Валија

Појам Валија може да се односи на:

15. децембар

15. децембар (15.12.) је 349. дан године по грегоријанском календару (350. у преступној години). До краја године има још 16 дана.

Џазар Ахмед-паша

Ахмед-паша ел Џазар (1720/30-тих - 7. мај 1804.) је био османски намесник (валија) Сидона са седиштем у Акри (1775-1804). Служио је и као валија Дамаска у четири наврата, укупно девет година.

Абас I Египатски

Абас I (1. јул 1812. - 13. јул 1854.) је био египатски и судански валија од 1849. до 1854. године.

Беглербег

Беглербег (тур. beylerbeyi — „бег бегова“) је титула у Османском царству коју је носио намесник ејалета, пашалука, односно беглербеглука, што означава покрајину. Почетком владавине Мурата I (1362–1389.), када се држава Османлија проширила на Балканско полуострво, створена је прва већа војноуправна заједница — беглербеглук или ејалет Румелија. За време Бајазита I (1389–1402.), у азијском делу царства је основан беглербеглук Анадолија. Даљим ширењем државе образован је низ беглербеглука. Око 1600. године било их је 22, а крајем 17. века 32 у Азији, Европи и Африци.

На челу беглербеглука био је беглербег или намесник у рангу паше са два или три коњска репа, па одатле потиче назив паша за њега, а за беглербеглук — пашалук. Беглербега је постављала и смењивала централна власт. Беглербег је командовао војском, пре свега спахијама, која је држана на његовој територији. Осим тога, у миру и у рату је издржавао контингент војника.

У војноуправном погледу беглербегу су били потчињени санџакбегови, који су били обавезни да му на позив доведу војску санџака (округа).

Беглербег је имао више сарадника:

Беглербегов заменик звао се ћехаја, помоћници су били

мунла (врховни судија),

реис-ефенди (канцелар) и

дефтердар (одговоран за финансије).За решавање важнијих питања сазивао је диван (веће).

Босански беглербеглук је основан у септембру 1580. године. Земље са простора бивше Југославије су потпадале под румелијски, будимски, темишварски, босански, егерски и канишки беглербеглук. Погранични беглербеглуци, будимски, темишварски и босански, су имали веће војне компетенције. После реформи Махмуда II беглербег се називао валија, а беглербеглук вилајет.

Битољски вилајет

Битољски вилајет (тур. Vilâyet-i Manastır) је био административно-управна јединица Османског царства од 1873. до 1912. године. Формиран је 1873. у склопу процеса административно-управних реформи Царства. Центар му је био у Битољу, где је заседао и управник ове области (валија) и где се налазила међуконфесионална обласна скупштина (идаре меџлис).

Вилајет је формиран као прилично велика управна област, која је обухватала западни део данашње западне Македоније, средишњи део Албаније и део северне Грчке. Простирао се на територији од приближно 32 000 km2.

На северу је био ограничен ограничен Призренским вилајетом до његовог расформирања. а касније Косовским вилајетом од 1877. На југоистоку се граничио са Солунским вилајетом, на југу са Краљевином Грчком, на југозападу са Јањинским вилајетом, а на северу са Скадарским вилајетом.

Крајем 19. века Битољски вилајет је имао између 800.000 и 900.000 становника, а 1908. године тај број је порастао на 1.000.576.

Након Првог балканског рата Битољски вилајет је престао да постоји и подељен је између Краљевине Србије, Краљевине Грчке и Кнежевине Албаније

Вали (Одинов син)

У нордијској митологији, Вали је син Бога Одина и Ринд. Вали има бројну браћу , укључујући Тора, Балдера, и Видара. Он је био рођен са јединим циљем да се освети Балдеру, тако што ће да убије Ходра и везати Локија са изнутрицама његовог сина Нарфија. Он је порастао у одраслу особу за један дан од његовог рођења, и убио је Ходра, пре него што је везао Локија. За Валија је проречено, да ће преживети Рагнарок.

Валија (Асти)

Валија је насеље у Италији у округу Асти, региону Пијемонт.

Према процени из 2011. у насељу је живело 30 становника. Насеље се налази на надморској висини од 245 м.

Валија (Торино)

Валија је насеље у Италији у округу Торино, региону Пијемонт.

Према процени из 2011. у насељу је живело 18 становника. Насеље се налази на надморској висини од 380 м.

Валија (визиготски краљ)

Валија, визиготски краљ између 415. и 419. године. Наследио је престо пошто су Атаулфа и Сигериха исте године били убијени.

Успоставио је мир са царем Хоноријем и прихватио споразум са Римским царством. Такође је вратио Галу Плацидију њеном брату, Хонорију. Као резултат свега овога, 417. године добио је дозволу да се насели са својим народом у Аквитанији као федерати. Успоставио је свој двор у Тулузу који ће остати престоница визиготске државе до краја 5. века.

Године 418. напада Хиспанију и потчињава Вандале, а Аланима смањује територију. Стигао је до севера Африке међутим, био је приморан да се врати у Галију.

Са њим нестаје директна наследна линија династије Балти коју је основао Аларих I. Наследио га је незаконити Аларихов син, Теодорик I.

Валија (титула)

Валија (арап. ﻭﺍﻟﻲ‎) је арапска реч која значи господар, повереник или пријатељ.

У Османском царству, била је титула гувернера одређене покрајине која се називала вилајет. Султан је именовао валије који су (у почетку) директно њему одговарали. Сваки валија је владао својим вилајетом и имао је како световну тако и војну моћ.

Пре реформи Махмуда II валија се називао беглербег, а вилајет — беглербеглук.

У Мароку, валија је намјесник управног региона кога именује и разрјешава краљ Марока.

Визиготско краљевство

Визиготско краљевство је била држава која је од 5. до 8. века постојала на подручју Пиринејског полуострва и данашње југозападне Француске. Име је добила по својим оснивачима — Визиготима — који су, као и бројни други германски народи за време Велике сеобе народа продрли на подручја западне Европе, изазвавши при томе пад Римског царства. Настало је године 418. када је визиготски краљ Валија добио од западноримског цара Хонорија територије тадашње провинције Аквитанске Галије као награду за формалну службу у царској војсци. Визиготи су неколико деценија каснија подручја под својом контролом проширили на југ те постепено ширили контролу над целим Пиринејским полуотоком. Њихова је држава након пропасти Западног царства успела очувати независност од Византије, иако су у 6. веку Византинци успели заузети јужне делове Хиспаније, а истовремено Франци заузети подручја северно од Пиринеја. Међутим, до краја 6. века Визиготи су успели истерати Византинце из Хиспаније, а потом покорити и Свеве и Баске, поставши једини господари полуострва.

Током 6. века, отпочело је постепено стапање Визигота са домаћим хиспанороманским становништвом, чему је значало допринела и одлука визиготског краља Рекареда I да напусти аријанство, што је озваничено 589. године на Трећем толедском сабору. Тада је усвојено ново учење о двоструком исхођењу Светог духа, као и нови, Толедски симбол вере, са уметнутим изразом Филиокве (лат. Filioque), што није било у складу са начелима правоверног хришћанства. Тиме је Визиготска краљевина са аријанства прешла на филиоквизам, поставши прва филиоквистичка држава у историји хришћанства.

Почевши од краја 6. века, црква је имала све већи утицај на државне послове у Визиготској краљевини. Визиготски краљеви су своју власт настојали да стабилизују доневши 654. године Liber Iudiciorum, једну од најпознатијих кодификација права у Западној Европи свог времена, а која ће после служити као извор права у будућим шпанским државама. Године 711. су Визиготско краљевство напали и освојили Арапи; последњи остаци су нестали 721. под краљем Ардом. Визиготски принц Дон Пелајо је основао Краљевство Астурију које ће започети реконкисту.

Вилајет

Вилајет (тур. vilayet, од арап. ولاية‎‎ [wilayah] = покрајина, област, земља) је назив за управну јединицу у Османском царству и неким другим источњачким државама. Током историје, појам је означавао различите врсте административно-територијалних јединица, почевши од нижих управних јединица у оквиру санџака, које су у том облику постојале током 15. и 16. века, до највиших управних области које су створене након преуређења државне управе у 19. веку.

У време турских освајања, вилајетима су називане поједине освојене области које су у турски управни систем укључиване као затечене целине, задржавајући административну препознатљивост у оквиру санџака коме су прикључене. Тако је, на пример, новостворени Босански санџак (1463) обухватао: вилајет Павловића (дотадашња Земља Павловића), вилајет Ковачевића (дотадашња Земља Ковачевића), вилајет Херцег (освојени део Херцеговине Светог Саве), као и друге вилајете. Након учвршћивања турске власти, поједини вилајети су уздизани на степен санџака, те је тако на пример 1482. године вилајет Херцег издвојен из састава Босанског санџака и реорганизован као посебан Херцеговачки санџак.Током касније историје, појам вилајет је почевши од 19. века употребљаван за означавале највеће административне јединице након реформе 1864. године. Раније се у ту сврху употребљавао термин ејалет. Вилајети су били подељени на санџаке (округе), а санџаци на нахије (жупе, кнежине). Србија није сачињавала посебни вилајет, као што је био случај са Босном. Гувернер вилајета називао се у прво време беглербег, а касније валија.

Беглербегове, односно валије постављао је и разрешавао султан. Они су у својим рукама имали војну и грађанску управу. У 19. веку извршене су измене како у територијалној подели на вилајете тако и у овлашћењима које је имао валија.

На основу закона о организацији вилајета од 1864. године и закона о општој управи вилајета од 1870. године извршено је одвајање војне и грађанске управе, па валија задржава само грађанску управу. Поред тога успостављају се посебне вилајетске скупштине (меџлиси) као саветодавна тела.

Све до аустроугарске анексије, 1908, Босна је била један од вилајета Османског царства.

Валија је могао бити по чину паша, бала, миримиран, ула евели, румбег, ферик или везир.

Нортерн Аризона санси

Нортерн Аризона санси (енгл. Northern Arizona Suns) је амерички кошаркашки клуб из Прескот Валија у Аризони, Клуб се такмичи у НБА развојној лиги и тренутно је филијала НБА тима Финикс санси.

Один

Один (старонордијски: Óðinn) је врховни бог у нордијској митологији. Често се назива и Свих-Отац (Allfodr), а има и много других имена: Herran или Herjan (Велеуништитељ), Nikar или Hnikar (Подјаривач), Nikuz или Hnikud (Воденбог), Fjolnir (Многознајући), Oske (Остварижеља), Omi (Јечиговор), Biflidi или Biflindi (Тресикопље), Svidar (Господар Времена), Свидрир (Копљобог) ...

Один је бог рата и мудрости, а чини се да је био и бог поезије, лова и чаролије. По њему је среда добила име у германским језицима (шведски: onsdag, енглески: Wednesday од Wōden...).

Син је Бора и Бестле, унук Бурија којег је из леда избавила крава Аудхумла на самом почетку. Брат је Вилија и Веа, супруг богиње Фриг с којом има синове Балдра, Ходра и Хермода. С Јордом има сина Тора, који је његов најстарији син. С Риндом има Валија, а с Гридом има Видара.

Он је, заједно са браћом, створио небо и земљу, а потом и људе. Убили су мразнога дива Имира и од његовог меса направили земљу, од његове крви језера, море и океане, од костију планине, а од зуба и чељусти камење и шљунак. Од његове лобање су направили небо, а од мозга облаке. Потом су од два стабла начинили људе. Један им је удахнуо живот и дао душу, други им је дао разум и покретљивост, а трећи облик, говор, вид и слух. Тако су настали Аск (Јасен) и Ембла (Брест), први мушкарац и жена.

Од Одина потичу и богови из групе Аса.

Према једној причи, мудрост је стекао жртвујући своје око стављајући га у Мимиров извор у подножју светског дрвета Игдрасила као залог да би смео да пије из њега (према овој причи Мимирова је глава чувар врела). Да би сазнао тајну руна жртвовао је себи самог себе висећи разапет на Игдрасилу прободен копљем девет дана и ноћи без хране и пића. Проникнувши тајну руна, пао је с дрвета, а када је ускрснуо из мртвих знао је многе ствари скривене од људи. Фреја га је научила посебној врсти магије коју су практиковали сви богови Вани, тзв. сеидр.

Могао је да предвиди будућност, посећује подземни свет и мења своје обличје у неку од животиња или у старца па би тако често лутао Мидгардом, светом људи, наплаћујући доброту богатством, сусретљивост мудрошћу, а окрутност осветом. За то време би његово тело лежало у каталептичном сну. Када би посећивао људе имао би обичај да носи дуги капут и шешир широког обода. Озбиљан је, има високо чело и густе обрве и само једно око, а ту је и незаобилазна дуга сива брада. У Асгарду, међу боговима, Один нема никаквих физичких недостатака. Једном је тако отпутовао и дуго се није враћао, а његова су браћа Вили и Ве подијелили његову имовину и оженили његову жену Фриг, но по његову су му повратку све вратили.

Његов престо Хлидскјалф се налази у великој дворани Валаскјалф, а кад седне на њега види све шта се догађа на свету.

На рамену му седе два гаврана, које свако јутро шаље у свет како би му донели вести о човечанству. У његовом друштву су и два вука Гери (Похлепни) и Фреки (Прождрљиви) и осмоноги коњ Слеипнир, син Локијев. Поседује две драгоцености: копље Гунгнир које нкада не промашује свој циљ и прстен Драупнир који би сваке девете ноћи створио осам истих прстенова.

Столује у палати Валхали која има 540 двери од којих су свака толико широка да кроз њих може проћи 800 бораца. Њему припада половина ратника погинулих у борби (друга половина припада Фреји) који су му потребни за борбу кад дође време коначне борбе. Он шаље валкире на бојно поље да му доведу борце у Валхалу где ће боравити до коначне борбе. Када дође време Один ће повести богове и своје ратнике у бој. Сам ће погинути тако што ће га прождрети чудовишни вук Фенрир, а осветиће га син Видар.

Саид Египатски

Мухамед Саид паша (17. март 1822. - 17. јануар 1863.) је био валија Египта и Судана од 1854. године до своје смрти.

Сигерих

Сигерих или Сигерик је био визиготски краљ који је владао само седам дана 415. године. Наследио је Атаулфа који је био убијен у палати у Барселони док се купао. Убица је био следбеник Сара, Атаулфовог противника међу готским племством којег је Атаулф убио. Након Атаулфовог убиства, Сарови следбеници су прекршили законе о наслеђивању престола прогласивши Сигериха, Саровог брата, за краља.

Едвард Гибон у свом делу „Историја опадања и пропасти Римског царства“ каже да прво што је урадио Сигерих кад је постао краљ, је да је побио шесторо Атаулфове деце из претходног брака (пре Гале Плацидије), а саму Атаулфову удовицу, Галу Плацидију, кћерку римског цара Теодосија I, понизио је тако што ју је натерао да хода више од 12 миља заједно са другим заробљеницима који су ишли пред Сигерихом на коњу.

Међутим, противници узурпатора су га убрзо убили и на његово место поставили Атаулфовог рођака, Валију.

Сигерих је припадао династији Амали, противницима Балти династије којој су припадали Атаулф и Валија, и из које су сви остали визиготски краљеви. С обзиром на ту чињеницу и на чињеницу да је био узурпатор и да је владао само седам дана, Сигерих се не појављује на многим листама визиготских краљева.

Теодорик I

Теодорик I (гот. Theodoric I), (такође Теодорих или Теодорид), био је визиготски краљ између 419. и 451, и незаконити син Аларика I. Године 419. наследио је Валију на визиготском престолу.

Као краљ, Теодорик је завршио досељавање Визигота у Аквитанију и проширио визиготске поседе на Хиспанију. Током његове владавине, Визиготи су били прво непријатељи а потом савезници Римског царства. Најпознатији догађај који се десио за његове владавине била је битка на Каталаунским пољима, где су се Визиготи борили на страни Римљана које је предводио Аеције а против чувеног хунског вође, Атиле. У овој бици, Теодорик је изгубио живот.

Историчар Јорданес у свом делу Гетика из 551. године даје две верзије Теодорикове смрти: једна је да је Теодорик пао с коња и сломио врат. Друга верзија је да је Теодорика убио Острогот Андаг који је био отац Јорданесовог покровитеља, Гунтигиса (Гетика 40.209).

Теодориков син и каснији наследник, Турисмунд, преузео је команду над визиготском војском и довршио битку уместо свог оца.

Турци у Републици Српској

Турци у Републици Српској (тур. Sırp Cumhuriyeti Türkler) су грађани турског поријекла, који живе и раде на територији Републике Српске. Турци су једна од седамнаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у Савјету националних мањина, и Савезу националних мањина.

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.