварин)

Церница је насеље у Србији у општини Варварин у Расинском округу. Према попису из 2011. било је 186 становника (према попису из 2002. било је 275 становника).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.