Будимпешта

Будимпешта (мађ. Budapest /ˈbudɒpɛʃt/  Hu-Budapest.ogg  — Будапешт), главни град Мађарске и главни политички, индустријски, трговачки и саобраћајни центар земље има преко 1,7 милиона становника, што је мање од врха, достигнутог средином 1980-их када је имала 2,1 милиона. Град Будимпешта чини посебну „жупанију“ (главни град) у склопу жупанијске поделе Мађарске, а са свих страна окружује је жупанија Пешта.

Будимпешта заузима обе обале Дунава спајањем Будима и Обуде на десној обали, са Пештом на левој (источној) обали Дунава.

Будимпешта
мађ. Budapest
Montage of Budapest
Колажни приказ градских знаменитости Будимпеште
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
ЖупанијаБудимпешта
Основан1867.
Становништво
Становништво
 — 1.702.297
 — густина3.241,48 ст./km2
Агломерација2.475.740
Географске карактеристике
Координате47°28′19″ СГШ; 19°03′01″ ИГД / 47.471944° СГШ; 19.050278° ИГДКоординате: 47°28′19″ СГШ; 19°03′01″ ИГД / 47.471944° СГШ; 19.050278° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина525,16 km2
Будимпешта на мапи Мађарске
Будимпешта
Будимпешта
Будимпешта на мапи Мађарске
Остали подаци
ГрадоначелникИштван Тарлош (Фидес)
(од 2010.)
Поштански број1011–1239
Позивни број1
Веб-сајт
budapest.hu

Етимологија

Име Будимпешта настало је спајањем назива Будима и Пеште, који су се (заједно са Обудом) ујединили 1873. године. Гроф Иштван Сечењи, мађарски политичар, писац и историчар, помиње овај назив у књизи „Свет“, објављеној 1831. године.

О пореклу назива Будим постоји више теорија. Према првој, која потиче из средњег века, Будим је добио име по оснивачу, Бледи, претходнику и рођаку Атиле Хунског. Бледа је у мађарској литератури познат под именом Буда. Ову теорију подржавају и савремени историчари. Према другој теорији, назив потиче од словенске речи „вода“ и везује се за Аквинкум, стари римски град, који се налазио на овом подручју.

Порекло назива Пеште, такође се тумачи на више начина. Једно од њих, које је забележио Клаудије Птолемеј, каже да је овде још у периоду римске владавине постојало утврђење. Назив утврђења, Птолемеј наводи као Πέσσιον (мађ: Pesszion). Друга теорија указује на словенско порекло. Сматра се да је основа речи пећ (бугарски пещ) и да је повезана са речи пещера (пећина).[1]

Географија

Будимпешта је смештена у самом центру Панонске низије, у Жупанији Пешта. Заузима 525 km² и окружена је насељима пештанске жупаније. Путем се налази 216 km југоисточно од Беча, 545 km јужно од Варшаве, 1565 km југозападно од Москве, 1122 km северно од Атине, 788 km североисточно од Милана и 443 km југоисточно од Прага. Од Београда је путем удаљена 378 km, а од граничног прелаза Хоргош 184 km.

Најнижа тачка Будимпеште је ниво Дунава, око 90 m надморске висине, а највиша 529 m (брдо Јанош). Град се протеже 25 km у дужину (од југа ка северу) и 29 km у ширину (правац исток-запад). Заузима обе обале Дунава, који улази у град са северне стране. Дунав је у делу који протиче кроз Будимпешту одувек био плитак. На средини реке налазе се и острва Обуда и Маргитсигет. Острво Чепел, највеће острво на Дунаву у Мађарској, својим северним делом обухвата 21. будимпештански округ.[2]

Будимпешта је посебна по топографском контрасту између будимске и пештанске стране. Лева обала (Будим) је брдовита, са око 20 брда на територији града. Брда су углавном од кречњака и доломита, са пећинама које је начинила вода. Највећа пећина је сталактитна пећина Палвелђи (мађ: Pálvölgyi), чија укупна дужина износи 7200 m. На другој страни Дунава је Пешта — потпуна супротност Будиму. Смештена у низији, на терену који се полако издиже ка истоку, да би најисточнији делови града били готово исте надморске висине као будимска брда. Пешта заузима око ⅔ површине Будимпеште.

Будимпешта је једини главни град у свету у којем се налазе термални извори. Из 125 термалних извора извире 70 милиона термалне воде дневно, са температуром и до 58 °C. Неки од ових извора имају лековита својства.[3]

Клима

Клима у Будимпешти је умереноконтинентална. Лета су топла и пријатна, док су зиме оштре и хладне. Дугих периода без падавина нема.

Историја

Ruins of Aquincum, in the background the main exhibition building
Остаци античког града Аквиникум

Позната историја Будимпеште почиње са римским градом под именом Аквинкум (Aquincum), основаним око 89. године нове ере, на месту старије келтске насеобине близу места где је настала Обуда. Аквинкум је од 106. до краја 4. века био главни град провинције, доње Паноније. На месту данашње Пеште је био изграђен град Contra Aquincum (или Trans Aquincum).

Област су око 900. године освојили Мађари, који су око једног века касније основали краљевину Мађарску. Када су је уништили Монголи, 1241, Пешта је већ била значајно место, и брзо је поново изграђена, али је Будим био седиште краљевског двора од 1247. и 1361. је постао главни град Мађарске.

Османлије су освојили већи део Мађарске у 16. веку, и прекинули су раст града: Пешту су са југа заузели 1526. године, а Будим 15 година касније. Док је Будим остао седиште османског управника, Пешта је била врло запуштена до 1686. када су је освојили хабзбуршки владари. Године 1690, Великом сеобом Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем повећава се број будимских и пештанских Срба који су већ од раније живели на овим просторима. Велики део Срба се настанио у будимском Табану.

Пешта је од 1723. била седиште административног апарата краљевства, који је најбрже растао у 18. и 19. веку, и иницирао изразити раст града у 19. веку.

Budapest Fine Arts Museum R01
Музеј лепих уметности

Спајање три дистрикта под једну администрацију, које је прво прописала мађарска револуционарна влада 1849. је поништено убрзо потом, по реуспостављању хабзбуршке власти. Коначно је ову одлуку спровела аутономна мађарска краљевска влада, успостављена по аустроугарској нагодби из 1867. (види Аустроугарска). Број становника „уједињене“ престонице је порастао у периоду од 1840. до 1900. на 730.000.

У 20. веку број становника је растао углавном у предграђима. Ујпешт (Нова Пешта) је више него удвостручила број становника између 1890. и 1910, а већина индустрије земље се концентрисала у граду. Људски губици Мађарске током Првог светског рата, и потоњи губитак више од половине територије краљевства (1920.) је задао само привремени ударац броју становника, а Будимпешта је постала престоница мање, али сада суверене државе. До 1930. је уже градско језгро бројало милион становника, уз додатних 400.000 у предграђима.

Око трећина од 200.000 Јевреја у Будимпешти је умрла током нацистичког геноцида током немачке окупације у Другом светском рату. Град је знатно порушен у совјетској опсади током зиме 1944, а опоравио се током педесетих и шездесетих. Будимпешта је током осамдесетих поделила судбину државе када је број становника смањен услед повећане емиграције и смањења наталитета.

Становништво

Будимпешта је најнасељенији град у Мађарској и један од највећих градова у Европској унији. Број становника је последње деценије у успону. Ако се узму у обзир сва насељена места унутар Будимпештанске Метрополитан области, која је дом за 3,3 милиона људи, то износи око 34% од мађарског становништва. Године 2014. град је имао густину насељености од 3.314 људи по квадратном километру и то је најгушће насељена општина у Мађарској. Округ Ержебетварош са преко 30.000 становника по km² једно је од најгушће насељених подручја на свету.

Према попису из 2011. У Будимпешти је живело 1.729.040 људи у 906.782 домаћинстава. По националности је било 1.397.851 Мађара (80,8%), 19.530 Рома (1,1%), 18,278 Немаца (1,0%), 6.189 Румуна (0,4%), 4.692 Кинеза (0,3%) и 2.581 Словака (0,1%). На истом попису 301.943 становник Будимпеште (17,5%) није се изјаснио о својој националности. У Мађарској се људи могу определити за више од једне етничке припадности, тако да је збир националности већи од укупног становништва. У Будимпешти се налази једна од највећих јеврејских заједница у Европи.[6][7]

Демографија
1949.1960.1970.1980.1990.2001.2011.2017.
1.590.3161.804.6062.001.0832.059.2262.016.6811.777.9211.729.0401.752.704

Срби у Будимпешти

Данас у Будимпешти живи преко две хиљаде Срба. Они су махом потомци далеких предака из „Чарнојевићевог јата“ који су се доселили Великом сеобом Срба 1690, али има и Срба који су се доселили почев од 90-их година 20. века и повећавају број малобројне али веома активне и живе заједнице Срба у Мађарској. Срби у Будимпешти имају своју Српску православну црквену општину са саборним храмом Великомученика Светог Георгија у Српској улици (мађ. Szerb utca) близу популарне Вацке (мађ. Váci utca) улице, која је у склопу Епархије будимске. Црква је подигнута 1733. године, а 1752. године добила дозидани западни део са звоником. То је вероватно урадио пештански архитекта Адам Мајерхофер. Темпло је дуборезачки рад, који је извео 1838—1845. године билдхауер Михајло Јанић из Арада. Иконостас је осликао 1857. године Карољ Стерио. Првобитни иконостас је био рад иконописца Стефана Тенецког, и пренет је после поплаве 1838. године у Адоњ. Потпуно је уништен током једног од савезничких бомбардовања у Другом светском рату. Црквена порта садржи 43 нагробна епитафа и споменике старе од 18. века, сви су од мермера, и део њих је пренет ту након рушења српског Табанског - Будимског храма. У порти се налази зграда некадашње српске вероисповедне школе.[8]

У Будимпешти постоји Српско забавиште, основна школа, гимназија и ђачки дом „Никола Тесла“.[9] Српску школу похађа преко 200 ђака.

У мађарској престоници раде и Самоуправа Срба у Мађарској као и Српска самоуправа у Будимпешти.

Овде су се појављивале и Српске народне новине, које сада излазе под називом Српске недељне новине као недељник Срба у Мађарској[10], а такође и лист Невен. Овде се уређује и Српски екран, получасовна емисија Мађарске телевизије на српском језику која се јавља недељно.

У мађарској престоници делују и квартовске (окружне) српске самоуправе као и Задужбина Јакова Игњатовића и Задужбина Саве Текелије — Текелијанум.[11][12]

У Будимпешти ради и Српско позориште у Мађарској, а такође и КУД Табан.

Српска самоуправа у Будимпешти је 2008. године покренула Радио ритам — интернет радио-станицу која 24 часа емитује свој програм на српском језику.

Окрузи Будимпеште

Будимпешта, има 23 округа (мађ. kerület), сваки са својом сопственом управом.

Округ Становништво (1. јануар 2012.) Површина (km²) Густина (/km²) Оснивање
Будимпешта I округ 24 528 3,41 7 193 1873.
Будимпешта II округ 88 011 36,34 2 422 1873.
Будимпешта III округ 123 889 39,70 3 121 1873.
Будимпешта IV округ 99 050 18,82 5 263 1950.
Будимпешта V округ 27 342 2,59 10 557 1873.
Будимпешта VI округ 43 377 2,38 18 226 1873.
Будимпешта VII округ 64 767 2,09 30 989 1873.
Будимпешта VIII округ 85 173 6,85 12 434 1873.
Будимпешта IX округ 63 697 12,53 5 084 1873.
Будимпешта X округ 81 475 32,49 2 508 1873.
Будимпешта XI округ 145 510 33,49 4 345 1934.
Будимпешта XII округ 55 776 26,68 2 091 1940.
Будимпешта XIII округ 118 320 13,44 8 804 1938.
Будимпешта XIV округ 123 786 18,13 6 828 1935.
Будимпешта XV округ 79 779 26,94 2 961 1950.
Будимпешта XVI округ 68 235 33,51 2 036 1950.
Будимпешта XVII округ 78 537 54,82 1 433 1950.
Будимпешта XVIII округ 94 663 38,60 2 452 1950.
Будимпешта XIX округ 62 210 9,38 6 632 1950.
Будимпешта XX округ 63 887 12,18 5 245 1950.
Будимпешта XXI округ 76 976 25,75 2 989 1950.
Будимпешта XXII округ 51 071 34,25 1 491 1950.
Будимпешта XXIII округ 19 982 40,77 490 1994.
Укупно 1 740 041 525,13 3 314

Архитектура

У Будимпешти се налази велики број значајних грађевина из различитих историјских периода. Најстарије су из времена античког Рима (1. век), када се овде налазио римски град Аквиникум, али ту су и ремек дела савремене архитектуре, попут Палате уметности. Већина зграда у Будимпешти, релативно су ниске. Свега стотинак зграда имају више од 10 спратова. Ово је последица жеље да се сачува историјски градски пејзаж. Обала Дунава, Будимски дворац са околином, Авенијом Андраши и Миленијумским музејом метроа, налазе се на листи места Унеско светске баштине, па је и то разлог строгих правила које град прописује када је у питању изградња нових зграда у центру зграда.

На улицама Будимпеште могу се видети грађевине пројектоване различитим архитектонским и уметничким стиловима. Поред античке, ту су здања грађена у готском, ренесансном, византијском, барокном, класичном и неокласичном стилу, а Будимпешта је препознатљива и по архитектури сецесије.

Привреда

Саобраћај

Hősök tere éjszaka - Budapest
Трг Хероја (ноћу) налази се у XIV округу
Budapest West Station
Западна железничка станица — „Њугати“

Ферихеђ (Ferihegy) аеродром има 3 различита путничка терминала: Ферихеђ 1, Ферихеђ 2/A и Ферихеђ 2/B. Аеродром се налази источно од центра града у XVIII округу у Пештсентлеринцу (Pestszentlőrinc).

Будимпешта је најзначајнији мађарски путни терминус; сви главни ауто-путеви завршавају у Будимпешти. Она је такође и најзначајнији железнички терминус.

У Будиму одмах поред Ланчаног моста се налази ознака у виду споменика „Нулти километар“. Од те тачке се мере сва растојања у Мађарској. Сам споменик од мермера представља нулу.

Река Дунав протиче кроз Будимпешту на путу ка Црном мору. Будимпешта је кроз историју била важна трговачка лука.

Budapest Foeldalatti Opera Station
Станица метроа „Опера“ на метро линији 1

Будимпештански метро је други најстарији на свету 1894. (после лондонског). Та метро линија на дубини од само неколико метара је првих година била са коњском вучом. Полазна станица је са Верешмарти тера где се налази и најстарија посластичарница у Мађарској Жербо која је позната по колачу Жербо коцке. Крај линије је у Варошлигету — парку близу Трга хероја. Прва метро линија се сада зове M1 или Жута линија. У потпуности је рестаурисана у оригинално стање, због туристичко — историјских вожњи. Друге три линије, M2 (црвена), M3 (плава) и М4 (зелена) су касније изграђене и воде ка другим деловима града. Ове линије се налазе на великој дубини, а црвена и зелена иду чак испод Дунава.

Види такође: Листа метро станица у Будимпешти.

Партнерски градови

Референце

  1. ^ Budapestcity.org (на језику: мађарски)
  2. ^ Budapest; City guide (на језику: енглески)
  3. ^ „B92; Путовања: Будимпешта”. B92.net. 26. 10. 2009. Приступљено 18. 9. 2015.
  4. ^ „Monthly Averages for Budapest, Hungary (based on data from 1970–2010)”. Hungarian Meteorological Service.
  5. ^ d.o.o, Yu Media Group. „Budapest, Hungary - Detailed climate information and monthly weather forecast”. Weather Atlas (на језику: енглески). Приступљено 2019-07-03.
  6. ^ Мађарска централна статистичка база (на језику: мађарски)
  7. ^ Попис у Мађарској, 2011 (на језику: мађарски) (на језику: енглески)
  8. ^ Српски институт, инетернет база података, Будимпешта
  9. ^ "Српске недељне новине", Будимпешта 2017.
  10. ^ „Српске народне новине”. Snnovine.com. Приступљено 18. 9. 2015.
  11. ^ ONLINE, Politika (16. 12. 2009). „Политика; Признања Задужбине Јакова Игњатовића”. Politika.rs. Приступљено 18. 9. 2015.
  12. ^ Живковић, Славољуб (31. 12. 2007). „Политика; Обнова Текеланијума”. Politika.rs. Приступљено 18. 9. 2015.

Литература

Види још

Спољашње везе

Административна подјела Мађарске

Мађарска је административна подијељена на 19 жупанија (мађ. megye, мн. megyék). Главни град (мађ. főváros), Будимпешта, назвистан је од било које жупанијске власти. Жупаније и главни град су трећестепна јединица НСТЈ у Мађарској.

Будим

Будим (мађ. Buda, тур. Budin, нем. Ofen, чеш. Budín) је западни део мађарског главног града Будимпеште смештен на десној обали Дунава.

Будим се простире на приближно једној трећини површине Будимпеште, брдовит је, и прилично покривен шумом. Обично представља синоним за високе животне стандарде. Најпознатији споменици су Будимски замак и Цитадела.

Европско првенство у ватерполу

Европско првенство у ватерполу за мушкарце је репрезентативно такмичење које организује ЛЕН. Такмичење је основано 1926. и у периоду од 1947. до 1981. одржавало се сваке четврте године, да би се након тога прешло на одржавање сваке друге године. Највише титула првака освојила је Мађарска - укупно 12.

У актуелном формату тамичење броји 12 тимова подељених у две групе са по шест. Победници група обезбеђују директан пласман у полуфинале, док другопласирани и трећепласирани упарени по систему А2-Б3, Б2-А3 играју четвртфинале. Поред финалне играју се и утакмице за треће и пето место.

Имре Кертес

Имре Кертес (мађ. Kertész Imre; Будимпешта, 9. новембар 1929 — Будимпешта, 31. март 2016) био је мађарски књижевник јеврејског порекла.

Године 1944, је депортован у концентрациони логор Аушвиц. Добитник је Нобелове награде за књижевност 2002. године. Његово најпознатије дело је Човек без судбине, у коме описује искуство 14-годишњег дечака у Аушвицу и логорима Бухенвалд и Зејц. Испричана је као квази-аутобиографија, али аутор одбацује јаку биографску повезаност.

Мађарска

Мађарска (мађ. Magyarország ) континентална је држава у средњој Европи. Налази се у панонској низији и граничи се са Словачком на северу, Украјином и Румунијом на истоку, Србијом и Хрватском на југу, Словенијом на југозападу и Аустријом на западу. Главни и највећи град је Будимпешта. Мађарска је данас чланица Европске уније, НАТО пакта, Организације за економску сарадњу и развој, Вишеградске групе и Шенгенског уговора. Званични језик је мађарски, који припада групи угро-финских језика и који је најраспрострањенији неиндоевропски језик у Европи.Након периода насељавања простора данашње Мађарске од стране Келта, Римљана, Хуна, Словена, Гепида и Авара, крајем 9. века формира се држава Мађара са Арпадом на челу, чији је наследник био Стефан I Мађарски, који је крунисан за краља 1000. године. На простору означаваном као земље круне Светог Стефана наредних 918. година се налазила Краљевина Угарска. Она је током историје свог постојања мењала своје границе и државно-политички статус, а током средњег века у многим тренуцима била важна политичка сила у Европи као и један од културних центара Западног света. Након 150 година проведених под влашћу Хабзбуршке монархије и Османског царства (1541—1699), уследио је период престанка османске власти и интеграције Мађара у Хабзбуршку монархију, која је касније прерасла у двојну монархију Аустроугарску (1867—1918).

Војним губитком у Првом светском рату, Аустроугарска и њена Краљевина Угарска се распадају, а од централног дела њене територије се ствара нова независна Мађарска. Тријанонским споразумом се одређују границе независне Мађарске, која је у односу на бившу Краљевину Угарску имала 72 процента територије и 64 процента становника мање. Иако су становништво ових територија чинили претежно немађари, на њима је остао да живи и један део мађарског становништва, односно око једна трећина популације која је на попису из 1910. године говорила мађарски језик. За разлику од Аустроугарске, нова независна Мађарска није имала статус велике силе, а у њеним границама се није нашло ни пет од десет највећих градова Краљевине Угарске, као ни поморске луке. Уследио је период ауторитарног режима и изгубљен Други светски рат након чега Мађарска пада под совјетску сферу (1947—1989). Иако је светску пажњу привукла револуција 1956, она је угушена а Мађарска је напуштање Источног блока започела тек 1989. године.

Од 1989. Мађарска је демократска парламентарна република, сврстава се у развијене државе. Мађарска је једна од 30 најпопуларнијих туристичких дестинација на свету, са преко 10 милиона посета годишње. У Мађарској се налази највећи систем термалних извора на свету и друго највеће термално језеро (Хевиз), највеће језеро у Средњој Европи (Балатон) и највећа степска област у Европи (Хортобађ).Мађарска је до 1. јануара 2012. године, када је на снагу ступио нови Устав, носила назив Република Мађарска.

Пешта

Пешта (мађ. Pest) је била град у Мађарској који се ширењем 1873. спојио са Будимом и тако је настала Будимпешта. Пешта се налазила источно од Будима, на левој обали реке Дунав која је раздвајала ова два града и заузима две трећине површине града. Површински Пешта је створила две трећине Будимпеште. Мостови који данас спајају Будим и Пешту спадају у најлепше мостове Европе.

Пешта је вјековима била и политички и културни центар Мађарске. Такође Пешта је била главни град Угарске (Мађарске).

Прва лига Мађарске у фудбалу

Мађарска прва савезна фудбалска лига (мађ. Nemzeti Bajnokság I.) је стартовала 1901. године. У сезони 2007/08 носи назив Шопрон лига, по спонзору, и она је најјача фудбалска лига у Мађарској. Лига се налази на УЕФА ранг листи.

Такмичи се 12 екипа, играјући свако са сваким по два пута, по једном као домаћин и као гост. На крају сезоне првак лиге улази у квалификације за Лигу шампиона, док другопласирани, заједно са победником Мађарског купа улази у квалификационе рунде за УЕФА Куп. Задња два тима одлазе у другу лигу, да би ослободили места за победнике Друге лиге исток (NB2-Keleti csoport) и Друге лиге запад (NB2-Nyugati csoport).

Прва лига Мађарске у фудбалу 1901.

Прво фудбалско првенство у Мађарској је одиграно 1901. године. Учествовали су само тимови из Будимпеште.

Прва лига Мађарске у фудбалу 1902.

Друго фудбалско првенство у Мађарској је одиграно 1902. године.

Прва лига Мађарске у фудбалу 1952.

Педесето фудбалско првенство у Мађарској је одиграно 1952. године.

Прва лига Мађарске у фудбалу 1958/59.

Педесет шесто фудбалско првенство у Мађарској је одиграно у сезони 1958/59 године.

Прва лига Мађарске у фудбалу 2009/10.

Статистика 108. првенства Прве лиге Мађарске у фудбалу за сезону 2009/10.

Прва лига Мађарске у фудбалу (званично Шопрони лига), сезона 2009/10, је почело 24. јула 2009. године. У лиги је учествовало 16 клубова 14 из претходне сезоне и два која су у лигу су ушли ФК Ференцварош и ФК Папа из нижеразредног такмичења. Шампион је по пети укупно и други узастопни пут постао Дебреценски Спортски клуб Вашуташ а из лиге су испали ФК Диошђер ВТК и ФК Њиређхаза. Први стрелац првенства са 18 голова је постао Немања Николић играч Видеотона.

Региони Мађарске

Поред жупанија, у Мађарској постоји и званична подела на регионе. Мађарска је подељена на седам региона и то по географској основи. Свака од ових регија је на неки начин различита по културној и демографској историји.

Ових седам региона су створени 1999. године, по законском акту 1999/XCII, који је заменио претходни из 1996. године 1996/XXI. Ове регионалне дивизије, очекује се, ће заменити садашњих двадесет административних јединица у деветнест и главни град. Садашњи региони ће бити груписани у ове нове административне јединице.

Списак региона:

Северна Мађарска којој припадају жупаније Боршод-Абауј-Земплен, Хевеш и Ноград.

Северна велика равница којој припадају жупаније Хајду-Бихар, Јас-Нађкун-Солнок и Саболч-Сатмар-Берег.

Јужна велика равница којој припадају жупаније Бач-Кишкун, Бекеш и Чонград.

Централна Мађарска којој припадају жупаније Пешта и главни град Будимпешта.

Централна прекодунавска којој припадају жупаније Комаром-Естергом, Фејер and Веспрем.

Западна прекодунавска којој припадају жупаније Ђер-Мошон-Шопрон, Ваш и Зала.

Јужна прекодунавска којој припадају жупаније Барања, Шомођ и Толна.

Рекорди европских првенстава у атлетици на отвореном

Европско првенство у атлетици на отвореном је четворогодишња манифестација која се одржава од 1934. године у Торину. На Првенству могу учествовати само спортисти који представљају једну од атлетских организација чланица Европске Атлетске Асоцијације ЕАА. Најбољи резултати у појединим дисциплинама првенства воде се као Рекорди Европских превенстава у атлетици на отвореном, а верификује их ЕАА.

Закључно са Првенством 2014. у Цириху рекорди првенстава се воде у 49 атлетских дисциплина (25 мушке и 24 женске).

Спортисти Уједињеног Краљевства држе највећи број рекорда на првенству десет, следи Русија (7), Источна Немачка (7) и Шпанија (4). У појединачној конкуренцији најбоље су Источне Немиве Марита Кох и Хајке Дрекслер са по два рекорда. Кох у трци на 400 м и штафети 4 х 400 м, а Дрекслер на 100 м и скоку удаљ. Рекорде старе 32 године држе Марита Кох и Олга Минејева (СССР) са првенства у Атини 1982. године.

Списак градова у Мађарској

У Мађарској званично постоји 3.152 насеља (јануар 2008. г.). Од овог броја преко 10% су градови (званично 328), а остатак села - 2854 сеоских насеља. Насеље званично постаје град повељом са потписом председника Мађарске. За добијање званичног положаја града најчешће потребно је имати више од 3.000 становника, али постоје и градови са мање становника, који су ово звање добили захваљујући другим заслугама (историјске, културне, политичке).

Срезови Мађарске

Срезови или Котари (мађ. kistérség) су вештачки основане подручне јединице, у циљу развоја и статистичког праћења живота у Мађарској. Узевши у обзир величину, срез у Мађарској представља целину која је близу величине округа, али у управном погледу се не ограничава на постављене границе.

Сваки мађарски срез се састоји од више насељених места, која имају елементе локалне самоуправе (општине). Више срезова чини једну жупанију. Изузетак је главни град Будимпешта, који се дели на 22 среза, који су суштински изједначени са градским општинама.

У Мађарској од 2013. године постоји 198 срезова.

Троскок

Троскок је атлетска дисциплина скакања удаљ са залетом или без њега, а изводи се од три узастопна скока, тј. одскоком, кораком и скоком. Одскок и први корак изводе се на истој нози. Троскок је захтевна дисциплина и само истински шампиони постижу добре резултате.

ФК МТК

ФК МТК Хунгарија или скраћено МТК (мађ. MTK Hungária FC) је фудбалски клуб из Будимпеште, Мађарска. Дугогодишњи је мађарски прволигаш, клупске боје су плаво беле. Један је од најуспешнијих мађарских клубова, био је 23 пута шампион и освојио је 12 пута титулу победника мађарског купа. Такође је једанпут освојио и мађарски супер куп. Под именом Вереш Лобого (мађ. Vörös Lobogó SE) 1955. године је учествовао у европској лиги шампиона (тиме постао први мађарски тим који је учествовао на овом такмичењу) а 1964. је играо у финалу Купа победника купова, и изгубио од Спортинга из Лисабона

ФК Хонвед

Хонвед (мађ. Budapest Honvéd Football Club) је мађарско спортско друштво из Будимпеште, најпознатије по свом фудбалском клубу. Основани са као Кишпешт (по крају града), а 1944. су добили своје данашње име. Најпознатији играчи свих времена који су играли за Хонвед су: Ференц Пушкаш, Шандор Кочиш, Јожеф Божик и Золтан Цибор. Тренутно се такмичи у Првој лиги Мађарске.

Клима Будимпеште, 1971–2010
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 18,1
(64,6)
19,7
(67,5)
25,4
(77,7)
30,2
(86,4)
34,0
(93,2)
39,5
(103,1)
40,7
(105,3)
39,4
(102,9)
35,2
(95,4)
30,8
(87,4)
22,6
(72,7)
19,3
(66,7)
40,7
(105,3)
Максимум, °C (°F) 2,9
(37,2)
5,5
(41,9)
10,6
(51,1)
16,4
(61,5)
21,9
(71,4)
24,6
(76,3)
26,7
(80,1)
26,6
(79,9)
21,6
(70,9)
15,4
(59,7)
7,7
(45,9)
4,0
(39,2)
15,3
(59,5)
Просек, °C (°F) 0,4
(32,7)
2,3
(36,1)
6,1
(43)
12,0
(53,6)
16,6
(61,9)
19,7
(67,5)
22,3
(72,1)
21,2
(70,2)
16,9
(62,4)
11,8
(53,2)
5,4
(41,7)
1,8
(35,2)
11,3
(52,3)
Минимум, °C (°F) −1,6
(29,1)
0,0
(32)
3,5
(38,3)
7,6
(45,7)
12,1
(53,8)
15,1
(59,2)
16,8
(62,2)
16,5
(61,7)
12,8
(55)
7,9
(46,2)
2,9
(37,2)
0,0
(32)
7,8
(46)
Апсолутни минимум, °C (°F) −25,6
(−14,1)
−23,4
(−10,1)
−15,1
(4,8)
−4,6
(23,7)
−1,6
(29,1)
3,0
(37,4)
5,9
(42,6)
5,0
(41)
−3,1
(26,4)
−9,5
(14,9)
−16,4
(2,5)
−20,8
(−5,4)
−25,6
(−14,1)
Количина падавина, mm (in) 37
(1,46)
29
(1,14)
30
(1,18)
42
(1,65)
62
(2,44)
63
(2,48)
45
(1,77)
49
(1,93)
40
(1,57)
39
(1,54)
53
(2,09)
43
(1,69)
532
(20,94)
Дани са падавинама 7,3 6,1 6,4 6,6 8,6 8,7 7,2 6,9 5,9 5,3 7,8 7,2 84
Релативна влажност, % 79 74 66 59 61 61 59 61 67 72 78 80 68,1
Сунчани сати — месечни просек 62 93 137 177 234 250 271 255 187 141 69 52 1.988
UV индекс 1 2 3 5 6 7 7 6 4 3 1 1 3,8
Извор: Hungarian Meteorological Service[4] and Weather Atlas[5]
Европски главни градови
Главни градови
независних држава
Главни градови територија
и делимично признатих држава
Више од милион становника
Између 100 и 500 хиљ. становника
Између 50 и 100 хиљ. становника
Између 25 и 50 хиљ. становника
Значајни градови на Дунаву

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.