Бугарска

Бугарска (буг. България, тр. Bǎlgariya), званично Република Бугарска (буг. Република България, тр. Republika Bǎlgariya), држава је у југоисточној Европи.[2] Граничи се са Румунијом на северу, Србијом и Северном Македонијом на западу, Грчком и Турском на југу и Црним морем на истоку. Са територијом од 110.994 km2 (42.855 sq mi), Бугарска је 16. по реду највећих европских држава.

Организоване преисторијске културе су почеле да се развијају на тренутним бугарским земљиштима током неолита. У антици, овде су живели Трачани, Грци, Персијанци, Келти, Римљани, Готи, Алани и Хуни. Настанак уједињене бугарске државе датира од оснивања Првог бугарског царства 681. године, која је доминирала Балканом и деловала као словенски културни центар током средњег века. Са падом Другог бугарског царства 1396, његове територије су биле под турском влашћу скоро пет векова.

Руско-турски рат је довео до оснивања треће бугарске државе. У наредним годинама она је водила неколико ратова са својим суседима, што је подстакло Бугарску да се удружи са Немачком у оба светска рата. Бугарска је 1946. постала једнопартијска социјалистичка држава као део совјетског Источног блока. У децембру 1989. владајућа Бугарска комунистичка партија је дозволила вишестраначке изборе, чиме је отпочела транзиција бугарске ка парламентарној демократији и тржишној економији.

Популација Бугарске од 7,2 милиона становника претежно је урбанизована и углавном концентрисана у административним центрима својих 28 области. Већина трговачких и културних активности одвија се у главном и највећем граду, Софији. Најразвијенији сектори привреде су тешка индустрија, енергетика и пољопривреда, од којих се сви ослањају на локалним природним ресурсима.

Тренутна политичка структура земље датира усвајањем демократског устава 1991. године. Бугарска је унитарна парламентарна република са високим степеном политичке, административне и економске централизације. Она је чланица Европске уније, НАТО-а и Савета Европе, једна од оснивача Организације за европску безбедност и сарадњу и три пута је била седиште Савета безбедности Организације уједињених нација.

Република Бугарска
Република България  (бугарски)
Крилатица: У слози је снага
(буг. Съединението прави силата)
Химна: Мила домовино
(буг. Мила родино)
Положај Бугарске
Главни градBG Sofia coa.svg Софија
42°41′N 23°19′E / 42.683° СГШ; 23.317° ИГДКоординате: 42°41′N 23°19′E / 42.683° СГШ; 23.317° ИГД
Службени језикбугарски
Владавина
ПредседникРумен Радев
Председник ВладеБојко Борисов
Облик државеУнитарна парламентарна република
Историја
Независност
 — Прво бугарско царство681.
 — Самуилово царство976.
 — Друго бугарско царство1185.
 — Кнежевина Бугарска19. фебруар 1878.
 — Независност (од Османског царства)22. септембар 1908.
Приступ у ЕУ1. јануар 2007.
Географија
Површина
 — укупно110.994 km2(105)
 — вода (%)0,3
Становништво
 — 2013.[1]7.245.677(100)
 — густина65,28 ст./km2
Економија
БДП / ПКМ≈ 2012
 — укупно$50,806 милијарди(72)
 — по становнику6.974(76)
ИХР (2011)0.771(55) — висок
ВалутаБугарски лев
 — стоти део валуте‍100 стотинки‍
 — код валутеBGN
Остале информације
Временска зонаUTC +2; лети +3 (ЕЕТ)
Интернет домен.bg
.бг
Позивни број+359

Етимологија

Назив Бугарска потиче од Прабугара, племена туркијског порекла који су основали земљу. Порекло етнонима Булгар, ко је био оригинални назив за Прабугаре, је и даље нејасно, па зато за њега има више претпоставки. Према једној од претпоставки назив је изведен из пратуркијске речи булга са значењем мешати, трести, мрдати[3] или измешан народ. По другој претпоставци име долази од речи булгак која значи револт, пореметити,[4] односно побуњеници.[5][6][7] На основу неких извора, споменуте речи потичу од реке Волге, где су једно време Прабугари били насељени, док други извори говоре да реч булга означава животињу чијим крзном су Прабугари трговали у својој прадомовини — Централној Азији.

Историја

Бугарска је на Балкану имала снажне средњовековне државе — Прво бугарско царство са престоницама у Плиски, Преславу и Охриду (VII-XI в.) и Друго бугарско царство са престоницом Велико Трново у XII-XIV веку. У време Другог царства, бугарски владари били су у рођачким везама и са српским двором. Свети Сава је умро и сахрањен у Трнову, престоници бугарске државе, у припрати цркве Четрдесет мученика. Како је бугарска средњевековна држава пала под власт Османлија пре српске, дошло је до пресељења учених духовника у Деспотовину (види Константин Филозоф).

Феудално друштво

Са јачањем феудалних односа број слободних сељака у Бугарској се смањивао. Пред крај средњег века слободно сељаштво готово је ишчезло. Оно је претворено у зависне сељаке парике. Зависни сељаци давали су феудалном господару део производа и радили на имању господара. Поред натуралних и радних обавеза, паринцима су понекад наметане и новчане обавезе. Властела се делила на крупно пленемство-велике бољаре и средње ситно племенство-мале бољаре. Велики бољари сачињавали су бољарски савет који је неретко ограничавао власт цара. Значајну улогу у друштву имало је крупно свештенство: патријах, митрополити и епископи. Црква је распродала пространим поседима на којима су радили зависни сељаци.

18. и 19. век

Период од 18. до 19. века у Бугарској се назива још и "Бугарски препород". Почиње 1762. а завршава се 1877/1878 године - Руско-турским ратом. Током та два века циљ је проглашење независности државе Бугарске. У то време, у бугарском друштву почиње да се формира модерна нација, која се гради у Мизији, Тракији и Македонији. Препород је подељен на три периода: 1. Период раног препорода - обухвата 18. век и прву четвртину 19.; 2. Период од почетка реформи у Османској империји (20-тих година 19. века) до Кримског рата (1853—1856); 3. Период од Кримског рата до краја Руско-турског рата (1877—1878). Почетак свих промена је појава приватне својине. Обрадиве површине остају под влашћу султана али сељаци имају право да располажу њоме. После аграрне реформе (1834), много сељака постају власници своје земље. Долази до промена на пољу економије и технологије - рађају се нове производње и примењују нове технологије. Као резултат свега тога настаје нови друштвени слој - буржоазија. Бугари постају најмногобројнији етнички елемент у Османској империји. Долази до великих пресељења, због чега се појављују бесарабски Бугари, Гагузи и Бугари у Румунији. Оснивају се градови: Београд, Комрат, Александрија. Оснива се духовно-културни живот, значајно се повећава број књига. Издаје се књига Христофора Жефаровића - "Стематографија" (1741) у Бечу, и по први пут се појављује личност Паисија Хилендарског који постаје идеолог бугарске национално ослободилачке акције и творац књиге "История славянобългарска".

Национални препород проистекао је код Срба и Бугара из тежњи за ослобођењем од турског ропства, кроз формирање националне идеје на новим, просветитељским основама. Важну улогу су при томе имале идеје о словенској узајамности, које су из дела попут Историје разних словенских народа, најпаче Бугара, Хорвата и Срба Јована Рајића, Стематографије Христифора Жефаровића, утицале и на бугарске препородитеље. Након просветитеља, националне барјаке су понели романтичари. Када су српски устаници почели да освајају све већу аутономију од Турака, Обреновићи су подржавали на различите начине напоре Бугара за ослобођењем. Велики број бугарских књига и неки часописи су штампани у српским градовима. С друге стране, Бугари су учествовали у акцијама побуне у српским градовима, као нпр. после догађаја на Чукур чесми.

После ослобођења Бугарске и ХХ век

Током ратова Турске против Русије и православних држава на Балкану, ослобођена је Бугарска 1878. године, да би потом била призната, најпре на Сан-Стефанском миру, а после ревизије, у суженим границама на Берлинском конгресу. Обостране територијалне претензије према неослобођеним деловима турске империје довеле су до Српско-бугарског рата 1885. године, који је Србија изгубила на Сливници, те Балканских ратова (1912—1913), које је изгубила Бугарска. Немачка и Аустроугарска користе гнев Бугарске који је вукла из Другог балканског рата, да би стала на њихову страну у Првом светском рату. Бугарска, заједно са својим савезницима бива поражена 1918. То је изазвало дубоке фрустрације у бугарском друштву и навело Бугарску да и у Другом светском рату стане на страну Немачке и хитлеровске коалиције. И тада бива поражена 1944., уласком Црвене армије у Бугарску, свргавањем краљевине и успостављањем комунистичког режима. Бугарска ће до краја Хладног рата бити у комунистичком блоку. Након антикомунистичке револуције, у Бугарској наступа болни процес трансформације привреде и грађанске еманципације. Бугарска постаје чланица Европске уније 2007. године.

Географија

Bulgarien BG
Rilski-manastir1
Главна црква Рилског манастира

Положај

Државе са којима се Бугарска граничи су: Румунија, Турска, Грчка, Северна Македонија и Србија. Површина државе износи 110.993,6 km².

Бугарска се налази на важном прометном правцу који долином реке Марице повезује средњу Европу са Малом Азијом и Блиским истоком.

Прометно значење има и гранична река Дунав којом се извозе пољопривредне сировине, а важна је и за добијање енергије.

Геологија и рељеф

Бугарска је рељефно разнолик простор. Окосницу чини Марица са својом долином (Тракија). Око Марице простире се Горњотракијска низија (називају је и Маричком низијом). Низија је ограничена Родопима и Балканом, а простире на дужини од око 200 кm и ширини 40-70 кm. Ту су плодне обрадиве површине на којима, уз маритимне климатске утицаје са Егејског мора, успевају различите културе (дуван, памук, поврће, пиринач, винова лоза, житарице). Ово је и најгушће насељено подручје Бугарске.

Јужније су стари Родопи, једно од два изразита планинска подручја у Бугарској. Они заузимају југозападни део државе. Родопи су највише и најстарије планине у Бугарској. Настали су у палеозоику, за време херцинске орогенезе, те су то, по морфогенези, старе громадне планине. Одликују се разноликошћу рељефа и пејзажа што их чини врло привлачним и занимљивим. Испресецани су питомим долинама, у које допиру благи утицаји средоземне климе, које се смењују са високим планинским пределима алпског изгледа. Најпознатији планински масиви су Витоша, Рила и Пирин. Најлепши и најзначајнији међу њима је Рила. Врх Мусала на Рили (2 925 m) представља највиши врх Бугарске, Балканског полуострва и југоисточне Европе. На овом планинском масиву има још око 90 врхова и литица изнад 2 000 m и око 30 врхова који прелазе висину 2 500 m изнад нивоа мора. Због њене велике висине током плеистоцена била је захваћена снажном глацијацијом. Отуда на њој постоје мала језера настала радом ледника. Познато је око 150 оваквих језера која су позната под називом „горске очи”[8]. Родопи су богати угљем и обојеним металима. Осим рударства, становништво се овде бави и шумарством и овчарством.

Северно од Марице налази се Стара планина или Балкан која дели северну Бугарску од долине ове реке. Она је, супротно називу, младог, терцијарног постанка, настала у току алпске орогенезе. Протеже се средином Бугарске у дужини од 570 km. У грађи ове планине учествују и старије стене са лежиштима руда. Њен највиши део је средишњи део Ботев (2 371 m). Стара планина има важну улогу преграде која зауставља продор хладних ваздушних маса са севера у јужни део Бугарске. Одликује се бројним прелазима и превојима, што је чини лако проходном планином па није представљала препреку некадашњим сеобама а не представља је ни данашњем саобраћају. Она је шумовита планина, асиметрична у правцу југ-север. Јужна страна прелази у подбалканске котлине, а има већи нагиб од северне стране[8]. У бројним заштићеним котлинама позната је производња ружа и ружиног уља које се користи у козметичкој индустрији.

Од котлина треба истаћи низ везаних: Софијска, Златичка, Карлова, Казанличка, Сливенска и др. које се пружају између Балкана и паралелног низа Витоше, Средне горе (Богдан 1 573 m) и Срнене горе.

Између Балкана и Дунава налази се заравњен простор чију подину чине стари слојеви у облику плоче. Овај простор назива се Бугарска или Дунавска плоча. Она се простире у северном делу Бугарске и има више својства висоравни него низије. Њена висина постепено опада према Дунаву. На лесним наслагама, које леже у повлати плоче, настало је плодно тло (црница) где се уз умерену климу развила разноврсна пољопривредна производња[8].

Клима

Клима, као и природа Бугарске, прилично је разноврсна. Климатске услове сваког региона одређује јединственост његовог пејзажа. Дакле, зими је континентална клима са ниским температурама и тешким снежним падавинама, а лети медитеранска, која обезбеђује топло време током летњих месеци.

Административна подела

Bulgaria location map

Од 1999. године Бугарска је подељена на 28 провинција или области. Пре тога је била подељена на 9 области, још од 1987. године. Области су добиле име по главном и највећем граду у тој области. Тих 28 области су:

Становништво

Bugarska nosnja
Народна ношња
20100213 Zlatograd Bulgaria 3
Златоград

Према попису становништва из 2011. Бугарска је имала 7.364.570 становника. Број становника се смањује због негативног природног прираштаја и исељавања, тако да је Бугарска пре 26 година, 1975. имала већи број житеља (8.729.666 према попису).

Према вероисповести већина су православне вере.

Етнички састав је био следећи: Бугари 84,8 %, Турци 8,8 %, Роми 4,9 % и други (Руса, Јермена и Власа[17]).

Према резултатима генетских истраживања, међу становништвом Бугарске су најзаступљеније следеће патрилинеарне (Y-ДНК) хаплогрупе:[18]

Највећи градови

У већим градовима су индустријска постројења у којима ради највећи део бугарског становништва. То су Пловдив на Марици, Русе на Дунаву, Варна и Бургас на црноморској обали. Главни град Софија (1.2 мил. ст.) смештен је на прометном правцу који из средње Европе води на Блиски исток

 

Извор: Попис 2011.
Град Област Популација
Софија
Софија
Пловдив
Пловдив
1. Софија Софија-престоница 1.204.685 Варна
Варна
Бургас
Бургас
2. Пловдив Пловдив 338.153
3. Варна Варна 334.870
4. Бургас Бургас 200.271
5. Русе Русе 149.642
6. Стара Загора Стара Загора 138.272
7. Плевен Плевен 106.954
8. Сливен Сливен 91.620
9. Добрич Добрич 91.030
10. Шумен Шумен 80.855

Привреда

Пољопривреда

Rose-picking in Bulgaria 1870ies
У долинама Карлова, Калофера, Сопота и Казанлака налазе се простране ратарске површине засађене ружама. Из цветова тих ружа добија се ружино уље.

Туризам

Природне погодности као и културно-историјско и градитељско наслеђе које Бугарска има доприносе повећању броја туриста у последњих неколико година. Домаћи и инострани туризам заједно учествују са преко 16,7 % у бруто домаћем производу земље и у овој области је запослено 10,7 % радне снаге у 2018. години.[19] Највећи број страних туриста долази из Велике Британије, Немачке, Русије и Скандинавије.[20]

Nessebar Pantocrator
Црква Христа Пантократора
Gallery for Foreign Art TodorBozhinov 041009
Национална галерија стране уметности у Софији

Култура

Позориште и филм

Зачеци бугарског позоришног живота датирају од средине 19. века у облику аматерских представа у школама и читаоницама. Оснивају се друштва љубитеља позоришне уметности за која пишу комаде Сава И. Доброплодни, Добри Војников и Васил Друмев. Након 1878. године та друштва прерастају у професионалне позоришне групе. У Пловдиву се 1881. оснива Међународно позориште Луксембург (буг. Международен театър Люксембург) у којем се дају представе под управом Стефана Попова,[21] а наступају и грчке и јерменске дружине из Цариграда.[22] У Софији се 1888. године од стране пловдивских уметника подиже Позориште „Основа“ (буг. Театър „Основа“) у којем се дају драмске и музичке представе.[23] Указом кнеза Фердинанда у Софији је 1907. године отворено Бугарско народно позориште (буг. Български народен театър) које данас представља најстарије сачувано здање бугарске позоришне уметности.[24][25] Након Другог светског рата Софија добија још два позоришта: Позориште народа (буг. Театър на народ) и Позориште комедије (буг. Театър комедия) а градска позоришта имају: Пловдив, Русе, Варна, Видин, Плевен и Бургас. Основано је и државно путујуће позориште Театро Рома које изводи представе на ромском језику. Међу позоришним редитељима издвајају се: Вили Цанков, Леон Даниел, Методи Андонов.[22]

Прва јавна филмска пројеција у Бугарској одржана је 11. децембра 1896. године од стране професора Мелинсона у просторијама хотела Македонија у Софији.[26] Страни филмови се редовно приказују од 1897,[27] а 1908. године је отворен први велики биоскоп.[28] Први дугометражни филм Бугарин је галантан снимљен је 1915. године у режији Васила Гендова.[29] Поред Гендова, међу пионирима бугарског филма су и Борис Грежов, Васил Бакарџиев, Петар Стојчев и Александар Вазов.[28]

Од 1948. године, филмска индустрија је национализована зарад ширења нове идеологије.[27] За време совјетске ере, између 1945. и 1990, већина прича из бугарских филмова тицала се друштвених драма које су имале везе са измештањем села у градове, егзистенцијализмом и романтиком. Ово је такође био период развоја анимираног филма.[28] Међу филмовима који су остварили завидан међународни успех налазе се Привезани балон (1967) Бинке Жељазкове, Козји рог (1972) Методи Андонова, Предност (1977) Георгија Ђулгерова, Свачија љубав (1979) Борислава Шаралиева, Кожне ципеле незнаног јунака (1979) Рангела Валчанова, Све за љубав (1986) Николаја Волева и Понедељак ујутро (1988) Ирине Акташеве и Христа Пискова.[29]

Кухиња

Бугарску кухињу одређује њено богато и добро очувано културно наслеђе[30] на које су пресудно утицале словенска, грчка и турска култура.[31] Бугарска гастрономија је изванредно разнолика, захваљујући релативно топлој клими и разноврсној географији Бугарске, која омогућава изузетно повољне услове за узгој различитог свежег поврћа, биљака и воћа.

Традиција бугарске кухиње, настала кроз генерације је сачувала неке посебне одлике у начинима кувања, са употребом доста свежих производа и јединствених зачина – већином припремљених или издвојених из биља са значајним лековитим својствима. Чорба од сочива је бугарски традиционални специјалитет, као и баница, односно пита са сиром.[30] Јогурт је основни млечни производ који се служи уз скоро сва јела у Бугарској. Чорба од шкембића (буг. шкембе чорба) се често припрема у Бугарској, те разноврсни аспици посути сиром као и димљена кобасица луканка. Шопска салата, љутеница, сирење и козунак представљају посебне карактеристике бугарске кухиње. Месо, поготово свињско и јагњеће је значајна намирница за припрему бројних бугарских јела. Ћуфте (буг. кюфте) и ћевапи (буг. кебапче) су најпознатији месни производи у Бугарској, који се припремају од млевеног свињског и јунећег меса, уз додатак зачина.[30]

Вино је одувек произвођено и конзумирано у Бугарској. Трачани, најстарији народ на овим просторима су били најпознатији произвођачи вина у античком периоду.[30] Бугарска извози вина широм света и до 1989. године је била други извозник у свету по количини флашираног вина.[32][33] У Бугарској је 2016. године произведено 128 милиона литара вина, од чега је 62 милиона извезено углавном у Пољску, Румунију и Русију.[34] Међу најпознатијим сортама локалних вина су димјат, мавруд, црвени мискет, руен, рубин, мелник 55, широка мелнишка лоза, памид. Поред вина, најпопуларнија алкохолна пића су ракија, мастика и ментовка.[30]

Спорт

Бугарска је била једна од 14 држава на првим Олимпијским играма модерног доба 1896, на којим је представљао швајцарски гимнастичар Шарл Шампо.[35] Од тада су бугарски спортисти освојили 52 златне, 89 сребрне и 83 бронзане медаље[36] и налазе се на четрдесетом месту по броју освојених медаља на свим Олимпијским играма. Традиционално, Бугарска је веома успешна у дизању тегова, а најзаслужнији за то је дизач и тренер Иван Абаџиев под чијим вођством су се обарали бројни рекорди и освајала различита првенства.[37] Остали значајнији спортови у Бугарској су рвање, бокс, гимнастика, одбојка и тенис.[37] Стефка Костадинова и даље држи светски рекорд у скоку у вис с прескочених 2,09 m које је прескочила на Светском првенству 1987. у Риму.[38] Григор Димитров је први бугарски тенисер који се пробио међу првих десет на АТП листи.[39]

Најпопуларнији спорт је фудбал.[37] Највећи успех фудбалска репрезентација Бугарске је остварила на СП 1994. освојивши четврто место, док је најбољи стрелац првенства био Христо Стоичков који је и најбољи бугарски фудбалер свих времена.[40] Најтрофејнији тимови у земљи су дугогодишњи ривали ЦСКА и Левски.[41] ФК Лудогорец је постигао изузетан успех тако што је за само девет година од најнижег степена такмичења стигао до групне фазе Лиге шампиона 2014/15.[42] У 2018. се налазио на 39. месту и представља најбоље позиционирани бугарски клуб на УЕФА ранг листи.[43]

Галерија

Alexander-Nevski-Church-Perspective

Катедрала Александра Невског у Софији

Bulgarian-parliament-imagesfrombulgaria

Зграда Бугарског парламента

Popovo ezero ot Jano

Попово језеро

SeloVrata

Село Врата у Бугарској

Blacksea-bg-beach-dinev

Обала Црног Мора

Rots met kruis bij Rila klooster.jpeg

Планине Рила

LedenikaCave

Пећина Леденика

Pirin pano0

Планине Пирин

Види још

Референце

  1. ^ Национална агенција за статистику
  2. ^ United Nations Statistics Division — Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ Дибо, Ана. „Туркијска етимологија”. StarLing. Приступљено 14. 5. 2019. (на језику: енглески)
  4. ^ Боверсок, Глен В. „Касна антика: Водич кроз посткласични свет”. Harvard University Press. стр. 354. ISBN 978-0674511736. Приступљено 14. 5. 2019. (на језику: енглески)
  5. ^ Чен 2012, стр. 97.
  6. ^ Петерсен, Лејф Ингеборг Ри (2013). Опсадно ратовање и војна организација у државама наследницама (400-800 год.) (Историја ратовања). Brill. стр. 369. ISBN 978-9004254466.
  7. ^ Голден 1992, стр. 104.
  8. 8,0 8,1 8,2 Давидовић, Раде. Регионална географија - књига II.
  9. ^ Николов, Иван. „Век. месечен архив Бг”. stringmeteo.com.
  10. ^ Summerweb. „Climate Sofia – Sofia (city)”. climatedata.eu.
  11. ^ stringmeteo
  12. ^ „Climatebase.ru – Sofia Observ, Bulgaria”. climatebase.ru.
  13. ^ Station name: Sofia
  14. ^ stringmeteo
  15. ^ „Weather Sofia – Monthly Weather History- freemeteo.bg”. freemeteo.bg.
  16. ^ „Weather Sofia – Monthly Weather History- freemeteo.bg”. freemeteo.bg.
  17. ^ Етнички састав становништва Републике Бугарске према попису 2011. године — Бугарски завод за статистику, Приступљено 17. 4. 2013.
  18. ^ Bulgaria — Atlas of Genetic Genealogy
  19. ^ „Истраживање привредног утицаја туризма” (PDF). Приступљено 17. 1. 2019. (на језику: енглески)
  20. ^ „Географија као фактор развоја туризма Бугарске” (PDF). Приступљено 17. 1. 2019. (на језику: српски)
  21. ^ „Пловдивско драмско позориште - Историја”. Приступљено 27. 10. 2018. (на језику: бугарски)
  22. 22,0 22,1 „Бугарско позориште”. Приступљено 27. 10. 2018. (на језику: хрватски)
  23. ^ „Прво професионално позориште у Бугарској”. Приступљено 27. 10. 2018. (на језику: бугарски)
  24. ^ „Народно позориште Иван Вазов - Историјат”. Приступљено 27. 10. 2018. (на језику: бугарски)
  25. ^ „Водич кроз Софију - Народно позориште Иван Вазов”. Приступљено 27. 10. 2018. (на језику: енглески)
  26. ^ „Прва филмска пројекција у Бугарској”. Приступљено 27. 10. 2018. (на језику: бугарски)
  27. 27,0 27,1 „Бугарски филм”. Приступљено 27. 10. 2018. (на језику: хрватски)
  28. 28,0 28,1 28,2 „Бугарска кинематографија”. Приступљено 27. 10. 2018. (на језику: српски)
  29. 29,0 29,1 „Сребрењак са ликом филма”. Политика. Приступљено 28. 10. 2018. (на језику: српски)
  30. 30,0 30,1 30,2 30,3 30,4 „Бугарска кухиња - гастрономија Бугарске”. Приступљено 26. 10. 2018. (на језику: српски)
  31. ^ Албала, Кен (2011). Енциклопедија светских култура хране. ABC-CLIO. стр. 61, 62. ISBN 978-0-313-37626-9. (на језику: енглески)
  32. ^ Брус-Гардин, Том (7. 2. 2012). „Бугарско вино поново у свету”. Новините. Приступљено 26. 10. 2018. (на језику: енглески)
  33. ^ „Бугарска на 22. месту у свету по производњи вина”. Новините. 21. 10. 2016. (на језику: енглески)
  34. ^ Михајлов, Ивајло (14. 2. 2017). „Бугарска производња вина 2016. године”. SEE News. (на језику: енглески)
  35. ^ „Летње олимпијске игре 1896. године у Атини”. Бугарски олимпијски комитет. Архивирано из оригинала на датум 28. 9. 2011. Приступљено 25. 10. 2018. (на језику: енглески)
  36. ^ „Бугарска”. Међународни олимпијски комитет. Приступљено 25. 10. 2018. (на језику: енглески)
  37. 37,0 37,1 37,2 Бел, Џон Д. „Бугарска - спорт и рекреација”. Енциклопедија Британика. Приступљено 25. 10. 2018. (на језику: енглески)
  38. ^ „Светски рекорд за жене у скоку у вис”. Гинисова књига рекорда. Приступљено 25. 10. 2018. (на језику: енглески)
  39. ^ Бадел, Џејмс (7. 7. 2014). „Димитров званично међу првих десет на АТП листи”. АТП. Приступљено 25. 10. 2018. (на језику: енглески)
  40. ^ „Христо Стоичков - амбасадор бугарске лиге”. Фудбалом против глади. Архивирано из оригинала на датум 6. 11. 2011. Приступљено 25. 10. 2018. (на језику: енглески)
  41. ^ „Левски и ЦСКА постигли убедљиве победе пред „вечити дерби. Новините. 1. 4. 2007. Приступљено 25. 10. 2018. (на језику: енглески)
  42. ^ Ејмс, Ник (16. 9. 2014). „Храбар Лудогорец до групне газе Лиге шампиона”. ESPN. Приступљено 25. 10. 2018. (на језику: енглески)
  43. ^ „Коефицијент клубова”. УЕФА. Приступљено 25. 10. 2018. (на језику: енглески)

Литература

  • Албала, Кен (2011). Енциклопедија светских култура хране. ABC-CLIO. стр. 61, 62. ISBN 978-0-313-37626-9. (на језику: енглески)
  • „National Statistical Institute of Bulgaria” (на језику: Bulgarian). National Statistical Institute of Bulgaria. 2015. Приступљено 15. 3. 2017.
  • Chary, Frederick B. The History of Bulgaria (The Greenwood Histories of the Modern Nations) (2011) excerpt and text search
  • Crampton, R. J. (2005). =A Concise History of Bulgaria. . Cambridge, UK; New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-61637-9.
  • Bell, John D., ed. (1998). Bulgaria in Transition: Politics, Economics, Society, and Culture after Communism. Westview. ISBN 978-0-8133-9010-9.
  • Ghodsee, Kristen R. (2011). Lost in Transition: Ethnographies of Everyday Life After Communism. Duke University Press.
  • Ghodsee, Kristen R (2010). Muslim Lives in Eastern Europe: Gender, Ethnicity and the Transformation of Islam in Postsocialist Bulgaria. Princeton University Press.
  • Ghodsee, Kristen R. (2005) The Red Riviera: Gender, Tourism and Postsocialism on the Black Sea. Duke University Press.
  • „Country Profile: Bulgaria” (PDF). Library of Congress Country Studies. Library of Congress. 2006. Приступљено 1. 4. 2016.
  • Curtis, Glenn E.; Mitova, Pamela; Marsteller, William; Soper, Karl Wheeler (1993) [1992 research]. „Country Study: Bulgaria”. Library of Congress Country Studies. Library of Congress. Приступљено 4. 12. 2011.

Спољашње везе

Балкански ратови

Балканским ратовима се означавају два рата вођена у раздобљу од 1912. до 1913. године. Балкански ратови су били увод у сукоб ширих размера, Први светски рат. (види: Узроци Првог светског рата).

Бугари

Бугари (буг. българи) су јужнословенски народ, који претежно живи у Бугарској, где чини око 85% становништва.

Бугари су већином православне вероисповести, али има их и муслимана и католика. Бугари исламске вероисповести су познати под именом Помаци.

Бугарски језик припада словенској групи индоевропске породице језика.

Бугара према проценама има укупно око 7 милиона, а највише у Бугарској, око 6 милиона.

Бугарска Колонија

Бугарска Колонија (рум. Colonia Bulgară) је насељено место у Румунији, у оквиру општине Стари Бешенов. Налази се у округу Тимиш, у Банату.

Бугарска егзархија

Бугарска егзархија (буг. Българска екзархия) је била бугарска национална црква, основана 1870. године. Створена је неканонским путем, вољом турских власти, без сагласности Цариградске патријаршије, те је стога 1872. године на помесном сабору у Цариграду проглашена расколничком организацијом. Налазила се у расколу све до 1945. године када се измирила са Цариградском патријаршијом, добивши признање аутокефалности. Бугарска егзархија је 1953. године уздигнута на степен патријаршије и од тада је позната под називом Бугарска православна црква, који носи и данас. У периоду 1870—1918. и 1941—1944. њена јурисдикција је обухватала територије које данас припадају различитим државама: целу територију данашње Бугарске и Македоније, и делове данашње Грчке (Егејска Македонија), Турске Источна Тракија), Србије ([[регион Ниш, Пирот и Врање), Албаније Мала Преспа) и Румуније (Северна Добруџа).

Бугарска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Бугарска је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа, учествовала четрнаести пут, односно учествовала је на свим светским првенствима одржаним до данас. Према пријави репрезентацију Бугарске представљало је 10 атлетичара (5 мушкараца и 5 жена), који су се такмичили у 11 атлетских дисциплина (5 мушких и 6 женских)., Скакач увис Виктор Нинов одустао је од такмичења и није га било у стартној листи тако да је Бугарска учествовала са 9 такмичара (4 мушкарца и 5 жена).

На овом првенству Бугарска није освојила ниједну медаљу. Постигнут је један национални рекорд.

На табели успешности (према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара)), Бугарска је делила 57. место са 1 бодом. По овом основу бодове су освајали представници 60 земаља, од 206 земаља учесница.

Бугарска на избору за Песму Евровизије

Бугарска је редован учесник избора за Песму Евровизије од дебија 2005. године у Кијеву.

Бугарска на олимпијским играма

Бугарска је била једна од 14 држава на првим Олимпијским играма 1896. у Атини. Бугарску делегацију била је у саставу: Тодор Јончев, Панајот Белев, Илија Пенчев, Димитар Илиев и Шарл Шампо. Спортски део делегације је представљао само један спортиста из Швајцарске, Шарл Шампо. Шампо је дуго боравио у Бугарској као један од 12 швајцарских наставника гимнастике ангажованих крајем XIX века, који су дошли на позив државе како би подучавали бугарске спортисте и тако побољшали квалитет гимнастичког спорта.

Неки извори стављају Шампоа као швајцарског спортисту и учесника олимпијских игара, међутим МОК га признаје као бугарког такмичара на првим олимпијским играма у Атини.

Национални олимпијски комитет за Бугарску је Бугарски олимпијски комитет, који је основан и уједно признат 1923. године. Први бугарски тим преко овог комитета је послат на олимпијске игре 1924. Од 1924. па надаље Бугарска је слал спортисте на све олимпијске игре осим 1932. (велика економска криза), 1948. (после Другод светског рата) и 1984. када је била у блоку земаља на челу са Совјетским Савезом који су бојкотовали игре у Лос Анђелесу.

На Зимским олимпијским играма Бугарска је први пут учествовала 1936. године и од онда је учествовала на свакој следећој зимској олимпијади.

До 2009. године бугарски спортисти су освојили укупно 218 медаља, од којих је велика већина освојена у рвању и дизању тегова.

Бугарски језик

Бугарски језик (буг. български език) један је од јужнословенских језика који је службени језик у Бугарској. Број људи којима је бугарски језик матерњи се процењује на око 6,8 милиона., чији је највећи део настањен на територији Бугарске, а постоје и мање групе у Грчкој, Румунији, Турској, Украјини и Србији. Бугарски језик је најсличнији македонском језику, док се у Бугарској сматра да је македонски језик друга варијанта бугарског језика.Постоје три књижевне норме у савременом бугарском језику — бугарска, македонска и банатска (тзв. банатски бугарски).

Други балкански рат

Други балкански рат је вођен од 29. јуна до 31. јула 1913. године између Бугарске са једне и Србије, Црне Горе, Грчке, Румуније и Турске са друге стране. Исход рата је учинио Србију, савезницу Русије, важном регионалном силом, узбунивши Аустроугарску и на тај начин индиректно дао важан повод за Први светски рат.

Рат на дотадашње савезнике, започео је општим ноћним нападом Бугара на српску војску, без претходне објаве рата. Већина бугарске армије је била концентрисана према српској војсци на реци Брегалници.

Друго бугарско царство

Друго бугарско царство (буг. Второ българско царство) или Друга бугарска држава (буг. Втора българска държава), била је средњовековна бугарска држава која је постојала од 1185. године до 1396. (или 1422). Као наследник Првог бугарског царства било је на врхунцу моћи под Иваном Асеном II пре него што су је освојили Османлијски Турци између четрнаестог и петнаестог века. Друго бугарско царство наследила је кнежевина и касније Краљевина Бугарска. Њена престоница се налазила у Трнову. Бугарско царство је стекло и црквену самосталност. У Трнову је столовао бугарски патријах.

Карлово (Бугарска)

Карлово (буг. Карлово) град је у Републици Бугарској, у средишњем делу земље. Град је друго по важности градско насеље унутар Пловдивске области и средиште северне трећине ове области.

Краљевина Бугарска

Краљевина Бугарска, позната и под именом Бугарско царство (буг. Царство България), је некадашња држава у оквиру историје Бугарске, настала 1908. године, када је бугарска држава објавила своју независност. Настала је од Кнежевине Бугарске. Први владар краљевине је био Фердинанд I. Након референдума из 1946. године, краљевина је проглашена „народном републиком“.

Македонски језик

Македонски језик (мкд. македонски јазик) је назив за посебан јужнословенски језик којим говоре етнички (словенски) Македонци. Матично подручје овог језика налази се у данашњој Северној Македонији, а заступљен је и у македонској етничкој дијаспори. Македонски је службени језик Северне Македоније, а статус мањинског језика има у деловима Албаније, Румуније и Србије. Пише се македонском ћирилицом.

Македонски језик нема никакве лингвистичке везе са језиком античких Македонаца. У бугарској лингвистици преовладава мишљење да македонски језик представља западну варијанту бугарског језика , док је у свету признат као самостални језик.

Влада Северне Македоније је 16. априла 2019. године донела одлуку да 5. мај буде Дан македонског језика у тој земљи.

Народноослободилачка борба Бугарске

У Другом светском рату Бугарска се борила на страни Немачке и њених савезника. Окупирала је делове територија Грчке и Југославије, да би 1944. године отпочела преговоре о примирју с Великом Британијом и САД, а потом је у Бугарској организован устанак по водством Отечественог фронта и уз помоћ Црвене армије.

Први балкански рат

Први балкански рат (буг. Първата балканска война, грч. Αʹ Βαλκανικός πόλεμος, тур. Birinci Balkan Savaşı) оружани је сукоб који је трајао од 8. октобра 1912. до 30. маја 1913. године и водио се између чланица Балканског савеза — Краљевина Бугарска, Краљевина Грчка, Краљевина Србија и Краљевина Црна Гора — на једној страни и Османског царства на другој. Комбиноване војске балканског савеза савладеле су бројчано инфериорину и стратешки лоше организовану османксу војску, што им је омогућило брзу побједу.

Рат је био свеобухватна и неизмјерна катастрофа за Османско царство, које је изгубило 83% европске територије и 69% европског становништва. Као резултат рата, Савез је заузе и подијелио скоро све преостале османске територије у Европи. Предстојећи догађаји довели су до стварање независне Албаније, што је разљутило Србе. Иако је постигла највећи успијех током рата, Бугарска је била незадовољана подијелом територија на подручју Македоније, што је проузроковало Други балкански рат.

Прво бугарско царство

Прво бугарско царство (стсл. ц︢рьство бл︢гарское; буг. Първо българско царство) или Прва бугарска држава (буг. Първа българска държава), названа од стране историчара и Дунавска Бугарска (буг. Дунавска България) да би се разликовала од Волшке Бугарске, била је средњовековна бугарска држава основана 632. године у земљама близу делте Дунава и 1018. године припојена је Византијском царству. На врхунцу своје моћи њене границе су биле од Будимпеште и Црног мора и од реке Дњепар и данашње Украјине до Јадранског мора. Прво Бугарско царство наследило је Друго бугарско царство које је основано 1185. године. Званични назив државе када је основана није било Прво бугарско царство, већ Бугарска.

Трговиште (Бугарска)

Трговиште (буг. Търговище) град је у Републици Бугарској, у североисточном делу земље. Град је управно седиште Трговишке области.

До 1934. године град се звао Ески Џумаја.

Цариград

Цариград (стсл. Цѣсарьградъ, црсл. Царьгра̀дъ, рус. Царьгра́д, укр. Царгород, свк. Carihrad) је словенско име за Константинопољ, главни град Византијског царства, град који се данас налази у Турској и зове се Истанбул.

Други словенски назив је Константинов град (стсл. и црсл. Константинь градъ, црсл. Константиноградъ) и он је непосредни превод грчког назива града (Κωνσταντινούπολη).

Цариград је старословенски превод грчке ријечи Βασιλὶς Πόλις. Спајањем словенске ријече „цар” (за „Цезара/Императора”) и „град” настао је „Царев град”.

Бугари су прилагодили ријеч за Трновград (Търновград — Тарновград), једне од пријестоница бугарског цара, али након пада Балкана под османску власт, бугарска ријеч је кориштена само као још један назив за Константинопољ.Цариградски гласник су српске новине које су излазиле у Цариграду.

Црква

Црква може бити:

Хришћанска црква, хришћанска заједница у целини, као и облик организације хришћанских верника

Помјесна црква, засебна вјерска организација унутар одређене хришћанска деноминације (нпр. Српска православна црква, Сиријска католичка црква итд.)

Црква (грађевина), грађевина за вршење верских обредаили:

Саборна црква или катедралаОстало:

Црква (Балчик), село у општини Балчик, Добричка област, Бугарска

Клима Софије (NIMH−BAS), нормали 1981—2010, есктреми 1941—данас
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 19
(66)
23
(73)
27,5
(81,5)
31
(88)
34
(93)
38
(100)
41
(106)
39,4
(102,9)
36,1
(97)
33,9
(93)
25,5
(77,9)
23
(73)
41
(106)
Максимум, °C (°F) 3,4
(38,1)
5,6
(42,1)
10,6
(51,1)
16,2
(61,2)
21,1
(70)
24,7
(76,5)
27,3
(81,1)
27,5
(81,5)
22,9
(73,2)
17,1
(62,8)
9,7
(49,5)
4,3
(39,7)
15,9
(60,6)
Просек, °C (°F) −0,5
(31,1)
1,1
(34)
5,4
(41,7)
10,6
(51,1)
15,4
(59,7)
18,9
(66)
21,2
(70,2)
21
(70)
16,5
(61,7)
11,3
(52,3)
5,1
(41,2)
0,7
(33,3)
10,6
(51,1)
Минимум, °C (°F) −3,9
(25)
−2,9
(26,8)
0,8
(33,4)
5,4
(41,7)
9,8
(49,6)
13,2
(55,8)
15,1
(59,2)
14,9
(58,8)
11
(52)
6,6
(43,9)
1,4
(34,5)
−2,4
(27,7)
5,8
(42,4)
Апсолутни минимум, °C (°F) −28,3
(−18,9)
−25
(−13)
−16,1
(3)
−6
(21)
−2,2
(28)
1,4
(34,5)
2
(36)
3,5
(38,3)
−2
(28)
−6
(21)
−15,3
(4,5)
−21,1
(−6)
−28,3
(−18,9)
Количина падавина, mm (in) 33,2
(1,307)
31,5
(1,24)
38,1
(1,5)
50,7
(1,996)
67
(2,64)
75,4
(2,969)
52,6
(2,071)
57,6
(2,268)
45,7
(1,799)
45
(1,77)
43,3
(1,705)
41,7
(1,642)
581,8
(22,907)
Количина снега, cm (in) 24,3
(9,57)
19
(7,5)
14,7
(5,79)
2,7
(1,06)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
1,9
(0,75)
10,4
(4,09)
24
(9,4)
97
(38,16)
Дани са падавинама 9 10 10 12 13 12 10 9 7 11 10 12 125
Дани са снегом 7,2 6,2 5,7 1,4 0 0 0 0 0 0,8 3 7 31,3
Сунчани сати — месечни просек 87,8 114,3 159,6 182,2 229,6 257,7 302,1 288,3 220,1 163,6 105,5 66,1 2.176,9
Извор #1: Stringmeteo.com[9]
Извор #2: slimatedata.eu (дани са преципитацијом)[10] и Stringmeteo.com/Freemeteo.bg/NOAA (екстреми)[11][12][13][14][15][16]
Државе и територије у Европи
Суверене
државе
Зависне
територије
Непризнате
земље
Потпуно
Значајно
Малим делом
Повезано
Чланице
Кандидати
Посматрачи

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.