Бурунди

Бурунди (кирун. Uburundi; франц. Burundi), званично Република Бурунди (кирун. Republika y'Uburundi; франц. République du Burundi)[10] држава је у источној Африци[11] у региону великих језера. Граничи се са Демократском Републиком Конго на западу, Руандом на северу и Танзанијом на истоку и југу. Главни град је Гитега, што је промена од Буџумбуре извршена у фебруару 2019.[12] Југозападна граница је на језеру Тангањика.

Народи Тва, Хуту и Тутси су живели у Бурундију током задњих 500 година. Током више од 200 од тих година, Бурунди је био независно краљевство, до почетка 20. века, кад је Немачка колонизовала овај регион.[13] Након Првог светског рата и немачког пораза, ова територија је уступљена Белгији. Немци и Белгијанци су владала Бурундијем и Руандом као европском колонијом познатом као Руанда-Урунди. Упркос честим заблудама, Бурунди и Руанда никада нису били под заједничком управом све до времена европске колонизације.

Бурунди је стекао независност 1962. године и иницијално је имао монархију, али је низ атентата, државних удара и општа клима регионалне нестабилности кулминирала у успостављању републике и једнопартијске државе 1966. године. Налети етничког чишћења и ултиматно два грађанска рата и геноциди током 1970-их и поново током 1990-их оставили су земљу неразвијеном и њено становништво једним од најсиромашнијих на свету.[14] Председници Руанде и Бурундија, оба Хуту, заједно су преминули кад је њихов авион оборен у априлу 1994. Године 2015. је дошло до политичких сукоба великих размера кад је председник Пјер Нкурунзиза одлучио да се кандидује за трећи мандат, покушај пуча није успео, а парламетарне и председничке изборе земље су широко критиковали чланови међународне заједнице.

Политички систем суверене државе Бурунди је председничка репрезентативна демократска рапублика базирана на вишепартијској држави. Председник Бурундија је шеф државе и шеф владе. Тренутно постоји 21 регистрована партија у Бурундију.[15] Дана 13. марта 1992, лидер Тутси удара Пјер Бујоја успоставио је устав,[16] који је омогућио вишестраначки политички процес и који је одражавао вишестраначку конкуренцију.[17] Шест година касније, 6. јуна 1998, устав је измењен, повећан је број места у Националној скупштини и уведена су два подпредседника. Због Арушких споразума, Бурунди је успоставио прелазну владу 2000. године.[18] У октобру 2016, Бурунди је обавестио УН да намерава да се повуче из Међународног кривичног суда.[19]

Република Бурунди
Republika y'Uburundi  (кирунди)
République du Burundi  (француски)
Крилатица: Јединство, рад, напредак
(кирун. Ubumwe, Ibikorwa, Amajambere)
(франц. Unité, Travail, Progrès)
Химна: Наш Бурунди
(кирун. Burundi bwacu)
(франц. Burundi aimé)
Положај Бурундија
Главни градГитега
Службени језиккирунди (национални и званични), француски (званични), енглески (званични)[1][2][3][4]
Владавина
 — ПредседникПјер Нкурунзиза
 — Први потпредседникГастон Синдимво
 — Други потпредседникЏозеф Буторе
Историја
НезависностОд Белгије
1. јула 1962.
Географија
Површина
 — укупно27.830[5] km2(142)
 — вода (%)7,8[6]
Становништво
 — 2013.[7]9.420.248(92)
 — густина206,1 ст./km2
Економија
ВалутаБурундски франак[8][9]
 — стоти део валуте‍100 центи‍
Остале информације
Временска зонаUTC +2
Интернет домен‍.bi‍
Позивни број+257

Географија

Бурунди је једна од најмањих држава у Африци без излаза на море, на обали језера Тангањика, са екваторијалном климом, која се налази на западном продужетку Велике раседне долине. Највиши врх државе је планина Хеха (2685 m), главни град је Гитега. Кроз Бурунди протиче река Нил. Бурунди има два национална парка: Национални парк Кибира на северозападу земље и Национални парк Рурубу на североистоку уз реку Рувубу.

Положај

Државе са којима се Бурунди граничи су: Демократска Република Конго, Руанда и Танзанија. Површина државе износи 27.834,0 km².

Флора и фауна

Историја

Бурунди је постојао као независно краљевство од XVI века. Током следећих векова земља се ширила, највећи раст је достигла током владавине Нтаре Ругама од 1796. до 1850. када је краљевсто удвостручило своју територију.

Бурунди је 1899. постао део Немачке источне Африке. 1916. белгијске трупе освајају област током Првог светског рата. 1923. Лига народа даје Белгији мандат над територијом Руанда−Урунди, која се сатоји од дањашње Руанде и Бурундија. После 1948. Белгија дозвољава стварање политичких партија. Створене су две партије: Унија за Национални Прогрес (УПРОНА) и Хришћанско Демократска Партија (ПДЦ).

Бурунди је постао потпуно независан 1. јула 1962. Тутси краљ Мвамбутса IV је успоставио уставну монархију са једнаким бројем Хутуа и Тутсија. 1966. краља Мвамбутса је слонио са трона његов син, принц Нтаре, кога је уклонио исте године његов премијер капетан Мишел Микомберо. Он је укинуо монархију и прогласио републику.[20]

Становништво

Око 85% становништва припада Хуту народу, већину осталог становништва чине Тутси, са малим делом Тва (Пигмеји) и неколико хиљада Европљана и Азијата. Густина насељености је 315 становника по квадратном километру, што је друга највећа у подсахарској Африци после Руанде. Тва су први становници области, а Хуту и Тутси су стигли у четрнаестом и петнаестом веку.[20][21]

Најзаступљенија религија је католицизам 62%, локална веровања 23%, протестанти 5%, муслимани 10%. Међутим, англиканска црква Бурундија тврди да су 10% становништва њени чланови, а скорашњи извештаји показују да хришћани чине 90% становништва, а већину осталог чине муслимани.[20]

Званични језици су Кирунди и Француски, док се Свахили говори дуж источне границе.

Привреда

Бурунди је једна од најсиромашнијих земаља, његов БДП по глави је 739 долара (2003). 68% становништва живи испод линије сиромаштва. Пољопривреда је најзначајнија индустрија Бурундија она представља 58% БДП (1999) и од ње зависи 90% становништва. Најзначајнији производ пољопривреде је кафа која представља 78% извоза. Други значајни пољопривредни производи су памук, чај и банане чији је Бурунди један од десет највећих светских произвођача. Индустрија чини 18% БДП, а услуге 32%. Бурунди у великој мери зависи од стране помоћи која је 2000. била 92,7 милиона долара. Бурунди има залихе никла, урана, кобалта, бакра, платине и ванадијума.

Референце

  1. ^ „What Languages Are Spoken In Burundi?”. Архивирано из оригинала на датум 13. 3. 2018. Приступљено 12. 3. 2018.
  2. ^ „English is now official language of Burundi”. Архивирано из оригинала на датум 14. 2. 2018. Приступљено 12. 3. 2018.
  3. ^ Consulting, Jibril TOUZI, Great Lakes. „Analyse et adoption du projet de loi portant Statut des Langues au Burundi - Assemblée Nationale du Burundi”. www.assemblee.bi. Архивирано из оригинала на датум 13. 3. 2018. Приступљено 12. 3. 2018.
  4. ^ „Archived copy” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала на датум 13. 8. 2017. Приступљено 12. 3. 2018.
  5. ^ „Quelques données pour le Burundi” (на језику: француски). ISTEEBU. Архивирано из оригинала на датум 28. 7. 2017. Приступљено 17. 12. 2015.
  6. ^ Annuaire statistique du Burundi (PDF) (Извештај) (на језику: француски). ISTEEBU. јул 2015. стр. 105. Приступљено 17. 12. 2015.
  7. ^ Национална агенција за статистику [1]
  8. ^ „Burundi”. International Monetary Fund. Приступљено 13. 1. 2015.
  9. ^ „Gini Index, World Bank Estimate”. World Development Indicators. The World Bank. Архивирано из оригинала на датум 26. 6. 2015. Приступљено 13. 1. 2015.
  10. ^ Decret N 100/183 Archived 2013-05-01 at the Wayback Machine. justice.gov.bi. 25 June 2012
  11. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  12. ^ „Loi n°1/04 du 04 février 2019 portant Fixation de la Capitale Politique et de la Capitale Economique du Burundi”. Приступљено 24. 2. 2019.
  13. ^ Helmut Strizek, "Geschenkte Kolonien: Ruanda und Burundi unter deutscher Herrschaft", Berlin: Ch. Links Verlag, 2006
  14. ^ Eggers, p. xlix.
  15. ^ Background Note: Burundi Archived 2018-01-26 at the Wayback Machine. United States Department of State. February 2008. Приступљено 28 June 2008.
  16. ^ „Burundi”. Архивирано из оригинала на датум 17. 6. 2009. Приступљено 27. 7. 2008.. International Center for Transitional Justice. Приступљено 27 July 2008.
  17. ^ „Burundi – Politics”. Архивирано из оригинала на датум 5. 1. 2009. Приступљено 21. 7. 2008.. From "The Financial Times World Desk Reference". Dorling Kindersley. 2004. Prentice Hall. Приступљено 30 June 2008.
  18. ^ „Republic of Burundi: Public Administration Country Profile” (PDF). United Nations' Division for Public Administration and Development Management (DPADM): 5—7. јул 2004. Архивирано (PDF) из оригинала на датум 1. 10. 2008. Приступљено 20. 9. 2008.
  19. ^ „Burundi Officially Informs UN of Intent to Leave ICC”. Архивирано из оригинала на датум 25. 11. 2016.
  20. 20,0 20,1 20,2 Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Бурунди повукао признање Косова”. Приступљено 3. 7. 2018.
  21. ^ „The World Factbook – Burundi”. Central Intelligence Agency. 7. 8. 2018. Архивирано из оригинала на датум 28. 1. 2018. Приступљено 13. 8. 2018.

Литература

  • Eggers, Ellen K. (2006). Historical Dictionary of Burundi (3rd изд.). Lanham, Maryland: Scarecrow Press, Incorporated. ISBN 978-0-8108-5302-7.
  • Lemarchand, Rene (1996). Burundi: Ethnic Conflict and Genocide. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-56623-0.
  • Abdallah, Ahmedou Ould Burundi on the Brink, 1993–95: A UN Special Envoy Reflects on Preventive Diplomacy
  • Allen, J. A.; et al. (2003). Africa South of the Sahara 2004: South of the Sahara. New York, New York: Taylor and Francis Group. ISBN 978-1-85743-183-4.
  • Bentley, Kristina and Southall, Roger An African Peace Process: Mandela, South Africa, and Burundi
  • Chrétien, Jean-Pierre The Great Lakes of Africa: Two Thousand Years of History
  • Daley, Patricia Gender and Genocide in Burundi: The Search for Spaces of Peace in the Great Lakes Region
  • Gates, Henry Lewis; Appiah, Anthony (1999). Africana: The Encyclopedia of the African and African American Experience. New York, New York: Basic Civitas Books. ISBN 978-0-465-00071-5.
  • Ewusi, Kale and Akwanga, Ebenezer Burundi's Negative Peace: The Shadow of a Broken Continent in the Era of Nepad
  • Jennings, Christian Across the Red River: Rwanda, Burundi and the Heart of Darkness
  • Kidder, Tracy, Strength in What Remains (A biography of a Burundian immigrant to the US)
  • Krueger, Robert; Krueger, Kathleen Tobin (2007). From Bloodshed to Hope in Burundi: Our Embassy Years during Genocide. Austin, Texas: University of Texas Press. ISBN 978-0-292-71486-1.
  • Melady, Thomas Patrick Burundi: The Tragic Years
  • Nivonzima, David and Fendell, Len Unlocking Horns: Forgiveness and Reconciliation in Burundi
  • Uvin, Peter Life After Violence: A People's Story of Burundi
  • Watt, Nigel Burundi: The Biography of a Small African Country
  • Weinstein, Warren (2006). Historical Dictionary of Burundi. Metuchen, New Jersey: Scarecrow Press, Incorporated. ISBN 978-0-8108-0962-8. 1st. edition.

Спољашње везе

.bi

.bi је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Бурунди. Администриран је од стране Националног центра за информационе технологије Бурундија.

Бурунди на Летњим олимпијским играма 2008.

Бурундију је ово било четврто учешће на Летњим олимпијским играма. На Олимпијским играма 2008. у Пекингу представљало га је троје спортиста (један мушкарац и две жена) који су се такмичили у два спорта. Најстарији учесник на овим и укупно на свим играма на којима је Бурунди до сада учествовао је био атлетичар Joachim Nshimirimana (35 год. и 224 дана), а најмлађа је била пливачица Elsie Uwamahoro (19 год и 297 дана) .

Спортисти Бурундија на овим играма нису освојили ниједну медаљу.

Бурунди на Летњим олимпијским играма 2012.

Бурунди је на Олимпијским играма у Лондону 2012. учествовао пети пут као самостална земља.

Боје Бурундија на Олимпијским играма у Лондону 2012. бранило је шесторо спортиста у 3 спорта, а у олимпијском тиму се налазило се двоје спортиста и четири спортисткиње.

Заставу на церемонији отварања носила је атлетичарка Дијан Нукури.

Бурунди на Светском првенству у атлетици на отвореном 2011.

Бурунди је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2011. одржаном у Тегу од 27. августа до 4. септембра. Репрезентацију Бурундија представљало је двоје такмичара (1 мушкарац и 1 жена) у две дисциплине.На овом првенству Бурунди није освојио ниједну медаљу. Постигнути су један лични рекорд и један лични рекорд сезоне.

Бурунди на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Бурунди је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа четрнаести пут, односно учествовао је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Бурундија представљао је један такмичар који се такмичио у трци на 800 метара.,

На овом првенству Бурунди није освојио ниједну медаљу, али је Antoine Gakeme остварио лични рекорд.

Бурунди на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Бурунди је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа петнаести пут, односно учествовао је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Бурундија представљала су двојица атлетичара који су се такмичили у две дисциплине.,

На овом првенству Бурунди није освојио ниједну медаљу, нити је било неких рекорда.

Бурунди на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Бурунди је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа, шеснаести пут, односно учествовао је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Бурундија представљала су 4 атлетичара (3 мушкарца и 1 жена) који су се такмичили у 4 дисциплине (3 мушке и 1 женска).,

На овом првенству Бурунди су по броју освојених медаља делили 31. место са 1 освојеном медаљом (сребрна). У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Бурунди је са 1 учесником у финалу делио 44. место са 7 бодова.

Бурунди на Светском првенству у атлетици у дворани 2016.

Бурунди је учествовао на 16. Светском првенству у атлетици у дворани 2016. одржаном у Портланду (САД) од 17. до 20. марта десети пут. Репрезентацију Бурундија представљало је 2 такмичара (1 мушкарац и 1 жена) који су се такмичили у трци на 800 метара. , На овом првенству Бурунди су по броју освојених медаља делила 5. место са 2 медаље (једна златна и 1 сребрна). У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Бурунди је са 2 учесника у финалу делила 19. место са 15 бодова.

Бурунди на олимпијским играма

Бурунди се први пут појавио на Олимпијским играма 1996. године. После тога Бурунди је слао своје спортисте на све наредне одржане Летње олимпијске игре.

На Зимским олимпијским играма Бурунди никада није слао своје представнике. Спортисти Бурундија закључно са Олимпијским играма одржаним 2016. године у Рију су освојили две олимпијске медаље и то златну на свом дебију 1996. године и сребро 2016..

Национални олимпијски комитет Бурундија (Comité National Olympique du Burundi) је основан 1990. а признат од стране МОКа 1993. године.

Бурундски франак

Бурундски франак је званична валута у Бурундију. Скраћеница тј. симбол за франак је FBu а међународни код BIF. Франак издаје Банка Републике Бурунди. У 2006. години инфлација је износила 2,8%. Један франак састоји се од 100 центима.

Уведен је 1964. као франак Краљевине Бурунди а од 1968. се штампа франак Републике Бурунди. Претходно је од 1960. коришћен франак Руанде и Бурундија. Пре тога је у употреби био франак Белгијског Конга који је заменио рупију Немачке источне Африке.

Постоје новчанице у износима 10, 20, 50, 100, 500, 1.000, 2.000, 5.000 и 10.000 франака и кованице од 1, 5, 10 и 50 франака.

Гитега

Гитега (франц. Gitega) је главни град Бурундија. Град се налази у централном делу земље, и има око 23.000 становника. Гитега је и други по величини град Бурундија, а наследио је Буџумбуру као престоницу, 24. децембра 2018. године.

Грб Бурундија

Грб Бурундија је званични хералдички симбол афричке државе Републике Бурунди. Грб је усвојен 1966. године.

Састоји се од штита иза којег се налазе три копља. У штиту се налази глава лава на црвеном пољу. Испод штита је мото Бурундија "Unité, Travail, Progrès" (фр. Јединство, Рад, Напредак).

Застава Бурундија

Застава Бурундија је усвојена 28. марта 1967 (од 1982. у пропорцији 3:5). Зелена боја је симбол наде, бела чистоће, а црвена борбе за независност. Застава је белим пругама подељена на четири једнака дела, два зелена и два црвена. У центру је круг са три звездице које представљају три главне етничке групе: Хунту, Тва и Тутси, али такође и национални мото земље: јединство, рад и прогрес.

Источна Африка

Источна Африка је најисточнија регија афричког континента која се различито дефинише у географији или геополитици. Према УН-овој шеми географских регија источну Африку чине следећих 20 земаља :

Јужни Судан, Уганда, Бурунди и Руанда – понекад се (у географском смислу) сматрају делом Средње Африке

Кенија, Танзанија – чланице Источноафричке заједнице (EAC)

Џибути, Еритреја, Етиопија и Сомалија – често се означавају као Афрички рог

Мозамбик и Мадагаскар – понекад се сматрају делом Јужне Африке

Малави, Замбија и Зимбабве – понекад се укључују у Јужну Африку и бившу Средњоафричку федерацију

Комори, Маурицијус и Сејшели – мале острвске државе у Индијском океану

Реинион и Мајот – Француске прекоморске територије у Индијском океануЕгипат и Судан се понекад, географски, убрајају у ову регију.

Пасош Бурундија

Пасош Бурундија је јавна путна исправа која се држављанину Бурундија издаје за путовање и боравак у иностранству, као и за повратак у земљу.

За време боравка у иностранству, путна исправа служи њеном имаоцу за доказивање идентитета и као доказ о држављанству Бурундија.

Пасош се издаје за неограничен број путовања.

Грађанима Бурундија је потребна виза за улазак у Републику Србију и у многе државе света.

Руандски франак

Руандски франак је званична валута у Руанди. Скраћеница тј. симбол за франак је FRw а међународни код RWF. Франак издаје Национална банка Руанде. У 2008. години инфлација је износила 15,4%. Један франак састоји се од 100 центима.

Франак је постао валута Руанде 1916. Пре тога је у употреби био франак Белгијског Конга који је заменио рупију Немачке источне Африке. Валуту Белгијског Конга, Руанда је користила до 1960. када је уведен франак Руанде и Бурундија. Руанда је почела да издаје сопствене франке 1964.

Постоје планови за увођење јединствене валуте Источноафрички шилинг на територији пет држава чланица Источноафричке заједнице, а то су Кенија, Танзанија, Уганда, Бурунди и Руанда.

Постоје новчанице у износима 500, 1000, 2000 и 5000 франака и кованице од 1, 2, 5, 10, 20, 50 и 100 франака.

Светско првенство у атлетици у дворани 2016.

16. Светско првенство у атлетици у дворани одржало се под покровитељством IAAF од 17. до 20. марта 2016. у Конференцијском центру у Орегону у Портланду (САД).У такмичењу није учествовала традиционална атлетска сила, Русија. После истрага Светске агенције за борбу против допинга (WADA) везано како за индивидуалне тако и институционалне допинг навике код руских атлетичара, IAAF је 15. новембра 2015. године привремено суспензовао чланство Русије у организацији, чиме је последично земљи забрањено и домаћинство такмичења и учествовање у истим до даљњег.

Руско ефективно искључивање са светског првенства потврђено је у новембру 2015. године, када је ИААФ објавио да је одлучено да се привремена суспензија против Русије на свим међународним атлетским такмичењима неће повући најраније до краја марта идуће 2016. године.Карте за такмичење коштале су од 30 до 159 долара. Укупан наградни фонд износио је 2.464.000 долара.

Фудбалска репрезентација Бурундија

Фудбалска репрезентација Бурундија (кирунд. Intamba m'Urugamba; франц. Équipe du Burundi de football; енгл. Burundi national football team) национални је фудбалски тим који на међународној фудбалској сцени представља афричку државу Бурунди. Делује под ингеренцијом Фудбалског савеза Бурундија који је основан 1962, а пуноправног члана ФИФА и КАФ од 1972. године.

Репрезентација је позната под надимком Intamba или Les Hirondelles (Ластавице), националне боје су црвена, бела и зелена, а своје домаће утакмице тим игра на Националном стадиону Принц Луи Рвагасоре у Буџумбури капацитета око 10.000 места. ФИФА кôд земље је BDI. Најбољи пласман на ФИФа ранг листи репрезентација Бурундија остварила је у августу 1993. када је заузимала 96. место, док је најлошији пласман имала током јула 1998. када је заузимала 160. место.

Репрезентација Бурундија се убраја у ред слабијих афричких селекција и тимова који се никада нису квалификовали за завршни турнир неког од светских првенстава, односно континенталног Афричког купа нација.

Химна Бурундија

Државна химна Бурундија носи назив „Наш Бурунди” (кирун. Burundi bwacu; франц. Burundi aimé). Саставила ју је на језику Кирунди група аутора, предвођена католичким свештеником Жан-Батистом Нтахокајом, а музику је компоновао Марк Баренгајабо. Усвојена је након проглашења независности 1962. године.

Државе и територије у Африци
Суверене државе
Зависне територије
Непризнате државе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.