Буковинска митрополија

Буковинска митрополија,[1] такође Буковинско-черновичка митрополија[2] и Буковинско-далматинска митрополија[3], била је једна од три самосталне области Православне цркве унутар Аустроугарске, заједно са Ердељском и Карловачком митрополијом.[4] Касније је прешла под јурисдикцију Румунске православне цркве, а укинута је током Другог светског рата.

Историја

KuK Nichtunierte
Положај митрополије у Аустроугарској 1909, означено жутом бојом

Корени митрополије сежу из Буковинске епархије, која је основана почетком 15. века и била делом Карловачке митрополије од 1783. од 1873. године.[5] Царским указом од 11. октобра 1870. године епископ Гакман је добио звање архиепископа, а новим указом од 23. јануара 1873. године проглашен је за архиепископа черновичког и митрополита буковинско-далматинског.[6] Тим чином митрополија је постала аутокефална црква[5] а придружене су јој Далматинска и Бококоторска епархија из Карловачке митрополије.[3]

Самом Буковином је управљао митрополит из Черновца, док су епархије у Далмацији били у надлежности епископа.[5] Највиши црквени орган је био свети синод који се састајао само у ванредним околностима.[6] Због географске удаљености епархија од митрополијског седишта синод није заседао у Черновцима већ у Храму Свете Тројице у Бечу.[6] Свештенство се школовало на богословном факултету черновичког универзитета и задарској богословији.[5] Црква је окупљала 535.042 верника и бројала око 330 свештеника у Буковини (1906); у Далматинској епархији 89.951 верника, 77 свештеника, 54 парохије и 3 манастира (1910); а у Бококоторској 31.275 верника, 64 свештеника, 44 парохије и 8 манастира.[5]

Након слома Аустроугарске у Првом светском рату, митрополит Владимир Репта је допустио да се далматинске епархије врате Карловачкој митрополији 1919. године, које су потом ушле у обновљену Српску цркву.[4] Исте године када је уједињена Румунија, Буковинска митрополија је, заједно са Ердељском и Бесарабијском, приључена Румунској цркви.[7] Године 1925. променила је назив у Буковинско-хотинска митрополија.[8] Избијањем Другог светског рата и совјетском окупацијом Буковине 1940. године, митрополија је расформирана и подељена у две епархије: Сучавску (јужну) и Черновичку (северну).[6][9] Румунија је следеће године повратила Буковину, па је митрополија поново успостављена — али то је било кратког века — престала је да постоји на крају рата новим доласком совјетских власти.[9]

Данас, на простору северне (украјинске) Буковине делује Черновичка епархија Украјинске православне цркве,[10] док у јужном (румунском) делу Молдавско-буковинска митрополија Румунске православне цркве са седиштем у Јашију.[11]

Списак епископа буковинких

  • Доситеј Хиреску[12] (1782—1789)
  • Данил Влаховић (1789—1822, умро у Дорни), Србин, претходно намесник бачког манастира Ковиља (од 1780-1786)[13], а до 12. априла 1789. године управитељ и професор Православне богословије у Сучави, која је пренета 1790. године у Черновци.
  • Исаија пл. Балошеску[14] (1823—1834)
  • Јевгениј Хакман (1835—1873)

Списак митрополита

Првим митрополитом је проглашен Јевгениј Гакман 23. јануара 1873. године, али није устоличен због изненаде смрти у марту исте године. Након њега су следили:[6][10]

Феофил (Бендела)
Теофил Бандела
  • Теофил Бандела (1873—1875)
  • Теоктист Блажевич (1877—1879)
  • Силвестер Андрејевич-Морар (1880—1895), од 12. марта 1880. године је митрополит буковинско-далматински[15]
  • Аркадиј Чуперкович (1895—1902)
  • Владимир Репта (1902—1924/25)
  • Нектариј Котљарчук (1924/25—1935)
  • Висарион Пују (1935—1940)
  • Тит Симедреја (1940/41—1944/45), изабран за митрополита 13. јуна 1940, али устоличен 25. марта наредне године.[16]

Списак епископа бококоторских

Списак епископа далматинских

Види још

Референце

  1. ^ Григорије Микић, „Преглед историје хришћанске цркве — Српска црква“, шести део: Уједињење Српске Цркве и данашње стање Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 5, 2012) (на језику: енглески)
  2. ^ Григорије Микић, „Преглед историје хришћанске цркве — Српска црква“, честврти део: Православна Црква у Далмацији Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 5, 2012) (на језику: енглески)
  3. 3,0 3,1 Епархија далматинска: епископ Стефан Кнежевић
  4. 4,0 4,1 Razvitak Pravoslavlja u Hrvatskoj od IX stoljeca do 1918-1922.godine (I. dio) (на језику: хрватски)
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 Hastings 2003, стр. 431.
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 UNESCO: The residence of Bukovyna and Dalmatia metropolitans in Chernivtsi (на језику: енглески)
  7. ^ Casiday 2012, стр. 150.
  8. ^ Magocsi 2010, стр. 524.
  9. 9,0 9,1 DULCE BUCOVINÃ, VESELÃ GRÃDINÃ (на језику: румунски)
  10. 10,0 10,1 Українська Православна Церква: 12 грудня — день заснування Чернівецької єпархії (на језику: украјински)
  11. ^ Biserica Ortodoxă Română: Organizarea Administrativă (на језику: румунски)
  12. ^ "Богословски гласник", Београд 1905.
  13. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 15. јул 1907.
  14. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 3. октобар 1893.
  15. ^ "Српски сион", Сремски Карловци, ?
  16. ^ DICŢIONARUL TEOLOGILOR ROMÂNI: tit simedrea (на језику: румунски)

Литература

Буковина

Буковина (укр. Bucovina, укр. Буковина, мађ. Bukovina, нем. Bukowina) је историјски регион који данас деле Румунија и Украјина.

Своје званично немачко име (die Bukowina), добила је док је била под Аустријском владавином (1775—1918), под утицајем назива који су користили Словени (Пољаци, Украјинци и остали) из тих крајева за огромне букове шуме које су се тамо простирале.

Буковина није никада остварила своју тоталну аутономију, као држава, већ је увек кроз историју била у оквиру неке друге државе.

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.