Бугарски језик

Бугарски језик (буг. български език) један је од јужнословенских језика који је службени језик у Бугарској. Број људи којима је бугарски језик матерњи се процењује на око 6,8 милиона.[6], чији је највећи део настањен на територији Бугарске, а постоје и мање групе у Грчкој, Румунији, Турској, Украјини и Србији. Бугарски језик је најсличнији македонском језику[7][8][9][10][11][12], док се у Бугарској сматра да је македонски језик друга варијанта бугарског језика.[13][14][15][16][17]

Постоје три књижевне норме у савременом бугарском језику — бугарска, македонска и банатска (тзв. банатски бугарски). [18]

бугарски језик
български език
Bulgarska Azbuka
Изговор[ˈbɤ̞ɫɡɐrski ɛˈzik]
Говори се уБугарска, Турска, Србија, Грчка, Украјина, Молдавија, Румунија и у дијаспори
РегионБалкан
Број говорника
8[1]–9[2][3][4][5] милиона (2011)
ћирилица (бугарска ћирилица)
Званични статус
Службени језик у
 Бугарска
 Европска унија
 Грчка (Света гора)
Признати мањински језик у
РегулишеИнститут за бугарски језик на Бугарској академији наука (буг. Институт за български език към Българската академия на науките (БАН))
Језички кодови
ISO 639-1bg
ISO 639-2bul
ISO 639-3bul
{{{mapalt}}}
Распрострањеност бугарског језика у свету
{{{mapalt2}}}
     Региони у којима је бугарски већински језик      Региони у којима је бугарски мањински језик

Историjа

Бугарски језик има најдужу и најбогатију историју књижевности у славистичким студијама. Оно је у срцу ћирилометодијевистким студијама. Његова прича је подељена у три периода:

  1. Класични стари бугарски, тзв. Старославенски језик с краја 9. века до краја 12. века
  2. Средњебугарски језик
  3. Новобугарски језик

Новобугарски књижевни језик

Новобугарски књижевни језик створен је на основу североисточног дијалекта, којему по рођењу припадају главни представници бугарске књижевности 19 века (Љубен Каравелов, Христо Ботев, Иван Вазов, Петко Славејков), али на обликовање савременог књижевног језика у знатној су мери утицали и западни говори (Кузман Шапкарев, Рајко Жинзифов, Димитар Миладинов. Поткрај 19. века појављује се и бугарска славистика (Љубомир Милетић, Бењо Цонев, Александар Теодоров-Балан). Правопис, који се развијао на основу црквенословенске традиције, био је више пута реформисан. Последња реформа од 1945. уклонила је из писма јерове и јонс (ѫ [ɔ̃]), а некадашњи старословенски јат (ѣ) разлучила према изговору на Источне бугарске говоре (јакавица) и Западне бугарске говоре (екавица) (видети појам Јатова граница).

Види још

Референце

  1. ^ „Bulgarian”.
  2. ^ „Bulgarian language”. The Columbia Encyclopedia, 6th ed. Columbia University Press.
  3. ^ Rehm, Georg; Uszkoreit, Hans (2012). „The Bulgarian Language in the European Information Society”. The Bulgarian Language in the Digital Age. White Paper Series. 4. Springer Science+Business Media. стр. 50—57. ISBN 978-3-642-30167-4. doi:10.1007/978-3-642-30168-1_8.
  4. ^ Strazny, Philipp (2005). Encyclopedia of Linguistics: M-Z (1 изд.). Fitzroy Dearborn. стр. 958. ISBN 978-1579583910.
  5. ^ Britannica Concise Encyclopedia. Encyclopædia Britannica. 2008. ISBN 9781593394929.
  6. ^ Lewis, M. Paul, ур. (1986—2009). „Бугарски”. Ethnologue: Languages of the World, Sixteenth edition. SIL International.
  7. ^ Mazon, Andre. Contes Slaves de la Macédoine Sud-Occidentale: Étude linguistique; textes et traduction; Notes de Folklore, Paris (1923). стр. 4.
  8. ^ Селищев, Афанасий. Избранные труды, Москва 1968.
  9. ^ Die Slaven in Griechenland von Max Vasmer. Verlag der Akademie der Wissenschaften, Berlin 1941. Kap. VI: Allgemeines und sprachliche Stellung der Slaven Griechenlands.
  10. ^ K. Sandfeld, Balkanfilologien (København, 1926, MCMXXVI).
  11. ^ Konstantin Josef Jireček, Die Balkanvölker und ihre kulturellen und politischen Bestrebungen, Urania, II, Jg. 13, 27. März (1909). стр. 195.
  12. ^ Stefan Verković, Описание быта македонских болгар; Топографическо-этнографический очерк Македонии (Петербург, 1889).
  13. ^ Граматика на съвременния български книжовен език. Том 1. Издателство на Българската академия на науките. София, 1993, pp. 14.
  14. ^ Институт, за български език (1978). Единството на българския език в миналото и днес, pp. 4 - долу. БАН.
  15. ^ Стойков, Стойко (2002) [1962]. Българска диалектология (на језику: бугарском). София: Акад. изд. „Проф. Марин Дринов“. ISBN 978-954-430-846-9. OCLC 53429452.
  16. ^ Institute of Bulgarian Language (1978). Единството на българския език в миналото и днес (на језику: бугарском). Sofia: Bulgarian Academy of Sciences. стр. 4. OCLC 6430481.
  17. ^ Шклифов, Благой. Речник на костурския говор, Българска диалектология, София 1977, с. кн. VІІІ. стр. 201-205.
  18. ^ Институт за български език „Професор Любомир Андрейчин“, Българска Академия на Науките (БАН) (1978). Единството на българския език в миналото и днес. Издателство на Българската Академия на Науките, София.

Литература

  • Britannica Concise Encyclopedia. Encyclopædia Britannica. 2008. ISBN 9781593394929.
  • Strazny, Philipp (2005). Encyclopedia of Linguistics: M-Z (1 изд.). Fitzroy Dearborn. стр. 958. ISBN 978-1579583910.
  • Институт, за български език (1978). Единството на българския език в миналото и днес, pp. 4 - долу. БАН.
  • Стойков, Стойко (2002) [1962]. Българска диалектология (на језику: бугарском). София: Акад. изд. „Проф. Марин Дринов“. ISBN 978-954-430-846-9. OCLC 53429452.
  • Institute of Bulgarian Language (1978). Единството на българския език в миналото и днес (на језику: бугарском). Sofia: Bulgarian Academy of Sciences. стр. 4. OCLC 6430481.
  • Pisani, Vittore (2012). Old Bulgarian Language. Sofia: Bukvitza. ISBN 978-9549285864.
  • Comrie, Bernard; Corbett, Greville G. (1993). The Slavonic Languages. Routledge. ISBN 978-0-415-04755-5.
  • Klagstad Jr., Harold L. (1958), The Phonemic System of Colloquial Standard Bulgarian, American Association of Teachers of Slavic and East European Languages, стр. 42—54
  • Ternes, Elmer; Vladimirova-Buhtz, Tatjana (1999), „Bulgarian”, Handbook of the International Phonetic Association, Cambridge University Press, стр. 55—57, ISBN 978-0-521-63751-0
  • Бояджиев и др. (1998) Граматика на съвременния български книжовен език. Том 1. Фонетика
  • Жобов, Владимир (2004) Звуковете в българския език
  • Кръстев, Боримир (1992) Граматика за всички
  • Пашов, Петър (1999) Българска граматика
  • Vladimir I. Georgiev; et al., ур. (1971—2011), Български етимологичен речник [Bulgarian etymological dictionary], I-VII, Българска академия на науките

Спољашње везе

Лингвистички извештаји

Речници

Курсеви

Јужнословенски језици

Јужнословенски језици су подгрупа словенских језика, односно индоевропских језика у ширем смислу.

Има око 30 милиона говорника ових језика словенских народа са Балкана и дела Панонске низије.

Ћирилометодијевска енциклопедија

Ћирилометодијевска енциклопедија је специјализовано и секторско издање Института за књижевност Бугарске академије наука, објављено у 4 свезака од 1985. до 2003.

Енциклопедија садржи информације о развоју старобугарског и средњебугарског језика и књижевности, као и оних славенских језика који користе ћирилицу. Такође садржи информације из многих области друштвеног и културног средњовековног живота у бугарским земљама, као и информације о српском, влашком, молдавском и великоруском. Такође покрива сродне теме из области историје и археологије, архитектуре и ликовних уметности, примењене уметности и музике. Пренесене информације су у контексту кристијанизације Бугарске и славенског света у југоисточној и источној Европи, као и бугарско-византијских односа.

Тема је представљена у паневропској културно-футуристичкој димензији као феномену. Њезин је нагласак на старославенској књижевности са палеославистиком.

Банатски бугарски дијалект

Банатска бугарска књижевна норма (буг. Банатска българска книжовна норма; банатскобуг. Palćene bâlgàrsćijà jázić или Banátsća bâlgàrsćijà jázić; буг. банатски български език, тр. Banatski balgarski ezik; рум. Limba bulgarilor bănăţeni; мађ. Bánsági bolgár nyelv) је књижевна норма бугарског језика са стандардизованим правописом и дугом књижевном традицијом.

1998. године је Јани Василчин декан и свештеник у Старом Бешенову превео Нови завјет на банатскобугарски: Svetotu Pismu Novija Zákun. Говорници су банатски Бугари, који живе у Румунији и Србији, у Банату и сви су католици.

Браила

Браила (рум. Brăila, буг. Браила, тур. Ibrail) град је у Румунији. Она се налази на истоку земље, у историјској покрајини Влашка. Браила је управно средиште истоименог округа Браила.

Браила се простире се на 40,7 km² и према последњем попису из 2002. године у граду је живело 119.132 становника.

Галац и Браила, као два блиска румунска велеграда, удаљена свега 15ак км, чине двограђе, познато као Кантемир. Ова урбана зона је друга по величини у држави, после "Великог Букурешта".

Бугари

Бугари (буг. българи) су јужнословенски народ, који претежно живи у Бугарској, где чини око 85% становништва.

Бугари су већином православне вероисповести, али има их и муслимана и католика. Бугари исламске вероисповести су познати под именом Помаци.

Бугарски језик припада словенској групи индоевропске породице језика.

Бугара према проценама има укупно око 7 милиона, а највише у Бугарској, око 6 милиона.

Бугари у Србији

Бугари у Србији су грађани Србије бугарске етничке припадности.

Бугарска азбука

Бугарска азбука или ћирилица (буг. Българска азбука) је ћирилична азбука која се користи у бугарском језику. Настала је од старословенске азбуке и има 30 слова. Последњи пут је стандардизована 1945. године.

Велес (град)

Велес (мкд. Велес, тур. Köprülü, грч. Βελεσά; од 1946. до 1996. град се звао Титов Велес) је један од најзначајнијих градова у Северној Македонији, у средишњем делу државе, на Вардару. Велес је седиште и највеће насеље истоимене општине Велес.

Велес је значајно средиште са Северну Македонију. У Велесу су отворени: прва школа македонског језика, прва гимназија, прво позориште, прва библиотека, први музеј и прва музичка школа у Северној Македонији.

Враца

Враца (старински Вратца) град је у Републици Бугарској, у северозападном делу земље. Град је и седиште истоимене Врачанске области.

Директан систем транслитерације бугарског писма

Директан систем транслитерације бугарске ћирилице (енгл. Streamlined System, буг. Обтекаема система) створио је Љубомир Иванов у Математичког института Бугарске академије наука 1995. године. Овај систем се користи за лична имена и географске називе од 2000 и 2006, а 2009. године постао је основа бугарског Закона о транслитерацији:Директан систем је усвојен од стране УН у 2012. години и, за службену употребу у Сједињеним Државама и Великој Британији, од BGN и PCGN 2013. године.

Изузетак: Аутентичан латински правопис имена небугарског порекла има првенства (на примјер, James Bourchier, Émile de Laveleye и Wellington, а никако Dzheyms Baucher, Emil dyo Lavele или Uelingtan).Директан систем је сличан бившем Систему BGN/PCGN од 1952. године за романизацију бугарског језика који је био на снази у САД-у као и у Уједињеном Краљевству до 2013. године. Други систем транслитерише ћирилићна слова Х, Ь и Ъ као KH, ’ (изоставник) и Ŭ, док први систем користи H, Y и A за ту сврху.Слична оријентација на енглеску транслитерацију дешава се код осталих језика који користе ћирилицу, као што су руски и украјински, па, донекле, такође и македонски језик. Иванов предлаже да његов приступ транскрипцији се користити и за друге ћириличне писма, посебно руски.

Дијасистем

Дијасистем је дијалектолошки термин који се користи у структралној дијалектологији као ознака за однос између одређене дијалектолошке категорије и њених саставних чинилаца. Дијасистеми постоје на разним нивоима дијалектолошке категоризације. Тако се, на пример, категорија дијалекта означава као дијасистем свих говора, односно субдијалеката који припадају том дијалекту. Исти принцип важи и на вишим степенима категоризавије. У том смислу, дијалектолошка категорија наречја се означава као дијасистем свих дијалеката који припадају том наречју. И најзад, категорија језика се означава као дијасистем који чине сва наречја која припадају том језику.

Такође, у склопу проучавања сродних језика који деле заједничка наречја или заједничке дијалекте, појам дијасистема се користи за указивање на сложену структуру језичких односа у таквим системима. Један од најпознатијих примера међујезичког дијасистема на нивоу заједничког наречја је српско-хрватски дијасистемски склоп, заснован на штокавском наречју. Штокавски дијасистем, који постоји на вивоу заједничког штокавског наречја, данас обухвата четири званична језика, међу које се поред српског и хрватског језика убрајају и бошњачки и црногорски језик.

Остали примери међујезичких дијасистема:

Бугарско-македонски дијасистем (бугарски језик и македонски језик)

Данско-норвешки дијасистем (дански језик и норвешки језик)

Португалско-галицијски дијасистем (португалски језик и галицијски језик)

Персијско-таџички дијасистем (персијски језик и таџички језик)

Хинди-урду дијасистем (хинди језик и урду језик)

Малајско-индонежански дијасистем (малајски језик и индонежански језик)

Западни бугарски говори

Западни бугарски говори (буг. Западни български говори) је термин који се користи у бугарској дијалектологији за говоре које сматрају делом бугарског језика и којима се говори у западном делу Бугарске (западно од јатове границе), северном делу Грчке, Северној Македонији и источном делу Албаније.

Кичево

Кичево (мкд. Кичево) је град у Северној Македонији, у западном делу државе, на путу Скопље-Охрид. Кичево је седиште истоимене општине Кичево.

Ракија

Ракија је жестоко алкохолно пиће. Добија се једноструком или двоструком дестилацијом масе која се добија алкохолним врењем воћа, ражи, кромпира и сличног. У случају када се ракија производи од воћа које има нешто нижи проценат шећера, као што је јабука, врши се вишеструка дестилација масе, да би се добила жељена концентрација алкохола и чистоћа напитка. Јабукова маса се углавном дестилише три пута и таквим поступком се добија ракија јачине 45% (процената алкохола).

После прве дестилације добија се тзв. „мека“ ракија са мањим процентом алкохола, а поновном дестилацијом „меке“ ракије добија се „препеченица“. Ради убрзања процеса врења некад се додаје шећер што повећава количину добијеног дестилата али доводи и до смањења његовог квалитета.

У Бугарској је откривен део казана за печење ракије из 11. века.

Свиштов

Свиштов (старински Сиштово, буг. Свищов) град је у Републици Бугарској, у северном делу земље. Град је треће по величини и значају насеље у оквиру Великотрновске области.

Сливен

Сливен (старински Сливно) је град у Републици Бугарској, у средишњем делу земље. Град је и седиште истоимене Сливенске области.

Град Сливен је некада у бугарском народу био познат као средиште хајдучије у време османске владавине, па је добио надимак „Град 100 војвода“.

Словенски језици

Словенски језици чине групу језика која, заједно са балтичким језицима, формира балтословенску грану индоевропских језика. Сви словенски језици су потекли од прасловенског језика, данас изумрлог.

Солунска бугарска мушка гимназија

Солунска бугарска мушка гимназија „Св. Кирил и Методиј“ је прва гимназија на бугарском језику на територији географског региона Македоније. Гимназију је 1880. године основала Бугарска егзархија. Солун је у време оснивања гимназије припадао Османском царству а постојала је до 1913. године.

Филолошки факултет Универзитета у Београду

Филолошки факултет Универзитета у Београду налази се на Студентском тргу 3, између зграде Ректората Универзитета у Београду и задужбине Илије М. Коларца.

Бугарски језик
Историја
Абецеда
Бугарска лингвистика
Бугарски књижевни норми
Литература
Значајна симболика (BG)
Историјски
Западнословенски
Источнословенски
Јужнословенски
Плански
Посебни дијалекти
и микројезици

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.