Бугари у Србији

Бугари у Србији су грађани Србије бугарске етничке припадности.

Бугари у Србији
Българи в Сърбия
Flag of bulgarian national minority in Serbia
Застава Бугара у Србији
HelenaofBulgaria.jpg
Gregory Tsamblak
Chlen korespondent Yordan Zahariev na 80 godini 1957
BASA 118K-2-85 Emanuil Popdimitrov (crop)
Detko Petrov
Укупна популација
18.543 (2011)[1]
Региони са значајном популацијом
углавном општине Босилеград и Димитровград
Језици
српски и бугарски (банатскобугарски)
Религија
претежно православље, мањим делом католицизам
Сродне етничке групе
Бугарска дијаспора

Службени језик

Бугарски језик је у Републици Србији у службеној употреби у општинама Босилеград и Димитровград, а Србија је признала и штити бугарски језик у складу са Европском повељом о регионалним и мањинским језицима на овом подручју.

Пописи

  • 1948: 59.472
  • 1953: 60.146
  • 1961: 58.494
  • 1971: 53.800
  • 1981: 33.455
  • 1991: 26.698
  • 2002: 20.497
  • 2011: 18.543[2]

Демографија

Становништво по општинама

Списак општина и градова у Србији у којима Бугари чине већину.

Општина Становништво
попис 2011
Бугари Удео
Општина Босилеград 13.418 8.129 71,82%
Општина Димитровград 10.118 5.413 53,50%

Види још

Референце

  1. ^ Становништво према националној припадности Archived 2013-04-16 at Archive.today, Републички завод за статистику Србије, 2011.
  2. ^ „2011 Census of Population, Households and Dwellings in the Republic of Serbia” (PDF). Statistical Office of the Republic of Seriba. Непознати параметар |Приступљено= игнорисан (помоћ)
Gabrijela Pejčev

Gabrijela Pejčev (Dimitrovgrad, 10. mart 1992) srpsko-bugarska je pevačica.

Александар Васиљевић (генерал)

Александар Васиљевић (Витковац, 8. јул 1938) је српски пензионисани генерал-потпуковник и контраобавештајац. Широј јавности је познат као човек који је водио операцију „Штит“ која је довела до афере Шпегељ.

Ана Тертер

Ана Тертер је била српска краљица у периоду од 1284. године до 1299. године, као супруга српског краља Стефана Уроша II Милутина.

Белосава Бугарска

Белосава Бугарска (буг. Белослава Асенина) била је бугарска принцеза и краљица Србије од 1234. до 1243. године као жена краља Владислава Немањића.

Бугари

Бугари (буг. българи) су јужнословенски народ, који претежно живи у Бугарској, где чини око 85% становништва.

Бугари су већином православне вероисповести, али има их и муслимана и католика. Бугари исламске вероисповести су познати под именом Помаци.

Бугарски језик припада словенској групи индоевропске породице језика.

Бугара према проценама има укупно око 7 милиона, а највише у Бугарској, око 6 милиона.

Бугари у Републици Српској

Бугари у Републици Српској (буг. Българи в Република Сръбска) су грађани бугарског поријекла, који живе и раде на територији Републике Српске. Бугари немају признат статус националне мањине у Републици Српској, па сходно томе немају представнике и делегате у Савјету националних мањина, и Савезу националних мањина.

Бугарска дијаспора

Бугарска дијаспора укључује све етничке Бугаре који живе ван Бугарске и имигранате рођене у Бугарској који живе у иностранству. Број Бугара изнад Бугарске нагло је почео да расте од 1989. године, након распада комунизма у Средњој и Источној Европи. Више од милион становника Бугарске напустило је своју матичну земљу, добивши трајну или привремену радну дозволу, што је довело до значајног пада броја становника у Бугарској.Многи Бугари и држављани Бугарске емигрирали су у САД, као и у Канаду, где су искористили предност канадског система имиграција за квалификоване раднике. Друге групе су ишле у земље Европске уније, а мањи број њих и у Турску. Многи Бугари су се одлучили и на одлазак у Грчку и Шпанију, где су добили радне дозволе, али су остали пријављени као грађани Бугарске, посебно након што је Бугарска постача чланица Европске уније, 2007. године.

Најобразованији држављани Бугарске напуштали су земљу крајем деведесетих година 20. века и одлазили у државе Европске уније, САД и у Канаду.

Највеће заједнице бугарске дијаспоре налазе се у Турској, Грчкој, САД, Шпанији, Немачкој, Великој Британији, Француској и Италији. Постоје мање огранци бугарске дијаспоре и у Аустралији, на Новом Зеланду, у Јужној Америци (највише у Аргентини и у Бразилу), у Јужној Африци и мањи део у Уједињеним Арапским Емиратима.

Тачан број Бугара у свету изван Бугарске није могуће утврдити, а процењује се да их има више од два милиона.

Бугарски запад (часопис)

Бугарски запад (буг. Български запад) је био бугарски часопис који је имао издање у Србији (Пиротски крај) након окупације Бугарске за време Другог светског рата. Излазио је од 21. марта 1942. до повлачења Бугара из Србије 7. августа 1944.. За то време вођена је бугаризација у српском Поморављу, вардарској Македонији и јужној Тракији (део Грчке).

Издавач и редактор је био Каран Дончев. Штампан је у Рахриви, Софија. Часопис је излазио седмично. Од броја 13, имао је додан поднаслов Весник за Пиротску, Царибродску, Трнску, Босилевградску и Бабушничку околину (буг. Вестник за Пиротска, Царибродска, Трънска, Босилеградска и Бабушничка околия).

Детко Петров

Детко Петров (Протопопинци, Димитровград, 2. јул 1936 — Сарајево, 4. јануар 1990) је био српски и бугарски књижевник.

Константин Филозоф

За чланак о византијском мисионару и словенском апостолу, погледајте чланак Константин Филозоф Солунски.

За другу употребу, погледајте чланак Константин.Константин Филозоф "Костенски" (ок. 1380—после 1431) је био бугарски средњовековни књижевник и филозоф који је најпознатији као писац Житија деспота Стефана Лазаревића и Сказања изложеног о писменима.

Константин је рођен у другој половини 14. века, у граду Костеници, садашњег Ђустендила (Кјустенџи) који се налази између градова Самокова и Татар-Пазарџика.

После пропасти Бугарске 1393. године , Константин Филозоф је прешао у Србију, којом је владао деспот Стефан Лазаревић. Константин је нашао уточиште на деспотовом двору, јер је и сам деспот Стефан био књижевник и велики заштитник књижевности. Ту је Константин развио велику књижевну делатност, био деспотов библиотекар, писао правописна упутства и руководио радом на превођењу и преписивању књига. Тада је постојала чувена школа ресавских преводника, којој је Константин био идејни вођа и реформатор.

Од њега су остала Слово о правопису и Житије деспота Стефана Лазаревића. У првом делу разлаже начела своје реформе језика и правописа. Ту, углавном, осуђује уношење елемената народног говора у старословенски језик и недоследну употребу грчких слова.

Много је важније друго његово дело, Живот деспота Стефана Лазаревића. Писано 1431. године, четири године након деспотове смрти. Историјски, ово дело представља врхунац у развитку српских средњовековних биографија. Дело је пуно историјских података и даје верну слику доба Стефанове владавине. У њему нема скоро ничег хагиографског. Деспот није био проглашен за свеца од стране цркве, па је можда и та чињеница утицала да биографија добије чисто историјски карактер. После дужег увода, писац даје опис српских земаља и опширно излаже генеалогију Немањића, чије порекло изводи од цара Константина. Та генеалогија се много преписивала и послужила је као основ за стварање посебних списа, — родослова. После тога и кратких напомена о кнезу Лазару и Косову прелази се на приказивање Стефанове владавине, али се упоредо и опширно излаже и историја околних народа, поглавито Турака. Тако се опширно прича о Тамерлану и Бајазиту, о бици код Ангоре, о догађајима у Турској под Мусом и Муратом II, итд. Са историјског гледишта, ово је најбоља биографија, али је писана нејасним и неприступачним језиком, стилом тешким и тамним. Значајно је напоменути да код Константина има примера и имена из старе грчке прошлости.

Крстјо Крстев

Др Крстјо Котев Крстев (буг. Кръстьо Котев Кръстев) је био први бугарски књижевни критичар и професионални књижевни историчар, писац, публицист, преводилац, јавна личност, члан књижевног круга „Мисао“.

Марина Смилец

Марина Смилец је била бугарска деспотица и „Праве мајке Царевине Срба и Грка”. Тета Стефана Душана. После напада Неродимље и смрти краља Стефана Дечанског, остаје Душанов најближи рођак. Вероватно му је то саветовала у свим његовим пословима након састанка у Мраку.

Данилови настављачи тврде да је Душан изгледао као његова мајка, која је умрла кад је Душан био дете, али је вероватније да је његов краљевски и царски лик скулптурао тетку. 1321. Марина Смилец је стигла из Цариграда у Рашку са сестром и супругом Стефаном Дечанским.

Односи Србије и Бугарске

Односи Србије и Бугарске су инострани односи Републике Србије и Републике Бугарске.

Односи Србије и Бугарске су постојали и много пре Берлинског конгреса 1878. Званични дипломатски односи су успостављени 18. јануара 1879. Србија има амбасаду у Софији, а Бугарска има амбасаду у Београду. Деле заједничку државну границу у дужини од 318 km.

Општина Димитровград

Општина Димитровград је део Пиротског округа. Седиште општине је градско насеље Димитровград. Године 1991. у општини је живело 13.488 људи, а у 2002. живело је 11.748. Према попису из 2011. године броји 10.118 становника. Ова општина је једна од две општине у Србији, заједно с општином Босилеград где већинско становништво чине Бугари (према последњем попису становништва чине највећу етничку групу у општини).

Слободан Сотиров

Слободан Сотиров (Пирот, 22. јануар 1926 — Београд, 12. јун 2015) био је један од најпознатијих сликара портретиста бугарског порекла који ке живео и активно стварао у Србији. Имао је преко 50 самосталник и учествовао на преко 100 колективних изложби у Србији и другим бившим југословенским републикама, Бугарској, Италији, Швајцарској, Немачкој, Шведској, Јапану, Америци.

Насликао је преко две хиљаде портрета. Сликао је мртве природе у уљу на платну, а његов опус карактерише и специфичан спој реализма и апсктракције, којим је сликама дао јединствен колористички печат.

Добитник је „Златне палете“ УЛУС-а и бугарске награде „Иван Вазов“ за допринос у култури. Био је професор цртања и технологије сликарства на Вишој педагошкој школи у Београду. О његовом сликарском опусу написано је пет монографија.

Спас Вацов

Спас Вацов (буг. Спас Вацов Киров; Пирот, 18. мај 1856 — Софија, 2. фебруар 1928) је био бугарски метеоролог, климатолог и сеизмолог и оснивач метеорологије и сеизмологије у Бугарској. Био је директор Дирекције за метеорологију од њеног оснивања 1890. до своје смрти 1928.

Срби у Бугарској

Срби у Бугарској су грађани Бугарске српског порекла или држављани Србије који живе и раде у Бугарској.

Теодора Смилец

Теодора Смилец је била бугарска принцеза и краљица Србије, као прва супруга српског краља Стефана Уроша III Дечанског. Њена владавина трајала је од јануара до октобра 1322. године. Теодора је била мајка првог српског цара, Душана Силног. Теодора је била ћерка бугарског цара Смилеца (1292-1298) и Смилецине. Удала се за Стефана Дечанског почетком 14. века. Живела је у Зети од 1306. до 1314. године, након чега њена судбина није позната. Поред Душана, родила је Стефану и другог сина, Душмана, који је умро пре 1321. године у Цариграду.

Мањине (са саветима
националних мањина
)
Остале мањине
Имиграција

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.