Будимљанско-полимска епархија

Будимљанско-полимска епархија је некадашња епархија Српске православне цркве, која је постојала у раздобљу од 1947. до 1956. године.[1]

Историја

По измијењеном Уставу Српске православне цркве из 1947. године, основана је Будимљанско-полимска епархија са сједиштем у Бијелом Пољу,[2] а за епископа је постављен Макарије (Ђорђевић). Ова епархија је основана као баштиница старе Будимљанске епархије, која је постојала у раздобљу од 12. до 17. века. Епархија је формирана од дијелова епархија Дабробосанске, Црногорско-приморске и Рашко-призренске. Од Дабробосанске епархије узети су срезови Пљеваљски, Нововарошки, Прибојски и Милешевски, од Црногорско-приморске епархије срезови Андријевички до планине Трешњевик са испоставом Плав и Гусиње, Берански са испоставом Рожај и Бјелопољски и од Рашко-призренске епархије Срез сјенички.[3]

Види још

Извори

  1. ^ Пузовић 2013, стр. 143-161.
  2. ^ Устав Српске православне цркве (1957)
  3. ^ Укидање Епархије будимљанско-полимске (Свети архијерејски сабор под АСбр.44/зап. 70 из 1956)

Литература

  • Пузовић, Предраг (2013). „Будимљанско-полимска епархија од 1947. до 1956. године”. Осам векова манастира Милешеве: Зборник радова. 1. Пријепоље: Епархија милешевска. стр. 143—161.
  • Петровић, Милић Ф. (2013). „Српска православна црква и Епархија будимљанско-полимска после Другог светског рата”. Осам векова манастира Милешеве: Зборник радова. 1. Пријепоље: Епархија милешевска. стр. 163—190.
Бијело Поље

Бијело Поље је градско насеље у општини Бијело Поље у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 15.883 становника (према попису из 1991. било је 16586 становника).

Будимља (жупа)

Будимља је била српска средњовековна жупа, која је обухватала горње Полимље, односно област у горњем сливу реке Лима. Будимљанска жупа је била једна од матичних области средњовековне Србије. Почетком 13. века, баштинске поседе у будимљанској области је имао жупан Стефан Првослав, синовац српског великог жупана Стефана Немање, који је у средишту ове жупе подигао знаменити манастир Ђурђеви Ступови (будимљански). Након добијања црквене аутокефалности 1219. године, први српски архиепископ Сава је приликом оснивања нових епархија у српским земљама одабрао управо поменути манастир у жупи Будимљи, одредивши га за средиште новоустановљене Будимљанске епархије. Када је 1346. године извршено проглашење Српске патријаршије, будимљански епископи су добили почасни наслов митрополита. Крајем 14. и почетком 15. века, жупа Будимља се налазила у саставу Земље Бранковића, а потом је припадала Српској деспотовини, све до турског освајања средином 15. века.

Будимљанска епархија

Будимљанска епархија је древна епархија Српске православне цркве, коју је 1219. године основао први српски архиепископ Сава Немањић, са средиштем у манастиру Ђурђеви Ступови на Лиму, који је нешто раније подигао жупан Стефан Првослав, синовац српског великог жупана Стефана Немање. Епархија је обухватала област горњег Полимља, а назив је добила по древној жупи Будимљи, која је била једна од матичних области средњовековне Србије. Приликом проглашења Српске патријаршије (1346), будимљански епископи су добили почасни наслов митрополита.Средином 15. века, ово подручје је потпало под турску власт, али Будимљанска епархија је успела да опстане и почевши од 1557. године налазила се у саставу обновљене Српске патријаршије. Крајем 17. или почетком 18. века, услед великих промена које су наступеле као последица аустријско-турских ратова, подручје Будимљанске епархије је прикључено суседним епархијама. Такво стање је остало све до 1947. године, када је на том подручју створена нова Будимљанско-полимска епархија.

Викарни епископ будимљански

Викарни епископ будимљански је некадашња титула коју је носио викарни архијереј у Српској православној цркви. Била је почасна титула помоћном епископу патријарха српског или митрополита црногорско-приморског.

Епархија будимљанско-никшићка

Епархија будимљанско-никшићка је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Јоаникије (Мићовић), а сједиште епархије се налази у Беранама док је Саборна црква смјештена је Никшићу.

Епархија захумско-херцеговачка и приморска

Епархија захумско-херцеговачка и приморска је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Димитрије (Рађеновић), а сједиште епархије се налази у Мостару гдје је и Саборна црква.

Епархија милешевска

Епархија милешевска је епархија Српске православне цркве.

Надлежни епархијски архијереј је Атанасије (Ракита), а седиште епархије налази се у Пријепољу где је и Саборна црква.

Историја Митрополије дабробосанске

Претеча данашње Дабробосанске митрополије била је Дабарска епархија са сједиштем у манастиру Бањи код Прибоја на Лиму у средњовековној области званој Дабар. Њу је 1220. године основао Свети Сава. Подаци о дабарским епископима су доста оскудни. Најпотпуније податке о њима дао је шумадијски епископ Сава у дјелу „Српски јерарси од деветог до двадесетог вијека“.

Манастир Ђурђеви ступови (Црна Гора)

Манастир Ђурђеви ступови код Берана у старој жупи Будимљи је манастир Епархије будимљанско-никшићке, Српске православне цркве. Манастир је задужбина Стефана Првослава (ум. пре 1220), сина великог жупана Тихомира, најстаријег брата Стефана Немање, његов гроб се налази унутар манастира. Градња манастира је завршена 1213. године. Свети Сава је 1219. године успоставио Будимљанску eпископију и у овом храму устоличио првог будимљанског епископа Јакова.

Манастир Шудикова

Манастир Шудикова је манастир Епархије будимљанско-никшићке, Српске православне цркве, налази се на десној обали Лима, на почетку Тифранске клисуре код Берана. Манастир је посвећен Ваведењу Пресвете Богородице.

Митрополија црногорско-приморска

Митрополија црногорско-приморска је епархија Српске православне цркве. Надлежни архијереј је митрополит Амфилохије (Радовић), а сједиште митрополије се налази на Цетињу док је Саборна црква у Подгорици. Основана је 1219. године као Зетска епархија, од стране Светог Саве, првог српског архиепископа. Најстарија је епархија Српске православне цркве и једина која постоји без престанка и без икаквих прекида од стицања аутокефалности 1219. године.

Полимље

Полимље је географска и историјска област област у сливу реке Лима. У Полимље спадају подручја свих општина кроз које протиче река Лим, са својим притокама. Полимље се дели на два начина: према двојној подели, на Горње Полимље (јужни део) и Доње Полимље (северни део), а према тројној подели, на Горње, Средње и Доње. Доње Полимље одговара општинама у Србији и Републици Српској кроз које протиче Лим, а Горње Полимље обухвата полимске општине у Црној Гори, с тим што се област око бијелог Поља према тројној подели рачуна као Средње Полимље. Центри ове области су Прибој, Пријепоље, Бродарево, Бијело Поље, Беране, Андријевица, Плав. Долином Лима пролазе многи важни путеви и пруге (попут пруге Београд-Бар), тако да ова област има посебан саобраћајни значај. Регија се индустријски развија, али се негују и традиционални занати, углавном за потребе сеоског туризма (један од најпознатијих производа из Полимља је пештерски сир).

Предраг Пузовић

Предраг Пузовић (Пријепоље, 6. мај 1950.), свештеник и професор на Богословском факултету у Београду на Универзитету у Београду и члан је управних одбора широм региона. Такође, Предраг је и инострани члан Академије наука и умјетности Републике Српске од 2015. године.

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.