Валеријан

Публије Лициније Валеријан (рођен око 200. године - умро 260. године), познат као Валеријан, био је римски цар од 253. до 260. године. Његово пуно латинско име је гласило IMPERATOR · CAESAR · PVBLIVS · LICINIVS · VALERIANVS · PIVS FELIX · INVICTVS · AVGVSTVS — на српском: „Цар Цезар Публије Лициније Валеријан Побожни Срећни Непобедиви Август."

За разлику од већине узурпатора, током Кризе III века Валеријан је био аристократа из породице уско повезане са Сенатом. Из брака са Егнацијом Маринијаном Валеријан је имао два сина Галијена и Валеријана Млађег.

238. године Валеријан је постао princeps senatus а Гордијан I је управо са њим преговарао да буде признат за цара. 250. године, током ратова Деција Трајана против Гота, Валеријан је остао у Италији и успео је да угуши побуну коју је предводио Лицинијан. 251. године, када је Деције Трајан обновио у пуној снази положај цензора, Валеријан је био изабран на ову функцију. Под истим царем Валеријан је постао управник Норика и Реције, две провинције на Рајни. У време Требонијана Гала Валеријан је остао на овој функцији: цар је чак затражио помоћ у борби против Емилијана 253. године. Валеријан је кренуо према југу, али било је касно: Требонијан Гал је већ био убијен, а Емилијан је проглашен за цара. Тада су међутим Валеријана његови војници извикали за цара. Када је Валеријан са војском стигао у Рим у септембру 253. Емилијана је војска напустила и одмах убила. Војска је сада јединствено стала иза Валеријана, а Сенат је то брзо прихватио, радујући се што је коначно неко из редова сенатора изабран за римског цара.

Валеријан је прво прогласио свог сина Галијена за савладара. У почетку, готово све европске провинције су биле у рђавом стању, а на Истоку, сасанидски Персијанци су освојили Антиохију; убрзо је пала и Јерменија. Валеријан је отишао на Исток у рат, а Галијен је остао на Западу да решава многе унутрашње проблеме.

Cameo Shapur Valerianus Bab360 CdM Paris
Заробљавање римског цара Валеријана: фино израђена персијска камеја која приказује сукоб Шапура I и Валеријана у току које је 259. римски цар ухваћен по Шапуровом натпису, “мојом руком”.

До 257. године, Валеријан је успео да поврати Антиохију и повратио је Сирију под римску контролу. Али, већ следеће године, Готи су опустошили Малу Азију. Касније, 259. године, Валеријан је отишао у Едесу. Дошло је до епидемије куге, што је јако ослабило римску одбрану. Због тога је Валеријан морао да затражи мир од персијског цара Шапура I. Касније, крајем 259. или почетком 260. године, Валеријан је изгубио битку код Едесе, а сам је био заробљен. У заробљеништву је био посебно понижаван, клечећи је био принуђен да служи као ослонац за Шапура када је овај хтео да узјаше на коња. Након што је умро Персијанци су његову кожу испунили сламом и изложили је у главном храму зороастризма у Ктесифону.

Публије Лициније Валеријан
Aureus Valerian-RIC 0034-transparent
Валеријанов новац у част римске богиње Фортуне.
Датум рођења200.
Место рођењаРимско царство
Датум смрти260е
Место смртиБишапур или Гундишапур
Сасанидско царство
ДинастијаThirty Tyrants
СупружникЕгнација Маринијана
ПотомствоГалијен, Valerianus Minor
Римски цар
Период253.-260.
ПретходникЕмилијан
НаследникГалијен

Спољашње везе

Битка код Едесе

За чланак о нападу на град из 1144. године, погледајте чланак Опсада Едесе.Битка код Едесе се одиграла у северозападној Месопотамији 259. или 260. између римских снага под царем Валеријаном на једној, и персијских снага под сасанидским краљем Шапуром I на другој страни. Иако су Римљани били бројчано надмоћнији, Персијанци су однели велику победу, а Валеријан је током битке или непосредно иза ње заробљен. То је представљао први случај да је неки римски цар заробљен у бици са „варварима“ те је значајно поткопало ауторитет римске власти, ионако начет кризом 3. века; непризнавање Валеријановог сина Галијена за новог цара је подстакло привремени распад Царства, од кога су се отцепили Палмирско царство на истоку и Галско царство на западу.

Према наводима хришћанског писца Лактанција Валеријан је након заробљавања био годинама излаган понижавању на Шапуровом двору, пре него што га је Шапур дао живог одрати; део историчара верује да је у питању хришћанска пропаганда. Насупрот томе, постоје индиције да је Шапур према заробљеницима добро поступао, односно да искористио њихово знање и вештине како би саградио знаменити мост Банд-е Кајсар у данашњем Ирану.

Валеријан Јовановић

Др Валеријан Јовановић (Црна Трава, 25. септембар 1926) био је директор зубне поликлинике и истакнути зубни лекар.

Валеријан Кујбишев

Валеријан Владимирович Кујбишев (рус. Валериа́н Влади́мирович Ку́йбышев; Омск, 6. јун 1888 — Москва, 25. јануар 1935) био је руски револуционар, официр Црвене армије и совјетски политичар.

Валеријан Прибићевић

Валеријан (световно Василије Прибићевић; Дубица, Банија 13/25. април 1870 — Сплит, 10. јул 1941) је био епископ Српске православне цркве.

Валеријан Стефановић

Валеријан (световно Василије Стефановић; 28. јун 1908 — 23. октобар 1976) је био први шумадијски епископ.

Валеријан и царство хиљаду планета

Валеријан и царство хиљаду планета (енгл. Valerian and the City of a Thousand Planets) француски је научнофантастични акциони филм из 2017. године редитеља и сценаристе Лика Бесона. Продуценти филма су Лик Бесон и Вирџини Сила. Музику је компоновао Александре Десплат.

Глумачку екипу чине Дејн Дехан, Кара Делевин, Клајв Овен, Ријана, Итан Хок, Херби Хенкок, Крис Ву и Рутгер Хауер. Светска премијера филма се одржала 21. јула 2017. у Сједињеним Америчким Државама.

Буџет филма је износио 197 000 000 долара, а зарада од филма је 225 200 000 долара.

Галијен

Публије Лициније Егнације Галијен (рођен 218. године, умро 268.) владао је Римским царством као савладар свог оца Валеријана од 253. до 260. године, а онда, после његове смрти, као самостални владар до 268. године. Био је на челу Царства када је оно било у дубокој кризи: упркос неким успесима, Галијен није успео да је савлада.

Емилијан

Марко Емилије Емилијан (лат. Marcus Aemilius Aemilianus Augustus; рођен око 207. или 214. - умро 253. године) био је римски цар мање од три месеца током 253. године.

Епархија жичка

Епархија жичка је епархија Српске православне цркве. Седиште епархије се налази у Краљеву где је и Саборна црква. Надлежни архијереј је епископ Јустин (Стефановић).

Епархија сремска

Епархија сремска је епархија Српске православне цркве, са седиштем у Сремским Карловцима, где се налазе и Саборна црква, владичански двор и богословија.

Надлежни архијереј је епископ Василије (Вадић), на престолу од 1986. године.

Епархија сремска покрива већи део историјске области Срем и то његов највећи део у Србији (изузев дела градског подручја Београда) и веома мали део у Хрватској (три парохије: Илок, Шидски Бановци и Товарник).

Епархија шумадијска

Епархија шумадијска је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Јован (Младеновић), а седиште епархије се налази у Крагујевцу.

Кодрат Никомидијски

Свети мученик Кодрат Никомидијски је био племић и богаташ, али и време убеђени и крштени хришћанин. За време гоњења хришћања, када је цар Валеријан похапсио многе хришћане, Кодрат је потплаћивао тамничаре те је улазио у тамницу, доносио затвореницима разне намирнице и утврђивао их у вери. Када су били изведени пред судију, и упитани од њега за име, за отаџбину и за сталеж, они су ћутали. Тада се иза њих појавио Кодрат, који је викнуо из свега гласа: "Хришћани смо именом, слуге Исуса Христа Господа саном и благодарством, а град и отаџбина наша јесте небо". После ове изјаве и он је био стављен под суд, а после дугих и тешких истјазања је посечен са осталима.

Српска православна црква слави га 10. марта по црквеном, а 23. марта по грегоријанском календару.

Криза 3. века

Криза трећег века (позната као "војна анархија" или "криза Царства") је назив који се везује за период историје Римског царства између 235. и 284. године. Та велика криза је била узрокована спољним нападима, унутрашњим грађанским ратовима и економском кризом. Промене које је Царство доживело у том периоду у погледу институција, друштва, економског живота, религије биле су толико дубоке, да се Криза III века углавном тумачи као сам наговештај промене епохе, тј. наговештај доласка средњег века.

Током овог педесетогодишњег периода, свака од три велике опасности или невоље која је задесила државу је могла довести до краха Царства. Упркос што је по свакој разумној анализи Царство требало да престане да постоји, оно се одржало: томе су одлучно допринели способни цареви и коначно, Диоклецијанове мере, као и подела Царства.

Током Кризе III века, Царством је владало више од двадесет, или чак двадесетпет особа (тачан број није могуће утврдити, због великог броја слабо документованих владавина узурпатора). Највећи број владара у овом периоду имао је изузетно кратке владавине, а већину царева на престо су уздизали њихови војници.

Палмира

Палмира (грч. Παλμυρα) је антички град у централном делу данашње Сирије. Његово оригинално име потиче из арамејског језика и значи Белмира (П у српском прелази у Б), јер је град био посвећен богу Белом, чији храм је најимпозантнији део града. Локално становништво данас користи назив Тадмор.

Палмира се налази у Сиријској пустињи, око 200 километара североисточно од Дамаска. Овај град је некада био један од најбитнијих центара у региону и важна раскрсница трговачких путева. Оаза у којој се Палмира налази са изворима пијаће и топле воде је свакако доста допринела да овај град буде један од значајних на Путу свиле од Кине до Медитерана.

Познат је као град богате историје и врло очуваних античких грађевина из различитих историјских периода. Управо због тога је једна од најпосећенијих туристичких дестинација Сирије. Град су у мају 2015. заузели припадници Исламске Државе, што је изазвало забринутост за судбину древних споменика, а многе статуе су измештене на друге локације.

Папа Дионисије

Папа Свети Дионисије је био папа од 22. јула 259. до 26. децембра 268.

Изабран је за епископа града Рима 259. године, након мученичког страдања Светог Сикста Другог 258. године. Епископски трон је био упражњен скоро годину дана због тешкоће у избору новог епископа током насилних прогона хришћана. Када се прогон хришћана почео смиривати, Дионисије је изабран за епископа 259. године. Цар Валеријан, који је наредио прогон, био је заробљен и убијен од стране персијског цара Шапира 260. године. Нови цар, Галијен, издао је Едикт о толеранцији, чиме је прогон хришћана завршен. Нови епископ имао је задатак да преуреди Римску цркву, која је била у великим тешкоћама. Забележено је да је због протеста верника у Александрији, он затражио од епископа Александријског, који се такође звао Дионисије, објашњења у вези са његовим теологијом о Богу Логосу.

Римски епископ Дионисије послао је велике суме новца црквама у Кападокији, која је била опустошена пљачкашким походима Гота, за обнови и откуп од ропства.

Свети Дионисије је први епископ Рима који није наведен као мученик. Умро је 26. децембра 268. године.

Патријарх српски Викентије

Патријарх српски Викентије (световно Витомир Проданов; Бачко Петрово Село, 11/23. август 1890 — Београд, 5. јул 1958) је био 42. врховни поглавар Српске православне цркве.

Његово пуно име и титула гласили су Његова светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски господин г. Викентије.

Сава Вуковић

Сава (световно Светозар Вуковић; Сента, 13. април 1930 — Београд, 16. јун 2001) је био епископ шумадијски и дописни члан САНУ.

Салонин

Публије Лициније Корнелије Салонин (лат. Publius Licinius Cornelius Saloninus; рођен 242. године, умро 260. године) био је римски цар 260. године. Његово пуно званично име гласи: IMP CAESAR CORNELIUS LICINIUS SALONINUS VALERIANUS PF INVICTUS AUG.

Салонин је рођен око 242. године. Његов отац, Галијен, касније је постао цар. 258. године Салонин и његов брат Валеријан II, именовани су за цезаре од стране свог оца, цара Галијена и послати у Галију, како би успоставили очеву власт тамо. У том периоду Салонин је живео у Келну.

260. Галијен је узвисио Салонина на ранг савладара, доделивши му титулу августа. Али, узурпатор Постум је убрзо убио Салонина.

Самек

„Самек” је југословенски ТВ филм из 1983. године. Режирао га је Милан Билбија а сценарио је написао Валеријан Зујо.

Принципат
(27. п. н. е. — 235 н. е.)
Криза 3. века
(235—284)
Доминат
(284—395)
Западно царство
(395—476)
Источно
(Византијско) царство

(395—1453)

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.