Буркина Фасо

Буркина Фасо (франц. Burkina Faso)[4] (понекад насловљена само као Буркина) је континентална држава у западној Африци[5]. Она има површину од 274.200 km2 (105.900 sq mi) и граничи се са шест земаља: Малијем северу, Нигером на истоку, Бенином на југоистоку, Ганом и Тогом на југоистоку и Обалом Слоноваче на југозападу. Раније се звала Горња Волта, а садашњи назив добила је 4. августа 1984. године. Према процени Уједињених нација из јулу 2018. ова земља је имала 19.751.651 становника.[6] Буркина Фасо je франкофонска земља, тако да је франсуски званични језик владе и привреде. Око 40% популације говори Моси језик.[6] Престоница земље је Уагадугу.

Република Горња Волта је успостављена 11. децембра 1958. године као самоуправна колонија у оквиру Француске заједнице, а 5. августа 1960. је стекла потпуну независност, са Морисом Јамеогом као председником. Након протеста студената и синдиката, Јамеога је изгубио власт у државном удару из 1966. године, предвођеном Сангулом Ламизаном, који је постао председник. Његова владавина се подударала са Сахелском сушом и глађу, и суочен с проблемима утицаја традиционално моћних синдиката у земљи, он је био смењен у државном удару из 1980. године, који је предводио Саје Зербо. Поново суочавајући се са отпорима синдиката, Зербова влада је оборена у државном удару из 1982. године, који је предводио Жан-Батист Уедраого. Вођа љевичарске фракције Уедраогове владе, Тома Санкара, постао је премијер, али је нешто касније завршио у затвору. Напори да се он ослободи довели су до поновног државног удара из 1983. године, након чега је он постао председник.[7][8] Санкара је преименовао земљу у Буркина Фасо и покренуо је амбициозни социо-економски програм који је укључивао националну кампању за остваривање писмености, аграрну реформу на селу, конструкцију железнице и путева, и успоставио законске регулација зе спречавање женског гениталног сакаћења, присилних бракова и полигамије.[8][9] Санкара је збачен са власти и убијен у државном удару из 1987. године који је предводио Блез Компаоре. Погоршани односи са бившим колонизатором Француском и савезником Обалом Слоноваче били су наведени као разлог за државни удар.

Године 1987, Блез Компаоре је постао председник и након једног наводног покушаја државног удара из 1989. године, он је поново изабран 1991. и 1998. године. Изборе је бојкотовала опозиција и имали су веома мали одзив. То је био случај и са изборима из 2005. године. Он је остао шеф државе све док није био збачен са власти путем општег омладинског преврата 31. октобра 2014,[10][11] након чега је прогнан у Обалу Слоноваче. Мишел Кафандо је затим постао прелазни председник земље. Дана 16. септембра 2015. је дошло до војног државног удара против Кафандове владе, који је спровео Пук председничког обезбеђења, бивша Компаорева председничка гарда.[12] Дана 24. септембра 2015, под притиском Афричке уније, ECOWAS и оружаних снага, војна хунта је пристала да преда власт, и Мишел Кафандо је поново постављен за привременог председника.[13] На општим изборима одржаним 29. новембра 2015, Рок Марк Кристијан Каборе је однео победу у првом кругу са 53,5% гласова[14] и положио је заклетву као председник 29. децембра 2015.[15]

Године 2018 ЦИА Светска чињенична књига даје овај преглед проблема са којима се суочава Буркина Фасо. „Земља је доживела терористичке нападе у свом главном граду 2016, 2017. и 2018. године и наставља да мобилизује ресурсе за борбу против терористичких претњи”. Године 2018. неколико влада је упозорило своје грађане да не путују у северни део ове земље и у неколико провинција у источном региону.[16][17] ЦИА извештај исто тако новоди да „висок раст популације у Буркини Фасо, понављајуће суше, свеприсутна и трајна несигурност снабдевања храном и ограничени природни ресурси резултирају лошим економским проспектима за већину њених грађана.” Извештај је оптимистичан у неким аспектима, посебно у погледу активности које се спроводе уз помоћ Међународног монетарног фонда. „Нови трогодишњи ИМФ програм (2018—2020), одобрен 2018. године, омогућиће влади да умањи буџетски дефицит и очува критичну потрошњу на друштевене услуге и приоритетне јавне инвестиције.”[18]

Буркина Фасо
Burkina Faso  (француски)
Крилатица: Јединство, напредак, правда
(франц. Unité, Progrès, Justice)
Химна: Једна једина ноћ
(франц. Une Seule Nuit)
Положај Буркине Фасо
Главни градУагадугу
13°00′N 2°00′W / 13.000° СГШ; 2.000° ЗГДКоординате: 13°00′N 2°00′W / 13.000° СГШ; 2.000° ЗГД
Службени језикфранцуски[1]
Владавина
ПредседникРок Марк Кристиан Каборе
Председник ВладеКристоф Џозеф Мари Дабире
Историја
НезависностОд Француске
5. августа 1960.
Географија
Површина
 — укупно274.000 km2(74)
 — вода (%)0,1
Становништво
 — 2013.[2][3]17.322.796(61)
 — густина63,22 ст./km2
Економија
ВалутаЦФА франак
Остале информације
Временска зонаUTC +0
Интернет домен.bf
Позивни број+226

Име

До 1984. звала се Горња Волта по рекама Црној, Белој и Црвеној Волти (данас Mouhoun, Nakambé и Nazinon) које протичу кроз земљу. Садашње име на најзаступљенијим домаћим језицима Моси и Диоула значи „земља усправних људи“.

Географија

Земља је природно подељена на северни и јужни део. Северни део је сачињен од пустиње, док јужни садржи обиље биљног покривача са шумама и воћкама. Већина централног дела државе се налази у савани, од 198 до 305 m висине изнад нивоа мора, који садржи релативно богату флору и фауну.

Положај

Буркина Фасо је континентална земља која се граничи са шест држава. Налази се између Сахаре и Великог Гвинејског залива.

Геологија и рељеф

Буркина Фасо је равна копнена земља, од којих је већина 200-400 m надморске висине. Запад је мало планински, највиша тачка у држави је Монт Тема, 749 m. Већина земљишта је слив реке Волте и три гране: Моухон (Црна Волта) 1.160 km, Накамбе (Бела Волта), Назион (Црвена Волта).

Клима

Буркина Фасо има примарно тропску климу са два веома изражена годишња доба. У кишној сезони, земља прима од 600 до 900 милиметара воде, док у сувој сезони дувају Хармати, топли, суви ветрови из Сахаре. Кишна сезона траје око четири месеца, од Маја/Јуна до Септембра, и краћа је у северном делу земље. Постоје три климатске сезоне: Сахел, Судан-Сахел и Судан-Гвинеја. Сахел на северу годишње прими мање од 600 милиметара воде од кише, а такође има изузетно високе температуре, од 5 до 47 °C.

Историја

Као и цела западна Африка, Буркина Фасо је насељена рано, углавном од стране скупова ловаца у северозападном делу земље, чији су алати (стругач, главе од стрела...) откривени 1973. године. Насеља настају између 3600. и 2600. п. н. е.

Становништво

Strasse ouaga001 2007-02
Главни град Уагадугу

Становништво Буркине Фасо се дели на десет етничких група. Скоро половину чине Моси, затим Манде, Фулани, Бобо и други. Урбана популација је мала (око 15%), а највећи градови су Уагадугу са 1.626.950[19] становника и Бобо-Диуласо са 537.728[20] (подаци из 2012). Становништво исповеда разне религије; највише је муслимана (55%), а затим следе анимисти (33%) и католици (10%).

Привреда

Буркина Фасо је међу најсиромашнијим земљама света. Велик број становника Буркине Фасо био је запослен у њеним јужним суседима, посебно у Обали Слоноваче, али је њихова присутност допринела политичкој нестабилности крајем деведесетих. Привреда се темељи на извозу памука. БДП је у 2004. био око 1.100 долара по становнику.

Референце

  1. ^ André, Géraldine (31. 5. 2007). „École, langues, cultures et développement”. Cahiers d'Études Africaines (на језику: француски). 47 (186): 221—247. ISSN 0008-0055. doi:10.4000/etudesafricaines.6960.
  2. ^ Национална агенција за статистику [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (август 14, 2012) (на језику: енглески)
  3. ^ „Burkina Faso population projection” (на језику: енглески). 2017. Приступљено 8. 1. 2018.
  4. ^ „burkina-faso noun – Definition, pictures, pronunciation and usage notes | Oxford Advanced Learner's Dictionary at OxfordLearnersDictionaries.com”. www.oxfordlearnersdictionaries.com (на језику: енглески). Приступљено 20. 11. 2017.
  5. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  6. 6,0 6,1 Burkina Faso Population 2019
  7. ^ Burkina Faso Salutes "Africa's Che" Thomas Sankara by Mathieu Bonkoungou, Reuters, Oct 17 2007
  8. 8,0 8,1 Thomas Sankara: The Upright Man by California Newsreel
  9. ^ Commemorating Thomas Sankara by Farid Omar, Group for Research and Initiative for the Liberation of Africa (GRILA), November 28, 2007
  10. ^ "Violent Protests Topple Government in Burkina Faso", The New York Times.
  11. ^ Tens of thousands attend Burkina Faso protest, Protesters voice opposition to referendum that would allow Blaise Campaore to extend his presidential term, Al Jazeera (Reuters). Last updated: 1 June 2014 01:34.
  12. ^ „Burkina Faso coup: military says it now controls country after arresting leaders”. The Daily Telegraph (Online edition). United Kingdom. 17. 9. 2015. Приступљено 17. 9. 2015.
  13. ^ „Burkina Faso coup: Michel Kafando reinstated as president”. BBC News. 23. 9. 2015. Приступљено 23. 9. 2015.
  14. ^ Mathieu Bonkoungou and Nadoun Coulibaly, "Kabore wins Burkina Faso presidential election", Reuters, 1 December 2015.
  15. ^ "Burkina Faso swears in new president, capping transition", Agence France-Presse, 29 December 2015.
  16. ^ „Quebec woman and Italian friend missing in Burkina Faso”.
  17. ^ „Burkina Faso Travel Advisory”. Government of USA. 11. 10. 2016. Приступљено 6. 1. 2019.
  18. ^ „Africa - Burkina Faso”. CIA. 21. 12. 2018. Приступљено 16. 1. 2019.
  19. ^ „World Gazetteer”. Архивирано из оригинала на датум 11. 1. 2013.
  20. ^ „World Gazetteer”.

Литература

  • Rupley, Lawrence; Bangali, Lamissa & Diamitani, Boureima (2013). Historical Dictionary of Burkina Faso. The Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-6770-3.
  • Engberg-Perderson, Lars, Endangering Development: Politics, Projects, and Environment in Burkina Faso (Praeger Publishers, 2003).
  • Englebert, Pierre, Burkina Faso: Unsteady Statehood in West Africa (Perseus, 1999).
  • Howorth, Chris, Rebuilding the Local Landscape: Environmental Management in Burkina Faso (Ashgate, 1999).
  • McFarland, Daniel Miles and Rupley, Lawrence A, Historical Dictionary of Burkina Faso (Scarecrow Press, 1998).
  • Manson, Katrina and Knight, James, Burkina Faso (Bradt Travel Guides, 2011).
  • Roy, Christopher D and Wheelock, Thomas G B, Land of the Flying Masks: Art and Culture in Burkina Faso: The Thomas G.B. Wheelock Collection (Prestel Publishing, 2007).
  • Sankara, Thomas, Thomas Sankara Speaks: The Burkina Faso Revolution 1983–1987 (Pathfinder Press, 2007).
  • Sankara, Thomas, We are the Heirs of the World's Revolutions: Speeches from the Burkina Faso Revolution 1983–1987 (Pathfinder Press, 2007).

Спољашње везе

.bf

.bf је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Буркина Фасо. Администриран је од стране DELGI.

Афрички куп нација

Афрички куп нација (енгл. African Nations Cup (неформално и African Cup of Nations) је главно фудбалско такмичење афричких репрезентација. Игра се у организацији Афричке фудбалске конфедерације КАФ (франц. Confederation Africane de Football). Одржава се сваке друге године од 1968., а пре се одржавало у неправилним размацима.

На првом Афричком купу нација 1957. године учествовале су само три репрезентације: Египта, Судана и Етиопије. Била је ту и Јужна Африка, али је дисквалификована због политике апартхејда коју је пороводина њена влада. Избачена је и из Афричке фудбалске конфедерације у коју се вратила 1992.

Број учесника на првенствима се повећавао, тако да су скоро све афричке државе биле укључене у такмичење, па су се морале организовати и квалификације за учешће у завршном делу, тако да је број учесника у завршници 1998. године достигао шеснаест.

Афрички куп нација 2013.

Афрички куп нација 2013. је 29. континентално првенство Африке у фудбалу, које ће се одржало у Јужноафричкој Републици од 21. јануара до 10. фебруара 2013. године. Први део првенства се играо по групама, а затим се играла елиминациона фаза. Победник је постао шампион Африке. Укупно се играло 32 утакмице.

Првобитно је домаћинство додељено Либији, али је због рата у Либији одлучено да домаћинство припадне Јужноафричкој Републици, а Либија би требало бити домаћин 2017. године.

Шампион Африке 2013. постала је Нигерија победивши у финалу Буркину Фасу 1:0. Треће место је освојила репрезентација Малија. Победник афричког купа нације ће представљати Африку на Купу конфедерација 2013. у Бразилу.

Буркина Фасо на Летњим олимпијским играма 2008.

Буркина Фасо је на Летњим олимпијским играма учествовала шести пут. На Олимпијским играма 2008., у Пекингу, у Кини учествовала је са шест учесника (три мушкараца и три жене), који су се такмичили у четири спорта.

Заставу Буркине Фасо на свечаном отварању Олимпијских игара 2008. носила је атлетичарка Ајсата Сулама.

Буркина Фасо на Летњим олимпијским играма 2012.

Буркина Фасо је учествовала на Летњим олимпијским играма 2012. у Лондону од 27. јула до 12. августа. Ово је било њено 8. учешће на Летњим олимпијским играма

Делегацију Буркине Фасо на овим играма чинило је 5 спортиста (3 мушкараца и 2. жене) који су се такмичили у 3 спорта.

Националну заставу на дефилеу нација током свечаног отварања игара 27. јула носла је џудискуња Северин Неби. Она је уједно била најстарија у делегацији Буркине Фасо са 29 година и 247 дана, а најмлађа атлетичарка Март Коала са 18 година 122 дана.

И после ових Игара Фуркина Фасо је остала у групи земања које нису никад освајале олимпијске медаље.

Буркина Фасо на Светском првенству у атлетици на отвореном 2011.

Буркина Фасо је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2011. одржаном у Тегу од 27-4. септембра. Репрезентацију Буркине Фасо представљало је двоје такмичара (1 мушкарац и 1 жене) у две дисциплине.На овом првенству Буркина Фасо није освојила ниједну медаљу. Није било нових националних и личних рекорда. Постигнут је један лични рекорд сезоне.

Буркина Фасо на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Буркина Фасо су на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа учествовала четрнаести пут, односно учествовала су на свим светским првенствима одржаним до данас. Репрезентацију Буркине Фасо представљао је један такмичар који се такмичио у трци на 100 метара.,

На овом првенству Буркина Фасо није освојила ниједну медаљу, нити је постигнут неки рекорд.

Буркина Фасо на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Буркина Фасо су на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа учествовала петнаести пут, односно учествовала су на свим светским првенствима одржаним до данас. Репрезентацију Буркине Фасо представљало је двоје атлетичара који су се такмичили у две дисциплине, На овом првенству Буркина Фасо није освојила ниједну медаљу, нити је постигнут неки рекорд.

Буркина Фасо на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Буркина Фасо су на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа учествовала шеснаести пут, односно учествовала су на свим светским првенствима одржаним до данас. Репрезентацију Буркине Фасо представљала је 1 атлетичарка која се такмичила у трци на 100 метара препона, На овом првенству Буркина Фасо није освојила ниједну медаљу, нити је постигнут неки рекорд.

Буркина Фасо на Светском првенству у атлетици у дворани 2012.

Буркина Фасо је учествовала на Светском првенству у атлетици у дворани 2012. одржаном у Истанбулу од 9. до 11. марта. Ово је њено седмо учешће на светским првенствима. Репрезентацију Буркине Фасо представљало је двоје такмичара (1 мушкарац и 1 жена), који су се такмичили у трци на 60 метара.

Буркина Фасо није освојила ниједну медаљу али је Маријет Мјен оборила лични рекорд.

Буркина Фасо на Светском првенству у атлетици у дворани 2016.

Буркина Фасо је учествовао на 16. Светском првенству у атлетици у дворани 2016. одржаном у Портланду од 17. до 20. марта. Ово је њено осмо учешће на светским првенствима у дворани. Репрезентацију Буркине Фасо представљао је 1 такмичар, који се такмичио у трци на 60 метара. , Такмичар из Буркина Фасо није освојио ниједну медаљу нити је оборио неки рекорд.

Буркина Фасо на Светском првенству у атлетици у дворани 2018.

Буркина Фасо је учествовао на 17. Светском првенству у атлетици у дворани 2018. одржаном у Бирмингему од 1. до 4. марта. Ово је њено девето учешће на светским првенствима у дворани. Репрезентацију Буркине Фасо представљао је 1 такмичар, који се такмичио у трци на троскоку. , Такмичар из Буркина Фасо није освојио ниједну медаљу нити је оборио неки рекорд.

У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Буркина Фасо је са 1 учесником у финалу делила 42. место са 3 бода.

Буркина Фасо на олимпијским играма

Буркина Фасо се први пут појавила на Олимпијским играма 1972. године под именом Горња Волта. Пауза у учествовању је направљена до 1988. године када је своје спортисте послала под новим именом државе Буркина Фасо, и од тада их је слала на све наредне Летње олимпијске игре.

На Зимским олимпијским играма Буркина Фасо никада није слала своје представнике. Представници Буркине Фасо закључно са Олимпијским играма одржаним 2008. године у Пекингу нису освојили ни једну олимпијску медаљу.

Национални олимпијски комитет Буркине Фасо (Comité National Olympique et des Sports Burkinabè) је основан 1965. а признат од стране МОКа 1972. године.

Грб Буркине Фасо

Грб Буркине Фасо је званични хералдички симбол афричке државе Буркине Фасо. Грб је усвојен 1997. године.

Западна Африка

Западна Африка је најзападнија регија афричког континента. Геополитички се УН-ова дефиниција западне Африке подудара са најуобичајнијим препознавањем регије, а укључује следећих 17 земаља :

На УН-овом списку земаља регије такође се налази и Света Јелена, британску прекоморску територију у Јужном атлантском океану.

У ширем географском смислу, у ову регију се понекад укључују и Магреб. Магреб у (арапском језику значи „западно“), и односи се на регију у северозападној Африци у којој се налазе Мароко (заједно са Западном Сахаром), Алжир, Тунис и (понекад) Либија (види Северна Африка).

Западна Африка је подручје са великим распоном географије, биорегија и култура. Орентисана је западно од имагинарне осе север-југ углавном на подручју које се данас назива Афричком удубином. Атлантски океан формира западне и јужне границе регије. Северну границу чини пустиња Сахара, а најсевернији део регије уопштено се сматра Нигерски прегиб. Источна граница је мање прецизна, па је неки смештају на Бене Тру, а други на линију која иде од планине Камерун до језера Чад.

Модерне границе савремених западноафричких држава одражавају некадашње колонијалне границе које прелазе етничке и културне линије, па често деле појединачне етничке групе између двеју или више држава.

Назива се још и Гвинејском Африком, тај назив је добила због тога што излази на Гвинејски залив.

Застава Буркине Фасо

Застава Буркине Фасо се састоји од два хоризонтална дела црвене и зелене боје у чијем центру је жута петокрака. Иако су ово традиционалне пан-Афричке боје, сматра се и да црвена представља социјализам а зелена богатство ове земље. Жута звезда представља светло, водиљу револуције.

Пасош Буркине Фасо

Пасош Буркине Фасо је јавна путна исправа која се држављанину Буркине Фасо издаје за путовање и боравак у иностранству, као и за повратак у земљу.

За време боравка у иностранству, путна исправа служи њеном имаоцу за доказивање идентитета и као доказ о држављанству.

Списак народа света

Ово је списак већих и значајнијих народа света. Поред бројчано већих народа, у списак су унети и народи који су, иако мањи по бројности, значајни због одређених чињеница, било да су једини живи представници своје језичке групе или породице (на пример Аини у Јапану), било да су потомци значајних старих народа (на пример Асиријци), или да имају сопствену државу или самоуправну територију (на пример Санмаринци). Класификација народа у списку је дата према класификацији језика којима ови народи говоре, иако неке језичке породице представљене у списку нису опште прихваћене од стране свих лингвиста. Примера ради, неки лингвисти сматрају да језике из Америндијанске (макро) породице треба класификовати у више мањих језичких породица, а спорно је и језичко јединство Кавкаске и Алтајске језичке породице. Са друге стране, уочене су одређене сличности између појединих језичких породица, које би по неким лингвистима требало спојити у веће генетске целине. Најупечатљивији пример су генетске везе Јенисејско-Остјачких језика у Сибиру и језика На-Дене у северној Америци.

Фудбалска репрезентација Буркине Фасо

Фудбалска репрезентација Буркине Фасо је фудбалски тим који представља Буркину Фасо на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Буркине Фасо.

Државе и територије у Африци
Суверене државе
Зависне територије
Непризнате државе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.