Ваведење

Ваведење је један од пет великих Богородичиних празника. Означава улазак (увођење) свете Богородице у храм. Празнује се 21. новембра по старом, односно 4. децембра по новом календару.

Марија је, као трогодишње дете, у складу са заветом родитеља, Јоакима и Ане, да ће, ако добију пород, дете предати Богу у храм. Доведена је из Назарета у Јерусалим где је на самом улазу дочекао је отац Јована Претече, првосвештеник Захарије. Улазак Марије у храм праћен је свечаном поворком Јоакимових и Аниних сродника.

Испред Марије ишле су девице са упаљеним свећама. Иза њих ходала је Пресвета Дева свечано одевена и украшена, између своје мајке и оца, а иза њих остали сродници и пријатељи. На уласку у храм, првосвештеник Захарије, увео ју је у Светињу над Светињама, најсветлије место храма иза друге завесе, где улазе само архијереји и то само једном годишње, на дан празника Очишћења. [1] Родитељи су тада принели жртву Богу, примили благослов од свештеника и вратили се кући, а Света Дева, Марија, остала је у храму, где је боравила девет година.

Након што су јој родитњљи умрли, Деву Марију су са дванаест година предали Јосифу, њеном сроднику у Назарету, живи у девствености иако то није био обичај у Израиљу.

Девица Марија била је прва доживотно завештана девојка.

Подаци о њеном увођењу у храм у Јерусалиму нису сачувани у канонским новозаветним списима, него у апокрифном спису, Јаковљево протојеванђеље. [2]

Presentation of Mary of Protat
Ваведење пресвете Богородице у Јерусалимски храм

Народни обичај

Код Срба се овај дан још и зове Света Пречиста. На овај дан, који се зове и Женска Богородица, светкују се родиље и нероткиње, а многи се на овај дан и причешћују. У Србији је ово усечни дан, дан када се не предузимају важнији послови. Осим оних који овај дан светкују као своју славу, ово је и дан који светкују сточари.

Српска православна црква

Српска православна црква прославља Ваведење пресвете Богородице 4. децембра, иначе је и Слава српског манастира Хиландара на Светој Гори. Манастир Брадача, Манастир Свете Богородице Сићево, Манастир Каленић и Манастир Ваведење Пресвете Богородице у Београду су посвећени овом празнику. Ваведење спада у Богородичине празнике.

Извор

  • "Srpske slave i verski običaji" - Posebno izdanje;"Glas crkve" ("Aleksandrija" Valjebvo) - Ljubomir Ranković, protođakon - Šabac, 2003.

Спољашње везе

    4. децембар

    4. децембар (4.12.) је 338. дан године по грегоријанском календару (339. у преступној години). До краја године има још 27 дана.

    Јосиф Цвијовић

    Јосиф (Цвијовић, Дрежник, 28. август (јк) 1878 — Београд, 3. јул 1957) је био епископ битољски од 1920. до 1931. и митрополит скопски од 1932. до 1957. године.

    Архиепископија београдско-карловачка

    Архиепископија београдско-карловачка је средишња епархија Српске православне цркве. Епархијски катедрални храм је Саборна црква у Београду, а надлежни архијереј је патријарх српски Иринеј. Епархијско подручје обухвата град Београд и непосредну околину, са Земуном.Под епархијском јурисдикцијом Архиепископије београдско-карловачке налази се осам манастира, од којих је један ставропигијални (Пећка патријаршија). Остали епархијски манастири су: Рајиновац, Раковица, Сланци, Манастир Ваведење Пресвете Богородице на Сењаку, Манастир Светог архангела Гаврила у Земуну, Манастир Светог Христофора код Обреновца и Манастир Дробњаци (у изградњи). Епархијско подручје Архиепископије београдско-карловачке граничи се са подручјима шест суседних епархија: Ваљевском, Шабачком, Сремском, Банатском, Браничевском и Шумадијском.

    Дивна Љубојевић

    Дивна Љубојевић (Београд, 7. април 1970) је српска интерпретаторка православне духовне музике Србије, Византије, Русије и Бугарске и оснивач, диригент и уметнички руководилац хора и студија за духовну музику „Мелоди“.

    Епархија жичка

    Епархија жичка је епархија Српске православне цркве. Седиште епархије се налази у Краљеву где је и Саборна црква. Надлежни архијереј је епископ Јустин (Стефановић).

    Живопис

    Живопис (ређе животопис) је термин којим се данас углавном означава црквено зидно сликарство. Порекло назива потиче од буквалног превода грчке речи зоографики (грч. ζωγραφικη; зоо — животиња и графики — слика). У средњем веку у Србији за зидно сликарство користили су се најчешће називи: светими образи украсити, пописати и пописаније, стенописаније, украсити образом писанија, писаније и подписаније.

    Манастир Ваведења Пресвете Богородице

    Манастир Ваведења Пресвете Богородице може бити:

    Манастир Ваведења Пресвете Богородице у Београду

    Манастир Ваведења Пресвете Богородице у Јашуњи

    Манастир Ваведења Пресвете Богородице у Паљи

    Манастир Ваведења Пресвете Богородице под Овчаром

    Манастир Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима

    Манастир Ваведење (Овчарско-кабларска клисура)

    Манастир Ваведење се налази поред магистралног пута 8 km од Чачка, на уласку у Овчарско-кабларску клисуру. Манастир Ваведење припада групи Овчарско-кабларских манастира, познатих и као Српска Света Гора.

    Манастир Ваведење Пресвете Богородице у Београду

    Манастир Ваведење Пресвете Богородице, налази се на Сењаку, урбаном насељу општине Савски венац у Београду. Изграђен је 1937. године, као метох манастира Кувеждин у Срему. Легенда која говори о подизању цркве, везана је за сан ктиторке Персиде Миленковић, која је три пута уснула, да манастир треба сазидати, баш на том месту. Исповедник Доситеј Васић је сахрањен у порти. Представља непокретно културно добро као споменик културе.

    Манастир Свете Богородице Сићево

    Манастир Свете Богородице Сићево, Манастир Ваведење Пресвете Богородице, Манастир Сићево средњовековни је српски манастир из прве половине 17. века посвећен Богородичином Ваведењу. Манастир се налази у атару Сићева у оштини Нишка Бања на око 16 km, источно од Ниша према Пироту, у почетном делу Сићевачке клисуре, испод „Големог камена“, Кусаче, на левој обали реке Нишаве, у улици Владимира Милетића.Манастирски комплекс, као лепо усклађен спој средњовековног и нововековног градитељства, у добро очуваном стању, о коме бригу воде само три калуђерице, размештен је у прелепом пејзажу нетакнуте природе ван градске гужве, на нешто мање од два километра јужно од магистралног пута Ниш—Софија, испред скретања за село Сићево.Црква манастира Свете Богородице у Сићеву, да ли је по намени манастирска или гробљанска, није до краја дефинисана. На основу арехеолошких истаживања спроведених од 1985. до 1986. испод темеља цркве пронађени су скелети на основу којих се претпставља да се ради о гробљанској цркви, која је накнадно саграђена на месту старијег гробља. Такође на ово претпоставку упућује и чињенице да је црква малих димензија (за око 50 верника), скученог простор између лука апсиде и часне трпезе.

    Манастир Свете Богородице у Височкој Ржани

    Манастир Свете Богородице у Височкој Ржани у народу познатији као Ржански манастир или Ваведење један је од манастира у саставу Нишке епархије Српске православне цркве. Време настанка манастирске цркве је непознато, али се претпоставља да је озидана на темељима старе цркве која је спаљена у време Карађорђевића.Манастирска слава је Мала Госпојина, која се у народу слави 21. септембра.

    Овчарско-кабларски манастири

    Овчарско-кабларски манастири су манастири који се налазе у овчарско-кабларској клисури.

    Једна од најлепших клисура у Србији налази се на Западној Морави, недалеко од Чачка између планина Овчара и Каблара. Она је усечена у планински масив састављен од шкриљаца, али има и благе нагибе са шумовитим заравнима. Њеној лепоти доприносе и два вештачка језера настала после Другог светског рата хидроцентралама Овчар Бања и Међувршје. Под Кабларом уз реку, налази се и лековита бања која од давнина привлачи многе болеснике. Од осталих крајева Србије ову клисуру издвајају и њени многобројни манастири на левој и десној обали Мораве. По њима и по самој природи цео крај добио је у народу име Српска Света гора.

    Ретко је где на тако малом простору саграђено толико манастира. Сада их има десет и два света места и то:

    На десној страни Мораве су:Манастир Ваведење, на изласку из клисуре, (данас парохијска црква)

    Манастир Вазнесење, спрам Јовања на другој страни реке, пар стотина метара удаљен,

    Манастир Преображење, некад се налазило на левој обали 2 километра узводно од Никоља, наспрам старог манастира,

    Манастир Свете Тројице, на брду, наспрам Благовештења,

    Манастир Сретење, недалеко од Св. Тројице, на подножју испод самог врха Овчара,На левој обали Мораве су:Манастир Благовештење, 2 километра од Преображења, изнад Овчар Бање,

    Манастир Илиње, на брду над Благовештењским тунелом, сада метох манастира Благовештења,

    Манастир Јовање, 6 километара узводно од Ваведења, некада најважнији манастир, „лавра“,

    Манастир Никоље, 2 километра узводно од Јовања,

    Манастир Успење Пресвете Богородице, црквица пронађена код рушевина Јовањске куле, метох манастира Јовање

    и црква посвећена Светом Сави која се зове црква Савиње и црква-пећина Кађеница.

    У литератури познат је још један Манастир Св. Георгија, који је вероватно био на југоистоку Овчара. Његов печат чува се у Народном музеју у Београду.

    Сматра се да су први манастири изграђени после каталонске најезде 1307—1309. године када су страдали манастири на Светој гори Атонској. Бежећи у дубину Балканског полуострва српски калуђери су у овој клисури основали своје манастире. Следећи велики талас је уследио после Маричке битке, а доласком Турака ови манастири добијају нове улоге, чувара духовности и идентитета Срба, али и голих живота за збегове који су се скривали у клисури, пећинама или около манастира.

    Острво Ваведење

    Ваведења, Жањица или Мала Госпа је острво и утврђени манастирски комплекс у Црној Гори који се налази на малом каменом острву код увале Мириште, недалеко од рта Арза, на Луштици на источној страни улаза у Боку которску. Острво, у народу познато као острво Мали Жањиц је површине око 700 m².

    У архивским изворима манастир се први пут се помиње 1508. године као св. Марија «de Sagnic». Вријеме настанка овог манастирског здања није познато, али према архитектури цркве и обимних зидова може се закључити да потиче из 15. вијека.

    Најстарији део целине представља једнобродна црква, за коју се верује да потиче из XV века. Манастриски комплекс опасан је одбрамбеним зидовима са једном округлом угаоном кулом са пушкарницама. Око ње су у каснијој фази изграђени зидови утврђења приближно квадратне основе са кружном кулом у северозападном углу, као и мање манастирске зграде прислоњене уз зидове на јужној и источној страни утврђења. Унутар комплекса налазе се: једнобродна црквица посвећена Ваведењу Богородице, са остацима фресака на западној фасади и окулусом са готичким мотивима, као и стамбено-економске просторије и бистијерна за воду.

    Првобитни кровни покривач од камених плоча замењен је каналициом у каснијим градњама.

    Манастирски комплекс је обновљен 2002. године.

    Списак споменика културе од великог значаја

    Културна добра су ствари и творевине материјалне и духовне културе од општег интереса које уживају посебну заштиту утврђену овим законом. Културна добра, у зависности од физичких, уметничких, културних и историјских

    својстава, јесу: споменици културе, просторне културно-историјске целине, археолошка налазишта и знаменита места - непокретна културна добра; уметничко-

    историјска дела, архивска грађа, филмска грађа и стара и ретка књига - покретна културна добра.

    Културна добра, у зависности од свог значаја, разврставају се у категорије: заштићена културна добра, културна добра од великог значаја и културна добра од изузетног значаја.

    Српска православна црква Ваведење Богородице у Стапару

    Српска православна црква Ваведење Богородице у Стапару, у општини Сомбор, подигнута је 1776. године. Налази се под заштитом Републике Србије као споменик културе од великог значаја.

    Православна црква у Стапару је посвећена Ваведењу пресвете Богородице, подигнута је на месту старијег храма од набоја. Изграђена је као грађевина једнобројне основе, са полигоналном олтарском апсидом, наглашеним певничким просторима и засведен полуобличастим сводом. Из западне фасаде извире висок барокни звоник фланкиран зидовима забата.

    Раскошна иконостасна резбарија рад је анонимног аутора, солидног знања и знатног искуства. Сликану декорацију је извео Јаков Орфелин. Године 1856. црквени оци и први људи стапарски су издали за јавност писмено саопштење о украшавању цркве. Академски живописац из Новог Сада, Павле Чортановић је унутрашњост храма успешно фреско осликао и мермером украсио. Посведочили су то: Стефан Рацков кнез, Јован Ђуричић бележник и сва три пароха стапарска - Јован Поповић, Петар Поповић и Орестија Силашки. Приликом обнове цркве 1898. године ангажован је Људевит Штајнер, декоратер из Сомбора. Али тек после обимног чишћења 1953. године могао се утврдити квалитет стапарских слика и њихово место у развоју барока код Срба.

    Стапар (Сомбор)

    Стапар је насеље у Србији у граду Сомбору у Западнобачком управном округу. Према попису из 2011. било је 3282 становника. До 1965, године је ово насеље седиште Општине Стапар коју су чинила насељена места: Дорослово, Стапар (оба су данас у Граду Сомбору) и Бачки Брестовац (данас у општини Оџаци).

    Стапар је село лоцирано 13 km јужно од Сомбора. Основна привредна грана је пољопривреда. Овде се налазе Амбар у Стапару и Српска православна црква Ваведење Богородице у Стапару.

    Стеван Тодоровић (песник)

    Стеван Тодоровић рођен је у Шапцу на Ваведење (4. децембра) 1954. године. Поезију објављује од 1977. године у многим листовима и часописима. Заступљен у заједничким збиркама поезије Књижевног клуба, зборнику поезије Посавска лира, Омладинским новинама итд. Објавио је три самосталне књиге песама: Сањах како птица сања, Будућност великог орла и Поднебесје.

    Стихови овог аутора налазе се у Антологији поезије Шапчана и Подринаца.

    Учесник је бројних књижевних сусрета на готово свим просторима бивше Југославије.Члан је Завичајног удружења књижевних стваралаца Шапца.

    Црква Ваведења Пресвете Богородице

    Црква Ваведења Пресвете Богородице може бити:

    Црква Ваведења Пресвете Богородице у Белом Пољу

    Црква Ваведења Пресвете Богородице у Великом Крушеву

    Црква Ваведења Пресвете Богородице у Орловату

    Црква Ваведења Пресвете Богородице у Пећанима

    Црква Ваведења Пресвете Богородице у Свилошу

    Црква Ваведења Пресвете Богородице у Читлуку

    Црква Ваведење Пресвете Богородице у Белом Пољу

    Црква Ваведење Пресвете Богородице се налазила у селу Белом Пољу, на територији општине Пећ, на Косову и Метохији.

    Јануар
    Фебруар
    Март
    Април
    Мај
    Јун
    Јул
    Август
    Септембар
    Октобар
    Новембар
    Децембар
    Празници посвећени Богородици
    Велики празници
    Мањи празници

    На другим језицима

    This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
    Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
    Images, videos and audio are available under their respective licenses.