Валмиште

Валмиште је шумско пространство у пазухи Малог Чемерника, на надморској висини 1.300m – 1.550m, богато пашњацима и изворима здраве воде. Заклоњено од ветрова, па је још из времена Турака било познато место на коме је гајена ситна и крупна стока. Окренуто је северозападу, осунчано, са преко осамдесет извора, потока и речица. Оивичују га чемерничке косе: Лебетски рид, Боровички друм, Мали Чемерник, Шанци и Златков рид. Налази се у атару села Млачишта. Од валмишких извора настаје Голема река, богата пастрмком, која до увора у Мораву мења своје име у Мутница и Џепска река.

Топоними: „Станци“, „Торине“, „Грчке“ и „Фарме“ говоре да су ту били стари сточарски настани, торови и зграде за стоку, а и то да су ту и Ашани, северногрчко племе, напасали своја стада. Изнад Валмишта се простиру чемернички пашњаци богати травом.

Lovački dom u Valmištu
Ловачки дом у Валмишту

Почетком деведесетих година, Србијашуме су 420 хектара валмишког простора оградиле, изградивши ловачки дом и чеке, а на Големој реци брану, начинивши горско језеро. Ловиште су настанили европским јеленом и дивљим свињама. У њему живи око 150 дивљих свиња и више од 120 јелена и кошута. Тако је „Валмиште“ постало ловиште затвореног типа. До њега се стиже путевима из Предејана, Црне Траве, Власине, Сурдулице и Владичиног Хана. Но, ниједан од тих путева није у задовољавајућем стању. Поготову зими је без прилаза, одсечено од света.

Како је обрасло густом шумом са пуно извора, у Другом светском рату Валмиште је било партизанска база, где су сигурно уточиште налазили и партизани са Косова и Метохије, из Македоније и Бугарске. На његовом пропланку Спаисковица 1943. године је формирана Прва македонско-косовска партизанска јединица. У знак сећања на тај догађај, подигнут је и споменик у облику колибе, међутим њега су деведесетих година 20. века непознати вандали минирали.

Valmište ispod Čemernika
Валмиште испод Чемерника

Спољашње везе

Голема река

Голема река или Мутница је притока Јужне Мораве у коју увире код насеља Џеп, као Џепска река. Њен ток је дужине око 21 km.

Голема река настаје од извора и потока из шумског пространства Валмиште, испод Чемерника, да би јој се после пет километара тока прикључила Мала река, такође настала од валмишких извора. Један је од најчистијих и најочуванијих водених токова у Србији. На излазу из Валмишта, испод Спаисковице, преграђена је крајем 20. века, чиме је створено језеро за напајање дивљачи из затвореног ловишта „Валмиште“. На једанаестом километру тока, испод Рударског рида, у њу увире Ракицка река, настала из тресаве Блато. Успут прима воде бројних потока и Лебетске реке и ту мења име у Мутница. На неколико километара до увира у Јужну Мораву прикључује јој се Гарваница, река која настаје на југозападној страни Чемерника и протиче испод Мачкатице и Мањака.

Голема река је брза планинска река која пролази кроз неколико клисура и теснаца у атарима села Млачишта, Мрковице, Прониних Механа и Љутежа. У пролеће и с јесени набуја, тако да ствара наносе шљунка и песка у доњем току. Уз Власину, водом је најбогатија река која извире на Чемернику. Између два светска рата на њој и њеним притокама је било пуно воденица и ваљавица, само у Млачишту десет.

У њеном сливу у 16. веку било је посебно развијено рударство. Трагови рударских радова који су трајали све до средине 19. века сачувани су на бројним местима (шљака, печена земља, топионице, остаци угља, испиралишта). Број ни су и топоними везани за рударство: Ровине, Рударски рид, Вигњиште, Самоков. Према турским дефтерима из 1528. и 1570. године, вигњева (топионица) и самокова (ливница) је било у долинама Големе и Мале реке, Мутнице и Гарванице. Највећи рудник у врањском кадилуку био је у Мрковој Пољани, на хасу врањског паше, изнад Мутнице у близини Љутежа и Црвеног Брега. Постоји запис да га је и сам Хусеин паша посетио 1842. године. Испод рудника на обали Мутнице био је један од највећих самокова.

Рударење је пресахнуло средином 19. века, када су посечене букове шуме, које су служиле за справљање угља потребног вигњевима и самоковима. Од тада је шумски фонд у сливу Големе реке (Мутнице) био углавном заштићен, па су се шуме опоравиле. Но, у последњих двадесетак година Србијашуме немилице секу столетно дрвеће, тако да су читава пространства, која су се опорављала век и по од турске експлоатације, просто деградирана. Уместо букве, која се сама засева, посечене шуме и пашњаке су усадили смреком и јелом, чиме су још више штете нанели буковом настану, па и биљном свету и бројним изворима здраве воде, који последњих лета пресушују.

Поред букве, у приобаљу реке расту аутохтоне врсте врбе, дивље крушке и дивље трешње, а у доњем току и горун (врста храста). Река је богата поточном пастрмком и поточном мреном, а у њој има и видра и белоушки. Од дивљих животиња у шумама има срна, јелена, дивљих свиња, вукова, зечева, лисица и јазаваца.

Зеленичје

Зеленичје је шумски предео испод планине Острозуб, у изворишном делу Острозупске реке, која се улива у Рупску реку, настањен ловорвишњом званом „зеленичје“. Представља строги природни резерват и под заштитом је државе.

Качар (шума)

Качар је велико шумско пространство на обронку Чемерника према Предејану и Грделици. Омеђен је долином Рупске реке (Козарачка река), и атарима села Млачишта, Црвеног Брега и Новог Села. До пре тридесетак година, готово недирнут људском руком, Качар је био обрастао столетним буквама висине преко 30 метара, а поред њих било је и јеле, брезе, јасике и јаребике. Богат изворима здраве воде, најпознатији Хајдучки кладенац, Качар је и станиште јелена, срна, дивљих свиња, зечева, лисица. У Качару извире Предејанска река, позната по бујичним наносима у пролеће и јесен и за време летњих пљускова.

С обзиром на чињеницу да су сличне шумске настамбе и на Острозубу, планини која је с десне стране Рупске реке, Србијашуме су пре петнаестак година на овом простору формирале ловиште отвореног типа „Качар – Зеленичје“.

Неконтролисаном сечом буковог дрвета, у протекле две деценије, шуме Качара су потпуно деградиране. Уместо обнављања букове заједнице, Србијашуме саде четинарско дрво које апсорбује воду и мења травнати покривач и живи свет шуме. Тако су данас многи извори у Качару пресушили, међу њима и сам Хајдучки кладанац, и појавили се одрони.

Качар пресеца регионални пут Предејане – Рупље - Црна Трава, који је делом асфалтиран. Вишегодишњи покушаји да се изгради квалитетан пут од Вирчина, на средокраћи овога пута, планинском косом, до ловишта „Валмиште“, испод Чемерника, пропао је, јер га сваке јесени униште камиони и шлепери возећи дрво.

Од 2010. године у шумама Чемерника, Качару и Валмишту, почела је и производња ћумура од буковог дрвета која још више деградира планинску флору и присиљава дивљач да мења своје станиште, загађујући планину.

Млачиште

Млачиште је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2011. имало је 20 становника.

Општина Црна Трава

Општина Црна Трава је општина Јабланичког округа на југоистоку Србије. По подацима из 2002. општина је имала 2.563 становника, а према последњем попису 2011. године 1.663 становника. Центар општине је село Црна Трава која има 434 становника.

Планине Српско-македонске масе

Планине Српско-македонске масе изграђене махом од старих палеозојских стена, највише шкриљаца, углавном убраних током бајкалског циклуса, део су копна Србије од границе Северне Македоније до Вршачких планинина (које чине најсевернији изданак ове планинске масе). Она је најстарији део копна у Србији и чини централну зону брдовитих планина и долина, који је раније називана Родопско копно или Родопи. Основу њиховог рељефа чине: планине, котлине, клисуре и речне долине.

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Чемерник

Чемерник је планина у југоисточној Србији, на десној страни Јужне Мораве, према Грделичкој клисури. Припада планинама средње висине. Навиши врх је Велики Чемерник 1.638 m. Има облик била које се пружа меридијански и на западној страни је дубоко засечено облуком Мутнице, која се у доњем току зове Џепска река.

Састављен је од кристаластих шкриљаца прве групе и припада Родопском систему. Било је оголићено, а падине су делом под шумом. У источном подножју су највећа насеља Власина Рид и Црна Трава, а на западном Млачиште, Мачкатица, Мањак и Љутеж.

Поред Великог Чемерника, његови врхови су: Кула (1.622 m), Мали Чемерник (1.596 m), Острозуб (1.546 m) и Павлова грамада (1.469 m) и сви су заобљеног типа.

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.